Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7420">Zoran Babić</a>

Zoran Babić

Srpska napredna stranka

Govori

Gospodine Stefanoviću, SNS odgovara građanima, a neće odgovarati vama sigurno. Bitna je razlika, suštinska je razlika, razlika je u svetlosnim godinama po vrednostima između Aleksandra Vučića i Dragana Đilasa, u svetlosnim godinama. Aleksandar Vučić nije vlasnik ni jedne firme ni u Srbiji, ni u Evropi, ni u svetu. Nije se okoristio o budžet, nije imao i nema kao komitente najveće državne kompanije i najveće državne firme. Nije ucenjivao RTS, kao što je to radila „Dajrekt medija“ da bi povećala i da bi prihodovala za pet godina vlasti Dragana Đilasa 39 milijardi dinara.
Hoćete da kažete da je negde gospodin Vučić vlasnik neke firme ili vam možda smeta što je neko negde radio? Ne znam da li je radio ili nije radio. Je li nema pravo da radi? Je li to demokratija, da osnovno ljudsko pravo na rad hoćete da sprečite? Šta ćemo sa pitanjima postavljenim za „Dajrekt mediju“? Anonimna firma koja za pet godina vlasti 39 milijardi dinara prihoduje. Hoćete da stavite znak jednakosti između nekoga ko radi i nekoga ko je vlasnik i besomučno se bogati na budžetu Republike Srbije i grada Beograda?
Kamo sreće, kolege narodni poslanici da su se neke kolege iz DS-a ovako vatreno zalagali za procesuiranje onih koji su upropastili privredu Srbije.
Administrativni odbor je, kao što sam rekao, održan pre dve večeri u skladu sa Poslovnikom i za ovakav predlog odluke, glasao je gospodin Konstantinović, ali vi ne govorite više sa gospodinom Konstantinovićem, ali i pored, povrh svega toga, pokrenuta je cela kampanja protiv Aleksandra Vučića i njegovog angažovanja kao čoveka, roditelja i kao političara, kao prvog potpredsednika Vlade za njegovo angažovanje i za njegovu brigu o ljudima zavejanim u snegu Feketića i ta kampanja je pokrenuta iz bogatih toplih beogradskih i novosadskih kabineta i kamo sreće da su svi ti koji su tada tvitovali, slali poruke preko Fejsbuka, uzeli jednu lopatu i pomogli ljudima, ali ne, brinuli su se kako da naprave poslaničku listu, ko će na kom redu da bude, kako će da dele fotelje i kako će ponovo da dođu do mogućnosti da stavljaju ruku u džep građana Srbije.
Mnogo je pričano ovde o nekim katastrofalnim stvarima. Podsetiću vas, Srbija je za godinu dana vlade SNS napredovala sa 86. na 72. mesto u borbi protiv korupcije.
Govorite o diktaturi. Diktatura se preliva na medije, a po reporterima bez granica, Srbija je sa 63. stala na 54. mesto po slobodi medija i najbolja je u regionu. Da li to postoji u diktaturi? Naravno da ne postoji, ali lepo je to iskoristiti, poslednji put priliku sa ove govornice.
Srpska napredna stranka želi reforme, SNS želi svom snagom u reforme, SNS se bavi potrebama ljudi u Srbiji, SNS želi da otvara nova radna mesta, kao što je juče „Džonson elektronik“ u Nišu zaposlio preko 500 Nišlija, kao što će „Mercedes“ doći početkom marta u Srbiju i proizvoditi u Srbiji, jer mi želimo reforme, ne želimo političku kaljugu i vraćanje na staro, a ne žele ni građani Srbije.
Zarad istine, zahtev tužilaštva je stigao u 15,30 časova. Oko 16,00 časova su kontaktirani svi članovi Administrativnog odbora. Kolega Lazić je iz Sombora. Moj uvaženi kolega Berić je takođe iz Sombora i kaže mi da, poštujući sve saobraćajne propise, vozeći ne brže od 60 kilometara na sat, iz Sombora do Beograda se stiže za dva sata.
Administrativni odbor je održan u 19,00 časova. Za tri sata neko ko želi da učestvuje u radu, neko ko želi da se angažuje, neko ko želi da vidi sve to, mogao je da dođe, ali nije hteo.
Hajdete da pričamo malo sada o toj vrsti procedure. Uredno su službe Administrativnog odbora pozvale svakog narodnog poslanika, vodeći računa o teritorijalnoj udaljenosti, o mogućnosti dolaska na sednicu Administrativnog odbora i o vremenu potrebnom da se do Beograda stigne, bezbedno, poštujući saobraćajne propise.
S druge strane, teško je, gospodine Laziću, kritikovati otvaranje radnih mesta u Srbiji. Za SNS su ljudi u Somboru, Nišu, Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, građani Srbije. U Srbiji se teško živi, u Srbiji je malo posla i bržim, snažnijim reformama želimo da zaposlimo te ljude.
Pravićemo sve preduslove da radnih mesta bude više, reformama, planiranjem izgradnje. Zašto niste razmišljali i zašto ne kažete otvoreno i korektno koliko vremena treba u Srbiji investitoru da bi došao do dozvole? Na koliko vrata mora da pokuca? Koliko papira mora da izvadi? Mi želimo reforme, želimo i novi Zakon o planiranju i izgradnji koji će takve mogućnosti, takve fabrike i „Mercedesa“ i „Džonson elektronik“ i mnogo više radnih mesta i mnogo više posla za Srbiju i za sve građane Srbije, bez obzira gde oni živeli.
Gospodine Laziću, obavestiću vas. Verovatno je da se više bavite kampanjom, nego životom u Srbiji. Kancelarija za brze odgovore kao projekat SNS, kao jedan od alata u borbi protiv korupcije je otvorena i otvorena je u gradu Kruševcu. Ja ću vas vrlo rado odvesti kod gospodina Bratislava Gašića, jednog od najboljih gradonačelnika u Srbiji, da pogledate kako sve to funkcioniše.
Nemojte kritikovati dobru volju, pristojnost ljudi koji rade u sekretarijatu Administrativnog odbora, koji su sve narodne poslanike članove Administrativnog odbora pitali – kada vam odgovara, pristojno, normalno. Ali, i na to pitanje, gospodine Laziću, uz moju zahvalnost na vaše angažovanje u dosadašnjih 73 sednice Administrativnog odbora i na veoma korektan i kooperativan rad, nemojte devastirati ono što je urađeno, a to je da je 12 narodnih poslanika i iz trenutne vlasti i iz opozicije prisustvovalo sednici i glasalo za ovakav predlog odluke.
Zahvaljujem se gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, hajde malo da pričamo o struci. Hajde malo da izbegnemo stvari formalnog karaktera da li će Narodna banka podneti taj predlog zakona ili će to uraditi Vlada, u kojem roku i neke stvari koje imaju veze sa politikom, a nemaju veze sa strukom.
U Srbiji funkcioniše i radi 27 osiguravajućih društava. Dvadeset tri se bavi osiguranjem, a četiri se bavi reosiguranjem. Po tačnim podacima u 2013. godini, u ovoj godini, i to na osnovu podataka iz prvog kvartala, tržište osiguranja imalo je rast od 2,29% u odnosu na isti period lane, u odnosu na isti period u 2012. godini, što ima kao ekvivalent 15,25 milijardi dinara.
Doprinos ukupno fakturisanim premijama životnog osiguranja je 19,28%. Ova cifra raste, međutim i dalje je manja u odnosu na većinu evropskih zemalja. Većina od 27 osiguravajućih kompanija koje funkcionišu i rade u Srbiji su strani osigurovači koji su na naše tržište ušli ili preko akvizicija ili preko grinfild investicija. Mi ne smemo da se igramo sa tim tržištem. Ne smemo da šaljemo lošu poruku tim ljudima.
Svrha pomeranja ovakvog zakonskog, primene zakona je u deobi kompozitnih društava. Veliki broj društava osiguravajućih kompanije koje funkcionišu u Srbiji su kompozitni. Šta znači kompozit? Osiguravaju i životno i neživotno osiguranje. Ovakav predlog zakona koji nije pravila SNS niti ova Vlada Republike Srbije je predvidela odvajanje. Sa jedne strane tu postoji logika da se premije i životnog ne prelivaju ne neživotno i obrnuto. Ali, da li je poneta praviti nove kompanije? Da li je poenta praviti nove troškove za te kompanije? Nije. Mislim da su rešenja koja će biti predviđena, pretpostavljam novim zakonom o osiguranju da se računovodstveno razdvajaju baš da ne bi pravili nove troškove poslovanja, jer ti troškovi poslovanja verovatno da bi se prelili na osiguravače, što nam naravno nije cilj, ili bi možda neki od ovih 27 kompanija hteli da oteramo iz naše zemlje, što takođe nije cilj.
Zbog čega ne bih licitirao sa šest meseci, devet meseci, godinu dana i zbog čega SNS protiv ovog amandmana koji više otvara priču nego što se bavi suštinom. Nije potrebno Vladi niti Narodnoj banci Srbije da predloži novi zakon šest meseci, ali koliko je vremena potrebno da se ovih 27 osiguravajućih društava pripremi za tako nešto. Koliko im je potrebno vremena, ako će se razdvajati na životno i neživotno osiguranje? Koliko je potrebno vremena čak i da se računovodstveno razdvajaju premije? Mislite da to može preko noći. Mislite da to može za šest meseci. Ne može.
Zbog toga je dobro kontaktirati, komunicirati, informisati se, ne govoriti samo političku priču i otvarati samo neko vreme za raspravu. Jeste, parlament je mesto za raspravu, slažem se. Ali, odgovornost za ovih godinu dana nije na predlagaču zakona, jer da je prethodni, koji je pisala neka prethodna vlada i usvajala neka druga većina bio dobar, ne bi išli sa novim zakonom. Primenili bi taj, ali nije bio dobar. To svi kažu da nije bio dobar. Mnoge su zamerke i od osiguravača i od države i od svih.
Godinu dana je vreme koje je potrebno, ne samo za pisanje zakona, ne samo za donošenje zakona. Godinu dana je vreme koje je potrebno da bi se kompanije pripremile za primenu i za konzumaciju tog zakona. Da li možemo bilo koji segment našeg društva da trpimo, da kažemo imaće neki luft u vremenu kada će moći da se primeni pa se neće primenjivati ni jedan zakon? Ne možemo. Moraju neke stvari da se rade u hodu. Zbog toga je vreme od godinu dana sasvim dovoljno i zbog toga SNS neće podržati ni ovaj amandman, ali ni druge amandmane koji su bile više odokativni nego što su bili suštinski i potkovani strukom.
Dame i gospodo narodni poslanici, šta reći, a da ne izgleda kao replika. Neki stručnjaci su pisali ovaj predlog zakona koji punu primenu nije doživeo, zato što nije dobar zakon.
Sada se spočitava ovoj Vladi što brže ne radi i što brže ne menja neke stvari, nudeći se ponovo da ti isti ljudi koji su napisali nešto loše, da pišu sada i novi zakon, ako mi nemamo stručnjake, odnosno ova Vlada da napiše. Neka, hvala.
Nama nije potrebno nešto što će ponovo biti neupotrebljivo. Nama nije potrebno nešto što neće imati primenu. Ako se misli na takve stručnjake, mislim da nisu potrebni.
Ponoviću onoliko puta koliko bude trebalo, godinu dana je rok koji je potreban, ne za pisanje zakona, novog zakona o osiguranju, ne za njegovo izglasavanje u Narodnoj skupštini, pa ćemo se sada dovesti u pamet i raditi subotom i nedeljom. Radićemo. Potrebno je da bi se 27 osiguravajućih kompanija pripremilo za primenu tog zakona. Ne može preko noći, veliki su sistemi, mnogo osiguravača, delikatan posao, ne možemo od tih ljudi, kakvu sliku dajemo u svet, tražeći da se ti ljudi pripreme i počnu sutra. Ne može.
Zbog toga je potreban rok od godinu dana. Jedna mala digresija, da li je ovaj amandman koji je Vlada Republike Srbije usvojila, poslednji u ovoj godini ili u ovom sazivu, mislim da neke ljude ne treba da raduje. Ne treba da raduje.
Ova Vlada je uradila mnogo više za godinu i po dana, nego što su prethodne za pune sazive. Hvala.
Vidim da su kolege ovu mantru oko zaduživanja, oko katastrofe toliko ponavljali u Odžacima, u Kostolcu, na Voždovcu. Koliko su ponavljali, tako su na izborima prošli. Koliko im ljudi veruju pokazali su na izborima, ali nastavljaju sa istom mantrom. Mantra iz Krunske, papirić svakome, ponavljajte ovo do besmisla, ponavljajte to, iako nema nikakve veze sa istinom, ali ponavljajte iako vam sve dalje, i dalje je dubioza, ali vi ćete ponavljati to i dalje.
U svakom slučaju verovatno da ste tu u ove tri opštine radili uz ovakvu kafu kakva je deljena. Verovatno, popije se ovakva kafa, ne znam da li je bila prazna ili puna, verovatno puna, jer kolega se osmehuje, tako da verovatno uz ovakvu kafu sa građanima, ali građani vam nisu verovali.
Odgovoriću na pitanje koje je postavljeno – kako to da odlaganje vodi napred? Vodi napred, jer primena loših zakona koje je prethodna Vlada usvojila u svakom slučaju vodi unazad. Pa bolje neprimenjivati, nego primenjivati loše i ići unazad. U tome je razlika. Zbog toga ovo odlaganje i odlaganje do donošenja novog zakona koji će u najboljem interesu i građana, i osiguravajućih kompanija, i države se doneti novi zakon o osiguranju. Kakav je zakon sada na snazi, to će najbolje reći stručna javnost.
Moraću da iskoristim ovo vreme i malo ću brže pričati zato što moram da dam repliku na tri izlaganja.
Prvo je, 2004. godine kada je donet Zakon o osiguranju, šta je bilo u međuvremenu? Znate šta kaže stručna javnost? Važeći Zakon o osiguranju do sada je pretrpeo brojne izmene, uglavnom formalne, a ne suštinske koje bi omogućile razvoj delatnosti osiguranja povezano sa ostalim privrednim granama i ravnomernu tržišnu utakmicu bez diskriminacije pojedinih učesnika na tržištu osiguranja.
Nemojte doveka više samo tražiti obrazloženja, samo tražiti opravdanja, samo su neki drugi ljudi krivi, samo vi niste krivi koji ste drmali ovom zemljom i vodili ovu zemlju 12 godina. Kakvo nam je stanje? Da li je diktatura i ta strahovlada kada se priča o svemu što smo zatekli u ovoj državi? Da li je diktatura kada smo zatekli preko 26% nezaposlenosti? Kako se zove dug Grada Beograda od preko 960 miliona evra? Šta ćemo sa time? Smešak i glava pognuta? I treba da bude. Da li ne smemo o tome da govorimo, da li ne smemo da upozorimo Beograđane do koje ivice i dokle ste ih doveli? Da li je to diktatura ili je diktatura ako ne sme o tome da se priča?
Ne, izašli smo iz diktature 2012. godine, kada je bila misaona imenica za SNS da se pojavi u bilo kom mediju, a sada koliko puta smo vi i ja bili na istoj televiziji? Koliko smo puta sučeljavali stavove? Da li je to diktatura? I drago bi mi bilo kada bi imali iste aršine za sve, kada ne bi svojoj poslaničkoj grupi dozvoljavali sve i svašta, a onda na muk i na okretanje glave gospodina Atlagića, jer ne može da sluša besmislice, tražili ste povredu Poslovnika. Te stvari ne mogu da se porede.
Gospodine predsedavajući, hajde da se vratimo istini. Ova Vlada Srbije i ova većina, kojoj sam zahvalan na hrabroj političkoj odluci, kada smo kod tog partijskog zapošljavanja, je imala hrabrosti da se napravi moratorijum na zapošljavanje u javnom sektoru. Sedamsto četrdeset hiljada ljudi radi u javnom sektoru. Hoćete da kažete da je odgovornost ove Vlade u godinu i po dana veća od vaše dvanaestogodišnje? Koga ste zapošljavali? Stručne ili po kumovskoj, partijskoj, drugarskoj, prijateljskoj vezi? Ko je napunio to? Ko je zaposlio te ljude? Ova Vlada? Ova Vlada je imala hrabrosti da stavi moratorijum, da zaustavi kola koja ste vi godinama gurali u propast i ima dovoljno hrabrosti da najavi izvršenje reforme javnog sektora.
Između vaše najave o otpuštanjima u narednoj godini, a ponovo se vraćam, ni građani Odžaka, ni Kostolca, ni Voždovca vam u tome nisu poverovali. Znam da vam ne odgovara da sve to slušate. Znam da vam ne odgovara glas naroda, ali je takav i mi smo ovde zbog građana i ne možemo se mrštiti na izbornu volju i na njihovo mišljenje, a njihovo mišljenje je dominantno.
Planski ste otpustili 400.000 ljudi u periodu između 2008. i 2012. godine. Planski ste otpustili 400.000 ljudi. Ko je odgovoran za povećanje nezaposlenosti između 13% na preko 26%? Ko je odgovoran? Koja vlada? Da li su to onda ponovo koalicioni partneri, samo da vi niste odgovorni takvom postupku?
Zahvaljujem se gospodinu Krstiću zato što je zaista sa stručne, sa prve strane objasnio sve razloge zbog kojih se i donose sve izmene i dopune Zakona o osiguranju.
Biće mi zadovoljstvo što ću učestvovati u donošenju i izglasavanju zakona koji prolaze kompletnu demokratsku proceduru, javne rasprave, javna slušanja, slušanja onoga šta će stručna javnost da kaže, a ne preko kolena, kao što je više od 90% svih zakona u prethodnom sazivu, donošeno, donošeno je po hitnom postupku negde iza zatvorenih vrata i da odgovara pojedincima ili grupi interesnoj u ovoj zemlji i zbog toga se naše društvo nalazilo i nalazi na takvom nivou na kakvom se nalazi.
Žao mi je što su se ovde otvorile neke teme koje nemaju nikakve veze sa osiguranjem, ni sa Zakonom o osiguranju. Ali, kao čovek koji je bio prisutan četiri godine u prethodnom sazivu…
(Predsedavajući: Gospodine Babiću, imate reč po amandmanu.)
…samo jedna rečenica i završavam. Ne mogu da pređem preko činjenica da neko čija je stranka kao najvažnija stranka u prethodnoj Vladi donosila i usvajala budžet u pet do 12 svakog 30. decembra, nepoštujući zakon, nepoštujući Ustav, dogovarajući se da neke poslaničke grupe povuku silu amandmana ne bi li ušli u privremeno finansiranje, sada spočitava zašto je gospodin Krstić i Vlada dala predlog budžeta prošle godine…
(Predsedavajući: Gospodine Babiću, završite.)
…i ove godine poštujući zakonsku proceduru, a to znači 15. novembar kada…(Isključen mikrofon.)
Da li u Vladi Republike Srbije ima takvih ministara ili nema, opredeliće i odlučiće naredni izbori i podrška koju će Vlada dobiti na izborima. Ali, ono što definitivno stoji - bio je jedan gradonačelnik u Srbiji, najvećeg grada u Srbiji, koji za vreme ministrovanja i za vreme mandata gradonačelnika nije radio u interesu grada koji je vodio, nije radio u interesu Beograda i Beograđana koje je predstavljao, već je radio samo i isključivo u interesu firme koja je u njegovom vlasništvu, pa mu je i to bilo malo pa je izašao u javnost, pa se pohvalio i medijima kako je bogat i imućan Dragan Đilas, pa je postavio na APR dokumentaciju kako je od male i anonimne firme, u onom trenutku kad je on bio mali i anoniman, a onda kada je postao direktor predsednikove kancelarije, pa ministar, pa gradonačelnik, kako je taj promet dosezao i do šest milijardi dinara godišnje. To je ono što je potvrđeno.
Mi ovde slušamo insinuacije, teatralnosti, pozivanje na nešto što će danas dobiti podršku preko 130 narodnih poslanika u ovom parlamentu. Slušamo jadikovku i slušamo žal, ali ne žal za građanima Srbije, nema razloga. Slušamo žal za bivšim vremenima, za bahatom vlašću, za mogućnošću da se vlast i mehanizmi vlasti koriste za lična bogaćenja. E, tu prisustvujemo i to slušamo u vreme svakog amandmana, i molim građane Srbije, molim i vas poštovane kolege, napravite, poslušajte svaki amandman, svaki amandman nam je „kopi pejst“.
Gospodine predsedniče, ako neko nema šta da kaže bolje da ne ustaje i da ne govori ništa, nego što će vrteti jednu rečenicu milion puta, a ovo što se tiče gradonačelnika Beograda je dokazana stvar, i ne treba da se insinuira.
Kad god Aleksandru Vučiću skoči rejting za 2% smrkne se onima u operaciji Grom, smrkne se svima onima koji iz političko, tajkunsko, kriminalnih lobija koji bi hteli da zaustave Srbiju. Smuči se svima onima koji su se ogrešili o zakon, koji su prste debelo omastili u vreme privatizacije za prethodnih 12 godina. Smuči se njima.
Građanima Srbije lakne zato što postoji pravda u RS. Kada smo kod tog mehura od sapunice koji puca, da li je on pukao možda u Apatinu, u Srbobranu, u Kovinu, u Zaječaru, u Zrenjaninu? Da li je tamo pucao? Šta su rekli građani tih opština i gradova? Želimo promene, nećemo vas. Ostavljamo vas ispod cenzusa za sve što ste uradili prethodnih 12 godina. Možete me zvati – prethodni period, ali da ste radili dobro, hvalili bi se. Ne bi došli u ovu situaciju.
Šta ćemo sada? Za sve je kriva ova Vlada i godinu i po dana? Ne može tako. Hajde da izađemo i pitamo građane. Da li ćete tim tonom govoriti i u ponedeljak? Hoćete li da idete sada samnom na jedno lepo mesto ovde u Beogradu, u jednu lepu opštinu beogradsku pa da vidimo šta će da kažu ti građani šta misle o vama, šta misle o politici koju sprovodi SNS i Aleksandar Vučić.
Priznajem, postoje oni ljudi u Srbiji kojima je gore zadnjih godinu i po dana. Postoje oni ljudi koji su privatizovali državu, koji su bili iznad države, koji su koristi resurse države, na koje ste ćutali, na koje ste zatvarali oči. Njima je gore, ali je građanima Srbije bolje.
Pridružio bih se stavovima gospodina Stevića i osudio bih, kao što sam siguran da i većina građana Srbije osuđuje ovakav stav i stvari koje se iznose zbog amandmana, a ugrožava se bezbednost, ugrožava se stabilnost, ugrožava se želja našeg društva da nemamo više zamrznute konflikte, želja da se ljudima koji žive na Kosovu i Metohiji obezbedi jedan bezbedan život, a to je osnovna ljudska vrednost.
Ponekima u ovoj sali smeta, nažalost, to što Aleksandar Vulin čista srca, čistih ruku i čista obraza ide među građane Srbije koji žive na Kosovu i Metohiji, koji su shvatili, uz sve izazove, vrednost Briselskog sporazuma. Smeta im čovek koji je tu i kada je teško i kada je dobro i kada je teško da se objasni i kada je dobro da se bude uz svoj narod. Smeta, jer valjda je bolje vreme kada se ništa nije radilo, kada se u jednoj ruci držala motorna testera i rezali neki balvani, a onda drugom rukom se ti balvani pomerali. Valjda je bolje stajati u mestu ili hodati non-stop na onoj pokretnoj traci. Stalno su u mestu, a trošiš energiju, trošiš sve.
To smeta samo zato što dolazi sa neke druge strane. Samo zato što neki ljudi koji su dobili podršku građana Srbije i na Kosovu i Metohiji i u drugim krajevima Srbije vode ovu državu na pravi način i zato što se ostaje i slepo i gluvo na podršku koju dobijamo iz sveta, na podršku koju dobijamo od građana Srbije. Ali, bolje odapeti strelu mržnje, valjda se na taj način zaradi neki politički poen. Valjda se ode u „Dajrekt mediju“ pa se dobije tamo nešto direktno i to je valjda dobro, to je prava stvar. Mislim da se time zagađuje Narodna skupština Republike Srbije.
Opet pretnje – nemoj da me pomeneš, inače… Ali dobro, to više govori o onome ko se takvim stvarima služi.
Neki nisu videli ni građane Srbije na izborima na Kosovu i Metohiji, pa su ti ljudi ipak smogli hrabrosti, mudrosti i izašli su na izbore, napravili su izbor, smatram pravi, pobedili su na izborima i kandidovali najbolje ljude na listi „Srpska“. Žalosno je što i sada, nakon onog težeg dela posla, neko ne vidi da će biti formirana zajednica srpskih opština.
Da li je navijanje da se naše društvo negde spotakne ne bi li optužili nekoga, ne bi li samo neko drugi došao na vlast, ne bi li neko drugi ponovo bio miljenik? To je loše. Mi moramo da navijamo da naše društvo ide napred. Da li će to biti Babić, Stefanović? To je normalno, to je život, promenljivost, smenjivost. To je osnov demokratije, kako građani kažu. Ja nemam problem s tim i onda kada sam bio u opoziciji i sada i onda kada ću ponovo biti u opoziciji ili se neću baviti politikom.
Ne treba se sudbonosno vezati za vlast. Mislim da trebamo sudbonosno da se vežemo za boljitak našeg društva, a mislim da je izlazak na izbore bio boljitak, kao što mislim da će formiranje zajednice srpskih opština biti boljitak, prvenstveno za ljude koji žive na Kosovu i Metohiji, a i za ostatak Srbije. Ne treba u tome tražiti izazov i prepreke i spoticati, već treba reći – ljudi, jel vam treba pomoć, radite dobro, to je dobar put, a ne – hajde da vas spotičemo da bi mi nastavili da trčimo neku trku. Od tog načina razmišljanja i zbog toga mi kao društvo, kao država tavorimo u mestu, nažalost, više od 12 godina.
Na osnovu pominjanja SNS, budite pažljiviji malo kada slušate, ne biste aplaudirali ako bi bili pažljiviji.
Ne treba nam vaš recept, gospodine Božoviću, jedva smo preživeli vaš recept. Zašto niste pravili privredne centre kada ste mogli da pravite privredne centre? Kakva je to naknadna pamet? Sada se brinete za radna mesta. Da li nam to delite recept, kako novih 400 hiljada ljudi da ostanu bez posla, kao što su ostali bez posla za vreme prethodne Vlade, na kojoj je vaša DS bila stožerna i najodgovornija? Da li nam taj recept nudite? Nemojte, hvala vam, ne treba nam. Ovo je recept održivosti, održivosti budžeta koji je posledica katastrofalnog budžeta za 2009. godinu, gde ste, gospodine Božoviću, sagoreli 60 milijardi dinara, nadajući se rastu BDP od 5% i inflaciji od 5%.
Znate li šta ste nam podarili? Negativan rast, odnosno pad društvenog proizvoda za 3,5% i inflaciju od 8,1% i sve je to ove građane Srbije koštalo 60 milijardi dinara. Da li nudite recept po kojem je 2008. godine taj isti JAT beležio gubitak od 55 miliona evra? Ali vam nije smetalo da podelite trinaestu platu, gospodine Božoviću. Sada brojite putnike. Brojte ih, ali recite građanima Srbije da vam smetaju strani partneri, da vam smeta sve novo i bolje što dođe u državu Srbiju.
Recite zašto ništa niste uradili sa depozitom koji je Srbija još 1998. godine uplatila „Er Basu“ od 23,5 miliona dolara…
(Predsednik: Vreme, dva minuta i 10 sekundi.)
… za avione. Zašto ste 12 godina ćutali? Zašto ste 12 godina delili trinaestu platu, iako ste beležili gubitak? Da li je to recept koji nudite nama i građanima Srbije? Ne, hvala, gospodine Božoviću.