Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7420">Zoran Babić</a>

Zoran Babić

Srpska napredna stranka

Govori

Član 107. gospodine  predsedavajući, mada kako se u nekim trenucima vode sednice i kako neko može da priča o čemu god hoće, neko drugi može da priča dokle god hoće.
Član 107. dostojanstvo Narodne skupštine, Narodna skupština ima svoju zakonodavnu i kontrolnu ulogu kao najdominantnija, ali Narodna skupština sigurno nema ulogu da svađa Srbiju sa bilo kojom drugom državom na ovom svetu
Danima slušamo tirade narodnih poslanika opozicije, ne cele, ali predvođene agregatnim stanjima DS, kako im smetaju investicije iz UAE, kako im smeta „Beograd na vodi“, kako im smeta da se Beograd pokrene, da se Srbija zaposli, kako im smeta kada arapske kompanije koje imaju, a svi na ovom svetu znaju kakve resurse i kolike resurse, a ćutali su i nisu im smetali resursi Darka Šarića. Tu nije bilo nikakvog problema. To su bile direktne inevsticije. Kao što su bile direktne investicije kada Mišković proda svoju firmu, i to je bila direktna investicija. Ali samo da dođu respektabilne, svetske kompanije iz UAE, da dođu u Srbiju, umesto da ih dočekamo na crvenom tepihu i raširenih ruku kao što se i očekuje, očekuju ljudi koji investiraju, koji ostavljaju sredstva ovde, koji stvaraju nove vrednosti, koji otvaraju radna mesta, ne, iz ove Narodne skupštine, od strane DS bilo kojeg agregatnog stanja i bilo kojeg dela šalju se poruke mržnje, poruke nedobrodošlice.
Imali pravo Narodna skupština na to? Imate li vi pravo kao predsedavajući da tako nešto slušate i da tako nešto tolerišete? Naravno da nemate. Zbog toga mislim da je prekršen Poslovnik, član 107.
Gospodine predsedavajući, 32, 27. i 107. članovi Poslovnika Narodne skupštine. Loše je gospodine predsedavajući kada čovek ima duple aršine, kada ima duple standarde, još gore je kada se ti dupli standardi promovišu.
Neko je ovde uputio gospodinu Đukanoviću kritiku kako unižava ugled Narodne skupštine, kako nije pričao o zakonima, braneći onoga ko razlikuje postupak restrukturiranja od postupka restitucije. Ko je onda u temi gospodine predsedavajući? Ko se pripremamo za Narodnu skupštinu? Neko ko ne može dva pojma da zapamti, a ima pravo da priča i da drži moralne pridike i vama i nama.
Sa druge strane gospodine predsedavajući, kada sam govorio o duplim standardima i o duplim aršinima, nekoga je zabolelo to što je gospodin Đukanović iznosio podatke koji su javna tajna u našem društvu, koji su deo nekih postupaka u okviru pravosudnog sistema Srbije. A sa druge strane taj neko može da govori o Etihadu, može da govori o zemlji u Vojvodini, može da govori o „Beogradu na vodi“ na krajnje degradirajući način.
Ili ćemo imati iste standarde i da se ne promoviše sa jedne strane kada odgovara da se koriste stvari koje su ružne i da se takve stvari promovišu i stvari koje su neistinite.
Molim vas da imate iste standarde za sve, kao što ću zamoliti narodne poslanike da pre nego što će da govore da se dobro pripreme. Međutim, ovde sve više pokazalo da ne boli reč gospodina Đukanovića, boli kazna od osam hiljada dinara. Pojeftinilo grožđe, osam hiljada dinara je mnogo u ovom trenutku.
Član 107. gospodine predsedavajući.

Ako neko izrekne da je potpuno nevažno šta su pričali prethodni govornici i ako misli na svog drugog člana stranke od dvojice, onda je to uredu, ali ako misli na narodne poslanike SNS mora da zna da je SNS i poslaničku grupu SNS ovde postalo pola građana Republike Srbije, sa podrškom od 50%.

Omalovažavanje je Narodne skupštine kada dolazi kritika od onoga ko je mogao da reši privatizaciju u Srbiji, koji je mogao da stavi tačku na tu privatizaciju, koji je mogao da, ne da uvodi firme u restrukturiranju i da bude rodonačelnik restrukturiranja

Molim vas, držati moralne pridike od strane onih koji su sve što je moglo da se upropasti u ovoj državi upropastili, koji su ljude ostavljali bez posla, bez budućnosti, bez perspektive, koji su javni dug napravili ovakvim kakav jeste da sada sole pamet i da drže moralne pridike. Sa kojim pravom?

Da li vi vodite sednicu ili drugi vode vas?

Na koji način će se vršiti rasprava ovde? Da li će neko imati pravo da ovde izriče i govori o čemu god hoće, a da ne pogleda sebe u ogledalo?
Ono što me posebno iznenadilo i iziritiralo je jedna rečenica gospodina kolege prethodnog govornika – ne postoji privredna aktivnost koja može da pokrije toliki dug.
Zašto se niste vodili takvom idejom i takvom politikom kada ste povećavali plate u javnom sektoru i penzije? Zašto tada niste vodili računa da ne postoji privredna aktivnost koja može da pokrije povećanje plate od 68% u javnim preduzećima? Zašto se tada niste vodili politikom i idejom da ne postoji privredna aktivnost da biste podigli penzije za 72%, totalno nerealno?
Eto, tu je odgovor gde su nova zaduživanja. Eto, tu je odgovor gde je stanje u našim javnim finansijama. Kakvo je to dodatno prosvetljenje? Kakva je to dodatna ideja? Tada ste zavrtali ruku Mirku Cvetkoviću, kada je na Vladi rekao – kuda vodi to nerealno i neutemeljeno povećanje plata u javnom sektoru i penzija? Rekli ste mu šta on zna. Postoje stenogrami sa Vlade. Vi i još neke kolege u Vladi.
Sada je naknadna pamet. Sada ne postoji utemeljenje u privrednoj aktivnosti. Kada se govori o platama u javnom sektoru, da, bezobrazno su velike. Bezobrazno su velike, ali bih više voleo da sam ovde čuo kako je bilo 2010. i 2011. godine, kako su direktori u javnim preduzećima imali manju platu nego ministri, pa da je anomalija ovo što je nasleđeno 2012. godine. Ali toga nema, nije bilo ni ograničenja.
Prethodna Vlada je bar imala hrabrosti da kaže – da, imamo ograničenje na 160.000 dinara. Prethodna Vlada je bar donela odluku da se stopira zaposlenje u javnom sektoru, da se uradi spisak zaposlenih u javnom sektoru. Da li je neka vlada to do 2012. godine uradila? Naravno da ne, jer je to bila partijska prćija i mesto gde su se zapošljavali partijski kadrovi.
Na ovaj način se šalje jasna poruka da je DS protiv radnika u Srbiji, da je protiv 88.000 radnika koji rade u 584 preduzeća u portfoliju Agencije za privatizaciju, da je protiv 58.000 ljudi koji rade u ovih 160 firmi u restrukturiranju, jer da je ovaj zakon koji je do sada važio bio dobar rešio bi sudbinu tih ljudi, nastavila bi se proizvodnja, ljudi bi radili, zarađivali i imali svoju platu. Nije rešio.
Vi želite da zadržite takav princip po kojem ljudi u Srbiji ili neće raditi ili će biti na trošku budžeta. Neodrživo je. Zbog toga je to jasno opredeljenje DS da je protiv zaposlenja i da je protiv radnika u Srbiji.
Kada nestane argumenata tada kreću lične uvrede. Nema veze, to više govori o onome ko ih odapne i ko ih koristi. Evo, videli smo i čuli nešto što je više za „Riplija“, 2012, 2011. godina, med i mleko teku u Srbiji, fenomenalna industrijska aktivnost, sve funkcioniše, sve radi, samo je 400.000 ljudi ostalo bez posla. Pa kako? Pa, evo zbog čega prethodni govornik govori protiv radnika, zato što je s jedne strane ostavljao ljude sa posla, a činjenica je da od 2008. do 2012. godine 358.000 ljudi je ostalo bez posla uz tu fenomenalnu privrednu aktivnosti.
Ne bavim se gospodinom Mirkom Cvetkovićem zato što nije ovde, ali ne bavim se od onog trenutka kada je kao zvaničan stav Vlade do 2012. godine rekao – Srbija je statistički izašla iz krize, ali to njeni građani neće da osete. Pa, džabe što smo izašli iz krize, ako građani neće osetiti da su oni izašli iz krize. Zbog toga govorimo o činjenicama.
Da je sve to tako sjajno i bajno bilo do 2012. godine, ne bi se ljudi odlučili za promene. Ne bi rekli – dosta je. I pored takve medijske torture, političke torture, svega čime smo bili izloženi kao Srpska napredna stranka i Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić, ne bi pobedili na izborima da je sve bilo tako bajno i sjajno, ali ne govorite istim principom.
Ukoliko sada važi pitanje koje ću još jednom postaviti, ne postoji privredna aktivnost koja može da pokrije toliki dug, i meni bi bilo drago da podižemo plate i penzije, ali ne postoji utemeljenje, neozbiljno, diletantski je podizati rashode, ako nema prihoda. Na taj način stavljate kamen oko vrata svim građanima Republike Srbije. Diletantsko vođenje ekonomije je bilo do 2012. godine. Neiskreno, neodgovorno.
Gospođo predsednice, član 107, jer kad god neko nema argumenata posegne za nekim uvredama i za nekim stvarima kojima nije mesto u Narodnoj skupštini.
Ako bih nastavio logikom prethodnog govornika, onda bih mogao možda da izvadim ono šta je rekao 2008. godine o Vuku Jeremiću, a šta je rekao 2012. godine o Vuku Jeremiću, ili šta je govorio do 2012. godine o Borisu Tadiću, šta je govorio posle 2012. godine o Borisu Tadiću i nikuda ne bi došli. Nikuda ne bi došli, jer javnost zna nestalnost u toj politici, bar o tim nekim ličnim odnosima prethodnog govornika, tako da mislim da je poslednji koji bi trebalo da se koristi snagom tih argumenata i da bilo kome bilo šta spočita.
Ono što je činjenica, i u tome u potpunosti podržavam gospodina Martinovića, mora da se stavi tačka na odgovornosti i da se tačno zna ko je za šta i kada odgovoran. Odgovornost za period između 2000. i 2012. godine je na DS, bežali, prebacivali to na partnere, prebacivali to na trenutne ljubavnike koji su im bili potrebni da bi formirali vlade je nemoralno. Srpska napredna stranka, kao što je gospodin Martinović elaborirao, je nastala 2008. godine i mi prihvatamo i imamo odgovornost od 2012. godine i od nje ne bežimo, ma koliki partner u toj Vladi bili. Koga bole činjenice, koga boli situacija koju smo dobili u nasleđe umesto rešenog, umesto uređenog, dobili smo dugove, dobili smo desetine i desetine hiljada ljudi koji rade u firmama u restrukturiranju, dobili smo stotine hiljada ljudi koji su ostali bez posla i nastavićemo da pokazujemo kakav je miraz ostavila DS.
Članovi 103, 104, pošto sam se na 107. pozvao, ali ponovo je prekršen.

Stvarno ne razumem dokle više sa uvredama, malo pre gospodina Martinovića, uvrede da ja ispuštam helijum. Šta smo mi ovde baloni, pajaci? Da li na taj način kolege gledaju na građane Srbije? Dokle više tog omalovažavanja? Dokle više mržnje? Ta mržnja može da se opipa u svakoj reči prethodnog govornika. Zar je jedina Srbija koju on prepoznaje Srbija koju je vodila Demokratska stranka? Zar je jedino normalno stanje stanje u kojem je Srbiju vodila DS, a videli smo gde?

Ne ulazim u repliku, ali vas molim da uvrede koje dolaze konstantno prema poslaničkoj grupi SNS od strane gospodina Borislava Stefanovića, lično imenom i prezimenom, ta količina mržnje da se jednom zaustavi, jer je to loša poruka u našem društvu. Govor mržnje je zabranjen, a taj govor mržnje je ovde deo folklora i političkog opredeljenja DS i Borislava Stefanovića.
Ne ulazim u repliku, ali vas molim da uvrede koje dolaze konstantno prema poslaničkoj grupi SNS od strane gospodina Borislava Stefanovića, lično imenom i prezimenom, ta količina mržnje da se jednom zaustavi, jer je to loša poruka u našem društvu. Govor mržnje je zabranjen, a taj govor mržnje je ovde deo folklora i političkog opredeljenja DS i Borislava Stefanovića.
Zaista obećavam da se neću više javljati, ali, i dalje se nastavlja sa omalovažavanjem  i Skupštine i poslaničke grupe SNS koju zaista neću dozvoliti.
Plemeniti gasovi su i neon, argon, kripton, ksenon i radon, pored helijuma. Toliko o opštem znanju. Ali, da se nastavlja se trend omalovažavanja, ne samo Narodne skupštine, ne samo narodnih poslanika SNS, već i građana Republike Srbije, govore baš te prazne klupe iza, koje su nedopustive, jer ovde nas nisu poslali ljudi da bi pocrneli i da bi danas debatovali sa preplanulom bojom, već da bi bili prisutni, baš ovako kao i narodni poslanici SNS.
Zahvaljujem se.
Pošto pretpostavljam i znam da će većina ili sva pitanja koja je postavio uvaženi kolega, gospodin Martinović, ostati bez odgovora, zato što odgovora nema, probaću ja da odgovorim bar na jedno pitanje.
Kada je rekao gde su bile bivše vlade, kada je Srbiju, deo naše države, pogodile elementarne nepogode, gde su izveštaji koji su dolazi u Narodnu skupštinu?
Evo, ovde su izveštaji. U ovih pet tankih fascikli je 12 godina u Srbiji. Sve ove nedaće o kojima je govorio gospodin Martinović, nalazi se u ovih pet listića.
Nijedan od tih listova, nijedan od tih izveštaja nije davala Vlada Republike Srbije. Te izveštaje su davale jedinice lokalne samouprave, više opisujući šta ih je snašlo, ali pažljivo čitajući nigde nisam mogao da vidim bilo kakvu pomoć, asistenciju ili da je bilo šta uradila Vlada Republike Srbije, Vlada koju je vodila DS.
Tako se ophodila Vlada, tako se ophodila stranka koja sada s jedne strane kaže – zašto je izveštaj došao, zamislite, posle dva meseca, a sa druge strane zašto je ovaj izveštaj obiman. Pa znate, neko ko nije uopšte pisao izveštaje ili su pisale jedinice lokalne samouprave, gde Narodna skupština nije ni raspravljala i bile su nevidljive, apsolutno može da uputi samo takvu nemuštu kritiku.
Mislim da je rečenica koja je izrečena da je Vlada zaboravila 77 opština u najmanju ruku bezobrazna, u najmanju ruku drska, u najmanju ruku bacanje prašine u oči građanima Republike Srbije, svim onim ljudima koji su se odazvali pozivu premijera Vlade RS, gospodina Vučića, svim onim volonterima koji nisu pitali ni za dan, ni za noć, koji su pomagali predstavnicima MUP-a, predstavnicima Ministarstva odbrane, svim članovima Vlade RS.
Da li možete reći da se u vremenu poplava, u vremenu kada su se spašavali ljudski životi, da je Vlada RS zaboravila sve ove opštine u kojima su se nepogode desile? Da li hoćete da kažete da nismo bili na toj teritoriji, da Vlada nije pomagala, da nije spašavala i ljudske živote i materijalna dobra u obimu u kojem je mogla? Kako neko može da ima obraza i da kaže da je Vlada RS zaboravila 77 opština? Koliko ste vi gospođo ministarka obišli opština u vreme vanredne situacije? Koliko je obišao premijer Vlade RS, ministri u Vladi? U koliko opština je reagovano? U svim opštinama koje su sastavni deo izveštaja.
Da li znate šta znači - zaboraviti? Znači kada jednu opštinu, jedan veliki grad kao što je grad Kraljevo pogodi zemljotres, dođe do ljudskih žrtava, velikih oštećenja, niko ne može da predvidi elementarnu nepogodu, niko ne može da predvidi zemljotres, ali zaboravljeno je ako posle pet godina od zemljotresa zgrade, kuće, još uvek nisu obnovljene. Zgrade pored zdravstvenog centra, stara kolonija, ne bezbedne za boravak, ne useljene, ljudi kao podstanari, ko zna gde su.
Gde je izveštaj za Kraljevo? Gde je otišao novac namenjen obnovi Kraljeva? Gde su ljudi koji su živeli u nekadašnjoj Kidričevoj, a sada u zgradama u Dositejevoj ulici koje takođe nisu useljene, nisu ni početi radovi posle pet godina? Novac je prikupljen. Srpska napredna stranka ima čast da kaže da smo od svojih skromnih sredstava, onih koje smo prikupili od naših članova, obnovili desetine kuća u Kraljevu, onda kada smo bili u opoziciji. Ćutali smo i pomagali. A sada se ovde spočitava zašto se uvodi leks specijalis kako bi ljudi u Obrenovcu, u Mladenovcu, Lazarevcu, Valjevu, svim gradovima i opštinama koje je pogodila elementarna nepogoda, zašto se donosi leks specijalis da bi ljudi do septembra, oktobra, do jeseni mogli da uđu i da se vrate u kuće, da bi imali normalan život. Samo da bi se neko napravio drugačijim, lošijim, a nije tako. Da li je nesreća koja pogodi jednu zemlju mesto gde se zarađuju sitni politički poeni? Ne, nije.
Još jednom apelujem da oni koji su odgovorni za vođenje ove zemlje, oni koji su, kako je rekao gospodin Martinović, doneli elementarnu nepogodu 2000. godine, koja je trajala 12 godina u Srbiji, mogu sve da kažu ali samo ne smeju da kažu da je Vlada RS zaboravila 77 opština. Oni koji su zaboravili Kraljevo, oni koji su zaboravili da podnesu izveštaj o bilo kojoj elementarnoj nepogodi, bilo gde da se desila u Srbiji za proteklih 12 godina, i to se slažem da samo svoj džep nisu zaboravili, ali ono što jeste je da SNS ne može da podrži ovaj amandman, zato što nije podnet zbog iskrenosti, već zbog sitnih političkih poena.
Gospodine predsedavajući, član 107. Poslovnika.
Mislim da nekako u ovoj Narodnoj skupštini pokušava da se stvori atmosfera pikada i mete. Meta je SNS, predsednik SNS i Vlada Republike Srbije, ali je problem što je ta meta, ma koliko bila velika, nedostižna. Ruka je slaba koja drži pikado. Nikako da dođe do te mete. Ne može da se dobaci, pa i za tako nešto i za tu slabost je opet kriva meta.
Svaka kritika, svako podsećanje na vreme koje smo nasledili, na nezaposlenost koju smo nasledili, na stanje u javnim finansijama koje smo nasledili, egzaktni tačni podaci, odmah iza toga kreće uvreda, odmah smo kozačka skupština, odmah smo ne znam ni ja šta. Izvinite, molim vas, nije dovoljno što ste platili političku cenu. Ljudi u Srbiji moraju da znaju šta je neodgovorna politika, koliko nas ta neodgovorna politika DS košta i dan danas. To koštanje se nije završilo 2012. godine i neće se završiti ni u godinama koje su ispred nas i zbog toga moramo da preduzmemo teške i nepopularne mere, zato što nam je država na prvom mestu, zato što ne mislimo na svoje džepove u kojima se nekada drže ruke.
Onaj ko misli da mu je upućeno zato što je punio te džepove novcem, onda može da se nađe prozvanim.
Ono što ću još jednom reći, apsolutno je moj kolega gospodin Martinović u pravu kada je rekao da je 2000. godine Srbiju zahvatila elementarna nepogoda, jer kako drugačije objasniti činjenicu da je 358.000 ljudi ostalo bez posla? Kako drugačije objasniti, nego kao elementarnu nepogodu?
Nastavlja se sa vređanjem narodnih poslanika SNS. Samo mogu da vas pitam, gospodine predsedavajući, dokle i dokle mislite da je prag tolerancije? Zar mislite da je…
(Marko Đurišić, sa mesta: Koji član?)
Član 107. – dostojanstvo Narodne skupštine.
Zar mislite da je dobro da u javnoj debati, u parlamentarnoj debati, kolega kolegi kaže – neko tamo je napisao. Pa šta ako je napisao? Poslanici SNS se pripremaju za svaku sednicu. Pišu amandmane. Pišu o raspravi u načelu. Ko vama piše, pošto toliki zbir nepravilnosti, da ne upotrebim težu konotaciju, a slobodno bih mogao da kažem, gluposti… Zaista bi neko trebao da se pozabavi sa svim onim što je izrečeno. Da se neko javi po Poslovniku, a da onda pita gospođu ministarku kada će da podnese ostavku, a da se javi po nekoj drugoj temi, na šta to liči?
O kojim nasipima u Šapcu govorimo? O kojima nasipima u Šapcu govorimo? Dvadeset i pet kilometara nasipa u Šapcu je branila policija, pripadnici Vojske Srbije. Sedamdeset centimetara je Sava bila u tom…
Smejte se, gospodine Veselinoviću. Sve vam je smešno. Nedaća koja je zadesila našu državu, vi odgovarate smehom. Sram vas bilo.
Gospodine predsedavajući, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, sa ponosom podržavamo posao koji su nam nametnule elementarne nepogode, sa ponosom podržavamo koncept Vlade Republike Srbije da se novac prikupljen za obnovu naše države sliva na jedno mesto, da se novac za obnovu troši sa jednog mesta. Ponosni smo na transparentnost tog postupka.
Ponosni smo na način na koji je Vlada Republike Srbije i premijer Aleksandar Vučić taj posao poverio čoveku koji nije iz sveta politike, već iz nevladinog sektora. Odjednom tim zakletim evropejcima ne valja ni vladin sektor. Videli smo malopre, smeta im i kada zvaničnici EU nešto kažu i pohvale.
U svakom slučaju, vreme gospodina Živkovića, kada se sve radilo iza zatvorenih vrata, kada se radilo u četiri oka i u dve čašice viskija, kada su se dogovarali poslovi i talovi i dilovi, je prošlo i nikada se neće vratiti. Vreme kada su se čokoti vinove loze i subvencije za podizanje već podignutih vinograda delili onako burazerski između sebe je prošlo. Ovo je vreme jakih institucija. Ovo je vreme transparentnih postupaka. Ovo je vreme poštovanja zakona. Onaj kome takvo vreme ne odgovara ponaša se neodgovorno i kritikuje na način kao što je to uradio prethodni govornik.
U svakom slučaju, postoji jedna izreka i u našem narodu, malo je šira, a ona glasi: „Psi laju, karavani prolaze“. Mi ćemo nastaviti da radimo transparentno, javno, radićemo po zakonu, dopadalo se to ili ne dopadalo onima koji su dokazano radili protiv zakona i protiv građana ove zemlje.
Član 27. i 104, gospodine predsedavajući.
Ponovo dobijamo tu neke kvalifikacije narodnih poslanika na sveže i bajate, na ovakve i onakve. Na šta to liči? Dokle će više ići nepoštovanje Narodne skupštine, nepoštovanje kolegijalnosti, manjak domaćeg vaspitanja, manjak argumentacije koja se nadomešta uvredama?
Uostalom, ja sa ponosom mogu da kažem, kao jedan od bajatih članova SNS, da u SNS se dolazi, da se ljudi učlanjuju, da su rado primljeni sa svojim znanjem, željom za reformama, iskustvom, za razliku od DS gde su sveže jedino ispisnice. I te sveže ispisnice su produkt svega onoga što su radili u 12 godina, koliko su na vlasti.
Ne vidim ni razlog zbog čega bilo koga treba da nervira to što je kolega Martinović ovde iznosio korupcionaške afere i kamo sreće da su ovo jedine. Ja mislim da je mala sala Narodne skupštine da se iznesu sve afere i sva papirologija za te afere koje su se desile u našem društvu. I tu iznošenje afera je samo jedna vrsta i upozorenja da bi i mi kao društvo, kao država, kao narod, imali mnogo više novca u budžetu da možemo da odreagujemo i na elementarne nepogode, a ne da idemo po svetu pruženom rukom, da kažemo – pomozite nam da bi obnovili našu zemlju, umesto da taj novac bude u budžetu i da bude za građane Srbije, da ne bude u privatnim džepovima i na ne znam ti kakvim mestima i ostrvima sa egzotičnim imenima. Zbog toga mislim da je diskusija gospodina Martinovića bila sasvim na mestu i nema potrebe za nervozom ni vašom, a ni kolega iz opozicije.
Za SNS je ovakav amandman neprihvatljiv, kao što je neprihvatljiva i politika, kako kolega predlagač amandmana reče, na majke mi ili na časnu reč. Mislim da je takva politika nerealna, nepotrebna i takvu politiku Vlada Republike Srbije ne vodi. Vodimo odgovornu politiku, da sredstva prikupljena za obnovu naše zemlje dolaze na jedno mesto, da tim sredstvima u okviru Kancelarije za obnovu raspolaže čovek koji nije iz sveta politike nego iz nevladinog sektora. Time smo pokazali i transparentnost i želju da obnova bude i transparentna i javna, da novac koji je upućen građanima za obnovu i opštinama za obnovu infrastrukture tamo i završe.
Postojala je jedna inicijativa opozicije koja je na našu pruženu ruku i na našu saglasnost, na saglasnost najveće poslaničke grupe. Ta inicijativa je utihnula. Pošto je utihnula sa te strane, evo ja se javno obavezujem da, u skladu sa Poslovnikom o radu Narodne skupštine, ću pokrenuti inicijativu da se formira anketni koji će pratiti trošenje sredstava prikupljenih za obnovu naše države, ali će se taj anketni odbor baviti i trošenjem sredstava koja su upućena za obnovu Kraljeva, za obnovu Jaše Tomića, za obnovu posle zemljotresa u Mionici, za obnovu u svim opštinama i gradovima koje su elementarne nepogode pogađale.
To će biti još jedna instanca, a Narodna skupština Republike Srbije nema samo zakonodavnu već i kontrolnu ulogu, zato što smo s jedne strane spremni i voljni da na sve moguće nepravilnosti stavimo tačku, ali smo i voljni da taj postupak obnove naše zemlje bude transparentan i bude pod kontrolom Narodne skupštine Republike Srbije.
Vidim da se to kolegama koji su prvo predložili tako nešto, a onda su se na proširenje ovlašćenja tog anketnog odbora utišali. Evo, javno se obavezujem da će SNS, u skladu sa Poslovnikom, pokrenuti inicijativu da se formira takav anketni odbor.