Član 104, 106, 107, šta god, a i kao predlagač imam pravo da se javim, gospodine predsedavajući, pogledajte Poslovnik.
Sebe sam stavio u prvog u tu formulaciju ali ukoliko je to bilo prejako, ja se narodnim poslanicima i srpskoj javnosti izvinjavam, ali veoma dobro znam kao što i vi dobro znate da uloga Narodne skupštine u našem društvu nije zadovoljavajuće i da nije na onom nivou na kome bi svi mi želeli da bude.
Izvinjavam se još jednom na jačoj formulaciji, ali mislim da moja želja nije bila nikoga da uvredim, jer prvo sam pošao od sebe, ali je jednostavno ono što i kako nas građani posmatraju nažalost nije onako kako ovaj dom zaslužuje.

Ja sam moj fakultet završio, gospodine Milivojeviću, 1995. godine. Na Mašinskom fakultetu postoji trag. Vrlo lepo možete kad god da proverite Univerzitet u Beogradu i time se dičim zaista.
Što se tiče stručnjaka, imate ih, priznajem, ali imate stručnjake one koji su Grad Beograd zadužili, osiromašili, a sa druge strane, od trenutka kada su postali ministri u Vladi i gradonačelnici, anonimne firme i to po podacima Agencije za privredne registre, kao što je jedna od desetak firmi vašeg predsednika i bivšeg gradonačelnika Beograda, Dragana Đilasa je prihodovala 38 milijardi 938 miliona dinara, pa kako taj vrli stručnjak nije to što je primenjivao za svoju firmu nije primenio i za Javni servis i za javna preduzeća i za Grad Beograd, nego samo za svoju firmu i za svoj interes i za svoj džep? Što se toga tiče, priznajem stručni ste. Stručnjak, uđeš u vlast, formiraš firmu, ta firma za šest godina prihoduje 38, skoro 39 milijardi dinara, to je stručnost. To mora da se, od anonimusa, do tajkuna za šest godina i to samo na državnim resursima, treba stručnosti, stvarno treba stučnosti i tu priznajem da imate tu vrstu stručnosti.
Što se tiče onoga što sam i malopre govorio, hajde da pogledamo na stvari pravim očima. U ovom trenutku, po istraživanjima, Skupština ima 53 negativna i 13 pozitivnih poena. Za razliku od pre godinu i po, dve dana, ovih pozitivnih je bilo ispod 10. Postoje pomaci, ali za te pomake je potrebna cela Skupština. Da bi vratili ugled i dostojanstvo Narodnoj skupštini, na činjenice ne možete odgovarati uvredama. Da li sam ja nervozan što sam poneo ostavku na mesto predsednika Vaterpolo saveza, kamo sreće da je danas Dragan Đilas nervozan jer je podneo ostavku na mesto predsednika Košarkaškog saveza. Nije i neće to da uradi, to je razlika između vas i nas.

Stari i oprobani recept - manjak argumenata, višak uvreda. Ne znam po kojem zakonu, gospodine predsedavajući, a da vi možda nekoga niste opomenuli, sam ja juče ostao bez prezimena? Po kojem zakonu? Po kojem pravilu? Da li su to te fine, uglađene, dobre demokrate, kultura. Srbija je Leskovac sa manje padeža, Srbija je i Vranje, Srbija su i delovi gde se govori drugačije, ali je dobro da se razumemo.
Ako je to manjak kulture, a višak kulture ako nekog ostavljate bez prezimena, što kaže uvaženi kolega, zahvalan sam mu, ajde bez prezimena, ali što ste ostavili ljude bez posla za prethodne četiri-pet godina vladavine, e to je već drugi problem.
Nekako ovde stalno provejava – vi radite ovo, vi ste kriminalizovali, vi ste ne znam ti ja šta radili od 90-ih, kao i sada se radi. Mnogo puta sam rekao i ponoviću i sada – za sve što smo radili imali ste period, imali ste dovoljno vremena, imali ste svu moć ovoga sveta i ove države da procesuirate, da optužite, da osudite. Niste to uradili zato što toga nije bilo, a sada sa izjavama da se nešto radi protiv zakona i da će to nekada neko istražiti, ako znate da se radi protiv zakona, a prikrivate to, činite krivično delo. Ako se nešto radi protiv zakona, evo ga tužilaštvo, evo ga sud, evo je policija, prijavite, podnesite prijave. Niko vam ništa neće reći, ali ne možete da mašete praznom puškom i da stalno mislite da ste u ulozi lovca. Ne treba Srbija da bude ni lov, ni lovina, ni lovac.
Oko onoga što tangira naše društvo, mislim da treba da napravimo komunikaciju, mislim da treba da napravimo zajednički jezik, a ako će svaka ovakva rasprava da uđe u bazen u kojem igra bilo koja vaterpolo selekcija ili da se vrati na red ličnih uvreda, onda mislim da će nam trebati mnogo više energije, barem onima koji žele i vide Srbiju, vide političku scenu na taj način, uložićemo je. Nema problema, ali kada smo kod plaćanja ceha kod građana, takvo neodgovorno ponašanje dolazi na red izborima, a to ćete videti na Voždovcu, u Beogradu i na svim budućim izborima.

Replika i trajaće do dva minuta.
Gospodine Đuriću, mislim da se slažemo sa većinom stvari koje smo i vi i ja izrekli. Ne bih voleo da me iko pogrešno shvati, ali period za koji postoji analiza hitnosti i redovnosti postupka je od 2001. do 2012. godine. Znači, niti je pre toga bilo idealno, pa je sada eto sve pokvareno, nego sam želeo da kažem da je u godinama između 2001. i 2012. godine taj disbalans hitnosti i redovnog postupka prevagnuo na stranu hitnosti, što u principu nije dobro, jer je mnogo kvalitetniji i bolji zakon koji prođe redovnu proceduru, javnu raspravu i sve ono što ta redovna procedura i podrazumeva. Mislim da se u tome slažemo. Nisam želeo da omalovažim nikoga, ali samo da ukažem na taj disbalans koji je nastao u tih 11 godina.
Naravno da mislim da ovo nije mesto i da Skupština nije mesto gde će se bilo kome suditi, niti da ćemo mi suditi, jer nismo ni sudije, ni advokati, niti učesnici u tom postupku. Ali, mislim da ćemo kao ljudi, a nadam se da ovde sedi 250 veoma uglednih ljudi, pokazati jednu snažnu podršku ukoliko zajednički kažemo – to je problem, evo ga predlog rešenja. Možda ga u prethodnom periodu nismo videli, ali hajde da ga sada podržimo i na taj način šaljemo poruku ne onima koji treba taj zakon da primenjuju i sude, već onima koji će to u budućnosti zbog takve poruke da ne izvršavaju i da ne planiraju takvo izvršenje.
S druge strane, kako nazvati postupak kada pružiš ruku, osmehneš se i kažeš – hajde da radimo na ovome zajedno, a s druge strane dobiješ šamar?
(Predsedavajući: Vreme.)
Mislim da to pokazuje mnogo više o onome preko puta, nego o pruženoj ruci koja, nažalost, o važnim i bitnim stvarima u našem društvu sa druge strane ostaje u vazduhu.

Kada je prethodni govornik govorio o pendrecima, verujem da je mislio na one pendreke Dragana Đilasa i njegovog obezbeđenja, kada su jednom običnom građaninu Voždovca, koji je prišao da ukaže na nepravilnost, na nepravdu, odmah su skočili telohranitelji, odmah su tu bili pendreci, odmah je tu bilo privođenje, odmah je tu bilo svačega. Verujem da je govorio o tim pendrecima.
U jednoj stvari mogu da se složim. Ljudi u Srbiji teško žive. Malo je posla, malo je novca, težak je život u Srbiji. I to je istina. Ali, ne mogu ni da zatvaram oči pred ovakvim najavama, a mnogo je bilo pompeznih najava i iz ovog doma Narodne skupštine i iz one sale u Kralja Milana. Sećamo se prethodnog govornika kako je skakutao najavljujući da ćemo biti članica EU, kako ćemo biti ne znam ti šta, kako smo statistički izašli iz krize, ali građani neće to da osete. Znate, građani Srbije pamte i veruju onoliko koliko im se i govori u prošlosti. Prethodni govornik je isti i 2003, 2004, 2005, 2007. godine, kada je takva obećanja i takve najave davao.
Sa druge strane, ta katastrofalna otpuštanja, su gospodine Đeliću već bila u vreme Vlade u kojoj ste vi bili sastavni deo, u vreme Vlade gde ste nasledili 13,2% nezaposlenih, a ostavili u ovoj Srbiji više od 26% nezaposlenih. Tapšali ste Borisu Tadiću kada je najavio 200.000 novih radnih mesta. Ostalo je 14% populacije u Srbiji. Genocid ste napravili sa otpuštanjima, i možete da kažete da će neko otpuštati i možete da spočitavate nekome, i možete da gledate u staklenu kuglu.

Šta reći posle ovoga? Novo odelo, nova frizura, puštena brada i sve je drugo, sve se zaboravlja.
(Narodni poslanici dobacuju s mesta.)

Ja vas molim da mi ne računate ovo vreme.
Hteo sam da kažem da ja nisam za duple standarde, da u onom trenutku kada kolega, prethodni govornik podseća na neke stvari, onda je to legitimno, onda je to u redu, onda je to ispravno. Kada se to uradi sa ove strane, za sve nepravilnosti i za sve ono što je bahato napravljeno u Srbiji, onda je to loše, onda to ne sme, onda tu treba da se zatvore usta pred takvim stvarima.
Sada se kuka nad zlohudom sudbinom nešto više od 24% nezaposlenih ljudi u Srbiji. Ko ih je ostavio bez posla? Za vreme koje vlade su oni ostali bez posla? A priča se, kao što nažalost stranka kojoj prethodni govornik pripada, ne može da izađe nikako iz predizborne kampanje, iz kampanje straha, iz kampanje pretnji, iz kampanje gde su najavljivane inflacije, nestašice, neće biti goriva, neće biti ulja, neće biti hleba, neće biti života u Srbiji, samo je život sa njima, sa ovakvim nastavkom i nezaposlenošću i svim ostalim. Da li se to desilo? Ne, nije.
Sada se ponovo gleda u staklenu kuglu, sada se ponovo za jedan zakon koji je nastao znatno pre svih problema koje naše društvo i ti ljudi u Priboju imaju, spočitava da je to u stvari rešenje za neke buduće stvari koje će se desiti. Sve ubuduće, to što su ostavili ljude bez posla u Srbiji, nema veze. Zaboravljeno. Platili su političku cenu, dovoljno je. Nije dovoljno.
Sa druge strane, govore da će sada ova Vlada da napravi katastrofu. I tako dve godine. I tako u kampanji, i tako prilikom formiranja Vlade, i tako svakoga dana. Ja priznajem jednu stvar – jeste vam teže. Nema bahaćenja, nema otimačine, nema automobila, nema kabineta, nema svega toga, ali je važno da je građanima Srbije bolje.

Javljam se po amandmanu, a može i replika da bude, pošto je više puta pomenuta SNS. Kako god, ali vrlo kulturno, kao i sve što je do sada bilo.
Žao mi je što ovde u Domu Narodne skupštine promovišemo neke vrednosti koje se graniče sa vidovnjaštvom i to šta će biti, kako će biti. Voleo bih da se je to vidovnjaštvo kolega koristio pre dve-tri godine kada su participirali i bili stožerna stranka vlasti, pa da je mogao tada da vidi kakva će politička sudbina biti te stranke sa stotinama i stotinama hiljada ljudi koji su ostali bez posla, ali merljivo sa 13,1, a preko 26% za samo četiri godine i za vreme jedne Vlade je ostalo bez posla. Tada ste trebali da budete vidoviti pa da predvidite mere i da tako nešto sprečite, a ne sada novim nekim strahovima i nekim novim najavama.
Uostalom, da SNS radi nešto loše, ne bi doživela pobedu i ne bi imala pobedu na svim izborima gde god da smo se pojavili. I danas po istraživanjima javnog mnjenja jedne renomirane kuće prednost i poverenje koje građani imaju u SNS je 46,1%. To ne može nijedan strah, nijedna neistina, nijedna najava kataklizme u Srbiji da promeni, zato što je neiskrena.
Ovaj amandman je neprihvatljiv za SNS kao predlagača zakona. Neprihvatljiv je zato što je to mešanje pojmova, sitno politikanstvo, jer postoji jasan Zakon o štrajku. Ukoliko svako u Srbiji iskaže želju i ima razloga za štrajk, odnose se odredbe Zakona o štrajku, i gde će se on održavati, kako će se održavati i šta će se raditi, i po tim pravilima i sada i u budućnosti, ukoliko bude bilo potrebe, ljudi u Srbiji će moći da izraze svoje mišljenje i svoje zahteve.
Target ovih izmena Krivičnog zakonika su oni ljudi koji su u 11.000 napada, slobodno mogu da kažem napada, na „Železnice Srbije“ napravili direktnu materijalnu štetu od milijardu i po dinara, prouzrokovali iskakanja iz šina teretnih vozova, a da je pre tog teretnog s pukom srećom prošao putnički voz bez oštećenja.
Priznajem, nismo vidovnjaci. Voleo bih kada bih predvideo neke stvari u budućnosti, lakše bi se za neke stvari odlučili i činili bi više za građane Srbije. Nisam vidovit da predvidim šta će u budućnosti biti i da li ćemo uspeti ovim zakonom da svedemo na nulu štetu koju javni sektor i naši telekomunikacioni sistemi i energetski i saobraćajni trpe zbog toga, ali nemojte prizivati sušu, nemojte prizivati loše u našem društvu. Jer, ako je loše građanima Srbije, džabe je što će jedna politička opcija ili dve ili ne znam koliko skakati.
Nemojmo da gledamo interese političke stranke, ako se građani Srbije dave. Valjda treba da radimo, a ne samo verbalno da radimo u njihovom interesu i ne da predviđamo kataklizme, ne da šaljemo poruke – građani, kupite hleb, ulje, gotovo je, kraj sveta. Nemojte to da radite. Dve godine to radite i dve godine vas građani kažnjavaju, a vi i dalje nastavljate. Stalno mora da se ponavlja ista stvar.
Hoćete da vidite kakvi su efekti krađa na „Železnicama“? Da li ovo rade štrajkači? Ovo su uradili oni koji nisu bili kažnjeni zakonom jer su krali šine i spojnice. Pogledajte prugu. Da li je ovo pruga koju zaslužuje Srbija u 21. veku? Nije. Njima je namenjen ovaj zakon, onima koji su ovakve stvari uradili. Pogledajte pragove bez ikakvog fiksiranja za šine. Šta ćemo sa njima? Hoćemo li da dopustimo da se to dalje radi? Mislim da nećemo.
Vi ćete imati svo pravo ovog sveta, imaćete ovu Skupštinu, pa ćete u budućnosti, ukoliko neko u Srbiji po ovom zakonu odgovara zato što je štrajkovao na pruzi, moći da izađete i da kažete – e, desilo se. Ali, nemojte unapred sejati strah i teror. Nemojte sejati nešto čega nema u Srbiji. Dajte kreativnost. Ono što je došlo kao kreativnost, rekao sam, spreman sam da radim, kao što sam spreman i da podržim ono što ste rekli malopre, da u sudu u Novom Sadu ne rade bezbednosna vrata. To je skandalozno, priznajem. I trebamo takve stvari da radimo i na takve stvari da ukazujemo. To je u redu, ali nemojte strah, nemojte neistine. Mnogo su jeftini politički poeni ako se oni zarade strahom i ako se zarade neistinom.

Biće manje od dva minuta zato što ću postaviti dva obična pitanja na koja bih voleo da dobijem odgovor.
Prvo pitanje je – ukoliko je prethodni režim i prethodna Vlada radila tako sjajno, tako dobro, sve je bilo kao pod konac u Srbiji, sve je funkcionisalo, sve je bilo fantastično, zbog čega ste izgubili izbore? Zbog čega vam građani Srbije nisu dali poverenje da ih vodite dalje tako prosperitetno i tako dobro?
I drugo pitanje je takođe jednostavno – ukoliko je sve tako katastrofalno zadnjih godinu i po dana i samo zadnjih godinu i po dana i ukoliko je sve to tako crno, zbog čega SNS kao najveća i najodgovornija stranka u Vladi Republike Srbije je dobila na svim izborima koji su bili do sada i dobila poverenje kod građana Srbije? Kako to da samo vi vidite nešto što građani Srbije ne vide? Kako je tako nešto moguće?
Ja bih voleo da dobijem samo odgovor na ta dva vrlo jednostavna pitanja?

Čudna je ta diktatura u kojoj ambasador jedne od najvećih i najmoćnijih zemalja ovog sveta kaže  da ne vidi tu diktaturu, a u toj zemlji je mnogo razvijenija demokratija. Čudna je ta diktatura u kojoj i danas i juče ali i u svim narednim danima možemo da vidimo u svim dnevnim novinama podjednako i slike i izjave i tretman svih političkih opcija. Ali se na te novine ne gleda, gledaju se unatraške. Gledaju se iz vizure „Presa“ dok nije ukinut, dok se Dragan Đilas nije povukao iz toga jer je video da neće imati više interesa, interesa kroz „Pres“.
Čudna je ta diktatura koja se sada sprovodi a da recimo, u sutrašnjoj emisiji, na jednoj cenjenoj emisiji na kojoj ću ja biti gost, biće još tri narodna poslanika i sva tri iz opozicije.
Da li je to diktatura gospodo narodni poslanici? U čijim je glavama ta diktatura? Ko proizvodi tu diktaturu? Ako je diktatura prema tome da neko više ne može da se bahati u Srbiji, da ne može više da koristi državne resurse, da ne može više da koristi i službene automobile i kabinete i, ne znam ti, koliko funkcija, možda. Ali, kakva je diktatura u pojedinim političkim opcijama, pokazuje sve više narodnih poslanika po obodu ove sale koji su potekli iz te političke stranke slobodomislećih, pa kada stvarno misle svojom glavom završe po obodu ove sale.

U jednoj stvari ću se složiti, mi ne možemo pričati o bogaćenju, jer nije lider moje stranke napravio firmu, kao što je to uradio Dragan Đilas, i nije prihodovao on, nego Dragan Đilas 38 milijardi dinara i to po zvaničnim podacima Agencije za privredne registre, 38 milijardi dinara samo jedna firma i samo od onog trenutka kada je postao ministar i samo od onog trenutka kada je postao gradonačelnik Beograda.
Siguran sam da u bogaćenju, a to smo videli i sinoć kako se u jednoj emisiji hvali svojim bogatstvom, kao što smo saznali i to da se ta firma, uopšte nije ni promenila vlasnika, nego se možda razmišlja o promeni vlasnika, a na sva zvona je najavljeno da je gospodin Dragan Đilas prodao sve svoje firme, a sada, sinoć smo videli i da nije, toliko o doslednosti, a ono o čemu je SNS pričala i o čemu ćemo pričati i šta ćemo, siguran sam, voljom većine narodnih poslanika u ovom Domu Narodne skupštine, ove stvari nemaju veze sa štrajkačima.
Vi možete da okrećete glavu na drugu stranu, i možete da žmurite nad time, jer žmurili ste i godinama i decenijama unazad.
Ove stvari, pogledajte ove padove dalekovoda, pogledajte ovo, kakve veze to ima sa štrajkovima, jel hoćete da se ovo dešava ili da se ne dešava u Srbiji.
Ovo je tema za SNS.

U sportskom žargonu, kažu – zicer. Ja sam zahvalan prethodnom govorniku što mi je baš omogućio takav zicer. Namerno koristim te termine iz Košarkaškog saveza koji je još opterećen politikom, jer Dragan Đilas je predsednik Košarkaškog saveza Srbije. Politika i sport, nespojivo, ali kada su neki drugi u pitanju, a kada je Dragan Đilas u pitanju onda to može. Nadam se da će imati i hrabrosti i političke mudrosti da podnese ostavku.
Ali, ovaj zicer znači – da li je Aleksandar Vučić vlasnik neke firme u Srbiji ili bilo gde­? Da li je vlasnik? Dragan Đilas je vlasnik. Vama smeta što je neko negde radio. Pre toga ste optuživali da niko nikada nigde nije radio i da ništa ne ume zbog toga. Sada vam smeta kada radi, sada vam ne smeta kada radi, ali ono što je definitivno, firma koja je, poštovani građani Republike Srbije, u vlasništvu Dragana Đilasa je prihodovala o podacima Agencije za privredne registre po onome što je vlasnik te firme Dragan Đilas prijavio, prihodovala je za godine kada je bio ministar, kada je bio gradonačelnik Beograda, prihodovala 38 milijardi 938 miliona dinara. Zamislite koliko života građani Srbije moraju da rade da bi toliki novac videli uopšte. Ni na TV ne mogu da vide toliki novac, nešto što je za samo godine u vlasti Dragan Đilas kao vlasnik zaradio, a nama se spočitava i to što smo radili negde.
Šta je u vlasništvu? Koji mediji su u vlasništvu? Koja firma je u vlasništvu? Šta je u vlasništvu, osim što je …
(Predsedavajuća: Vreme.)
… vama insinuirano šta radimo i kako radimo. To je razlika između nas i vas. To što ste vi radili za svoje džepove, a mi za državu i za građane Srbije.

Gospođo predsedavajuća, ja razumem duple aršine, ali da ne sprečite kada neko zbog manjka argumenata, zbog slabosti, zbog nekulture, zbog zlobe ne pogleda sebe u ogledalo i dva radna mesta na kojima je i u Narodnoj skupštini i u Ministarstvu inostranih poslova na grbači građana Republike Srbije…

… držim se povrede Poslovnika i toga da ste trebali ovakve stvari da sprečite na vreme, spreman sam na svaku vrstu političke borbe. Spreman sam na svaku vrstu izražaja, ali ovo je nemoć, gospođo predsedavajuća. Trideset osam milijardi…

Vi ste predsedavajuća koja treba na vreme…