Gospodine predsedniče, povređen je Poslovnik, član 107. Permanentna i stalna pretnja - pomenućemo vam članove porodice, pomenućemo vam istoriju, pomenućemo ne znam šta. To nije govor koji treba i zaslužuje Narodna skupština Republike Srbije. Ne znam da li je to recidiv i da li je to ponašanje nasleđeno iz mnogobrojnih boravaka u Šilerovoj ulici u nekom periodu koji je davno iza nas. Međutim, ne smemo da posmatramo i ne smemo da gledamo na ono što se dešavalo u prošlosti, a bilo je i polivanja vodom, bilo je i čupanja mikrofona. Ne možemo da posmatramo selektivno. Ne možemo da se ne setimo i glasanja iz Bodruma i glasanja iz Atine, što je bilo mnogo opasnije za parlamentarni život i za život jedne zemlje.
S druge strane, ne mogu ni da prihvatim činjenicu ni optužbu kako je, zaboga, ova Vlada Republike Srbije amnestirala ne znam koliko kriminalaca, okružila se kriminalcima. Podsetio bih onoga ko je to rekao da, onda kada je sedeo u ovom parlamentu, prvi zakon 2001. godine koji je bio usvojen u parlamentu sa novom Vladom, posle decembarskih izbora, je bio baš Zakon o amnestiji koji je bio mnogo liberalniji nego što je bio Zakon o amnestiji koji je usvojio ovaj parlament i ova Vlada Republike Srbije.
Što se tiče okruženja kriminalcima, nemojte, molim vas, samo vi da nam pričate o okruženju kriminalaca, kada i ptice na grani znaju ko se, kada i kako i koliko družio sa njima.
Ono što je bilo postavljeno ovde, cenim i nikada nisam pominjao privatno i ne treba ni porodica ni deca da trpe zbog onoga što mi radimo ovde, ali reći rečenicu – dok zarađujem, imam pravo i da trošim, je istina, ali kako, pobogu, od plate od 110.000 dinara da se plati helio, kako već se zove, od 80. hiljada evra.
(Predsednik: Vreme, gospodine Babiću.)
Ja ne mogu to da objasnim, objasnite to građanima Srbije.

I replika, ali i povreda Poslovnika 103, 104, 105, zabranjeno je direktno obraćanje narodnog poslanika narodnom poslaniku.

Replika, zbog toga ću pozvati na mnogo lepšu planinu i ona se zove Goč, bio sam tamo pre desetak, 12 dana sa prijateljima i mnogo je prijatnije nego na Himalajima, mnogo manje košta i vrlo rado ću ponovo biti tamo.
Što se tiče izlaganja prethodnog govornika mislim da je puno licemerja jer ne može sa jedne strane i to je ono što meni smeta. Može svako da se penje i od svog novca i da ga troši kako hoće i šta hoće i na šta hoće, da li na skupa vina ili na ronjenje po Hvaru, ili na penjanje po planinama, tu apsolutno ne postoji nikakav problem sa moje strane ko će kako da radi. Ali, ne može sa jedne strane od plate, i ovo je krucijalno pitanje koje sam postavio, i ja ne umem na to pitanje da odgovorim, da od plate od 110.000 dinara ovde u parlamentu da se plaćaju takve bahanalije. To je pitanje, a onda je zaboga zabrinut za ljude koji će se lečiti u Srbiji, koji će poslati decu u školu.
Mnogo je pitanja ovde postavljeno i mnogo se pitanje ovde postavlja, a ne postoji ni jedna alternativa. Kaže se – mi smo sve to pričali što vi radite sada, mi smo to pričali pre 20 godina, a pitam vas zašto niste primenili kada ste bili u mogućnosti da 20 godina u različitim agregatnim stanjima primenjujete vlast u Srbiji. Zašto to niste primenili? Zašto sada ovoj Vladi Republike Srbije spočitavate veliku međunarodnu, nikad veću i konkretniju podršku iz sveta. Čime je ona zaslužena? Zar nisu u ovom parlamentu pre godinu dana provejavale reči da ćemo biti u blokadi, da neće biti penzija, da neće biti plata, da neće biti ničega. Šta je sada? Na osnovu čega se sve to sada promenilo.
Nemam problem, penjite se gde god želite, ali objasnite građanima kako se od 1.000 evra mesečne plate rade takve bahanalije od po nekoliko desetina hiljada evra.

Dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je što je gospodin Stefanović sa pažnjom pratio sednicu Glavnog odbora SNS. Verovatno da je u izlaganju gospodina Vučića i u debati koja se otvorila mogao mnogo toga da nauči, da vidi, da prihvati nove kvalitetne vrednosti. Čak i ta zelena jabuka koja se pojavila na svakom našem stolu, a zelena jabuka je simbol zdravlja u Srbiji, ne samo u Srbiji već u Evropi i u svetu, to je ono što simbolizuje SNS u srpskom društvu, svidelo se to vama ili ne.
Međutim, u obraćanju gospodina Vučića juče, neke stvari, izgleda, gospodine predsedniče, da smo smanjili. Kada ste rekli da smo nasledili i da smo spremni, da smo hrabri da zajašimo krizu nivoa divljeg tigra, mislim da smo neke stvari umanjili. U malopređašnjem izlaganju gospodina Stefanovića, u jednom svojevrsnom priznanju je rekao da ova Vlada Republike Srbije i SNS, kao najveća i najodgovornija, jaše krizu nivoa apokalipse. Znači da smo umanjili sve ono što smo zatekli i da svojevrsnim priznanjem gospodina Stefanovića mi jašemo i moramo da rešavamo krizu nivoa i dubine apokalipse koju nam je prethodna vlast ostavila i tu ne postoji obrazloženje – mi smo našu cenu platili na izborima. Nedovoljno je. Moramo da vas podsećamo i moramo to da radimo zbog nas, da slične greške ne bi pravili.
S druge strane, rekli ste još jednu stvar koja mi je zasmetala – blokada medijska, da u medijima postoji samo jedna stranka, samo jedni ljudi koji se pojavljuju. U rukama držim jedne uticajne dnevne novine koje veoma poštujem zbog svoje objektivnosti, nezavisnosti i svega onoga što mediji treba da imaju. Na 2. strani tog medija današnjeg je vaša slika i vaša izjava, gospodine Stefanoviću. Na 4. strani je izjava gospodina Jovanovića. Da li tako nešto može da postoji u zemlji koja je u medijskoj blokadi, bar opozicija da je u medijskoj blokadi? Ne može.
(Predsednik: Vreme.)
Zbog toga vas molim da, zarad činjenice, prema građanima i građankama Srbije idemo samo sa istinom i sa istinitim porukama.

Govorim u ime poslaničke grupe SNS. Ideologija koja je pominjana bila u protekloj razmeni replika, ništa dobro nije donela, čak šta više, odnela je milione života, ostala je na đubrištu istorije, oni koji su to propovedali, koji su okrvavili ruke u tome, neki su zasluženo bili kažnjeni, neki su kao što je kolega malo pre rekao, samo zato što nisu ostali u životu pa nisu bili kažnjeni, ali u jednoj stvari sam siguran, ovde sedi 14 poslaničkih grupa u ovom parlamentu, ni jedna od poslaničkih grupa u srpskom parlamentu, Bogu hvala ne zastupa takve vrednosti, takve ciljeve, takve bolesne stvari koje su, nadam se decenijama iza naše države.
Verujem da nam je svima na srcu da gradimo državu Srbiju uređenu državu, jakih institucija, perspektivnu državu, državu iz koje ljudi neće odlaziti, nego će ostajati ovde, zapošljavati se, formirati svoje porodice, živeti dobro i to sam siguran da ne samo da piše u svim našim programima, siguran sam da se svi za tako nešto zalažemo.
U ime SNS mi više nećemo ulaziti u ovakve vrste polemika koje zaista ne donose ništa dobro nama kao državi, kao narodu. Ne pričam samo u ime poslaničke grupe.
Molim vas da svi prihvatite da izađemo iz ovoga, da ne uzbunjujemo, ne uzbuđujemo i ne dovodimo u konfuziju građane koji nas u ovom trenutku slušaju, jer ipak mislim da smo svih 250 narodnih poslanika ozbiljni ljudi, ljudi kojima su na srcu, i u mislima i u programima neke druge ideje, a da sve to što se dešavalo decenijama iza nas ostavimo tamo gde jeste, jer to nisu vrednosti koje treba i pominjati, a kamoli promovisati.

Dame i gospodo narodni poslanici, zarad istine i zarad izbegavanja kataklizmičkih najavi šta će biti ili kataklizmičkih proteklih pet, šest meseci, zarad istine, a ne mogu da odćutim da je Vlada Republike Srbije u zadnjih šest meseci raspravljala samo o rekonstrukciji iako je pominjanje rekonstrukcije bila jedna vrlo lepa injekcija adrenalina pa da su svi dali dodatni gas i dodatni input u angažovanju, ne mogu da prihvatim činjenicu, jer niko iz SNS, a nisam čuo ni od naših partnera iz Vlade Republike Srbije, nije rekao - samo da dođe novi ministar finansija i biće para za sve. Takva izjava bi bila izjava neodgovornog čoveka.
Od SNS ste mogli samo da čujete da će biti teško i da jeste teško, da nijedna reforma koja se sprovodila i koja će se sprovoditi neće biti laka ni jednostavna, spremni smo na te reforme. Spremni smo i da trpimo političke posledice takvih reformi.
Spremni smo da radimo za Srbiju koja neće biti i za poteze koji sada neće biti popularni, ali će doneti boljitak svim građanima Srbije u narednom periodu. Ali, nemojte molim vas u ovom visokom domu koristiti govornicu, koristiti sve ovo i govoriti nešto što jednostavno nije istina.
Zarad potvrde mojih reči, izvinite molim vas, dokapitalizacija JATA, dovođenje Etihada, kada se desilo? U zadnjih nekoliko meseci kada se uveliko govorilo o rekonstrukciji.
Zar nije dovoljno jedno javno preduzeće čije je funkcionisanje rešeno? O tome vam je govorio i gospodin Vučić danas kada je bio tu. Nemojte koristiti govornicu za neka paušalna iznošenja onoga što mislite da ćete samo trenutno politički poentirati.

Kamo sreće da smo Danska, ali Danska nismo, a mnogi koji sede u ovoj sali, a tu mislim i na vas gospodine Lapčeviću i na vašu poslaničku grupu, su propustili priliku kada su mogli od Srbije bar da donekle približe standardu Danske, nisu to uradili.
S druge strane, program ministara i ministarstava nije stvar Zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima. To je stvar Zakona o Vladi, ekspozea i svega ostalog dalje.
Što se tiče tog pravljenja, nekako mi još uvek odzvanjaju reči iz ove sale iz 2007. godine. Da se podsećamo tih par dana, pa hoću tamo, hoću tamo. Nemojte, molim vas, da se vraćamo u istoriju opet, jeste ona bliža, ali nemojte da se vraćamo u 2007. godinu i u pravljenje nekakve vlade u hulahopke ili ne znam ti ni ja šta.
Što se tiče deficita, verujte bio bih jako srećan da je ova vlada bila u situaciji kao neka Vlada pre pet, šest, sedam, osam godina, kada je imala ogroman resurs, kada je prodavala društveni kapital, punila od toga budžet i hvalila se time. Znate, kada prodate dedovinu, možete da je prodate samo jednom, da rešite nešto, potrošili ste, kraj.
Ova vlada nije prodala ništa, niti je imala šta, i ono što je mogla nije želela, nego smo išli sa principom dokapitalizacije. Ali, prodavali ništa nismo. Zbog toga ta rupa u deficitu, koja se popunjavala privatizacijom onoga što su generacije sticale, a vidimo da su mnoge od tih stvari koje su tada prodate sada stvar nekih sudskih postupaka. Nemojte da vraćamo taj koncept ponovo nazad.

Ako mi dozvolite, neću se više javljati.
Koliko je kvalitetno sećanje gospodina Lapčevića potvrđuje činjenica, a ja valjda to najbolje znam, da 2007. godine u parlamentu nisam bio. Moj prvi mandat je bio 2008. godine. Prema tome, loše se sećate gospodine Lapčeviću ili bar selektivno kada su te stvari u pitanju.
S druge strane, nekako kada neka vlast i neka vlada dobro radi, ona valjda dobija izbore, dobija poverenje. Građani kažu – to, odlično ste radili, hoćemo još. Što izgubiste izbore samo posle godinu dana? Šta je bilo sa time? Ako je sve to idealno, sve dobro, kako ste to izgubili poverenje građana Srbije?
Lako je prodati. Jednom se prodaje i više nema. Mi hoćemo, SNS hoće da rešava probleme u Srbiji, hoće na zrelim, realnim i dobrim osnovama da zapošljava ljude i da se hvali takvim stvarima.

Mnogo toga kada se izgube činjenice, kada se izgubi nit, kada se izgubi veza sa realnošću i istinom, kada ne može da se odgovori na realan i na kvalitetan način, onda se pribegava tome – izdajnici, prodali ste teritoriju. Ko je prodao teritoriju, gde, šta, kome, kako ili ćemo na razne egzoduse, na razne kamione, traktore i na razne mnogo ružnije stvari da odreagujemo molebanom i time smo sve završili?
Ne završava se na taj način ništa, dragi moj kolega Lapčeviću. Nije to odgovor. Odgovor je voditi realnu, ostvarivu politiku, a to je politika SNS.

Reklamiram povredu Poslovnika član 107. Povređeno je dostojanstvo Narodne skupštine.
Iako sam ponekad malo glasniji, bučniji i oštriji u svojim izlaganjima, ne podržavam govor mržnje, jer mržnja ništa dobro ne donosi društvu koje pojedinac mrzi, ni njemu lično, ali ni društvu kojem pripada.
Ne podržavam ni da se ovaj parlament pretvori u pričaonicu i izlaganje prljavog veša. Jesam da ovaj parlament bude arena, mesto gde će se debatovati o činjenicama, ali i jesam, kao što su i svi ljudi u Srbiji, a ljudi u Srbiji cene principijelne ljude, ljude koji neguju…

Zato što je izrečeno nešto što ne stoji i na taj način je povređen Poslovnik, član 107. i to ću vam dokazati u narednih nekoliko rečenica.
Standardi moraju da budu isti. Standardi ne mogu da budu plivajući. Ako se o nekom pomene nešto, a taj neko je nečiji, ja ću da ćutim, a ako se pomene nešto kao što je malopre bilo izrečeno da je ministar odbrane zadužio ovu zemlju za milijardu evra, onda smo ćutali, onda tu nije poremećeno dostojanstvo Skupštine, onda je to super i onda to tako treba i onda je to politička borba. To, jednostavno, nije tako.
Ako je gospodin Stefanović hteo da bude principijelan onda je morao da tako kaže i o svojoj poslaničkoj grupi da bi takvu kritiku uputio drugim poslaničkim grupama. Budite principijelni i imajte iste aršine za sve. Ne možete na realnost i na istinu i na život u Srbiji da posmatrate samo na jedno oko i kako vam odgovara.

Istu povredu Poslovnika reklamiram, kao što je uradio i gospodin Stefanović, a to je zaista, u mojem petogodišnjem iskustvu parlamentarnom nisam doživeo, da neko reklamira povredu Poslovnika, zbog osećaja da se neko nekome lično obratio, a onda to isto radi.
(Predsedavajući: Niste rekli član.)
Član 105, 106, 107, 108, šta god da treba gospodine predsedavajući, ja cenim vašu želju da ovo uvedete u neke mirnije i normalnije tokove, a evo ulazimo u dvanaesti sat vrlo žučne i vrlo burne rasprave, ali je zaista neprimereno za Skupštinu da se reklamira povreda Poslovnika, zbog ličnog osećaja ili pogleda, eventualno upućenog, a onda se istog trenutka ista ta stvar radi i direktno se obraća drugom narodnom poslaniku. Molim vas da to gospodine predsedavajući sankcionišete.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam slušao ovu raspravu. Bila je zanimljiva, ali ću vas zamoliti da prestanemo sa publikovanjem jedne veoma jeftine demagogije.
Smeta mi podela na vladu, podelu na ministra, koji, kao Atila Bič Božiji, nekim groznim, odvratnim kaznama teroriše građane u Srbiji, koji nemaju od čega da žive, koji nemaju od čega da ishranjuju porodice, koji nemaju od čega decu da šalju na jesen u školu i, s druge strane, te divne, sjajne narodne poslanike koji brinu o građanima Srbije koji nemaju gde da rade.
Hajde onda da vidimo razlog zbog čega su ti građani došli u situaciju da nemaju decu čime da šalju u školu. Hajde da vidimo zbog čega, i u koje vreme su ti građani ostali bez posla u tim silnim privatizacijama, a nijedna nije bila srećna, koja je bila u Republici Srbiji. Nemojte da zaboravljamo ličnu i partijsku odgovornost onda kada smo participirali u nekim vladama, neke vlade i vodili.
Ne možemo gledati na građane Srbije i na sve probleme, i na svaki zakon koji uđe u ovu proceduru, samo na jedno oko. Ne možemo se prepustiti zarađivanju nekih sitnih poena, dnevnih, kako eto, tamo neko brine o građanima, a ministar i Vlada brinu samo o punjenju budžeta, nekim ogromnim kaznama.
Ta briga je trebala da bude u ono vreme kada su se neke vlade vodile, i kada je postojala odgovornost stranaka za vođenje tih vlada i za te privatizacije, i za ta enormna zaduživanja, i za te ostanke bez posla, a ne sada smo se naknadno setili i zabrinuli se i moramo da branimo građane pred ovakvom groznom i odvratnom Vladom Srbije, koja eto tako kažnjava građane.
I ovde, nije kažnjavanje građana, niko ne kažnjava građane zato što hodaju ulicom, ili poštuju pravila, ili poštuju zakon, ovde se kažnjavaju ljudi koji su prekršili zakon, prekršioce, ne građane, prekršioce. Moramo da napravimo razliku u svemu tome. Ne pričamo o slučajnosti, o detetu od 13 godina koje je selo na motor i napravilo ne znam ti šta. Ovde pričamo o ljudima koji sa namerom ulaze u pravljenje prekršaja, Šta sa njima? Šta ćemo sa ljudima, ako sam već čuo ovde neku argumentaciju da te kazne treba da budu na osnovu materijalnog bogatstva porodice. I da li neko radi, i koliko prosečno prima?
Šta ćemo sa porodica prekršioca koji ne radi, koji nema primanja? Nema primanja, nema kazne. Da li je takav sistem održiv? Kakvu poruku šaljemo na taj način nekim ljudima koji će se sutra uputiti smisleno ili ne, da izvrše neko krivično delo? Zbog toga, molim vas da ovu raspravu uvedemo u neke normalne tokove, da se ne hvatamo neke jeftine dnevne demagogije i da gledamo suštinu, pravo i ličnu odgovornost zbog čega su građani Srbije u takvom položaju, u kakvom jesu sada.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, čisto radi istine, iskoristiću vreme za ovaj amandman, ali mislim da on predstavlja usklađivanje Zakona o prekršajima sa Zakonom o javnim nabavkama koji smo doneli i usvojili u ovom Domu Narodne skupštine još pre nekoliko meseci.
Tačno se znaju ingerencije Komisije za javne nabavke koje su Zakonom o javnim nabavkama definisane. Što se tiče plate predsednika te komisije, članova te komisije, takođe su definisane Zakonom o javnim nabavkama, takođe se zna da predsednik te komisije ima platu predsednika Višeg suda i to povećanje od 10% je takođe po zakonu, zavisno od broja sudija, koliko taj viši sud ima, tako da, niti je uvećanje od 10% protivzakonito, niti je ta plata koju predsednik Komisije za javne nabavke prima protiv zakona, već u skladu i sa Zakonom o javnim nabavkama i sa Zakonom o sudijama. Osetio sam da su neka pitanja postavljena kod prethodnog govornika, pa bih zarad istine i javnosti želeo to da odgovorim.

Sada ću reći jednu rečenicu koja verujem da je melem za uši vama, gospodine Petkoviću. Ustav je krovni zakon i sve ovo što se radi je u skladu sa Ustavom. Ne postoje zakoni prvog i drugog reda. Jednostavno, postoji usklađivanje zakonodavstva, usklađivanje jednog sa drugim zakonom. Ne znam zbog čega bi se usklađivalo jedno sa drugim, a drugo sa prvim ili sve to?
Ono što morate da znate je da smo mi Zakon o javnim nabavkama doneli krajem prošle godine, u decembru 2012. godine. Postojala je prilika da se kritički odnosite prema tom zakonu.
Očekivanja, ne samo SNS, već očekivanja i međunarodne i domaće javnosti u efekte tog zakona se pokazuju sada primenom Zakona o javnim nabavkama od 1. aprila 2013. godine. Tako da, zaista tu ne vidim razloga za osporavanje ovog amandmana koji smo gospodin Arsić i ja podneli.