Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7420">Zoran Babić</a>

Zoran Babić

Srpska napredna stranka

Govori

Gospođo predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj deseti saziv je treći saziv u kojem učestvujem. Bio sam prisutan kada su se usvajali mnogi zakoni koji su nažalost bili opšti, bili besmisleni, bez ikakve odgovornosti i bez ikakvih vremenskih okvira. Nažalost, i u prošlom sazivu se tako nešto dešavalo. Zakon o osiguranju je dva puta odlagan, da se kompozitna društva razdvajaju na životna i neživotna i zbog toga sam izuzetno ponosan što ćemo prestati sa tom praksom i u narednih mesec dana doneti jedan sistemski, veoma važan Zakon o osiguranju.
Što se tiče ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, po mom skromnom pravničkom mišljenju, ovo je jedan tehnokratski zakon, zakon koji jasno definiše zaduženja, koji jasno definiše obaveze, koji jasno nalaže koje su obaveze poverioca, koje su obaveze Agencije za privatizaciju, koji jasno određuje vremenske okvire koji su veoma bitni, jer Srbija kao društvo više nema vremena za gubljenje, nema vremena za opšte stvari, nema više vremena za kolektivnu odgovornost, već za odgovornost institucija i onih koji te institucije vode i odgovornost pojedinaca koji u tom postupku učestvuju.
Ovim zakonom se ne dobija na vremenu, ovim zakonom se daje posao i poveriocima da svoja potraživanja jasno definišu i odrede ih nominalno koliko iznose, daje posao i Agenciji da da predlog u 90 dana, da da predlog kako će se te obaveze namiriti i ni jedna loša poruka se ne daje ovim zakonom. Zbog toga će Srpska napredna stranka u danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji.
Postoji mogućnost da ovim zakonom neko od poverioca prihvati šta mu Agencija za privatizaciju bude dala kao predlog, pa ćemo neke od tih firmi u restrukturiranju bar rešiti. Nisam preveliki optimista, ali, kao što je i gospodin Selaković rekao, neka neka od tih 162 firme u restrukturiranju dobije šansu, nastavi da živi, pa je to uspeh.
Ukoliko poverioci ne budu prihvatili takav način rešavanja, pa bar smo nešto uredili, bar smo popisali, bar smo rekli koje su to firmi u restrukturiranju, kome duguju i koji su to iznosi. Bar će na taj način uređenjem biti atraktivniji i prihvatiljiviji za privatizacije i za buduće strateške partnere. To je vrednost ovog zakona.
Da li će ovih 150 dana biti dovoljno? Vidim po nekim amandmanima koji su predati da neke kolege smatraju da taj rok treba i da se produži. Uvek sam za kraći rok, uvek sam za više angažovanja, ali sam uvek, ne za podelu odgovornosti, već za tačno označavanje ko je za šta odgovoran, a videćemo se u ovoj sali i za 150 dana od dana usvajanja ovog zakona. Videćemo ko je koliko posla uradio i koliko je ta oblast koja je toliko mračna firmi u restrukturiranju, koja odnosi kao rupa bez dna godišnje 750 miliona evra. Lepo je govorio kolega Jovičić da svake godine sa 750 miliona dolara bačenih, da na taj način dajemo pola deficita budžeta Republike Srbije, da sa tim novcem ima mnogo manje šanse za neke mlade ljude sa mnogo više ideja koji žele da otvore firme, koji žele da naprave budućnost u ovoj državi.
Žao mi je što ću jedan deo svog izlaganja koristiti za neku vrstu replika na kritike koje sam čuo u današnjem radu. Spočitano je zašto se radi u subotu. Izvinjavam se kolegama ako su imali preče obaveze subotom, izvinjavam se onima koji su planirali možda da prime platu samo, a da u interesu građana rade eventualno dan ili dva. Poruka SNS i sa promenom radnog vremena, poruka i sa mnogim stvarima koje se tiču državne uprave je takva da ova Vlada Republike Srbije želi da zaposli i da zasuče rukave, ne samo Vladi, ne samo ministrima, ne samo Narodnoj skupštini, želimo da Srbija zasuče rukave. Kome to ne odgovara, kome ne odgovara da radi subotom i nedeljom i danju i noću, u interesu građana Srbije, može slobodno da kaže, pa ćemo videti da li će sledeći put dočekati i tih 6,08% podrške.
Spočitano je da ništa nije urađeno, da je neefikasno. Mogu da se složim da je brzina veoma bitna i da bih bio mnogo srećniji kada bi se neke stvari u našem društvu dešavale brže, ali izlazeći iz stanja kada se nije dešavalo ništa i ulazeći u ovu brzinu rešavanja problema, srećan sam jer učestvujem u tom rešavanju izazova našeg društva.
Znate, firma koja se nekada zvala „Jugoslovenski aerotransport“ nije bila u restrukturiranju, ali je gutala 55 miliona evra godišnje subvencija. Taj isti JAT, a sada „Er Srbija“, angažovanjem bivše Vlade Republike Srbije, angažovanjem sadašnjeg premijera, a vidim da nekima ovde ne odgovaraju prijatelji, ne odgovaraju Emirati, ne odgovaraju ljudi koji imaju novac, koji na Srbiju gledaju prijateljskim očima, koji ovde žele da ulože, žele da rade, žele da grade, žele da zaposle našu državu, pa ne odgovaraju. Kome onda mislite dobro? Građanima, Emiratima, sebi? Kome? Nikome.
Isti taj JAT koji je gutao do prošle godine 55 miliona evra subvencija godišnje, sada u ovom trenutku je otvorio 33 nove destinacije na koje se leti iz Beograda. Taj isti bivši JAT, a sadašnja „Er Srbija“ je imala u ovom kvartalu rast ukupnog broja putnika za 65%. Taj isti JAT, koji je pod bivšim režimom gutao 55 miliona evra, sada ima rast prihoda od 45%. Taj isti bivši JAT, a sadašnja „Er Srbija“, koja je u bivšem režimu gutala 55 miliona evra, sada ima rast kargo prevoza za 50%. Ta ista „Er Srbija“ je dobila prvi „Erbas 320“, koji je stigao pre nekoliko dana, a drugi će stići tokom leta. I to ne odgovara nekome. Zašto je ta kritika zlonamerna? Zato što je upućena građanima Srbije i to samo zbog političkog neistomišljeništva ili, ne bih želeo da koristim, možda i političke mržnje.
Spočitano je i da se ništa ne radi, da se samo govori, da se samo najavljuje.
Malopre sam govorio i ponoviću – mere Vlade Republike Srbije o kojima se danas ovde malo govorilo jeste da će se od ponedeljka u privredu Srbije upumpati milijardu i 200 miliona evra sredstava koja će biti po veoma povoljnim kamatnim uslovima od 5,8% na dinarski kredit, koji su bukvalno poklonjeni zato što je Vlada Republike Srbije opredelila 60 miliona evra za subvencionisanje tih kredita. To je jedan veoma značajan input privredi Srbije.
Zašto ga do sada nije bilo? Zato što su banke korišćene da bi eventualno neke političke partije, kao u prošlosti, dobijale kredite bez ikakve garancije. Ne znam, poštovani prijatelji, poštovane kolege, da li ste vi bili u prilici da dobijete kredit bez garancije? Da li je iko u Srbiji mogao da dobije bez političke podrške, bez političkog miga, da dobije kredit bez ikakve garancije ili garantujući sredstvima ili robom koja je daleko manjeg iznosa od onog kredita koji se dobija? Kome je ispostavljen taj račun? Građanima Republike Srbije. Sada će banke koristiti i služiti za podsticaj privrede, a ne za pljačkanje građana Srbije.
Ne znam zašto smeta najava podsticaja i podsticajnih mera za građevinsku industriju? Šta je pandan? Zašto smeta ljudima „Beograd na vodi“? Zašto smeta nekome u ovoj sali upošljavanje građevinske operative? Šta nudite zauzvrat? Možda projekat „Stepe Stepanovića“? Smetaju vam možda ti jeftini stanovi koji će se dobiti, a dobiće se zato što će država davati i infrastrukturu i zemljište, ali ne da bi neko to naplatio, već baš da bi ti stanovi bili jeftini, već baš da bi ta građevinska industrija, koje nažalost u Srbiji ima sve manje i manje, mogla da funkcioniše, mogla da radi. Da li je možda pandan projektu „Beograd na vodi“ možda „Belvil“, pašnjak pored Hrama Svetog Save? Ne znam šta je pandan? Šta je to toliko podiglo građevinsku industriju u prethodnih 10, 12 godina, a sada smetaju prijatelji, smeta projekat koji će promeniti geografiju Beograda, smeta projekat koji će zaposliti Srbiju, smeta projekat koji će dovesti hiljade i hiljade ljudi u Srbiju, ljudi koji imaju novca, koji žele da ulože, pa neka ulože makar i za stan u tom „Beogradu na vodi“, a kamo li za poslovni prostor ili za nešto više u industriji Srbije.
Nažalost, kada ljudima u Srbiji pomenete privatizaciju, prvi osećaj je pljačka, otimačina, katanci, zatvaranje, otpuštanja radnika. Srpska napredna stranka nije učestvovala u tom procesu, ali je dala doprinos. Dala je doprinos zato što, a i o tome su kolege danas govorile, zato što je Verica Barać pominjala i ukazivala na 24 sporne privatizacije. Evropska unija oko koje, Bogu hvala, postoji konsenzus puta Srbije ka EU, nam je ukazivala, godinama unazad smo dobijali packe zbog čega se ne rešavaju 24 sporne privatizacije? Zbog čega je morala da dođe 2012. godina i preuzimanje odgovornosti od strane SNS, koordinacija službama bezbednosti od strane gospodina Aleksandra Vučića, da bi ljudi u Srbiji koji se bave istragama počeli da rade svoj posao bez straha da će ih iko nazvati i reći – toga procesuiraj, ili toga nemoj da procesuiraš i bilo je dovoljno 18 meseci da se postupak u tih 24 sporne privatizacije završi i da dobije sudski epilog.
Kolege iz raznih krajeva Srbije, ja sam im zaista zahvalan zato što se brinu o svom mestu, brinu se o kraju iz kojeg dolaze, ukazivali su na privatizacije, nesretne, sporne, one koje su ostavile ljude bez posla. Ja sam im zahvalan jer ljudi koji su ostali bez posla u tim firmama danas će možda biti bliži pravdi, biće zadovoljniji, znaće da nisu zaboravljeni. Neće živeti bolje, ali će znati da od strane ove Vlade, od strane SNS, od strane koje su poslali da ih predstavljaju u ovom visokom domu nisu zaboravljeni. Ja vam se zahvaljujem i to morate da radite na svakom mestu.
Čuli smo danas i da 2.266 privatizacija obavljeno u Srbiji, a da od 2.266 je samo 28 bilo uspešno. To je jedan procenat uspešnih. Slažem se sa kolegom Martinovićem kada je rekao, uslovno uspešnih, jer analizirajući podatke koje ne nosimo na papiru, već koje dobijamo od Agencije za privatizaciju, u tih 28 uspešnih privatizacija 20 je smanjilo broj zaposlenih, a osam povećalo. Jeste vrednost tih uspešnih privatizacija zato što i dalje žive, zato što i dalje zapošljavaju, zato što su i dalje generator razvoja tog kraja. Ali se i slažem kada se kaže uslovno, jer je ovih 20 uspešno privatizovanih, odnosno relativno ili uslovno uspešno privatizovanih je bez posla ostavilo 10.211 ljudi. Deset hiljada dvesta jedanaest sudbina, 10.211 porodica, a kada na te uspešne dodamo ove neuspešne dobili smo katastrofu. Zbog toga je osećaj kada ljudima u Srbiji kažete privatizacija pomisle na pljačku, pomisle na zatvorene, pomisle na katance, pomisle na svo ono zlo koje je privatizacija našem društvu donela.
Srpska napredna stranka ovim Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji želi da da šansu i priliku za 162 firme u restrukturiranju da se probude, da se razdrmaju, da iskoriste svoj potencijal koji imaju, da iskoriste državu koja želi da pomogne. U tome je razlika u politikama, jer mi ne brojimo pomoć kada iz budžeta zahvatimo pa kupimo četiri kamiona u FAP-u za celu Vojsku Srbije, a kada se nabavlja 400 autobusa onda dajemo to „Solarisu“ i nekim drugim zemljama, već želimo rešenja koja su održiva i za taj kraj i za te ljude koje žive u tim firmama. Sistemskim, jasnim zakonom o privatizaciji biće jednom za svagda, nadam se i siguran sam na jedan pošten, korektan i okrenut budućnosti proces jednim zakonom, sistemskim zakonom o privatizaciji koji ćemo doneti do jula meseca moći da završimo, ali uz snažnu perspektivu da završimo proces privatizacije u našem društvu.
Član 107. Dostojanstvo Skupštine. Ako neko u ovoj sali, nema pravo nikome drugome da govori, kaže da ne deluje ili deluje kao neko ko zasuče rukave, mene nije sramota da zasučem rukave.
Član 107. dostojanstvo Narodne skupštine ako znamo da narodni poslanik… (Isključen mikrofon.)
Ako jedan narodni poslanik drugom narodnom poslaniku iz njemu znanih razloga zna ili ne zna da li ume da zasuče rukave, možda da me je pozvao na mobu na pašnjaku druge klase pored Hrama Svetog Save, kada je gradio svoj dom, pa možda bih mu kolegijalno pomogao i pokazao mu koliko mogu da zasučem rukave, ali pri tome nije zasukao ni svoje rukave, a kamoli druge.
Dostojanstvo Narodne skupštine je prekršeno izgovaranjem neistina da je u Srbiji gore u protekle dve godine nego što je bilo ranije.
Strašno je i prst u oko je stavljati ljudima u Srbiji koji su od 2008. do 2012. godine ostali bez posle. Godine 2008. 13% nezaposlenosti je bilo u Srbiji. S pravom skrećete i spuštate pogled, 2012. godine 26,2%. Apsolutno ništa niste uradili. Ni u evropskim integracijama ništa niste uradili. Ništa niste uradili ni kada je rešavanje zamrznutog konflikta na Kosovu i Metohiji u pitanju. Podsećaću vas šta je prethodna Vlada radila i malo će biti ovih dva minuta, ali iznošenje neistina stavljanjem prsta u oko ljudima koji su ostali bez posla, zaista je unižavanje dostojanstva Republike Srbije.
Što se tiče samih investicija, žao mi je što prethodni govornik smatra da je direktna investicija u Srbiju prodaja imovine Miroslava Miškovića „Delezu“. Ako je to reforma, ako je to investicija u Srbija, zaista…
Povreda Poslovnika, član 107, dostojanstvo Skupštine.
Kada neko ostane bez argumentacije, posegne za ličnim uvredama. Da li neko shvata ili ne shvata, ja bih voleo da vidim diplomu te institucije koja kaže da neko shvata evropske integracije, a neko ne shvata evropske integracije. Kao što je prethodni govornik rekao, da, zajedno smo studirali na istom fakultetu i objašnjavam baš to omalovažavanje narodnih poslanika kada se ostane bez argumentacije, da li ću ja koji sam u roku završio Mašinski fakultet reći – da, ja sam bolji inženjer od nekoga ko je završio posle 12 godina? Ne, nikada to neću reći, jer mislim da ovde moramo da govorimo o argumentima a ne na osnovu ličnih uvreda kada ta argumentacija više ne postoji.
Kada smo kod crtanja nekih granica i ne znam ti čega, pripadnici DS su davali motorne testere u ruke i obarali balvane na KiM, pa su im posle govorili da sklone te balvane. Zbog čega Vlada Mirka Cvetkovića nije dobila, ili bolje rečeno nije zaslužila datum za otpočinjanje pregovora? O čemu se ovde govori?
Pravo na repliku na osnovu pominjanja najveće poslaničke grupe i najveće stranke.
Za mene i za sve građane Republike Srbije je jasno i prihvatljivo saopštenje SNS. Kako drugačije protumačiti izjavu, iskaz – nama ne trebaju izbori, šta će nam izbori, šta će nam izborna volja, bežimo od izborne volje? Kako drugačije protumačiti nego – manjak poštovanja, manjak ljubavi i bežanje od građana Srbije. Za SNS mišljenje građana Srbije je svetinja. Postavljanje legitimiteta današnjem mandataru i ovoj Vladi Republike Srbije koja će biti izglasana je takođe manjak poštovanja i ljubavi prema tim građanima koji su, podsetiću vas, skoro 50% dali podršku Aleksandru Vučiću i SNS. Mnogo je ovde bilo podataka izrečeno loših, loše protumačenih, a da nije iza tih podataka došlo do običnog „izvini“. U ovoj Narodnoj skupštini, lepo ste rekli gospodine Vučiću, da brojevi nedvosmisleno potvrđuju sve. Slušali smo ovde da ne postoji borba protiv kriminala i korupcije i da nijedna optužnica nije potvrđena i da nije podignuta, a onda kada je iz Specijalnog suda za organizovani kriminal došla potvrda da je 180 optužnica podignuto i potvrđeno od onoga ko je te reči izrekao, nije došlo nijedno obično „izvini“.
Nije problem i nije sramota u Srbiji biti siromašan, treba biti dostojanstven. Ja sam ponosan, ako je firma doskorašnjeg gradonačelnika Kruševca, u vreme dok je gradonačelnik, a gradonačelnik je dve godine, otišla u stečaj. Nije to dobro, ali se dešava mnogima. Tu je razlika između firme gradonačelnika Kruševca koja je otišla u stečaj i firme nekog drugog gradonačelnika, dok je za vreme gradonačelnikovanja prihodovao 39 milijardi dinara…
(Predsedavajući: Vreme.)
U tome je razlika između naših politika, u tome je razlika između SNS, u tome je vrednost svih ovih ljudi.
Zahvaljujem.
Prekršen je Poslovnik, članovi 106. i 107. i dostojanstvo, ali i član 106. koji definiše da narodni poslanik mora da se drži teme dnevnog reda. Ovde je više bilo govora o ekspozeima koji su ekonomsko stanje u zemlji opisivali u tri reda i nisu se suštinski bavili time.
Žao mi je što neko u ovoj sali nije sa pažnjom slušao mandatara, sa onom pažnjom sa kojom su slušali ovde većinski poslanici, ali i građani Srbije i zašto nije zapamtio rečenicu mandatara da mi iz glava moramo da izbacimo retrovizore i da u ruke uzme dvoglede. To je rečenica sa početka ekspozea, koja opisuje da SNS, da mandatar gleda u budućnost, u kreiranje bolje ekonomske situacije za sve naše građane.
Ono što nas razdvaja je politika, razdvaja nas odnos prema političarima. Spremni smo i prihvatamo program mandatara koji kaže – moramo da se menjamo mi prvo, prvo političarima da se oduzmu i službeni automobili i dnevnice i bahata putovanja po svetu, za razliku od nekog perioda kada su se političarima ili bivšim predsednicima vlada dodeljivali krediti za podizanje raznih vinograda ili ne znam čega. U tome je razlika između naših politika, u tome je razlika između ekspozea gospodina Vučića i svih prethodnih ekspozea, u iskrenosti, u temi, u materiji, u svemu onome što će taj ekspoze i delovanje cele Vlade i gospodina Vučića u budućnosti doneti građanima Srbije.
Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, znate, postoji jedna izreka u našem narodu koja kaže: „Nije šija nego vrat“. Na to mi je ličila izreka kolege od malopre – nisam dobio ja, ali je dobila moja firma gde sam suvlasnik. Naravno da su to neposredno dobijena sredstva i priznao sve ono što je kolega Jovičić veoma temeljno izneo.
Sa druge strane, napominjanje Aleksandra Vučića i njegovog političkog delovanja… Znate, iza Aleksandra Vučića i njegovog političkog delovanja i delovanja SNS nisu ostale stotine hiljada ljudi bez posla, kao što su ostale stotine hiljada ljudi bez posla u prethodnih 12, 13 godina, nije ostala razorena privreda kao što smo je zatekli pre dve godine, kada smo preduzeli odgovornost vršenja vlasti, nije ostala privreda prepuštena tajkunima da rade šta hoće, nije ostavljena privreda prepuštena privatizacijama kumovskim, burazerskim, bahatim, nije ostavljena država da pluta i luta u bespućima novih zaduživanja koja su davana u potrošnju bez novih vrednosti, nije dočekana država sa izgrađenim koridorima, sa uređenim pravosuđem, sa uređenim sistemom. Ne, ostalo je razgrađeno, razrušeno, bez ikakvih mera i načela.
Neću da prihvatim takvu etiketu na Aleksandra Vučića i na SNS, naročito što je naša politika politika gradnje, politika nulte tolerancije za kriminal za korupciju, politika suočavanja sa svim izazovima našeg društva i neću etiketu koja ne stoji i koja nije iskrena.
Gospođo predsednice, zahvaljujem se.
Dame i gospodo narodni poslanici, SNS poštuje različitosti između nas. Poštuje što smo država različitih nacionalnosti, veroispovesti. Poštujemo podjednako sve građane Republike Srbije. U ranijim sastavima Vlade bila su ministarstva vera i kancelarija koja je imala u opisu svog posla i ovo što je prethodni govornik govorio. U smislu racionalizacije i ekonomičnosti, u smislu efektivnosti buduće Vlade smanjen je broj ministarstava na 16, kako je predložio kolega Arsić u Zakonu o ministarstvima. Ne želimo ni jedan segment našeg društva da ostane ne pokriven, nijedan segment našeg društva da nema odgovarajući odgovor i brigu države Srbije.
Normalno je i prirodno, a kažu ljudi da postoji ljudska i Božija pravda, da budu u okviru jednog ministarstva, Ministarstva pravde. Normalno je, a to nije nikakav trošak, niti organizovanje bilo kakvih putovanja, jer politika SNS je smanjenje bahatog trošenja sredstava svih građana Republike Srbije, smanjenje broja službenih automobila, pa nadalje. Ali, ukoliko kolege smatraju da nama ne treba briga o verskim zajednicama, ukoliko smatraju da ne treba briga o različitosti veroispovesti, koju cenimo i poštujemo kao vrednost našeg društva, onda je to više odraz njihovog političkog delovanja. Srpska napredna stranka će voditi računa, i buduća Vlada će voditi računa o svim verskim zajednicama u okviru Ministarstva pravde buduće Vlade Republike Srbije.
Decenijama država Srbija vodi pogrešnu politiku prema dijaspori. Decenijama je ta pogrešna politika prikazana kroz pruženu ruku, udelite, dajte, poklonite, pomozite. Decenijama na dijasporu se gledalo kao na kravu muzaru. Od zajma za privredni preporod Srbije pa naovamo i to jeste novac koji godinama ulazi u državu Srbiju, ali bih ja bio mnogo srećniji, da je taj novac uložen u proizvodnju, u fabrike, da je zaposlio ljude u Srbiji, a ne kao do sada svake godine taj novac koji dolazi iz dijaspore je dat da bi ljudi u Srbiji preživeli, da bi njihovi rođaci, deca, ostareli roditelji imali od čega da žive i da se prehrane.
Srpska napredna stranka želi da promeni tu politiku, želi da pošalje snažnu i jasnu poruku dijaspori da ćemo stvoriti atmosferu i poslovnu klimu u našoj takvu da imućni ljudi, naši ljudi koji su životni vek, sada već i generacije koje rade po raznim zemljama u inostranstvu, da taj novac koji su stekli, da donesu u Srbiju, da ulože, da zaposle ljude i da zarade u Srbiji.
Ne želimo da Srbija ni prema kome stavlja ruku. Ne želimo da Srbija prosi. Srpska napredna stranka želi da zaposli Srbiju.
Ova vlada želi da zaposli ljude u Srbiji, jer mi smo dostojanstven narod, narod koji je željan posla, željan rada i zbog toga nijedna uredba, nijedna agencija, nijedna uprava, nijedna kancelarija, nijedna forma neće pomoći ako se ne promeni politika, ako se ne promeni odnos prema dijaspori, ako se ne promeni odnos prema poslu, ako se ne odredi promena kursa naše države.
Videli smo gde su nas odvele agencije. Videli smo gde su nas odvele uprave, kancelarije. Čemu su služile? Za zapošljavanje partijskih kadrova, kumova, prijatelja, čega sve ne, a onda je zabolelo kada je koleginica Obradović vrlo kvalitetno pitala – a koji su efekti? I pitaće sada za prošlo vreme i pitaće i za buduće vreme. Nas interesuju rezultati. Srbiju interesuju pobede.
Srpsku naprednu stranku, buduću Vladu Republike Srbije interesuje da ljude u Srbiji zaposlimo, da stvorimo atmosferu da ljudi iz dijaspore ne dolaze u kancelariju, nego da dolaze u svoju zemlju, u svoje fabrike, u svoja preduzeća, tamo gde ljudi u Srbiji rade, tamo gde ljudi u Srbiji zarađuju. E, to je promena kursa i to neće promeniti glasanje za jedan ili drugi amandman. To će opredeliti promena kursa i to će promeniti nova politika i nova Vlada Republike Srbije.
Država Srbija je pokazala želju da gradi najbolje odnose sa državama u regionu. To je dokazano i posetama koje su se desile i u Beogradu, ali i po prestonicama u okruženju. Odnosi Srbije i Crne Gore, po mišljenju predsednika dve države, nikada nisu bili na boljim odnosima i na boljem nivou u zadnjih 20 godina, sa Makedonijom takođe, sa Hrvatskom takođe. Sa zadovoljstvom sam slušao izlaganje predsednika Josipovića u ovom parlamentu.
Pored ambasadora naših država u tim zemljama, koji imaju i obavezu i pravo i zadatak i dužnost da se brinu o našim zajednicama u tim državama, pored Ministarstva inostranih poslova, najvažnija instanca i najvažnija institucija koja se brine o Srbima u regionu je cela Vlada Republike Srbije, gradeći najbolje međususedske odnose i odnose ne samo u regionu, već sa svim zemljama na svetu.
Cenim to što neko brine o Srbima u regionu, ali smo u prošlosti, nažalost, imali vlade koje ne samo da se nisu brinule o Srbima u regionu, nažalost, nisu se brinule ni o Srbima u Srbiji i da se ta briga odražava na način što nećemo formirati urede, kancelarije, agencije, zapošljavati, kupovati skupe automobile, praviti projekte kao što je objasnila koleginica Obradović, već se zaista suštinski boriti za što bolje odnose, za ekonomsko uvezivanje sa svim zemljama u regionu, a na taj način i pripadnici srpske zajednice u svim zemljama i u okruženju biće daleko bolje tretirani.
Jasno sam govorio o politici prema dijaspori za koju niko ne može da me ubedi, zato što ne postoji nijedan argument, da nije bila u smislu pružene ruke i traženja i očekivanja i prošenja. Srpska napredna stranka želi da promeni taj kurs i da to bude na način što ćemo u državi Srbiji stvoriti dovoljno dobru klimu za ulaganje, za zapošljavanje, ali da ti ljudi mogu u svojoj zemlji i da zarade, a ne da daju milostinju.
To su dva pravca koja nijedna kancelarija, nijedna agencija, nijedna forma ne može da promeni, jer suština je u dobrim međususedskim odnosima sa svim zemljama u okruženju Srbije i stvaranju dobre klime da ljudi koji žele da ulože, ne moraju oni da se vrate, ali mogu da vrate njihov novac, da ga oplemene ovde i da zaposle ljude u Srbiji da takvu klimu i napravimo.
U ime poslaničke grupe i pominjanja i gospodina Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke.
Zahvaljujem se.
Apelovao bih na sve, a naročito na prethodnog govornika da čita zakon, da ne stavlja tačku tamo gde joj nije mesto, da ne stavlja zarez tamo gde njemu odgovara ili gde bi voleo da bude. Zbog čega? Jasno definiše član 28. Zakona o Vladi, koji definiše postavljanje saveta za koje ima pravo predsednik Vlade, u kojem se kaže – članove saveta postavlja i razrešava predsednik Vlade i oni nisu u radnom odnosu u Vladi. To nije opterećenje državne uprave i to nije opterećenje budžeta i to nije opterećenje građana Srbije, iako ste tako predstavili. Mi ćemo vam reći da je SNS ponosna zato što smo u Srbiju doveli, angažovali, da svojim znanjem, svojim iskustvom, svim onim što umeju da rade, i u Srbiji su sada i gospodin Štros Kan i gospodin Guzenbauer i svi ljudi koji imaju iskustva, imaju znanja i voljni su da pomognu našoj državi. Problem je vaš što vam takvi ljudi od znanja, od integriteta i od ugleda smetaju.
Ne mogu da prihvatim izrečenu neistinu da ovo nije najmanja i najekonomičnija i, na kraju krajeva, najbrže formirana Vlada. Recite mi primer. Recite mi kada. Podsetiću vas, 1991. godine bilo je 35 ministarstava, a 2000. godine 19 ministarstava sa sedam potpredsednika. Nemojte da mešate ministarstva i članove Vlade, članove kabineta. Ovo će biti Vlada sa najmanje ministarstava, ali i najmanje članova kabineta i prva Vlada koja je napravljena na programu, koja je napravljena na ciljevima, koja je napravljena na rokovima, a nije napravljena na kadrovima, a posle pisanim rešenjima i programu.
Biću jako kratak i neću gledati značajno. Ima mnogo lepših ljudi ovde da bih u njih gledao značajnije.
Ono što prethodni govornik opet stavlja tačku tamo gde joj nije mesto, da svaka utakmica Lige šampiona ima i revanš. Ima i drugih 90 minuta. Ova Vlada Republike Srbije, ovako koncipirana, ovako sastavljena na programu, na cilju, na ekonomičnosti, na štedljivosti, na reformama, spremna je da trči svih 180 minuta, da dobije i da pobedi i da uđe u finale i da u tom finalu pobedi i zbog vas i zbog građana Srbije i zbog ljudi koji su glasali i za SNS i za vas. Zbog budućnosti, gospodine. Zbog budućnosti Srbije, ova Vlada i premijer gospodin Aleksandar Vučić su spremni na 180 minuta odricanja, na 180 minuta hrabrih reformi, na 180 minuta politike koja je jedina životna u Srbiji.
Dame i gospodo narodni poslanici, ono što reče gospodine Petrović, iz ovog seljačkog dela Srbije, sa zadovoljstvom sam ja iz tog seljačkog dela Srbije i dobro se razumemo. Tu se ne treba stideti. Naravno, siguran sam da i gospodin Petrović to u afirmativnom smislu govori. Takođe, u tom seljačkom delu Srbije postoje dve izreke: u dobru se ne ponesi, u zlu se ne ponizi. Vođeni tom logikom, vođeni onom narodnom da je jedan štap, jedan prut, ma koliko bio snažan i jak, slabiji od snopa pruteva. U svemu onome što se nagomilalo, nataložilo u našem društvu, zbog onog manjka hrabrosti da se uđe u reforme ranije, zbog neodgovorne politike da je svetska ekonomska kriza šansa za Srbiju i poruka koje smo čuli od Vlade 2008. godine, da nas svetska ekonomska kriza neće ni dotaći, došli smo do te situacije da nam je potreban najširi mogući konsenzus, najširi mogući front ljudi, da bi iz ovog stanja u kojem se nalazi naše društvo izašli što brže i što kvalitetnije.
Kao privrednik vam mogu reći jednu stvar i tu se ne slažem sa vama da javna preduzeća, zbog svoje specifičnosti i delatnosti kojom se bave, ne mogu da budu Ministarstvo privrede, već po ministarstvima, zato što bi onda po toj logici morali da pravimo i ministarstvo za usluge, pa ministarstvo za proizvodni deo privrede, pa ministarstvo za ne znam šta. Sama privreda je raznorodna, različita. Vi to jako dobro znate. Normalno je da se Ministarstvo privrede bavi privredom, da li su to javna preduzeća, da li je to privatan sektor, a da se ministarstva bave svojim resorima, praveći atmosferu u kojoj će funkcionisati i javna preduzeća, ali i privatan, realan sektor …
(Predsedavajući: Vreme.)
… i praviti iste uslove za sve i trošiti vreme za takve stvari, a ne da vode računa o subvencijama i problemima javnih preduzeća koja se, nažalost, ne ponašaju i ne posluju u sistemu spojenih sudova, već totalno individualno, pa čak i taj prihod koji bi morali da vrate u budžet koriste za neke trinaeste plate ili za ne znam kakve bahanalije. Na takav princip, na takvu politiku se ovim Zakonom o ministarstvima stavlja tačka.