Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, o Predlogu zakona o posebnim merama za sprečavanje i vršenja krivičnog dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, odnosno kada je reč o "Marijinom zakonu", ne mogu da govorim sa pravničke strane, nisam pravnik, a mnogo vrsnih pravnika je u dosadašnjoj raspravi vrlo kvalitetno govorilo o ovom predlogu zakona.
Ne mogu da govorim ni kao čovek koji se bavi politikom. Mogu da govorim kao roditelj, kao otac dve devojčice od osam i od 13 godina i kao čovek koji je zabrinut, kao i, verujem, svi mi koji sedimo u ovoj sali, za budućnost naše dece i za bezbednost naše dece. Mogu da govorim kao čovek koji je uvek u strahu ujutru kada otvorim novine, dnevnu štampu, šta će me zateći u onim stupcima crne hronike i na kakvo ćemo novo zlodelo naići.
Zbog toga mi je drago što je ovo jedan od zakona koji nas je sve okupio, jer samo glasanje za ovakav zakon u punom kapacitetu, glasanje svih 250 narodnih poslanika, daje određenu dobru garanciju da će ovaj zakon u primeni napraviti ono što je predlagač, a i pisac ovog zakona, hteo da postigne, a to je opšta bezbednost dece u Srbiji.
Pažljivo sam slušao raspravu, pažljivo sam slušao izlaganja kolega i juče i danas i ono što mi je lično zasmetalo, a upotrebio je i moj poštovani kolega, gospodin Cvijan, iz poslaničke grupe SNS, nazivajući, to nije prvi put, takve osobe jednim mističnim imenom – predatori, pa još – seksualni predatori. Mislim da ne treba takve stvorove da mistifikujemo, jer predator ne može da bude Dejan Anđelković, raseljeno lica iz Prizrena, koji je 2011. godine u hotelskoj sobi u Negotinu silovao trinaestogodišnjeg dečaka. Takav čovek ne može da bude predator, nego zlotvor. Predator ne može da bude ni 45-godišnji S.S. iz Kragujevca, osumnjičen da je seksualno zlostavljao sestričinu staru 14 godina, a 10 godina pre toga ubio njenog rođenog brata. Pun je internet ovakvih naslova.
Želim da takve ljude, da takve stvorove nazovemo pravim imenima i da dobiju tretman u društvu, odgovarajući posledicama onoga što su učinili.
Što se tiče silovatelja, oni su u vrhu liste krivičnih dela sa najvećim stepenom povrata. Oni koji su izvršili krađu jednom, 77% njih će ponovo izvršiti to isto krivično delo, oni koji su jednom prevarili, 65% njih posle izvršenja zatvorskih sankcija će ponovo to uraditi, oni koji su prodavali drogu, 60% njih će ponovo to isto raditi, a oni koji su jednom izvršili krivično delo silovanja, 50% njih će ponovo to isto uraditi.
Zbog toga sam vam ja zahvalan, gospodine ministre, zato što ste pokazali jednu osobinu koja nije svojstvena u politici, a to je da nemate sujete. Zakon koji je bio u proceduri u prošlom sazivu, u identičnom obliku ste dali u proceduru i sada i siguran sam da će u danu za glasanje on u punom kapacitetu biti i usvojen. Siguran sa da je to jedan mali, prvi korak ka rešavanju jedne opšte bezbednosti za svu decu u Srbiji.
SNS će podržati sve mere koje podrazumeva ovaj zakon. Podržavamo i obavezno javljanje nadležnom organu policiji, Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, zabranu posećivanja mesta na kojima se sakupljaju maloletna lica, obavezno posećivanje profesionalnih savetovališta i ustanova itd. Ne bih da prepričavam ovaj zakon koji sam siguran da smo ga svi pažljivo pročitali.
Ono što me zabrinjava, zabrinjavaju me dve stvari. Jedna je da u Srbiji ne postoje posebni programi rada sa počiniocima seksualnih delikata, a oni iz zatvora najčešće izlaze i gori nego što su bili. Nema posebnih programa sa izvršiocima takvih dela, oni su smešteni zajedno sa izvršiocima ostalih krivičnih dela i samo u pojedinačnim slučajevima imaju pojačan individualni rad sa psihijatrom.
Molim vas da u budućem periodu razmišljamo da se to vreme koje oni provedu u ustanovama u kojima treba da provode jedan duži vremenski period, da to vreme ne bude potrošeno, ne bude samo tada izvršena sankcija pritvora, odnosno zatvora, već da se sa takvim osobama u to vreme radi, kako ne bi, kada izađu iz zatvora, ponovo izvršili krivično delo.
Međutim, ono što me mnogo više zabrinjava je inertnost našeg društva. Podsetiću vas, a verujem da to jedan veliki broj narodnih poslanika u ovoj sali zna, da je 1994. godine u Americi donesen zakon koji se zove "Megan zakon", nazvan po sedmogodišnjoj devojčici Megan Kanka iz Nju Džersija koju je silovao i ubio višestruki povratnik. Godina 1994, a mi smo sada u 2013. godini. Dokle ćemo više, kao društvo, učiti na svojim greškama? Zar nije jeftinije da smo naučili iz ovog zakona, da smo za ovih 19 godina ovakav neki zakon, na osnovu te stradale sedmogodišnje Amerikanke iz Nju Džersija, napravili zakon? Mene zgrožava pomisao, da smo takav zakon usvojili za ovih 19 godina, da bi mala Marija sada bila živa.
Dokle ćemo biti spori? Dokle ćemo samo onda kada nas nešto pogodi po glavi odreagovati? Zar nismo sposobni da idemo korak napred? Zar nismo sposobni da gledamo druga zakonodavstva, da gledamo druge države, da gledamo njihove primere i da idemo ispred svog vremena? Sada je kasno. Za Mariju je kasno.
Velike stvari počinju malim koracima. Ovo je taj jedan mali korak. Pozivam vas, gospodine ministre, da ne stanemo. Nedovoljan je samo ovaj zakon. Dobar mali korak, ali nedovoljan. U nekim uređenim zemljama policija je dužna da obavesti komšiluk ako u njihovom komšiluku živi lice koje je osuđeno i izdržalo kaznu za silovanje. Mi na te ljude moramo da stavimo crnu tačku, moramo da upozorimo sve građane koji žive u okolini na takve ljude. U Americi postoji na "google" mapa obeleženih mesta, obeleženih kuća i stanova u kojima žive takvi ljudi.
Ovaj zakon je dobar korak i ja sam vam zahvalan zato što ste ga predložili. Zahvalan sam i piscu, zahvalan i svima, i u ime moje dece, i u ime sve dece koja će na ovaj način biti zaštićenija i bezbednija, ali moramo samo da idemo dalje. Ono što mi je drago jeste što će Marija na neki čudan način, kroz ovaj zakon i kroz bezbedniju decu sutra u Srbiji nastaviti da živi.
Što se tiče Predloga zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, ono što mogu da kažem, a što do sada možda nije rečeno, jeste da je ovaj zakon imao jednu javnu raspravu, nije ušao po hitnoj proceduri, ovo je važan zakon, da je ovaj zakon urađen po preporukama eksperata Saveta Evrope i da u raspravi ni juče ni danas zaista nisam čuo nijednu značajniju zamerku na ovaj predlog zakona, osim što smo taj zakon ili ideju tog zakona svojatali, ko je pre, ko je posle.
Ono što je dobro i što vas podržavam, gospodine ministre, da vi sa vašim saradnicima nastavite sa procenom vrednosti imovine koja nije urađena, da se uradi jasan popis imovine, da se zna gde ta imovina završava i sa kojim namenama završava. Podržavam i to što ovaj zakon tretira, odnosno obuhvat ovog zakona je proširen u odnosu na prethodni, i to mi se čini na dela otmice i protiv imovine, što nije predvideo prethodni predlog zakona.
Ono što je po mom mišljenju ideja ovog zakona i što će se urediti jedna značajna oblast, imovinu koja je oduzeta privremeno ili trajno od ljudi koji su izvršili kriminalna krivična dela ne smemo staviti u jedan taman pojas i da se sa tom imovinom raspolaže na kriminalan način. Ovo je zakon koji će urediti pravila kako će se raspolagati tom imovinom koja je privremeno ili trajno oduzeta. Ovo su samo pravila igre i ja sam siguran da će u danu za glasanje ovaj zakon ne samo dobiti podršku SNS, već i najširu moguću podršku u parlamentu Republike Srbije. Zahvaljujem se.