Jedna rečenica. Verujem da kolega Milivojević i ja možemo da napravimo, živi smo ljudi, da možemo da napraviti saobraćajni prekršaj. Vozim auto 20-ak i nešto godina, do sada nisam imao takva iskustva i ne verujem i ne bih voleo da takva iskustva me vezuju za gospodina Milivojevića. Ali, ono što sigurno da nas dvojica ne možemo da uradimo, jeste da se sudarimo na pružnom prelazu. Ta pruga je nekada bila živa, a sada deca koja imaju sedam, deset godina, koja su po godinama kao i moja mlađa ćerka, ne znaju kako izgleda voz. Ne prolazi voz.
Zatvorili ste to. Nema tih pruga. Nema onih vozova, gospodine Milivojeviću, koji smo koristili verujem i vi i ja 90-ih godina, vozeći se iz našeg kraja ka Beogradu gde smo studirali. Nema ih, nema saobraćaja. To se nije napravilo i nije se desilo u zadnjih godinu i po dana, desilo se zadnjih deset godina. Ali, nemojte da tada i zaboravljate, nemojte, vidi se da ste sedeli i onda i vi na tom stiroporu jer vam je amnezija za sve što je bilo do 2012. godine. Sećate se samo ovoga što je zadnjih godinu, godinu i po dana. Selektivno je to.
Građani će najbolje da prosude. Na izborima svako će doneti tada sud o onome šta radimo i kako radimo. Po poverenju koje imamo i u Vrbasu, i Zemunu, i Kovinu, i svuda gde su bili izbori, a pokazaćemo i u Beogradu, pa videćemo ko će i kakvo će poverenje imati kod građana Srbije.

Bio sam vrlo precizan. Pitanje je bilo – da li možemo nas dvojica da se sudarimo na pružnom prelazu u Ugljarevu. Ne možemo. U Ugljarevu, nema vozova. U Kruševcu nema vozova. Nema vozova, zaraslo u korov. Po šinama se šetaju ljudi, nemisleći da li će, ne daj bože doživeti nesreću. Da li ima nesreće na pružnim prelazima u Srbiji? Da, ima, naravno. Za vašu informaciju gospodine Stefanoviću, za završetak železničkog dela Koridora 10 nama kao državi, ne partiji, ne stranci, nama kao državi, treba 4,7 milijardi evra. Kilometara 767 pruge dela, železničkog dela Koridora 10 prolazi teritorijom Srbije. Devedeset i dva posto teretnog saobraćaja iz Evrope ide Koridorom 11 preko Mađarske i Rumunije, zato što je prosečna brzina na  našim prugama 30, 40 kilometara, ni brzinu, ni bezbednost nemamo.
Zbog čega? Zbog SNS možda? Ili zbog ugovora koje smo ratifikovali ovde u ovom parlamentu gospodine Stefanoviću, niste bili poslanik, bavili ste se nekim drugim stvarima u tom trenutku. Sto miliona evra za završetak železničkog dela Koridora 10.
Vlada u tom trenutku nije imala odgovor na kojem delu će se završiti, biti dvokolosečna elektrificirana pruga. Za 100.000.000 evra koje u tom trenutku Vlada Srbije se zadužila kupili smo lokomotive. Nema pruga, nema tereta, nema saobraćaja, ima dugova, ima lokomotiva gde se politika posvađala posle da li da budu locirani u depou u Novom Sadu ili u Nišu.
Zbog čega se Zakon o železnici tada nije ni doneo u Narodnoj skupštini Republike Srbije? Zbog posvađane politike. Nemojte za sve okrivljavati SNS. I da smo Hudini ne bi mogli za godinu dana da završimo sve ovoj zemlji devastirano i uništavano godinama, da smo mađioničari. Ali, izgleda da stiropor i ta amnezija dobro koristi, bar u ovom delu oko Rasine.

Ni sebe ni građane Republike Srbije, ni nas ponajmanje niste ubedili  u vezu dokumenta koji je upućen u skupštinsku proceduru 23. oktobra, napisan znatno ranije, sa štrajkom koji se desio 31. oktobra. Dakle, sedam dana posle toga.
Ni sebe ne možete da ubedite u to. Kada smo već kod narodnih umotvorina, ja ću jednu vrlo jednostavnu, nije pevljiva, a kažu u srpskom narodu „pametniji popušta“.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, gospodine predsedniče, ni u jednoj nauci realni i imaginarni brojevi ne mogu da se sabiraju. Ne može da se sabira broj osnovnih sudova sa brojem sudskih jedinica, zato što, po mom skromnom pravničkom znanju, predmeti koji se sude u osnovnim sudovima su različiti od predmeta koji se sude u sudskim jedinicama, u osnovnim sudovima se sudi krivica i dobar deo parnica, a u sudskim jedinicama se sudi jedan manji deo parnica. Zbog toga broj od 34 ne može da se sabira sa brojem od 102, koliko je po važećem zakonu sudskih jedinica.
Voleo bih da neke stvari gledamo pravim očima i realnim očima. Po važećem Zakonu o mreži sudova, na teritoriji AP Vojvodina radi i funkcioniše osam osnovnih sudova. Po novom zakonu koji će, siguran sam, dobiti punu podršku Narodne skupštine Republike Srbije, biće 15 osnovnih sudova. Hajde to da posmatramo na jedan realan i na pravi način, da po važećem Zakonu o mreži sudova u Južno Bačkom okrugu je bio samo jedan osnovni sud i to sud u Novom Sadu za opštine i Bač i Bačka Palanka i Bački Petrovac, Beočin, Bečej, Vrbas, Žabalj, Novi Sad, Sremski Karlovci, Srbobran, Titel, Temerin. Hoćete da kažete da je dobro i ispravno da građani Vrbasa, recimo, putuju 60 km, Srbobrana 60 km, Bača 62 km, da bi došli do Novog Sada …
(Predsednik: Vreme.)
… i da ti ljudi ne trebaju da imaju osnovni sud u Vrbasu za te opštine i da do osnovnog suda putuju po desetak, 12 ili 15 km?
Hajde da pričamo o realnosti i pravim ciframa, a da ne spajamo ono što deca u Srbiji kažu – babe i žabe.

Slažem se sa vama, gospodine ministre, da ne vidim vezu između poslovanja SDPR i mreže sudova, ali je SNS spremna da govori o rezultatima SDPR i o povećanom izvozu i o rezultatima rada koje je SDPR napravio u poslednjih godinu i po dana.
Spremni smo, iako ne vidim vezu između Narodne skupštine Republike Srbije i mreže sudova, ali možemo da pričamo o tom smanjenju troškova, a podsetiću vas da je nivo zarada, odnosno nadoknade članovima Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaštva iz redova profesora i advokata, određuje, odnosno određivao Administrativni odbor.
Podsetiću vas da je Administrativni odbor u prošlom sazivu taj nivo nadoknade povećao sa poslaničkog dodatka, odnosno sa nekih tridesetak hiljada na iznos od šest prosečnih plata u Republici Srbiji. Da li je to odnos ekonomičnosti u sudstvu u bilo kojem segmentu našeg društva? Da li je to odnos kada četvorici ljudi za taj period, častite ih sa 10 miliona dinara? To je odnos bivšeg režima, to je odnos DS i dajte da jednom skinemo tu fatamorganu sa tog običnog sabiranja osnovnih i osnovnih sudova i sudskih jedinica. Hajde da kažemo koji su to predmeti koji se sude u osnovnim sudovima, a koji u sudskim jedinicama.
U osnovnim sudovima se sudi krivica i dobar deo parnice. U sudskim jedinicama se sudi jedan manji deo parnice i kada ste navodili mesta koja su ostala bez sudskih jedinica, hajde da vidimo gde je do sada suđena krivica u Majdanpeku, gde su morali građani Majdanpeka da odlaze na suđenja? Gde su odlazili u Velikom Gradištu, u Petrovcu na Mlavi, gde su odlazili u Beogradu, Treći osnovni sud, Lazarevac, Obrenovac? Gde su odlazili ljudi iz Knjaževca?

Zahvaljujem se, tako da neke stvari ne mogu da se posmatraju samo prostim sabiranjem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Građane Srbije možete da prevarite jednom, pa da izađete, da se izvinite i da kažete – pogrešio sam, uradio sam to jer nisam znao, možda sam bio u tom trenutku i zlonameran, ali kad izađete drugi put pa opet takvu stvar uradite, više vam niko ne veruje.
Sve te nule, o kojima je kolega pričao, su mnogo više od minusa koji smo zatekli i u sudstvu, i u finansijama, i u ekonomiji i u svakom segmentu našeg društva, ali verujem da su te nule interpretacija slična onoj koju smo doživeli ovde u Narodnoj skupštini, kada je rekao da nijedna optužnica za proteklih godinu dana nije podignuta i nije potvrđena, a onda kada smo to dokumentovali izveštajem specijalnog suda, kada se potvrdilo da je 180 optužnica podignuto i potvrđeno najmanje što smo mogli da očekujemo, ne mi, građani Srbije kojima je to bilo upućeno je izvinjenje, ali to izvinjenje nismo doživeli. Isto to izvinjenje će verovatno izostati i za ove stvari koje su izrečene malopre od uvaženog kolege.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici imam pitanje za Vladu Republike Srbije, pitanje za Ministarstvo finansija, gospodina Vujovića.
Na kraju smo 2014. godine. Ono što mene interesuje je za koliko nas je zadužila, našu državu, Vlada DS i Mirka Cvetkovića? Koji krediti su uzeti? Pod kojim uslovima su uzeti? Koliko će naredne budžete i za 2015. i za 2016. godinu i za mnoge buduće godine opteretiti ti krediti? Kod kojih finansijskih institucija su uzimani i ono najvažnije, za koje projekte?
Ako znamo da je Koridor 10 Skadar na Bojani, znamo kada smo ovde uzimali i ratifikovali sporazume o uzimanju kredita, koji su trebali da budu namenjeni izgradnji Koridora 10, a mi se nalazimo u 2014. godini, kada Koridor 10, nažalost, još uvek nije završen, iako je ova Vlada pokazala i veliku agilnost i najveći broj kilometara Koridora 10 je završen za vreme ove Vlade Republike Srbije.
Gde su završena ta sredstva, ako znamo da smo od Koridora 11 imali samo livadu? Eksproprijacija nije završena, ali se zato ušlo u obaveze da se eksproprijacija i da se izvođači radova uvedu na gradilišta i plaćani su ogromni penali i prema Azerbejdžanu i prema drugim kompanijama koje su radile, iako eksproprijacija fizički nije mogla da se završi u tom periodu.
Koliko penala je platila i zadužila Vlada Mirka Cvetkovića u to vreme? Koje nove vrednosti smo imali za te četiri godine? Šta se završilo? Ja znam da to nekog u ovoj sali nervira, znam da bi voleli da imamo neku kolektivnu amneziju.
Šta je sa javnim preduzećima? Pitam gospodina Vujovića da odgovori koliko su sve građane Srbije koštale firme u restrukturiranju koje su zbog neznanja, neodgovornosti, nestručnosti bivšeg režima samo gurane u restrukturiranje i na taj način njihovo poslovanje, gde nisu morali da plaćaju ni poreze ni obaveze prema državi, ni obaveza prema javnim preduzećima, nikakve obaveze, koliko su na taj način opteretile budžet Republike Srbije, opteretile Vladu Republike Srbije?
Još jedno pitanje, za koliko puta se Vlada Mirka Cvetkovića i DS i ovih što dobacuju sada, morala da zaduži zbog povećanja plata u javnim preduzećima za 68% 2008. godine samo da bi dobili izbore? Oni koji nisu imali ideju, oni koji nisu imali politiku, oni koji nisu imali obraza da izađu pred građane Republike Srbije, morali su novcem građana Republike Srbije da ih podmićuju da bi došli do nekih glasova.
Koliko je to opteretilo i te budžete za te godine i koliko je to opteretilo buduće generacije? Baš od ovih koji su se sada zabrinuli što su se zaduživali, jer bi tada servisirali dugove koji su oni napravili, i to pitanje postavljam zbog onih kojih smo morali da smanjimo penzije za 31%, zbog kojih smo morali da smanjimo plate u javnom sektoru. Prošlo je, dame i gospodo narodni poslanici, pojela budućnost.
Imao sam želju da postavim drugo pitanje. Imao sam želju da postavim pitanje koje ću postaviti u utorak iz oblasti kulture, iz oblasti kinematografije, iz oblasti koju ste upropastili, baš ovi što dobacuju. Prodali su sve bioskope u Beogradu, a da nisu pitali da li će nastaviti možda sa tom delatnošću? Zbog toga što neki ljudi…

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici imam pitanje za Vladu Republike Srbije, pitanje za Ministarstvo finansija, gospodina Vujovića.
Na kraju smo 2014. godine. Ono što mene interesuje je za koliko nas je zadužila, našu državu, Vlada DS i Mirka Cvetkovića? Koji krediti su uzeti? Pod kojim uslovima su uzeti? Koliko će naredne budžete i za 2015. i za 2016. godinu i za mnoge buduće godine opteretiti ti krediti? Kod kojih finansijskih institucija su uzimani i ono najvažnije, za koje projekte?
Ako znamo da je Koridor 10 Skadar na Bojani, znamo kada smo ovde uzimali i ratifikovali sporazume o uzimanju kredita, koji su trebali da budu namenjeni izgradnji Koridora 10, a mi se nalazimo u 2014. godini, kada Koridor 10, nažalost, još uvek nije završen, iako je ova Vlada pokazala i veliku agilnost i najveći broj kilometara Koridora 10 je završen za vreme ove Vlade Republike Srbije.
Gde su završena ta sredstva, ako znamo da smo od Koridora 11 imali samo livadu? Eksproprijacija nije završena, ali se zato ušlo u obaveze da se eksproprijacija i da se izvođači radova uvedu na gradilišta i plaćani su ogromni penali i prema Azerbejdžanu i prema drugim kompanijama koje su radile, iako eksproprijacija fizički nije mogla da se završi u tom periodu.
Koliko penala je platila i zadužila Vlada Mirka Cvetkovića u to vreme? Koje nove vrednosti smo imali za te četiri godine? Šta se završilo? Ja znam da to nekog u ovoj sali nervira, znam da bi voleli da imamo neku kolektivnu amneziju.
Šta je sa javnim preduzećima? Pitam gospodina Vujovića da odgovori koliko su sve građane Srbije koštale firme u restrukturiranju koje su zbog neznanja, neodgovornosti, nestručnosti bivšeg režima samo gurane u restrukturiranje i na taj način njihovo poslovanje, gde nisu morali da plaćaju ni poreze ni obaveze prema državi, ni obaveza prema javnim preduzećima, nikakve obaveze, koliko su na taj način opteretile budžet Republike Srbije, opteretile Vladu Republike Srbije?
Još jedno pitanje, za koliko puta se Vlada Mirka Cvetkovića i DS i ovih što dobacuju sada, morala da zaduži zbog povećanja plata u javnim preduzećima za 68% 2008. godine samo da bi dobili izbore? Oni koji nisu imali ideju, oni koji nisu imali politiku, oni koji nisu imali obraza da izađu pred građane Republike Srbije, morali su novcem građana Republike Srbije da ih podmićuju da bi došli do nekih glasova.
Koliko je to opteretilo i te budžete za te godine i koliko je to opteretilo buduće generacije? Baš od ovih koji su se sada zabrinuli što su se zaduživali, jer bi tada servisirali dugove koji su oni napravili, i to pitanje postavljam zbog onih kojih smo morali da smanjimo penzije za 31%, zbog kojih smo morali da smanjimo plate u javnom sektoru. Prošlo je, dame i gospodo narodni poslanici, pojela budućnost.
Imao sam želju da postavim drugo pitanje. Imao sam želju da postavim pitanje koje ću postaviti u utorak iz oblasti kulture, iz oblasti kinematografije, iz oblasti koju ste upropastili, baš ovi što dobacuju. Prodali su sve bioskope u Beogradu, a da nisu pitali da li će nastaviti možda sa tom delatnošću? Zbog toga što neki ljudi…

… moraju da ulaze na privatan posed i da rizikuju, da ne dobiju krivičnu prijavu, jer ste prodali nešto razmišljajući o svom profitu, a ne o nastavku. Hvala.

… moraju da ulaze na privatan posed i da rizikuju, da ne dobiju krivičnu prijavu, jer ste prodali nešto razmišljajući o svom profitu, a ne o nastavku. Hvala.

Povreda Poslovnika gospođo predsednice. Neću tražiti da se glasa o povredi Poslovnika. Član 107, narušeno je dostojanstvo.
Gde su, na kojem izletu su, na kojem pikniku su narodni poslanici stranaka bivšeg režima? Na kojem pikniku su ove prazne klupe i danas i noćas i sinoć i juče kada je bilo više ministara ovde u Narodnoj skupštini, nego poslanika bivšeg režima. Na kojem pikniku su oni? Na kojem su svakodnevnom pikniku?
Vidimo da se fruštukuje u Narodnoj skupštini, da se doručkuje, večera u sali Narodne skupštine. Ne prisustvuje se ovde, a onda se meri vreme i meri se gde su narodni poslanici SNS. Jel to neka navika iz prethodnog režima, diktatura šta smemo šta ne smemo? Šta je ovo?
Da li mene kao narodnog poslanika, kao građanina ove zemlje treba da bude strah od ovakvih reči gospodina Janka Veselinovića? Ovo su opasne tvrdnje, opasne tendencije da narodni poslanik, građanin ove zemlje nema slobodu. Mogu slobodno da pitam, ove prazne klupe stranaka bivšeg režima vređaju građane Republike Srbije. Srpska napredna stranka je ovde i u ponoć i u podne. Nije nam teško da radimo i u osam ujutru, ako vam je teško izvinite mi ćemo raditi, zato što građani Srbije to očekuju od nas.
Nećemo iz toplih klupa pitati – zašto Zaječar, Negotin ili Krajina dobila ranije struju. Ne, nego ćemo biti i na terenu, ali ćemo biti i u sali Narodne skupštine, ali prekršeno je dostojanstvo pitati, a ne okrenuti se oko sebe i pogledati te prazne klupe.

Povreda Poslovnika gospođo predsednice. Neću tražiti da se glasa o povredi Poslovnika. Član 107, narušeno je dostojanstvo.
Gde su, na kojem izletu su, na kojem pikniku su narodni poslanici stranaka bivšeg režima? Na kojem pikniku su ove prazne klupe i danas i noćas i sinoć i juče kada je bilo više ministara ovde u Narodnoj skupštini, nego poslanika bivšeg režima. Na kojem pikniku su oni? Na kojem su svakodnevnom pikniku?
Vidimo da se fruštukuje u Narodnoj skupštini, da se doručkuje, večera u sali Narodne skupštine. Ne prisustvuje se ovde, a onda se meri vreme i meri se gde su narodni poslanici SNS. Jel to neka navika iz prethodnog režima, diktatura šta smemo šta ne smemo? Šta je ovo?
Da li mene kao narodnog poslanika, kao građanina ove zemlje treba da bude strah od ovakvih reči gospodina Janka Veselinovića? Ovo su opasne tvrdnje, opasne tendencije da narodni poslanik, građanin ove zemlje nema slobodu. Mogu slobodno da pitam, ove prazne klupe stranaka bivšeg režima vređaju građane Republike Srbije. Srpska napredna stranka je ovde i u ponoć i u podne. Nije nam teško da radimo i u osam ujutru, ako vam je teško izvinite mi ćemo raditi, zato što građani Srbije to očekuju od nas.
Nećemo iz toplih klupa pitati – zašto Zaječar, Negotin ili Krajina dobila ranije struju. Ne, nego ćemo biti i na terenu, ali ćemo biti i u sali Narodne skupštine, ali prekršeno je dostojanstvo pitati, a ne okrenuti se oko sebe i pogledati te prazne klupe.

Da za trenutak prekinemo ovu idilu. Ja sam izuzetno srećan i zadovoljan čovek kada se nastave mostovi između politika, kada se naprave i premoste te razlike koje najčešće promovišemo i zaista nemam ništa protiv, čak mislim da je to vrednost kada ljudi koji se nalaze sa različitih strana vage koja se zove vlast i opozicija nađu razumevanje i podrže određene amandmane i zakonske predloge.
Ono što vidim kao loše je argumentacija za tako nešto. Kada argumentacija bude takva da se ne vide kolege u Narodnoj skupštini, pa se kaže – ne vidim nikoga iz SNS ko bi mogao tako nešto da podrži, mislim da to nema veze sa dioptrijom, a ima mnogo više veze sa političkom mržnjom, jer ne vide ti agilnost predlagača, odnosno ovlašćenog predstavnika predlagača, a to je uvažena koleginica Biljana Pantić Pilja, ne videti Dragana Nikolića, Irenu Aleksić, ne videti sve koleginice i kolege koji su uzeli učešće u radu tokom prepodnevne sednice, mislim da je jako loše i da mnogo više govori o onome ko je takve stavove izrekao.
Ono što se kosi sa logikom, a ja nisam pravnik i neću govoriti pravnički, ali ću govoriti na način na koji prvo stvari objasnim samom sebi, a onda mnogo lakše i ljudima oko sebe, izrečeno je u jednoj rečenici, prilikom prihvatanja ovog amandmana od kolege koji nije sada tu i zbog toga ne želim da ga imenujem – ovaj zakon se ne primenjuje, ali postoje ljudi koji zloupotrebljavaju.
Kako može nešto što se ne primenjuje da se zloupotrebljava? Meni tu nema nikakve logike. Ili upotrebljavaš, pa zloupotrebljavaš ili ne upotrebljavaš. Ako nešto ne koristiš, ne upotrebljavaš, kako ga zloupotrebljavaš? Ne konzumiraš ga, a zloupotrebljavaš ga. Dogovorite se da li se ovaj zakon ne primenjuje, a mislim da se primenjuje. Da je dolazilo do zloupotreba, da, i predlagač i ovlašćeni predstavnik predlagača u načelnoj raspravi je vrlo hrabro o tome govorio.
Da ne želimo da se takve anomalije reše, ne bi davali ovakav Predlog zakona, ne bi pokušali ovakvim jednim zakonom od tri člana takve anomalije i da sprečimo.
Ovaj zakon je generalno loš, matični Zakon o izvršenju i obezbeđenju. Zbog toga radna grupa Ministarstva pravde već 11 meseci radi na snažnim izmenama ili na novom Zakonu o izvršenju i obezbeđenju. Ovaj zakon je loš zato što je podzakonskim aktima Ministarstvo pravde moralo da reaguje, pa su od 1. septembra ove godine i izvršitelji imali obavezu fiskalnih kasa, odnosno jasnog i preciznog određivanja poreza koji moraju da plate. Matičnim zakonom, osnovnim zakonom tako nešto nije predviđeno.
Mi možemo sada da govorimo i o javnim nabavkama, možemo govoriti o drugim i drugačijim načinima rešavanja i uređenja ove oblasti, ali hajde da nazovemo stvari pravim imenom.
Poštovani građani, govorio sam u načelnoj raspravi o tome, ni ja, verujem i većina kolega koji sede ovde u sali, verujem ni većina građana Srbije nisu toliko srećni zbog izvršitelja. Izvršitelji postoje da tamo one obaveze koje se ne izmiruju da se izmiruju na jedan mnogo ružniji način.
U načelnoj raspravi sam govorio o razlozima zbog čega su građani došli u situaciji da ne izvršavaju svoje obaveze. Jedan razlog je bure koje se valjalo ulicama Niša, ali se valjalo i ulicama drugih gradova, pa su neodgovorni političari, kojih danas nema u ovoj sali, govorili građanima ne morate da plaćate račune, stavite ih u ovo bure, na taj način ste glasali za tu opciju i za tu politiku i sve je rešeno. Naravno, da nije bilo rešeno, ali su ljudi poverovali i nisu plaćali, pa su došli u situaciju da im izvršitelji zakucaju na kućni prag i na kućna vrata.
Drugi razlog je zato što ljudi u Srbiji jednostavno nemaju novac, nemaju od čega. Izgubili su posao, nesretnim, pljačkaškim, kriminalnim privatizacijama. Ostali su bez posla, a obećano im je 200 hiljada radnih mesta. Četiristo hiljada ljudi između 2008-2012. godine ostalo je bez posla. Od čega ti ljudi da plaćaju račune?
Računi, porez, sve ono na čemu se zasniva država koja prihoduje od toga, jednostavno moraju da se plate, i za bogate i za siromašne, i za one koji imaju i koji nemaju. Sve do 2012. godine udar je bio na najsiromašnije. Zbog toga se samo u jednoj kompaniji Marka Miškovića porez čak nije ni utvrđena osnovica, pa smo na nekoliko meseci do zastarivanja utvrdili tu osnovicu i sada se borimo preko upravnog suda, na onim mestima na onim kanalima koje država ima da se porez naplati.
Za šest meseci iz Luke Beograd, naplaćeno je više poreza nego za četiri godine pre toga. Zbirno. Izvršitelji su kucali na vrata običnim malim, koje je bivši režim pre toga ostavio bez posla, a onda im poslao izvršitelje da pokucaju na vrata. Velikima nije utvrdio ni osnovicu poreza. To su anomalije o kojima bi morali da govorimo. Anomalije matičnog, osnovnog zakona, koje rešavaju ove izmene.
Zašto su izvršitelji do sada birani na osnovu sedišta poverioca? Zašto su bili za dugove prema „Srbijagasu“, recimo, propagirani samo izvršioci, njih 16 ili 17, iz Novog sada? Zašto nisu mogli da budu iz Vrbasa, recimo, vašeg, gospodine predsedavajući, iz Vrnjačke Banje, Subotice, Zaječara, iz Vranja? Zašto samo ti da naplaćuju i da budu odgovorni prema dugovima za „Srbijagas“? Zašto izvršioci iz Beograda da naplaćuju obaveze za „Telekom“, pa onda dođu iz Beograda do Vrnjačke Banje, gospodina Vujića, pa pokucaju na vrata nekog od naših komšija tamo, već su napravili troškove? Treba doći iz Beograda. Ko će te troškove da plati? Dužnik? Zar nije normalno i prirodno, što se ovim zakonom reguliše, da poverilac, odnosno izvršitelj bude sa teritorije gde i dužnik. Manji su troškovi. Sešću u svoj auto, proći će kilometar dva, pešaka, male su to sredine. Zašto neko do Preševa da odlazi iz Beograda za dug za mobilnog operatera? Zar nije tu bio osnovni razlog i osnovna esencija korupcije koja se javila u matičnom zakonu, pa su onda neki koji su u međuvremenu postali bivši u državnoj nomenklaturi postali sadašnji kao izvršioci? To baš na izvoru, tamo gde su sedišta najvećih firmi poverilaca. Možemo i o tome da govorimo.
Mislim da su na taj način, kao što je predviđeno zakonom, koji je predložila gospođa Pantić, umanjeni troškovi izvršitelja, na taj način je smanjen teret dužnicima, onim ljudima koje je bivši režim ostavio bez posla, bez prihoda, koje je naterao, nažalost, da duguju. Ima i onih koji su poverovali Zoranu Živkoviću, pa su mislili da se sve rešava time što se ubaci račun u bure, a jedino su svoje poverenje u bure ubacili koje je prokockano.
Na ovaj način, ovim zakonom se sprečavaju moguće zloupotrebe. Kao što sam pre nekoliko dana rekao, kada smo razgovarali u načelu, ko god da ima saznanja da je izvršena zloupotreba, ma koliko zvučno ili manje zvučno to ime bilo, molim vas da podnesete krivičnu prijavu. Imamo Zakon o zaštiti uzbunjivača. Imamo zakon koji će zaštiti ljude, koji će reći – da, tu je bilo korupcije. Imamo ga, konačno, posle koliko godina najava, ali ne i političke hrabrosti i političke volje da se takav zakon donese.
Na ovaj način, SNS hrabro označava mesto gde može doći do zloupotreba, hrabro označava mesto gde može da ta obaveza i teret građanima bude jeftinija, povoljnija, bolja, i to radimo ovim zakonom. Prihvatam argumentaciju, kao kolegijalnu, kao stručnu, kao korektnu, gospodina Neđe Jovanovića. Mislim da je ovaj amandman donekle prihvatljiv. U nekom delu se i ne slažem, ali sam siguran da ovim izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju ćemo tu oblast urediti znatno transparentnije, znatno bolje. Neće propagirani samo izvršitelji sa pojedine teritorije i iz pojedinih gradova.
Šta da radi izvršitelj u Preševu? Šta on da radi? Da li postoji sedište neke kompanije, neke firme gde bi on mogao da radi? Ne. U Vrnjačkoj banji? U Kraljevu? U Priboju? Gde? Zato će oni koji imaju tako dobru konekciju i karijerni sled u bivšem ministarstvu pravde, a sada izvršitelji, tako lepo plivaju na onim zakonima koje su napravili, da poštuju zakon, da dobro prihoduju. To se ovim zakonom ispravlja. Zbog toga će SNS, naravno, kao što je hrabro predložila, u danu za glasanje o ovom zakonu da glasamo. Hvala.

Da za trenutak prekinemo ovu idilu. Ja sam izuzetno srećan i zadovoljan čovek kada se nastave mostovi između politika, kada se naprave i premoste te razlike koje najčešće promovišemo i zaista nemam ništa protiv, čak mislim da je to vrednost kada ljudi koji se nalaze sa različitih strana vage koja se zove vlast i opozicija nađu razumevanje i podrže određene amandmane i zakonske predloge.
Ono što vidim kao loše je argumentacija za tako nešto. Kada argumentacija bude takva da se ne vide kolege u Narodnoj skupštini, pa se kaže – ne vidim nikoga iz SNS ko bi mogao tako nešto da podrži, mislim da to nema veze sa dioptrijom, a ima mnogo više veze sa političkom mržnjom, jer ne vide ti agilnost predlagača, odnosno ovlašćenog predstavnika predlagača, a to je uvažena koleginica Biljana Pantić Pilja, ne videti Dragana Nikolića, Irenu Aleksić, ne videti sve koleginice i kolege koji su uzeli učešće u radu tokom prepodnevne sednice, mislim da je jako loše i da mnogo više govori o onome ko je takve stavove izrekao.
Ono što se kosi sa logikom, a ja nisam pravnik i neću govoriti pravnički, ali ću govoriti na način na koji prvo stvari objasnim samom sebi, a onda mnogo lakše i ljudima oko sebe, izrečeno je u jednoj rečenici, prilikom prihvatanja ovog amandmana od kolege koji nije sada tu i zbog toga ne želim da ga imenujem – ovaj zakon se ne primenjuje, ali postoje ljudi koji zloupotrebljavaju.
Kako može nešto što se ne primenjuje da se zloupotrebljava? Meni tu nema nikakve logike. Ili upotrebljavaš, pa zloupotrebljavaš ili ne upotrebljavaš. Ako nešto ne koristiš, ne upotrebljavaš, kako ga zloupotrebljavaš? Ne konzumiraš ga, a zloupotrebljavaš ga. Dogovorite se da li se ovaj zakon ne primenjuje, a mislim da se primenjuje. Da je dolazilo do zloupotreba, da, i predlagač i ovlašćeni predstavnik predlagača u načelnoj raspravi je vrlo hrabro o tome govorio.
Da ne želimo da se takve anomalije reše, ne bi davali ovakav Predlog zakona, ne bi pokušali ovakvim jednim zakonom od tri člana takve anomalije i da sprečimo.
Ovaj zakon je generalno loš, matični Zakon o izvršenju i obezbeđenju. Zbog toga radna grupa Ministarstva pravde već 11 meseci radi na snažnim izmenama ili na novom Zakonu o izvršenju i obezbeđenju. Ovaj zakon je loš zato što je podzakonskim aktima Ministarstvo pravde moralo da reaguje, pa su od 1. septembra ove godine i izvršitelji imali obavezu fiskalnih kasa, odnosno jasnog i preciznog određivanja poreza koji moraju da plate. Matičnim zakonom, osnovnim zakonom tako nešto nije predviđeno.
Mi možemo sada da govorimo i o javnim nabavkama, možemo govoriti o drugim i drugačijim načinima rešavanja i uređenja ove oblasti, ali hajde da nazovemo stvari pravim imenom.
Poštovani građani, govorio sam u načelnoj raspravi o tome, ni ja, verujem i većina kolega koji sede ovde u sali, verujem ni većina građana Srbije nisu toliko srećni zbog izvršitelja. Izvršitelji postoje da tamo one obaveze koje se ne izmiruju da se izmiruju na jedan mnogo ružniji način.
U načelnoj raspravi sam govorio o razlozima zbog čega su građani došli u situaciji da ne izvršavaju svoje obaveze. Jedan razlog je bure koje se valjalo ulicama Niša, ali se valjalo i ulicama drugih gradova, pa su neodgovorni političari, kojih danas nema u ovoj sali, govorili građanima ne morate da plaćate račune, stavite ih u ovo bure, na taj način ste glasali za tu opciju i za tu politiku i sve je rešeno. Naravno, da nije bilo rešeno, ali su ljudi poverovali i nisu plaćali, pa su došli u situaciju da im izvršitelji zakucaju na kućni prag i na kućna vrata.
Drugi razlog je zato što ljudi u Srbiji jednostavno nemaju novac, nemaju od čega. Izgubili su posao, nesretnim, pljačkaškim, kriminalnim privatizacijama. Ostali su bez posla, a obećano im je 200 hiljada radnih mesta. Četiristo hiljada ljudi između 2008-2012. godine ostalo je bez posla. Od čega ti ljudi da plaćaju račune?
Računi, porez, sve ono na čemu se zasniva država koja prihoduje od toga, jednostavno moraju da se plate, i za bogate i za siromašne, i za one koji imaju i koji nemaju. Sve do 2012. godine udar je bio na najsiromašnije. Zbog toga se samo u jednoj kompaniji Marka Miškovića porez čak nije ni utvrđena osnovica, pa smo na nekoliko meseci do zastarivanja utvrdili tu osnovicu i sada se borimo preko upravnog suda, na onim mestima na onim kanalima koje država ima da se porez naplati.
Za šest meseci iz Luke Beograd, naplaćeno je više poreza nego za četiri godine pre toga. Zbirno. Izvršitelji su kucali na vrata običnim malim, koje je bivši režim pre toga ostavio bez posla, a onda im poslao izvršitelje da pokucaju na vrata. Velikima nije utvrdio ni osnovicu poreza. To su anomalije o kojima bi morali da govorimo. Anomalije matičnog, osnovnog zakona, koje rešavaju ove izmene.
Zašto su izvršitelji do sada birani na osnovu sedišta poverioca? Zašto su bili za dugove prema „Srbijagasu“, recimo, propagirani samo izvršioci, njih 16 ili 17, iz Novog sada? Zašto nisu mogli da budu iz Vrbasa, recimo, vašeg, gospodine predsedavajući, iz Vrnjačke Banje, Subotice, Zaječara, iz Vranja? Zašto samo ti da naplaćuju i da budu odgovorni prema dugovima za „Srbijagas“? Zašto izvršioci iz Beograda da naplaćuju obaveze za „Telekom“, pa onda dođu iz Beograda do Vrnjačke Banje, gospodina Vujića, pa pokucaju na vrata nekog od naših komšija tamo, već su napravili troškove? Treba doći iz Beograda. Ko će te troškove da plati? Dužnik? Zar nije normalno i prirodno, što se ovim zakonom reguliše, da poverilac, odnosno izvršitelj bude sa teritorije gde i dužnik. Manji su troškovi. Sešću u svoj auto, proći će kilometar dva, pešaka, male su to sredine. Zašto neko do Preševa da odlazi iz Beograda za dug za mobilnog operatera? Zar nije tu bio osnovni razlog i osnovna esencija korupcije koja se javila u matičnom zakonu, pa su onda neki koji su u međuvremenu postali bivši u državnoj nomenklaturi postali sadašnji kao izvršioci? To baš na izvoru, tamo gde su sedišta najvećih firmi poverilaca. Možemo i o tome da govorimo.
Mislim da su na taj način, kao što je predviđeno zakonom, koji je predložila gospođa Pantić, umanjeni troškovi izvršitelja, na taj način je smanjen teret dužnicima, onim ljudima koje je bivši režim ostavio bez posla, bez prihoda, koje je naterao, nažalost, da duguju. Ima i onih koji su poverovali Zoranu Živkoviću, pa su mislili da se sve rešava time što se ubaci račun u bure, a jedino su svoje poverenje u bure ubacili koje je prokockano.
Na ovaj način, ovim zakonom se sprečavaju moguće zloupotrebe. Kao što sam pre nekoliko dana rekao, kada smo razgovarali u načelu, ko god da ima saznanja da je izvršena zloupotreba, ma koliko zvučno ili manje zvučno to ime bilo, molim vas da podnesete krivičnu prijavu. Imamo Zakon o zaštiti uzbunjivača. Imamo zakon koji će zaštiti ljude, koji će reći – da, tu je bilo korupcije. Imamo ga, konačno, posle koliko godina najava, ali ne i političke hrabrosti i političke volje da se takav zakon donese.
Na ovaj način, SNS hrabro označava mesto gde može doći do zloupotreba, hrabro označava mesto gde može da ta obaveza i teret građanima bude jeftinija, povoljnija, bolja, i to radimo ovim zakonom. Prihvatam argumentaciju, kao kolegijalnu, kao stručnu, kao korektnu, gospodina Neđe Jovanovića. Mislim da je ovaj amandman donekle prihvatljiv. U nekom delu se i ne slažem, ali sam siguran da ovim izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju ćemo tu oblast urediti znatno transparentnije, znatno bolje. Neće propagirani samo izvršitelji sa pojedine teritorije i iz pojedinih gradova.
Šta da radi izvršitelj u Preševu? Šta on da radi? Da li postoji sedište neke kompanije, neke firme gde bi on mogao da radi? Ne. U Vrnjačkoj banji? U Kraljevu? U Priboju? Gde? Zato će oni koji imaju tako dobru konekciju i karijerni sled u bivšem ministarstvu pravde, a sada izvršitelji, tako lepo plivaju na onim zakonima koje su napravili, da poštuju zakon, da dobro prihoduju. To se ovim zakonom ispravlja. Zbog toga će SNS, naravno, kao što je hrabro predložila, u danu za glasanje o ovom zakonu da glasamo. Hvala.