Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7420">Zoran Babić</a>

Zoran Babić

Srpska napredna stranka

Govori

Gospođo predsedavajuća, povređeni su čl. 106. i 107. – govornik mora da govori o tački dnevnog reda i povređeno je dostojanstvo Narodne skupštine.
Prvo, Vlada Republike Srbije je izabrana na demokratskim izborima iako su uslovi tih izbora bili…
(Predsedavajuća: Gospodine Babiću držite se povrede Poslovnika.)
… Povreda je Poslovnika, zato što Vlada Republike Srbije, o kojoj određeni narodni poslanici mogu da misle šta god hoće, ne mogu da je nazivaju bulumentom. To je osnovno vaspitanje koje se nosi od kuće. Ako želimo da gradimo državu jakih institucija, Vlada Republike Srbije je institucija koja može da se dopada ili da se ne dopada, mora da se poštuje.
Sa druge strane, kada sam rekao član 106, ovde je spočitavano da direktori javnih preduzeća imaju basnoslovno velike plate. Imaju velike plate.
(Predsedavajuća: Gospodine Babiću samo vas još jednom molim.)
Samo ću vas podsetiti na jednu stvar. Ova Vlada Republike Srbije je donela Zakon o ograničavanju plata u javnom sektoru za razliku od prethodne Vlade kada je to bilo neograničeno i drsko visoko bez ikakvih ograničenja i bez ikakvog cilja.
Član 107, gospođo predsedavajuća.
Pre nekoliko dana, pre dva dana, sam se zamislio nad povredom Poslovnika koju je reklamirao gospodin Đurić na moje izlaganje, kada sam rekao da neki narodni poslanici trebaju da se kvalifikuju da bi govorili o nekim stvarima. Razmišljao sam o toj rečenici i mislim da je formulisana…
(Predsedavajuća: Gospodine Babiću, molim vas…)
Pustite me da objasnim povredu Poslovnika, jer moraju isti uslovi da važe za sve.
Mislim da je ta rečenica u tom trenutku bila pogrešno formulisana i prihvatam. Dajte da važe isti uslovi za sve. Ne može u jednom trenutku, da za neke narodne poslanike, da važi sve i da mogu da rade šta god hoće, a da narodni poslanik, predsednik parlamenta, prvi među jednakima, mora samo da sedi i da bude kao meta za pikado i da ne može da odgovori. Mislim da se tu onda mešaju pravila narodnog poslanika. Samo da važe isti uslovi za sve.
Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, da ne bude zabune, govoriću o amandmanu, zato što je pravo na repliku malopre iskoristio zamenik šefa poslaničke grupe, gospodin Arsić.
Za SNS nije prihvatljiv ovaj amandman koji kaže – član 1, briše se; kojim se ne daje pravo produžavanja roka koji ističe bukvalno danas. Mislim da to može da bude pogubno za veliki broj javnih preduzeća koja nisu ispunila ovaj zakon i koja svoje vlasništvo nisu i svoju imovinu nisu popisala.
Ja sam umesto ovog amandmana koji kaže – član 1, briše se; očekivao zahvalnost.
Očekivao sam da neko izađe i kaže – hvala vam, gospodine ministre, hvala Vladi Republike Srbije što je omogućila da jedno veliko javno preduzeće Grada Beograda, kao što je to, recimo, Gradska čistoća, dobije rok pa još godinu dana da može da ispoštuje ovaj zakon i upiše svoju imovinu, hvala u ime Beogradskog vodovoda i kanalizacije što može tu imovinu da upiše, hvala u ime drugih gradskih javnih preduzeća koji mogu to da urade. Ne, dobili smo amandman kojim se član 1. briše i uvodi nas, celu državu, u jedan veoma poguban period.
Pozvaću vas na jednu stvar, gospodine ministre, jedan predlog ću vam dati, da u narednih godinu dana kvartalno u Narodnu skupštinu upućujete izveštaj koliko je to javnih preduzeća za tih tri meseca, pa narednih tri meseca, ispunilo zakon. Samo na taj način Narodna skupština može u punom kapacitetu da ima i kontrolnu funkciju, a mislim da je to dobro i zbog Ministarstva finansija i zbog onih javnih preduzeća koja će možda na gradskom ili republičkom nivou, ili neka opštinska javna preduzeća, koja će možda sve ovo neozbiljno shvatiti.
Žao mi je što kolega Stefanović nije tu, ne želeći da ga izazovem na repliku na ovaj način, ali je nejasna uloga i samog šefa poslaničke grupe. Kada se jedan amandman dâ u proceduru, on se daje u proceduru ne da bi se dobilo vreme za neku priču, za obraćanje javnosti, za prosipanje političkih stavova.
Ako se suštinski razmatra i ako se suštinski gleda na neki zakon, svaki amandman se daje da bi bio i usvojen. Sada mi je nejasno za koji od ova tri amandmana će gospodin Stefanović lobirati ovde među narodnim poslanicima da prođe? Da li ovaj kojim se traži da taj rok bude nula ili da se član 1. briše, da li ovaj amandman u kojem se reči:„tri godine“ menjaju rečima:“dve godine i tri meseca“ ili ovaj amandman u kojem se reči:„tri godine“ menjaju rečima:“dve godine i šest meseci“? Šta je bitno za tu poslaničku grupu, šta je bitno za tog šefa poslaničke grupe da izlobira za koji od ovih tri amandmana, a ne može za sva tri - nula, tri meseca ili šest meseci? Šta je stav? Šta je bitno? Šta je suština?
(Predsednik: Samo vas molim da se vratimo na temu.)
I toliko oko same opstrukcije rada parlamenta.
Gospodine ministre, podržavam pravljenje spiska zaposlenih u javnom sektoru. Javni sektor u državi Srbiji je preglomazan, veliki. Ne znamo koliki je zato što nemamo spisak zaposlenih u javnom sektoru.
Čude me kritike - zbog čega treba da se pravi taj spisak? Da li su te kritike u stvari podrška za ono što je bilo do sada, da su pojedinci pod političkim pokroviteljstvom onih koji su imali odgovornost vršenja vlasti u prethodnih 12 godina uzimali otpremnine iz neke lokalne samouprave, pa prelazili u javna preduzeća, pa u tim istim javnim preduzećima uzimali otpremnine pa prelazili u državnu upravu, u neko ministarstvo, pa iz ministarstva ponovo u neko javno preduzeće. Od svega toga je, maltene, napravljen biznis u Srbiji. Oduzimanje otpremnina? Da li bi se to postiglo da je postojao spisak? Ne bi. Pored imena tog zaposlenika u državnoj upravi bi se upalila crvena lampica svaki put kada bi aplicirao za neko radno mesto ili da ponovo uzima bilo gde i bilo kakvu otpremninu.
Na ovaj način su rasuta ogromna sredstva koja država Srbija više nema za prosipanje i zbog toga u punom kapacitetu vas podržavam, gospodine ministre, da se taj registar zaposlenih u državnoj upravi i napravi.
Mnogo je pitanja postavljeno u današnjoj raspravi. Neka sam pažljivo slušao i mislim da imam pravo i obavezu da neka pitanja i postavim. Pitanja su možda ne vama, gospodine ministre, možda onima koji su ih uputili. Koja javna preduzeća u Gradu Beogradu, čiji je osnivač Grad Beograd nisu prijavila imovinu? Koliko ih je? Zašto nisu prijavili imovinu? Ko je odgovoran ako se traži odgovornost za republička javna preduzeća? Da li Grad Beograd i Dragan Đilas imaju plan kada će ta gradska javna preduzeća i uraditi ovaj posao i upisati svoju imovinu?
Dva pitanja koja su veoma važna za našu državu su koliko je u proteklih 12 godina sagoreno novca građana Srbije za davanja garancija JAT, za subvencionisanje JAT i koji su efekti toga? Ako vam sada smeta strateško partnerstvo sa „Etihadom“, koji je efekat davanja novca u javni sektor? Šta se postiglo na taj način?
Jedno mnogo opasnije pitanje je da li na ovaj način DS nedobrodošlim smatra sve investitore koji dolaze u Srbiju? Ma sa koje strane dolazili, ma s kim bili prijatelji, oni su prvenstveno prijatelji države Srbije i prijatelji građana Srbije.
Rečeno je i da je neko vratio za godinu dana Vlade vratio ovu državu i naš narod vekovima unazad. Postaviću još jedno pitanje i jednu analizu koja je danas napravljena. Za 12 godina je u državu Srbiju, po određenim veoma stručnim procenama, ušlo 80 milijardi evra. Za 80 milijardi evra u Srbiji je moglo da se napravi 32 hiljade kilometara autoputa. Mogla su da se naprave 32 koridora 10, a mi nemamo završen još uvek nijedan. Osam miliona radnih mesta je moglo da se otvori. Za razliku od toga, šta je napravljeno? Nezaposlenost je sa 13% narasla na više od 26%. Moglo je da se napravi 40 hiljada škola, 1.600 bolnica ili 10.700 evra je mogao da dobije svaki građanin Republike Srbije.
Prema tome, za SNS ovaj zakon je prihvatljiv. SNS će u danu za glasanje u punom kapacitetu podržati ovaj zakon, ali ovaj amandman je više nego poguban i naravno da nije prihvatljiv.
Biću veoma kratak. Zahvaljujem se kolegi na priznanju, odnosno na dva priznanja. Jedno političko, drugo ono koje je u praksi.
Gospodin Đelić je rekao grad Beograd i javna preduzeća krenuli u ovaj posao. Da li ste završili? Ne niste. Da li bi završili ako bi se usvojio ovaj amandmane? Ne ne bi. Protiv koga ste vi? Mislite da na taj način vodite bitku protiv Vlade Srbije, tako što ćete ići i protiv sebe. Gospodine Đeliću rekli ste krenuli smo u ovaj posao. Niste ga završili. Svi su krenuli. Obraćam se zato što je replika. Svi su krenuli, ali nisu završili.
Drugo političko priznanje koje proizilazi iz neke, ako sam dobro razumeo, a mislim da sam vas jako pažljivo pratio, kada ste rekli – da sada nam je jasno zbog čega vam treba godinu dana, zato što vi sutra kada preuzmete vođenje Beogradom trebaće vam godinu dana da sve to završite. To javno političko priznanje da je DS svesna toga da više nema poverenje građana Beograda, i da će shodno tom nepoverenju na izborima i da prođe.
Biću veoma kratak i neću se više javljati za repliku, osim ako ne budemo bili izazvani.
Mislim da Beograđani nisu rekli svoju reč o tom rivalitetu o kojem je prethodni govornik hteo da govori i hteo da imputira. Nisu rekli svoju reč zato što je 2007. godine samo nekoliko meseci pred izbore 2008. godine na predlog tadašnjeg ministra za nacionalni investicioni plan Vlada donela drugačiji Zakon o glavnom gradu i drugačiji Zakon o lokalnim izborima gde se gradonačelnik više nije birao na direktnim izborima, već proporcionalno.
Promenio je Dragan Đilas tada zakon baš zato što se plašio tog rivaliteta i tog duela sa gospodinom Aleksandrom Vučićem. Zbog toga se nije taj rivalitet pokazao i nije ga bilo jedan na jedan, isključivo zato što je menjajući zakone Dragan Đilas sa tog duela pobegao.
Gospodine predsedavajući, prekršili ste Poslovnik član 106. Mislim da ste trebali da insistirate na opomeni ili oduzimanju reči ili opomeni da se vrati na temu, pravu temu prethodnom govorniku jer ovde je bilo reči o mnogo čemu, a po najmanje o izmeni Zakona o javnoj svojini.
Verujem i podržao bih ovaj i ovakav govor bar kada se radi o javnim preduzećima i kadrovisanju u javnim preduzećima, da ovaj govor nije bio upućen Narodnoj skupštini već glavnom odboru svoje stranke, istina tada bi rizikovao da vrati mandat ili da se preseli u neku od zadnjih klupa, ali ono što se računa u prethodnom govoru, a to je kratka pamet kod građana Republike Srbije i kratka pamet kod nas narodnih poslanika. Vrlo rado ću uputiti pitanje …
(Predsedavajući: Gospodine Babiću, molim vas, vi ste reklamirali povredu Poslovnika.)
To i pokušavam da vam dokažem.
Javiću se i za repliku.
Znači, bilo je reči o svim drugim zakonima, a ponajmanje o Zakonu o dopuni Zakona o javnoj svojini, a kritike koje su upućene više su bile posipanje pepela nego što je bila kritika aktuelnoj Vladi.
Zahvaljujem se, gospodine predsedniče.
Gospodine ministre, „Rat i mir“ je jedno veliko i ozbiljno književno delo. Prethodno izlaganje gospodina Đelića je više ličilo na neki tragikomičan žanr, a podsetio bih i na jedno delo koje je Dostojevski napisao još 1869. godine o čijem naslovu ne bih polemisao.
Uglavnom, da bi govorili o onome o čemu je gospodin Đelić govorio i spočitavao Vladi Republike Srbije i SNS i o partokratiji, i o partizaciji svih segmenata javnih preduzeća, moraću da podsetim gospodina Đelića na jednu bližu prošlost, ali i na neku prošlost od pre nekoliko godina.
Srpska napredna stranka je odgovorno prihvatila vršenje vlasti u Republici Srbiji. U Vladi Republike Srbije, na predlog SNS sedi najveći broj eksperata, nestranačkih ličnosti. Direktor najvećeg JP, gospodin Ćulibrk je takođe nestranačka ličnost, na predlog SNS.
Verujem da vi to ne želite ni da vidite, ali ono što vas moram podsetiti i vas i građane Srbije, čiji su kadrovi do pre, i dan danas zapravo, koji vladaju gradom Beogradom? Hoćete li da kažete da je gospodin Ćeran, nekada direktor „Kolubare“, a sada GSP u Beogradu, nestranačka ličnost? Hoćete li da kažete da je gospodin Cvijo Babić direktor Beogradskog vodovoda i kanalizacije nestranačka ličnost ili potpredsednik Gradskog odbora DS? Ni kafe-kuvarice ni čistačice u javnim preduzećima nisu mogle da se zaposle a da nisu bili članovi DS. Zašto se ne setimo toga? Zašto računate na kratku i selektivnu pamet i pamćenje građana Srbije?
Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.
Mogu da prihvatim neke zamerke koje dolaze da u tim nekim prepucavanjima šta je bilo pre, a šta je sada, da može da se izgubi određeno dragoceno vreme, međutim, pošto vidim da je jedini argument koji je spočitan SNS kao najvećoj i najodgovornijoj stranci u Vladi Republike Srbije, rok kada se ovaj zakon predlaže i zašto se usvaja u minut do dvanaest, samo ću podsetiti one koji su najglasniji u tome da najvažniji zakon koji parlament usvaja tokom godine je budžet Republike Srbije.
Podsetiću vas da do prošle godine, odnosno do budžeta za 2013. godinu, osam ili devet godina, a gospodin Đelić je često bio kreator takvog budžeta, budžet je usvajan u ovoj skupštini u minut do 12, odnosno u minut do roka za neko privremeno finansiranje i sve one loše posledice koje ne usvajanje budžeta donose. Šta ćemo sa time? Šta ćemo sa tim vremenom? Tada je to bilo regularno kada smo ovde ostajali do kasno u noć 30. decembra? Šta ćemo sa time kada taj zakon nije ulazio u skupštinsku proceduru onda kada zakon i Ustav nalažu? To je bilo u redu. To je bilo demokratski. To je bilo ispravno, a da je sada jedini argument zašto u minut do 12, a ne u 12 i minut usvajamo neki zaključak.
Gospodine predsedavajući, prekršili ste član 107. Mislim da ste trebali kolegu Mikovića, da ne bih bio neprecizan u odnosu na kolegu Đurića, bez pominjanja, da bi dao pravo na repliku, morali da opomenete, jer nijedan dokaz nije dao da je neko govorio neistinu, a ta neistina je imputirana.
Da li smo dobili neki dokaz da su budžeti Republike Srbije dati u skupštinsku proceduru proteklih 12 godina na vreme, onako kako zakon kaže? Da li smo dobili potvrdu da ti budžeti nisu usvajani u minut do iza tog roka kada je privremeno finansiranje? Da li smo tu dobili dokaze? Da li ste mi rekli - 2008. godine je usvojen budžet 15. novembra? Nije bio usvojen 15. novembra iako smo kolega Miković i ja bili članovi tog skupštinskog saziva. To sam koristio kao argument, ne kao promovisanje nečega lošeg nego kao argument da su se najvažniji zakoni, a najvažniji zakon jedne zemlje je budžet ma koliko on trajao i ma kada doživeo rebalans budžeta, usvajali u minut do isteka vremena kada se ulazi u privremeno finansiranje i da je to bilo u redu i da je to bilo demokratski. O tome niko ništa nije smeo u prethodnom sazivu ili u prethodnim sazivima da govori, da bi se sada počitavalo za jedan zakon koji produžava rok od godinu dana, donosi me u minut do 12 nego u 48 sati do te granice.
Očekujem od gospodina Stefanovića izvinjenje. Srpska napredna stranka, ni poslanički klub Napred Srbijo nikada u skupštinsku proceduru nije uputio 3.000 amandmana i to ću dokazati, jer hvala Bogu, ovo je Skupština, organizovana je, postoje određeni podaci, ma koliko neko ne želeo da se o njima razgovara. Odgovorno tvrdim da 3.000 amandmana i ta vrsta opstrukcije od strane SNS nikada nije bila. To ću dokazati, ali ću onda i očekivati od gospodina Stefanovića i izvinjenje.
Što se tiče podsećanja na prošlost, verovatno da bi i istorija trebalo da se ukine u osnovnim školama, pa da se ništa iz prošlosti ne zna i da ništa ne gledamo uopšte ka prošlosti. Ne zove se džabe istorija „učiteljica života“, jer nas uči onome da nikada ne smemo da napravimo takvu grešku kao što je pravljena u prošlosti, kao što ste je pravili.
Onda kada se tužilaštvo bavi prošlošću i kada dokažemo da postoji u prethodnih godinu dana 180 podignutih i potvrđenih optužnica, nisam doživeo u ovom parlamentu izvinjenje, ni gospodin Vučić, kome je takvo pitanje bilo upućeno, ni SNS. Spušten pogled da, ali izvinjenje ne. Tada kada se tužilaštvo bavi prošlošću, tada je to politički obračun. Znači, niko ne sme da se bavi prošlošću. Sve što je bilo, sve što je uništeno u ovoj zemlji u prošlosti, niko ne sme time da se bavi. Mnogo puta sam vas do sada pitao za vremena na koja nas vi često podsećate, a koja su i u prošlom veku.
(Predsedavajući: Vreme.)
Šta ste radili ako smo bili krivi u tom vremenu?
Šta ste radili 12 godina? Zašto niste procesuirali? Zašto nas niste osudili? Zašto nas niste streljali, na kraju krajeva, sa takvom mržnjom sa kakvom sada nastupate?
Reklamiram povredu Poslovnika, član 106. Gospođo predsedavajuća, cenim mogućnost različitog interpretiranja i mišljenja o pojedinim zakonskim predlozima ali i vas i ostale kolege i prethodnog govornika ću pozvati da su pitanja Vladi poslednjeg četvrtka u mesecu, po Poslovniku koji nije pravila SNS ni ova većina, već je napravljen u prethodnom sazivu. Pitanja Vladi se postavljaju o širokim i različitim temama kada je Vlada ovde prisutna, a ne vidim nikakvu konekciju sa time da li je nešto smanjeno, jeste smanjeno, šta je sa time urađeno sa Zakonom o izmenama Zakona o javnoj svojini, gde se taj rok produžava za godinu dana.
Znači, cenim interpretaciju, cenim širinu, cenim pitanja koja se postavljaju, ali postavljanja pitanja Vladi su poslednjeg četvrtka u mesecu. Budite strpljivi taj poslednji četvrtak u mesecu ide. Nikada nismo izbegli takvu organizaciju sednice, ali pretvarati svaku sednicu u pitanja Vladi mislim da je najgrublje kršenje Poslovnika.
Član 106. Opet smo prisustvovali mitingu. Opet smo čuli sve, ali ništa o zakonu. Čuli smo i o Košarama, čuli smo i o administrativnoj liniji.
Obavestiću prethodnog govornika da administrativna linija nije granica, ali je vaš kolega iz poslaničke grupe potpisao Sporazum o integrisanom upravljanju granicom, tako da nismo mi mogli da uspostavimo ništa što vaš kolega već pre toga nije potpisao.
Hvalili ste se kako je ovaj zakon, a ja ću probati da pričam i o zakonu, čedo prethodne Vlade i da je najbolji na svetu, a sada kažete zbog čega ti direktori, koji nisu iskoristili to pravo upisa imovine, zašto protiv njih nije podneta krivična prijava. Da li to piše u tom zakonu? Da li vi na ovaj način tražite da mi kršimo zakon?
Sa druge strane, pošto ste imali nekoliko pitanja, imam i ja pitanja za vas. Da li su u Gradu Beogradu izabrani direktori po konkursu vanpartijski? Da li je gospodin Ćeran iskoristio prava i obaveze iz ovog zakona? Cvijo Babić, potpredsednici Gradskog odbora DS i da ne nabrajam druge? Da li su oni to uradili, pa da se legitimišete, pa da kažete – evo, vidite kako mi to radimo, a vi niste uradili? To boli i to ne sme da se pominje, to je revanšizam. To nije revanšizam, to je podsećanje sve do onog trenutka dok svoju političku cenu takvih nemarnih stvari ne budete platili.
Možete teatralno da nastupate ovde koliko hoćete. Možete mržnju bilo kakvim gestovima da pokazujete. Što veću mržnju pokazujete prema svim učesnicima ovog doma, pokazujete mržnju prema građanima Srbije, a građani Srbije su želeli promene. Za te promene su glasali. Mržnjom prema SNS pokazujete mržnju prema Srbiji.
Jedini rejting koji je moguć, prepoznatljiv i cenjen su izbori. Kažite jedne izbore u proteklih godinu dana, u proteklih 14 meseci, gde su to građani rekli tim tonom i na taj način kako bi vi želeli da predstavite, jel su tako građani rekli u Zemunu možda? Jel su tako građani rekli u Zaječaru gde ni cenzus niste prešli? S kojim pravom to govorite? Dva posto raste rejting, ne znam koliko posto pada standard građana. Samo vi to prepoznajte.
Građani na izborima demokratski, tamo gde i treba da pokažu šta misle o političarima i o našim politikama, pokazuju trend od 40 i nešto, 50% i vaš od 3% u Zaječaru. Šta je to? To je za vas nedovoljan uzorak. Tamo ne žive ljudi. Tamo živi neko drugi. Tamo ne žive Srbi. Ko živi tamo?
Medijsko pojavljivanje, proteklih nedelju dana sam bio gost u tri emisije, od te tri emisije u dve su bili predstavnici Demokratske stranke. Ne kažem da tako ne treba da bude. Treba da se čuje jedna i druga strana, i alternativa. U jednoj je bio i gospodin Đurić, znam da ćete iskoristiti ovo kao pravo na repliku. Treba tako da bude, ali nemojte ponovo stavljati ljudima u Srbiji neke druge naočare i reći – ne nije tako, kada otvore novine, pa vide da ste na svakoj drugoj strani, kada upale TV, pa vide da ste stalno prisutni. O kojem medijskom mraku govorite?
Ponovo mi niste odgovorili. Da li je gospodin Ćeran, na osnovu…
(Predsedavajuća: Vreme.)
… ovog zakona prijavio i uradio sve što je trebao da uradi? Cvijo Babić, da li su izabrani direktori u Beogradu po konkursu, ili po partijskom ključu? Čiji su to direktori? Ko ih je postavio? Dragan Đilas i Demokratska stranka, a ne konkurs i struka.
Ponavljaću sve dok neko ne shvati pitanje. Zakon o izmeni zakona o javnoj svojini, da li je on ispoštovan za partijske kadrove DS i Dragana Đilasa u gradu Beogradu? Da li je ovaj zakon konzumirao Cvijo Babić, direktor „Beogradskog vodovoda i kanalizacije“?  Da li je ovaj zakon ispoštovao Ćeran nekada u „Kolubari“, sada u GSP? Da li su ovaj zakon ispoštovali ljudi koje ste vi bez konkursa direktnom partijskom linijom postavili u gradu Beogradu? Možda ne vi lično, ali Dragan Đilas sigurno da. Onda se legitimišite da možete da komentarišete bilo čije preke poglede.