Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, da ne bude zabune, govoriću o amandmanu, zato što je pravo na repliku malopre iskoristio zamenik šefa poslaničke grupe, gospodin Arsić.
Za SNS nije prihvatljiv ovaj amandman koji kaže – član 1, briše se; kojim se ne daje pravo produžavanja roka koji ističe bukvalno danas. Mislim da to može da bude pogubno za veliki broj javnih preduzeća koja nisu ispunila ovaj zakon i koja svoje vlasništvo nisu i svoju imovinu nisu popisala.
Ja sam umesto ovog amandmana koji kaže – član 1, briše se; očekivao zahvalnost.
Očekivao sam da neko izađe i kaže – hvala vam, gospodine ministre, hvala Vladi Republike Srbije što je omogućila da jedno veliko javno preduzeće Grada Beograda, kao što je to, recimo, Gradska čistoća, dobije rok pa još godinu dana da može da ispoštuje ovaj zakon i upiše svoju imovinu, hvala u ime Beogradskog vodovoda i kanalizacije što može tu imovinu da upiše, hvala u ime drugih gradskih javnih preduzeća koji mogu to da urade. Ne, dobili smo amandman kojim se član 1. briše i uvodi nas, celu državu, u jedan veoma poguban period.
Pozvaću vas na jednu stvar, gospodine ministre, jedan predlog ću vam dati, da u narednih godinu dana kvartalno u Narodnu skupštinu upućujete izveštaj koliko je to javnih preduzeća za tih tri meseca, pa narednih tri meseca, ispunilo zakon. Samo na taj način Narodna skupština može u punom kapacitetu da ima i kontrolnu funkciju, a mislim da je to dobro i zbog Ministarstva finansija i zbog onih javnih preduzeća koja će možda na gradskom ili republičkom nivou, ili neka opštinska javna preduzeća, koja će možda sve ovo neozbiljno shvatiti.
Žao mi je što kolega Stefanović nije tu, ne želeći da ga izazovem na repliku na ovaj način, ali je nejasna uloga i samog šefa poslaničke grupe. Kada se jedan amandman dâ u proceduru, on se daje u proceduru ne da bi se dobilo vreme za neku priču, za obraćanje javnosti, za prosipanje političkih stavova.
Ako se suštinski razmatra i ako se suštinski gleda na neki zakon, svaki amandman se daje da bi bio i usvojen. Sada mi je nejasno za koji od ova tri amandmana će gospodin Stefanović lobirati ovde među narodnim poslanicima da prođe? Da li ovaj kojim se traži da taj rok bude nula ili da se član 1. briše, da li ovaj amandman u kojem se reči:„tri godine“ menjaju rečima:“dve godine i tri meseca“ ili ovaj amandman u kojem se reči:„tri godine“ menjaju rečima:“dve godine i šest meseci“? Šta je bitno za tu poslaničku grupu, šta je bitno za tog šefa poslaničke grupe da izlobira za koji od ovih tri amandmana, a ne može za sva tri - nula, tri meseca ili šest meseci? Šta je stav? Šta je bitno? Šta je suština?
(Predsednik: Samo vas molim da se vratimo na temu.)
I toliko oko same opstrukcije rada parlamenta.
Gospodine ministre, podržavam pravljenje spiska zaposlenih u javnom sektoru. Javni sektor u državi Srbiji je preglomazan, veliki. Ne znamo koliki je zato što nemamo spisak zaposlenih u javnom sektoru.
Čude me kritike - zbog čega treba da se pravi taj spisak? Da li su te kritike u stvari podrška za ono što je bilo do sada, da su pojedinci pod političkim pokroviteljstvom onih koji su imali odgovornost vršenja vlasti u prethodnih 12 godina uzimali otpremnine iz neke lokalne samouprave, pa prelazili u javna preduzeća, pa u tim istim javnim preduzećima uzimali otpremnine pa prelazili u državnu upravu, u neko ministarstvo, pa iz ministarstva ponovo u neko javno preduzeće. Od svega toga je, maltene, napravljen biznis u Srbiji. Oduzimanje otpremnina? Da li bi se to postiglo da je postojao spisak? Ne bi. Pored imena tog zaposlenika u državnoj upravi bi se upalila crvena lampica svaki put kada bi aplicirao za neko radno mesto ili da ponovo uzima bilo gde i bilo kakvu otpremninu.
Na ovaj način su rasuta ogromna sredstva koja država Srbija više nema za prosipanje i zbog toga u punom kapacitetu vas podržavam, gospodine ministre, da se taj registar zaposlenih u državnoj upravi i napravi.
Mnogo je pitanja postavljeno u današnjoj raspravi. Neka sam pažljivo slušao i mislim da imam pravo i obavezu da neka pitanja i postavim. Pitanja su možda ne vama, gospodine ministre, možda onima koji su ih uputili. Koja javna preduzeća u Gradu Beogradu, čiji je osnivač Grad Beograd nisu prijavila imovinu? Koliko ih je? Zašto nisu prijavili imovinu? Ko je odgovoran ako se traži odgovornost za republička javna preduzeća? Da li Grad Beograd i Dragan Đilas imaju plan kada će ta gradska javna preduzeća i uraditi ovaj posao i upisati svoju imovinu?
Dva pitanja koja su veoma važna za našu državu su koliko je u proteklih 12 godina sagoreno novca građana Srbije za davanja garancija JAT, za subvencionisanje JAT i koji su efekti toga? Ako vam sada smeta strateško partnerstvo sa „Etihadom“, koji je efekat davanja novca u javni sektor? Šta se postiglo na taj način?
Jedno mnogo opasnije pitanje je da li na ovaj način DS nedobrodošlim smatra sve investitore koji dolaze u Srbiju? Ma sa koje strane dolazili, ma s kim bili prijatelji, oni su prvenstveno prijatelji države Srbije i prijatelji građana Srbije.
Rečeno je i da je neko vratio za godinu dana Vlade vratio ovu državu i naš narod vekovima unazad. Postaviću još jedno pitanje i jednu analizu koja je danas napravljena. Za 12 godina je u državu Srbiju, po određenim veoma stručnim procenama, ušlo 80 milijardi evra. Za 80 milijardi evra u Srbiji je moglo da se napravi 32 hiljade kilometara autoputa. Mogla su da se naprave 32 koridora 10, a mi nemamo završen još uvek nijedan. Osam miliona radnih mesta je moglo da se otvori. Za razliku od toga, šta je napravljeno? Nezaposlenost je sa 13% narasla na više od 26%. Moglo je da se napravi 40 hiljada škola, 1.600 bolnica ili 10.700 evra je mogao da dobije svaki građanin Republike Srbije.
Prema tome, za SNS ovaj zakon je prihvatljiv. SNS će u danu za glasanje u punom kapacitetu podržati ovaj zakon, ali ovaj amandman je više nego poguban i naravno da nije prihvatljiv.