Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7420">Zoran Babić</a>

Zoran Babić

Srpska napredna stranka

Govori

Ovo je očiti primer bežanja od odgovornosti – hoću u Vladu, hoću fotelje, hoću dobre plate, hoću sve beneficije vlasti, ali neću odgovornost. Partneri su odgovorni. Onda pitajte nekog drugog za bilo šta, ali samo ne za odgovornost.
Uvek, i u onom trenutku kada se formirala ova Vlada Republike Srbije, kada sam govorio, tražio sam primopredaju. Mora da se zna i mora da se napravi jasna primopredaja i obaveza i odgovornosti i svega zatečenog. Nikakav problem ne postoji ako se podseća na ono što je zatečeno. Ako je to dobro, dobro je, odlično je, ali ne možemo da bežimo od odgovornosti. Neko će za ovu Vladu Republike Srbije, ovu sada, praviti tu istu primopredaju.
I stalno partijsko zapošljavanje i stalno poziv da se svi ugovori koji su napravljeni za vreme ove Vlade, a procenjujete ih na nekoliko desetina hiljada, da se napravi prekid tih ugovora.
Kada je započela kriza? Godine 2008. Tada ste počeli da koristite krizu kao izgovor. Hajdete onda, pošto je tada krenula kriza i u svetu, a nas nije ni okrzla, mi smo u Srbiji videli šansu u krizi, sve su to bile poruke bivše Vlade, hajde onda i ja ću biti partner u razgovoru, hajde onda da prekinemo sve ugovore od 2008. godine za zapošljavanje u javnom sektoru.
Da li hoćemo onda to da uradimo? Hajde da napravimo proporcionalno vremenu koje smo proveli u nekim vladama. Ne možemo da gledamo na realnost jednim okom. Ne možemo da kažemo – samo se zadnjih godinu i po dana desilo. Jednom se dogovorite koliko ljudi će ova Vlada da otpusti po vašoj projekciji. Jedan vaš predstavnik kaže – 60.000, drugi kaže – 100.000, a sada se licitira na 140.000. Da li to zavisi od struje u vašoj poslaničkoj grupi, pa kakva je procena i koliko će ljudi ostati bez posla?
Za razliku od mog kratkog, po vašoj proceni neuspešnog, neka vam bude, boravka i ostanka na mestu predsednika Vaterpolo saveza Srbije, velika je razlika između mene i vašeg lidera koji je na dugom i krajnje neuspešnom boravku na mestu predsednika Košarkaškog saveza Srbije. Zašto? Zbog promocije. Zbog želje da se na sportu promoviše uspešno i dobro. Gde su ti uspesi? Zašto je to samo rezervisano za vas? Zašto nije rezervisano za bilo koga drugog? Zašto me sa istim žarom napadate i onda kada sam se kandidovao i pobedio vašeg kandidata, ubedljivo pobedio, zašto me sa istim žarom napadate i onda kada sam podneo ostavku u želji da departizujemo Srbiju i da departizujemo sport?
Šta je to onda? Lična mržnja, ništa drugo. Jer, ako je princip, onda bi rekli - bravo, majstore, tako treba, reći ćemo i našem lideru da to isto uradi. Ali ne, mržnja. Onda se ta mržnja spočitava onoj drugoj strani. To je mnogo lakše. Kada ne postoje odgovori, kada sa jedne strane postoji staklena kugla u koju se gleda šta će ova Vlada da uradi… Izvinite, molim vas, jedino mesto i jedini reper kvaliteta jedne vlade su izbori, gospodo, izbori koje ste sve izgubili u proteklih godinu i po dana, izbori koje ćete izgubiti za nekoliko dana na svim mestima. Bilo kako da se pojavimo i ma kako nas delili i ma kako želeli da budemo i u kojem formatu da se pojavimo, opet ćemo da vas pobedimo, ali ne zato što smo mi takvi, već zato što vam građani Srbije više ne veruju.
Između te staklene kugle u koju stalno gledate i one realnosti u Srbiji, a realnost je 400.000 porodica zavijenih u crno zato što su izgubili radna mesta od 2008. do 2012. godine … Nećete mi staviti flaster na usta i neću prestati o tome da govorim, jer malo je samo politička cena koju ste platili samo jednom, platićete sve dok ti ljudi ne budu ponovo došli i dobili posao.
Javio sam se za repliku uz najavu da nemamo televizijski prenos, ali ovaj televizijski prenos u reprizi će neko gledati, ostaće u zapisniku. Na ovaj način se obraćam i vama, poštovane kolege, i svim građanima Republike Srbije, jer malopre smo imali od strane gospodina Stefanovića najbrutalnije mešanje u nezavisnost nezavisne grane vlasti koja se zove sud i pravosuđe.
Najbrutalnije mešanje i naručivanje, ne samo oslobađajuće optužnice, oslobađanja od optužnice prema gospodinu Miškoviću, a ja ne znam, niti želim da komentarišem ni jednu ni drugu stranu, već čak i najavu da će država Srbija gospodinu Miškoviću plaćati odštetu. Na ovaj način se krši nezavisnost pravosuđa, na ovaj način se politika po starom dobrom, oprobanom maniru meša u pravosuđe i u epilog pravosuđa. Na ovaj način se vrši politički pritisak na sud da donese oslobađajuću presudu, pa čak i da plati odštetu gospodinu Miškoviću. Eto je ta sprega tajkunsko-političko ili ne znam ti kakva druga, direktno izrečena sa ove govornice i zbog toga molim da sve ovo uđe u zapisnik, jer nažalost o ovome će neko pisati u najgorem i najnegativnijem epilogu.
Daću vam jedan odgovor, pošto smo …
(Predsednik: Vreme.)
Samo jednu rečenicu.
… spočitano je da ne dajemo odgovore. Daću vam odgovor zbog čega firme u Srbiji propadaju i propadale su. Propadale su firme da bi živela jedna firma, da bi živela „Dajrekt medija“, koja je prihodovala 39 milijardi dinara, i to od onog trenutka kada je vlasnik „Dajrekt medija“ postao ministar, a posle toga i gradonačelnik Beograda. Eto zbog čega su druge firme propadale.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, pretpostavljam da gospodin Stefanović kada je govorio o batinama i o načinu dolaska na vlast, da je mislio na svoju stranku i kako to u proteklih godinu i po dana gde god izgube izbore oni su kao dobili batine, od Vrbasa pa nadalje. To je možda u Staroj Grčkoj prolazilo, u modernoj Srbiji koju trebamo i želimo da izgradimo takve stvari i takve vrednosti mislim da ne trebaju da se promovišu.
Ne razumem šta znači reč bojovnik, ali bojovnik kod jednog velikog dela građana Srbije budi veoma loša sećanja na neki period iz devedesetih godina. Tražim izvinjenje u ime tih građana i u ime svih onih koji ne vole takav rečnik i misle da je Narodna skupština neprimerena za takav rečnik uvreda.
Selektivna primena ekonomskih mera koja se spočitava SNS kao najdominantnijoj stranci u Vladi Republike Srbije, da li to, gospodine Stefanoviću, znači da selektivno da vam smeta što su oporezivane i smanjene plate preko 60 i 100 hiljada dinara? Da li je trebalo smanjiti sve? Da li to znači neselektivna primena mera? Izađite i recite spremačicama, kuvarima, medicinskim sestrama, svim onim ljudima kojima je u Srbiji možda i misaona imenica da zarade 60 hiljada dinara, da je trebalo oporezivati i te plate, da bi one plate vaših nameštenika, vaših 740 hiljada ljudi koje ste zaposlili u državnom sektoru mogli da primaju preko sto i kusur hiljada dinara? Možda je to neselektivna primena?
Rečeno je da planiramo otpuštanje radnika koje nam se spočitava. Velika je razlika između te vaše šarene staklene kugle u kojoj vam se priviđa otpuštanje radnika, pa čak i sa otpremninama, kako ste rekli, da smo im spremili. Velika je razlika između toga i u najcrnjem scenario i onoga što ste vi uradili u periodu između 2008. i 2012. godine, kada ste, ne pitajući ih kako će i šta će i kakav će meni dobiti na kontejnerima, otpustili 400 hiljada ljudi u Srbiji, plansko i sistematski.
Zarad istine, ovo je raspored sredstava Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za 2013. godinu i taj iznos definiše Zakon o subvencijama i merama podsticaja razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja koji smo u ovom sazivu usvojili.
Ukupne subvencije i procenat budžeta za poljoprivredu za 2013. godinu, deo koji se odnosi na subvencije je 84% i tu ste u pravu. Kapitalne investicije su 7%. Ukupno 91% ukupnog budžeta za poljoprivredu.
Predlogom za 2014. godinu, da jesu subvencije u odnosu na 84% sada 77% budžeta, ali su zato kapitalne investicije 14%. Koliko je moje znanje iz matematike, a dobro je, kada se saberu ove cifre daju 91%. Znači, ne stoje te kataklizmičke najave – nema investicija, smanjenje su subvencije, nema ničega, četvrtina motora, pada avion ili ne znam šta.
Ovako je predviđeno u Ministarstvu poljoprivrede. Sa druge strane, kada smo kod „Magnohroma“ i kada smo kod takvih stvari i takvih preduzeća, postoji jedna izreka u srpskom narodu koja kaže – koga zmija ujeda i guštera se plaši.
S obzirom na iskustva koja su bila u tom kraju, u „Magnohromu“, Indijci, privatizovano, isečeno, odneto, upropašćeno, postoji strah kod tih ljudi. Ne samo strah kod tih ljudi, nego zato što nemamo više pravo na grešku i bolje provesti više vremena u dobroj proceni, dobrog strateškog partnera, dobre privatizacije, trajne privatizacije, nego što ćemo ponavljati greške, a bilo ih je mnogo u prošlosti.
Složiću se sa kolegama koje su pre toga govorile da je broj zaposlenih u državnoj administraciji katastrofalno veliki, veliki u odnosu na privrednu aktivnost, na veličinu države. U tom broju i u povećanju tog broja, u proteklim godinama, nevinih nema, i to sam govorio kada smo o ovim zakonima govorili u načelu, ali ne mogu da prihvatim konstataciju kolega da je ovo samo konzerviranje problema.
Ako jedna kola godinama budu sve opterećenija i godinama idu u pogrešnom pravcu, povećanjem broja zaposlenih u državnoj upravi, opterećivanjem svih građana Republike Srbije na taj način, idu u provaliju, vi ne možete da očekujete da u jednom trenutku, jednom uredbom, hrabrim političkim odlukama se promeni smer i istog trenutka se krene unazad. Ne može. Nije izvodljivo ni po jednom zakonu, ni fizike, ni bilo čega. Ovo nije konzerviranje, ovo je zaustavljanje. Ovo je postupak zaustavljanja, amortizacije.
Hajdete da stanemo jednom na kraju 2015. godine, a do sada je bilo prilika da se konstatuje koliko je ljudi zaposleno u državnoj upravi, nismo znali. Nismo znali ni kakva je njihova stručna sprema. Nismo znali ni na kojim poslovima rade. Bilo je stvari koje su bile protiv zakona kada su ljudi uzimali otpremninu sa jednog na drugo i šetali kroz državnu upravu, zato što nije bilo evidencije, nije bilo one crvene lampice koja bi se palila pored takvog imena.
Ovo je mera zaustavljanja amortizacije, ne konzervacije, amortizacije, da bi na kraju 2015. godine, a verujem i pre, i to ste najavili, gospodine ministre, i ja sam vam zahvalan na tome, da možemo reformom državne uprave da dođemo do efikasnije i bolje države. Ja verujem u to, kao što verujem da nijedan postupak, ništa što je imalo takav zamajac u lošem pravcu, ne može da stane odjednom, ali može da se amortizuje. Zbog toga je ovakav zakonski predlog za SNS prihvatljiv, odnosno ovakav amandman zaista nije prihvatljiv. Hvala.
Gospodine  ministre, dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je što je pokrenuta i ta tema.
U ruci imam Odluku o radnom angažovanju konsultanata za stručne i administrativne poslove poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini. Datira od 22. septembra 2008. godine. Potpisana je od strane kolege koji je i sada narodni poslanik iz vaše poslaničke grupe, koja definiše broj i zaposlene u stručnim službama Narodne skupštine Republike Srbije. Da li se vi to posipate pepelom za odluke koje ste vi doneli?
S druge strane, konsultanti koji su radili na određeno vreme u Narodnoj skupštini po Odluci Administrativnog odbora pre početka ovog saziva od 23. jula 2012. godine, su zasnovali radni odnos na neodređeno vreme i viši savetnik, i savetnik, i mlađi savetnik i referent. Da li smo mi ove ljude koji su ovde započeli radni odnos na neodređeno vreme u prošlom sazivu oterali kući da bi doveli neke svoje, po starom receptu i usklađenom receptu? Ne, nismo. Radili su dobro, radili su odgovorno i obili su rešenja na neodređeno vreme.
S druge strane, da li vam smetaju dva vatrogasca? Da li vam smetaju dva vodoinstalatera? Da li vam smetaju dva električara? Da li vam smeta da ova zgrada i zgrada u Kralja Milana normalno funkcionišu? Da li vam smeta jedan kurir, telefonski tehničar, ekspeditor pošte, daktilograf, čistačica? Da li vam ti ljudi smetaju možda?
S druge strane vam nije smetalo i to nećete da spomenete, po Odluci Administrativnog odbora, četvoricu ljudi koji su bili članovi Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca iz redova advokata i profesora sa pravnog fakulteta, čija je nadoknada bila u visini poslaničkog dodatka.
(Predsedavajući: Vreme.)
Odlukom Administrativnog odbora iz prethodnog saziva ta odluka je promenjena i nadoknada je povećana na šest prosečnih plata u Srbiji. Znači jedanog čoveka u Državnom veću tužilaca i Visokom savetu sudstva ste menjali sa šest prosečnih ljudi u Srbiji.
(Predsedavajući: Vreme.)
To vam nije smetalo i to je bilo dobro? Zbog čega su ti ljudi bili tu? Zbog struke? Kada im je vraćeno na 30.000, odnosno na nivo poslaničkog dodatka šta su uradili? Podneli su ostavke. Šta je bio motiv? Samo finansije i zbog toga nemojte tako, gospodine Đeliću.
Poštovani građani Srbije, targetirali smo najveći problem u našem društvu. Po mišljenju DS to su svi vodoinstalateri, čistačice, higijeničari. Targetirali smo taj problem i dobro je.
Međutim, ono što gospodin Đelić ne shvata ili ne želi da shvati, ili pogrešno interpretira i zahvalan sam gospodinu Krstiću za to što je prihvatio amandman odbora, a to je da je Narodna skupština Republike Srbije nezavisno telo, nezavisna institucija, da ne može da zavisi od Vlade i od bilo kojeg tela ili organa u Vladi. Ono što više čudi i što pokazuje te višeslojne i višestruku struju u DS jeste to – zašto gospodin Đelić jednom kolektivnom organu kao što je Administrativni odbor Narodne skupštine, kolektivnom, u kojem su članovi koji imaju aktivnu ulogu u radu i u odlučivanju Administrativnog odbora, a iz redova su DS i zahvaljujem se tim ljudima, kao i ostalim članovima Administrativnog odbora, zašto njima ne veruje? Šta tu donosi jedan kolektivni organ pojedinačno? Šta jedan član tog organa može da donese pojedinačno? Zašto ne veruje svojim ljudima koji su delegirali u Administrativni odbor
Ne bih želeo pojedinačno te ljude da prozivam, nisu zaslužili tako nešto, ali sa druge strane ono što takođe ne poznaje, ne zna ili prikriva – ko određuje i ko daje saglasnost na sistematizaciju radnih mesta u nezavisnim regulatornim telima? Odbor za finansije? Neki drugi odbor? Ne, Odbor za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine Republike Srbije. To je logika da se zadrži i nezavisnost nezavisnih regulatornih tela i Narodne skupštine i da oni koji daju saglasnost na sistematizaciju, daju saglasnost i na buduća povećanja broja radnih mesta. To nije vlasništvo ni Zorana Babića ni bilo koga pojedinačno.
Probraću da govorim tiho, da se neko ne bi uzbunio, jer kad god se uputi kritika na prošlo vreme, kada god se upute činjenice neko se uzbudi, neko traži izvinjenje. Ja kada sam tražio izvinjenje za 400.000 ljudi koji su ostali bez posla, dobio sam opomenu.
Sa druge strane, i pre nekoliko dana u načelnoj raspravi i danas sam rekao nešto što mislim da će se složiti svi u ovoj sali, u poslu širenja državne uprave, u jednoj tromoj državnoj upravi, nema nevinih. Ta krivica samo može da bude proporcionalna godinama koje smo imali kao odgovornost za vođenje i za pravljenje državne uprave. Ni u jednom trenutku nisam rekao da u poslednjih godinu i po dana nije bilo tog zapošljavanja. Da, bilo ga je, ali ga je bilo i 2008. i 2007. godine. Kumovsko, političko, stranačko, bilo kakvo. Hajdete jednom da kažemo – da, bilo je. Ne može da se točak vrati, da ta kola koja odlaze u nekom veoma pogrešnom pravcu idu godinama, decenijama. Ne može da se zaustavi odmah i odmah da krene u pravom pravcu.
Ovaj zakon je amortizacija, da zaustavimo taj točak. Da zaustavimo ta kola da bi krenula reformom javne uprave. Ne možete sada da kažete – da, za sve je kriva i odgovorna SNS, žmureći pred svojom odgovornošću. Ali, možemo jednom, kao ljudi, kao odgovorni ljudi da kažemo bilo je grešaka. Hajde jednom da stanemo na te greške, hajde jednom da ih zaustavimo, hajde jednom da krenemo sa ovakvim potezima u rešavanje svega tog, a ne neodgovorno, sa bilo kakvom takvom tvrdnjom samo može nos da vam poraste, ništa drugo.
Biću jako kratak, jedna rečenica. Priča se šta je dozvoljeno i šta je potrebno i koje vrednosti da promovišemo ovde. To što se priča ili to što je činjenica. Priča se i o tetkinom kauču, pa ga ne uzimamo kao ozbiljno, ali ne možemo da kažemo – jao sutra ću da osvanem u novinama, sutra će da bude ovo, sutra će da bude ono, jao to je obračun.
Rekao je ovde jedan čovek u ovoj sali, bez želje da ga uzmem u replici i rekao je dobru star, iako se ne slažemo politički – bio sam u novinama pa šta. Svi smo mi bili u nekom trenutku u novinama i svi smo bili izloženi, pa šta, svako neka radi svoj posao. Ali, nemojte da vodimo politiku u ovoj sali na osnovu „rekla kazala“ u nekoj kafani i u odnosu na nešto što se insinuira. U odnosu na nešto što se upoređuje i šta ne može da se upoređuje. To ne može da se upoređuje. U tom poslu nema nevinih, ali jednom mora da se stavi tačka. Ova Vlada Republike Srbije, ovakvim rešenjima je hrabra rekla stavljamo tačku na te stvari.
Gospodine predsedavajući, reklamiram povredu Poslovnika, član 107. stav 2. i na početku ću vas pitati – hoćete vi da vodite ovu sednicu, shodno Poslovniku, ili ćete biti još jedan od nemih gledalaca u cirkusu Korona ili ćete prihvatiti da sve gestikulacije, kao da je na avio pisti, pripadaju vama? Zato što ne verujem da pripadaju mladom gospodinu Krstiću, koji u nekom vremenu, koje se inputira, ili nije bio u zemlji ili je još uvek sa drugarima iz kraja igrao klikere, ali mu se imputiraju stvari koje nemaju veze sa realnošću.
Hoćete li voditi ovu sednicu i obavestiti da danas nije rasprava o Zakonu o budžetu, da ćemo o Zakonu o budžetu raspravljati u ponedeljak, odnosno od ponedeljka i da niko ne može o čemu god hoće, a odnosno po istoj matrici da priča svaki put kada za tako nešto hoće, po istoj matrici, ili prihvatate da sve to što je prethodni govornik izrekao se odnosi na vas? Po članu 107. stav 2. drugom narodnom poslaniku ne sme da se obrati. Vodite sednicu kako treba i opomenite i probudite narodne poslanike kojima je glava još uvek u 90-im godinama.
Reklamiram član 27, gospodine predsedavajući. Potvrdilo se istinitim ono što sam govorio malopre i to mi je drago.
Od vas, gospodine predsedavajući, ne tražim da imate duple aršine, ne tražim da budete elastični, tražim da poštujete Poslovnik i da taj Poslovnik bude isti za sve narodne poslanike. Nema narodnih poslanika prvog i drugog reda, nema za neke protekcije, a za neke ne. Pred zakonom i pred Bogom smo svi isti. Molim vas samo da poštujete Poslovnik o radu i kada se neko obraća nekome u ovoj sali direktno i to prizna da mu se izrekne opomena i da se takve stvari ne rade, inače ćemo se pretvoriti u nešto što ne treba da se pretvorimo.
Takođe, od vas tražim da usklađujete raspravu u skladu sa tačkom dnevnog reda, a ne da u diskusijama govorimo o temama koje će biti tek naredne nedelje, povezujući sa argumentacijom od pre 15 godina.
Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, ovo jednostavno nije tačno. Da li vi čitate neke stvari do kraja, ili ih čitate selektivno, to je već problem onoga koji čita i koji tako postupa prema zakonima. Ali, ko najavljuje te tako katastrofalne stvari, ja moram da pročitam član 7. ovoga predloga zakona koji kaže: „Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“ Republike Srbije“.
Da je predlagač, Vlada Republike Srbije, želela to što je najavio prethodni govornik, onda bi napisali od 1. januara, od 1. aprila, pa bi dali rok. Ne prima se, gospodine Đeliću, u državnu upravu, ne znam da li ste vi navikli ovde u gradu Beogradu ili bilo gde, politički, kumovski, burazerski ili bilo kako, dođi sutra na posao. To možda može u privatnoj firmi.
Za ovo postoje konkursi, postoje vremenski rokovi, postoji sve što ne može da se svede na tri dana od trenutka kada je ovaj Predlog zakona o budžetskom sistemu ušao u skupštinsku proceduru do ponedeljka kada će zaživeti, jer ćemo ga večeras izglasati većinom narodnih poslanika. Nemojte najavljivati nešto što nije. Ideja Vlade Republike Srbije da je bila takva kao što ste vi predviđali malopre u govoru primena ovog zakona bi bila od 1. januara, ili ko zna kada, 2014. godine. Sa primenom sutradan od dana objavljivanja, baš želimo da sprečimo baš to što ste vi najavili. Hvala vam što promovišete i hvala vam što ste mi dali zicer za poentiranje i za Vladu i za skupštinsku većinu, pokazujući pravu namenu i pravu želju da se stavi tačka na političko, partijsko, kumovsko ili bilo kakvo zapošljavanje koje ste negovali kao vrednost u proteklim godinama.
Po starom dobrom običaju, povlačenje. Malopre je bilo - evo sad se štancuju rešenja, sada u replici - štancovala su se u septembru. Doći ćemo do tabela, pa ćemo te tabele videti, koliko je ko, kako šta. Mislim da sam mnogo više od vas putovao po lokalnim sredinama i mnogo više video borbu za stolicu u javnim preduzećima i u opštinskim upravama. Srpska napredna stranka nije imala odgovornost za tako nešto, niti se plašimo tabela, niti se plašimo istine, nemojte samo prizivati, a u stvari bežati od nje.
Što se tiče emocija, ako ste je prepoznali u mom glasu - da negujem emociju zato što volim svoju zemlju, i takav ću biti do kraja. Vi ako imate neku drugu emociju, mislim da je to više vaš problem.
Divno je biti tema, fikcija nekome, ali ponoviću još jednom ono što je činjenica. Administrativni odbor, odnosno Odbor za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja je kolektivni organ, 17 članova odbora. Ne znam zbog čega kolega Đelić nema poverenja u njegove stranačke prijatelje i kolege koji su članovi tog odbora, zbog čega ima problem da se nezavisnost i Narodnoj skupštini i nezavisnih regulatornih tela, uz svu saglasnost Vlade Republike Srbije i razumevanje gospodina Krstića, ostavi nezavisnim, ostavi u Narodnoj skupštini, ostavi u jednom transparentnom procesu. Ne odlučuje nijedan član pojedinačno skupštinskog odbora ko će se zaposliti a ko neće, već daje saglasnost na zaposlenje, na predlog tih tela.
Uostalom, da ste pratili skupštinski rad, videli bi da Administrativni odbor daje saglasnost na sistematizaciju radnih mesta u nezavisnim regulatornim telima, daje saglasnost na sistematizaciju radnih mesta. Ako daje saglasnost na sistematizaciju radnih mesta, eto je logika i eto je spona da treba da daje saglasnost i na broj izvršilaca i na eventualno povećanje radnih mesta.
Jedno pitanje, da li bi to za gospodina Đelića bilo prihvatljivo, da ukoliko sutra, bez želje da smenjujem gospođu Vesnu Kovač, da li bilo prihvatljivo da to radi Odbor za finansije, ukoliko ga ne vodi gospođa Vesna Kovač nego moj kolega Veroljub Arsić, a da Administrativni odbor u tom slučaju vodi vaš kolega Nenad Konstantinović, naš kolega Nenad Konstantinović.
Nemojte lično, ništa od ovoga nema lično. Evo je logika, evo je ta nit koju ne možete da povežete ni sa jednim drugim odborom u Skupštini Srbije, a ako vam smeta transparentnost…
(Predsedavajući: Vreme.)
… ako vam smeta zaštita nezavisnosti nezavisnih regulatornih tela i nezavisnosti Narodne skupštine, onda je to osnovno nerazumevanje demokratije.