Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7420">Zoran Babić</a>

Zoran Babić

Srpska napredna stranka

Govori

Slažem se, u jednom delu, a taj deo je da je ova Vlada Republike Srbije, sa šest meseci roka, na početku nekih stvari. Naravno da se slažem sa gospodinom Aleksandrom Vučićem, koji je personifikacija borbe protiv kriminala i korupcije i to niko ne može da ospori i niko ne osporava u Srbiji, da smo na početku tog procesa. Ali, na početku tog procesa smo dokazali da u toj borbi zaštićenih nema, ni iz sveta politike, ni iz sveta biznisa, ni iz sveta estrade, niti bilo gde, ma koliko moćni, veliki, sigurni, ma koliko do sada zaštićeni bili.
Samo bih voleo da jednu stvar postavimo na pravo mesto u Srbiji, mislim da to građani Republike Srbije traže. Da bi se neka stvar kritikovala, mora da se započne sa rečenicom – evo, mi radimo ovako. Ne možete da kritikujete zaduživanje zato što su nova zaduženja koja su bila, bila da bi reprogramirali stara koja su napravile prethodne vlade. Ne možete reći – zašto se zadužujete, ako se, s druge strane, Grad Beograd sa 50 miliona duga 2008. godine, sada naraslo sa kamatom na 800 i nešto miliona evra. Pokažite i recite – evo kako smo bolje, da bi kritikovali nešto drugo. Ali, sa ove govornice i sa govornice u onoj tamo sali Skupštine Republike Srbije mnogo puta do sada su bila izricana blanko obećanja, čak i o datumima gospodina Đelića kada ćemo pristupiti EU, a ova Vlada Republike Srbije, koja deli i promoviše evropski put Republike Srbije, više je uradila za ovih šest meseci nego što je prethodna Vlada uradila za četiri godine.
(Predsedavajuća: Vreme.)
To je potvrda koju svakodnevno dobijamo iz međunarodne zajednice.
Oprostite zloupotrebiću Poslovnik, ali verujem da ćete biti zadovoljni što ću zloupotrebiti Poslovnik. Pozivam se na član 106. U cilju kvalitetnije rasprave i privođenja kraju današnje rasprave, Srpska napredna stranka će odustati od daljih poziva na Poslovnik ili od daljih replika, naravno, ukoliko ne budemo bili prozvani i zbog toga molim i sve ostale poslaničke grupe da uđemo uredovan tok rasprave. Zahvaljujem se.
Postoji jedna izreka u Srbiji koja kaže – pametan čovek se uči na tuđim greškama, a oni koji nisu toliko pametni, da ne bih upotrebio neku težu konotaciju, uče se na svojim greškama.
Nije mi jasno da kolega nije izvukao pouku, a da nazovemo prave stvari pravi imenima, sve te slike koje su u prethodnom sazivu pokazivali u ovoj sali, pokazivali su narodni poslanici SRS. Koliko su im građani Srbije verovali i poverovali u sve te priče najbolji dokaz su majski izbori, gde nisu prešli cenzus i gde više ne postoje. Zbog toga mi nije jasna jedna mazohistička težnja da se ide putem lošeg, putem onoga gde su građani Srbije rekli – ne verujemo vam u to što pričate, ne verujemo u to što pokazujete.
Molim vas još jednom da ovu raspravu uvedemo u jedan normalan tok i u normalan kraj, da se okrenemo budućnosti, da ne slavimo više poraze, već da gledamo u pobede i da kreiramo te pobede, da ne pravimo zidove između nas, već da, koristeći pun kapacitet, radimo u interesu građana Republike Srbije.
Gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, i poštovani ministre, verujem da kada je prethodni govornik, kolega, govorio i rekao neko mesto u Srbiji, od Beograda do Soluna, da je izgovorio i rekao lapsus, jer znam da sigurno zna koje su tačne granice Srbije. I ja bih voleo da je Srbija veća, ali neko mesto u Srbiji od Beograda do Soluna, ipak je Srbija nešto manja.
Ono što me mnogo više čudi, jeste da neko ko se i u prethodnom mandatu i sada bavio poslovima bezbednosti, da ne zna neke osnovne postulate bezbednosti, a to je da država koja ima izgrađen značajni infrastrukturni objekat, kao što je Južni tok koji će se graditi u Republici Srbiji, a znamo da su neke poslaničke grupe i neki poslanici u prethodnom i ovom sazivu bili protiv takvog infrastrukturnog objekta, kao što je kanal koji će se potencijalno izgraditi, značajno poboljšavaju bezbednosnu strukturu jedne države.
To su osnovni postulati bezbednosti jedne zemlje. Ako je to nova politika i ako je to nešto zašta se zalažete, da stanu investicije, da stanu poslovi, da Srbija postane nebezbednija zemlja, recite otovoreno – protiv toga smo, ali miniranjem takvih projekata, ako mislite da će Vlada Republike Srbije postati nesposobnija, ne, takve stvari u Srbiji nećete zaustaviti.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, poštujem gospodina Milivojevića kao promotera svog kraja. Međutim, oni što bi trebalo da zna jeste da ni Vrnjačka banja, iz koje ja potičem, ne pije vodu sa Morave, kao ni Kruševac, već sa jezera Ćelije, a da smo obično, nažalost, tako je, izlivali otpadne vode u Zapadnu Moravu.
Spominjali su i SNS i da li verujemo u projekte i obećanja. Da, naravno. Za ovih šest meseci, od formiranja Vlade, najveći deo tih obećanja smo ispunili. Obećali smo suštinsku borbu protiv kriminala i korupcije i ona se odvija. Niko u Srbiji ne govori suprotno, osim ako ne želi da priča neistine.
Obećali smo novi Zakon o javnim nabavkama. Ovde u ovom parlamentu smo ga izglasali. Obećali smo stabilan dinar i kurs. Kakav je kurs? Obećali smo direktne strane investicije. Evo, tu nam je pred vratima Sporazum sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, sa najvažnijim investitorima i opet neko ima nešto protiv.
Čim se kaže, čim se podigne glas protiv takve priče, onda kažu u Srbiji se ćuti, u Srbiji se šapuće. Ko šapuće? Neko ko tuži jedne dnevne novine i traži odštetni zahtev koji je najveći u istoriji novinarstva, ne u Srbiji, nego u svetu. Kako se to zove? Da li se ćuti zbog Dragana Đilasa i Demokratske stranke ili se ćuti zbog Vlade Republike Srbije.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, uvaženi gospodine ministre, deo moje replike se sastoji u vašem odgovoru, jer replika koja je nastupila između gospodina Milivojevića i mene, lično smo se pominjali, ali u jednom sportskom duhu, parlamentarnom duhu, je bila osnov zašto sam se ja uopšte javio za repliku. Međutim, uz svo moje naprezanje ja zaista nisam mogao da shvatim govor kolege Veselinovića i šta je želeo tom kritikom da postigne.
Zašto sam pominjao i odštetni zahtev, zašto sam pominjao gospodina Đilasa, inače kolegu po fakultetu i stručnoj spremi, to je samo da dobijemo recept kako se u Srbiji, sa jedne strane, imovina 800 puta uvećava, dok sa druge strane imovina svih građana Republike Srbije se 800 puta umanjuje, samo taj recept. Mislim da ću vam posle toga biti zahvalan. Kako se to uspeva u Srbiji?
Zahvaljujem se. Hajde sada da dođemo do jedne vesti koja će obradovati celu Srbiju, koja će obradovati i vlasnike i čitaoce i novinare jednog velikog dnevnog lista. Vi ste rekli da sam ja izrekao neistinu da je upućen odštetni zahtev gospodina Dragana Đilasa prema dnevnim novinama "Kurir" u iznosu od milijardu i 200 miliona evra. Rekli ste da je to neistina. Ako je to neistina, da li to znači da gospodin Đilas odustaje od tog odštetnog zahteva. Izađite, recite – odustajem, u redu, obradovaćete celu Srbiju.
Sa druge strane, slažem se, i ja ću ovim putem završiti ovaj krug replika sa dve stvari. Ko je šef, ko je zamenik šefa poslaničke grupe SNS se tačno zna. Ono što odlikuje SNS je timski rad, je kolegijalni duh i ja vas molim, kao što se mi ne mešamo u vaše unutrašnje turbulencije, nemojte se vi mešati u našu unutrašnju renesansu.
Jednu stvar ću vam reći, samo mi nije jasna koja je to politika DS prema evropskim integracijama, da li time što promovišete evropski put Srbije ka EU, ili u amandmanu koji ste uputili na Rezoluciju o Kosovu i Metohiji, kada ste rekli da trebaju da se prekinu svi pregovori Srbije sa EU.
Gospođo predsedavajuća, molim vas da opomenete. Znam da neke stvari ne prijaju nekim kolegama, istina često ne prija, ali molim vas omogućite tišinu u sali. Hvala.
Gospodine predsedniče, uvaženi članovi Vladi, gospodine predsedniče Vlade, prekršen je Poslovnik, član 106, prethodni govornik je govorio o amandmanu koji je povučen. Meni zaista nije jasno kako može da se govori, da u plenumu govorimo o nečemu, a ovde imam papir da je amandman DS povučen.
Kolege iz MKS i kolega Bogdanović i kolega Stefanović kažu da je svrha ovog amandmana bila da se pokaže dvostruka politika, da se pokaže nejedinstvo, a ja ih pozivam u ovom trenutku, neka izađu i neka jednom kažu šta je njihova politika, a šta je stvarna pozadina ovakvog amandmana. Da li je politika kolega iz MKS da pozivaju ljude na barikade, pa da ih onda ostavljaju na tim barikadama i kada kažem MKS mislim na malu konfuznu stranku, kako sami sebe vole da nazivaju, da li je politika kolega iz MKS prestanak daljih evro integracija, da li je politika prestanak daljih pregovora? Ono što ću vam reći, Vlada Republike Srbije je odlučna da se sa evropskim integracijama nastavi, da se građanima Srbije koji žive i u južnoj srpskoj pokrajini i u ostatku Srbije govori istina. Na ovaj način i ovom rezolucijom se borimo za sve građane Republike Srbije. Uostalom, recite da li je ovaj amandman povučen ili nije povučen i koji su razlozi zbog čega ste ga predali i koji su razlozi, eventualno, ako ste ga povukli.
Dame i gospodo narodni poslanici…
Gospođo predsedavajuća, prekršili ste Poslovnik, član 109. Molim vas da imate isti aršin za sve. Ako ste malo pre totalno bespredmetno i bez razloga, kaznili narodnog poslanika Veroljuba Arsića, šefa poslaničke grupe SNS i ovlašćenog predlagača Zakona o javnim nabavkama, zadržite isti kriterijum i kada su neke kolege ovde pričale i o radnom stažu predsednika parlamenta, što nema nikakve veze sa Predlogom zakona o javnim nabavkama i za kolegu koji je pominjao Egejski kanal i za nekoga kome smeta što je predsednik Srbije domaćin iz Šumadije.
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je decentralizacija zajednički imenitelj za gotovo sve poslaničke grupe u parlamentu Republike Srbije. Ravnomerni razvoj cele države je takođe zajednički u svim programima stranaka na političkoj sceni Srbije.
Međutim, tu bi se u potpunosti složio sa kolegom Arsićem i sa kolegom Markovićem, koji su govorili da sredstva koja se uštede i uberu, na lokalu, treba da ostanu na tom lokalu. Decentralizacija ne može da bude deklarativna tako što će ostati mrtvo slovo na papiru. Decentralizacija mora da bude suštinska, mora da bude finansijska. Novac koji se ubere na lokalu treba da ostane na lokalu, ljudi koji vode lokalne zajednice ili jedinice lokalne samouprave, taj novac troše u interesu građana koji žive u tim opštinama i gradovima.
Zbog toga bih voleo da čujem predlagače ovog amandmana koji dolaze iz različitih krajeva Srbije, neki su moje komšije iz Kruševca, iz Kraljeva, iz Čačka, pa da kažu – da zalažemo se da naši budžeti budu manji, a da ta sredstva troši neko u Beogradu. Voleo bih da izađu na svoje lokalne medije, da izađu među svoje građane i da kažu – mi želimo manje novca u ovim lokalnim samoupravama.
Ne očekujem i to sam govorio i kada smo raspravljali o Zakonu o javnim nabavkama i u načelu, ne očekujem da nam predlagači ovog amandmana veruju. Nama je sasvim dovoljno što nam veruju i za to se borimo, da nam veruju građani Republike Srbije i to vidimo po poslednjim istraživanjima javnog mnjenja da je taj procenat poverenja preko 40%.
Međutim kako štedi SNS i kako štedi ova Vlada Republike Srbije, pokazuje i ugovor koji je danas sklopljen za izgradnju moravskog koridora. Za autoput koji će spojiti Pojate i Preljinu, napravljen je ugovor koji košta 4,72 miliona evra po kilometru. Pun profil, nov autoput, šest traka, za razliku od rekonstrukcije Bulevara Kralja Aleksandra u Beogradu, čija je izgradnja od dva i po kilometra koštala 17 miliona evra. To su uštede koje su merljive, to je sedam miliona evra gde je otišlo na volšeban način. To je nešto što je trebalo da ostane Beograđanima, kao što Čačanima treba da ostane ono što se ubere u Čačku, a ne ovakav amandman koji ogoljen izgleda. Samo, hajde da izmerimo sve to. Da smo kao deca da se igramo, ne, mi smo ozbiljni ljudi. Na osnovu ovog zakona o javnim nabavkama, na osnovu delovanja ove Vlade Republike Srbije, samo danas je ostalo više građanima, stotine miliona evra.
Dame i gospodo narodni poslanici, SNS predlaže jednu drugu merljivost. Pre dva dana je DRI izašla sa podatkom da je kontrolom 122 privredna subjekta na javnim nabavkama ustanovljene su nepravilnosti u iznosu od 47 milijardi dinara – 122 privredna subjekta preko četiri stotine miliona evra.
Hajde da sačekamo godinu dana primene ovog zakona o javnim nabavkama, hajde da pustimo DRI da radi svoj posao po zakonu, pa ako izađe i kaže da nije bilo nepravilnosti, evo je ušteda. Ako je bilo nepravilnosti, odgovaraće oni koji su za tako nešto odgovorni.
S druge strane, insistiranje predlagača ovog amandmana na usvajanju amandmana mi deluje, u najmanju ruku, mazohistički, jer iza toga se uštedelo, merljivo se uštedelo. Pitaćemo – gde je bio sav taj novac svih ovih godina? Gde je završio taj novac svih ovih godina? Da li je 600 miliona, jedna milijarda ili jedan milion evra, gde je završio taj novac onda kada je predlagač zakona bio odgovoran za politiku u Srbiji?
Nemojte da budete mazohisti, sačekajmo izveštaj DRI i za godinu dana, pa ako bude 47 milijardi, kao što je za godinu dana u samo 122 privredna subjekta, onda ćemo reći da nismo uspeli. Smenite nas, pomerićemo se. Ali, ako taj izveštaj bude nula ili minimalan, onda ćemo izaći i pogledati vas u oči.
Zahvaljujem se.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, kada se u Narodnoj skupštini Republike Srbije donosi jedan ovako važan, veliki, kapitalan, krupan sistemski zakon kao što je to Zakon o javnim nabavkama, nameće se nekoliko pitanja.
Pošto srpska javnost ne boluje od kolektivne amnezije, moraću, iako bi to neki voleli, da srpska javnost boluje od amnezije, ja ću postaviti ta pitanja. Da li i zašto postojeći Zakon o javnim nabavkama ne valja iako je uz određena brušenja, uz određene korekcije već 10 godina u primeni? Zašto nije bilo političke volje da se ova oblast dodatno i detaljno uredi ako bi indikator za tako nešto trebalo da bude, ono što je malopre i moja koleginica Jadranka Joksimović i rekla, da 2002. godine je po jednom tenderu, po jednoj javnoj nabavci se javljalo nešto više od osam, skoro devet ponuđača za razliku od 2012. godine, kada je taj broj svega tri ponuđača? Ko je odgovoran što u javnost, transparentnost i poštenje javnih nabavki u Srbiji više niko ne veruje?
U dosadašnjoj parlamentarnoj raspravi kolege narodni poslanici iz opozicionih političkih grupa su iznosili stavove da je ovaj predlog zakona o javnim nabavkama, da je manje ili više dobar, ali da nemaju poverenje u vladajuću većinu, odnosno da nemaju poverenje u one koji ovaj zakon o javnim nabavkama trebaju i da primene i da ga sprovedu.
Srpska napredna stranka nije ni tražila, niti očekivala to poverenje. Srpska napredna stranka se zalaže i bori za poverenje građana Republike Srbije. Kao što kaže, uvaženi kolega, gospodin Zoran Ostojić, a pominjem ga bez želje da ga izazovem na repliku, da poentiram. Mogli ste da vidite i danas u svim istraživanjima javnog mnjenja koji su preneli i pisani i elektronski mediji, što je manje poverenja opozicije u SNS, to je sve veće poverenje građana u SNS i ona ima sada i broj, a to je 41%, a to sam siguran da ste videli i u pisanim i u elektronskim medijima.
Taj rejting je zaslužen. Zaslužen time što smo svoja predizborna obećanja u najvećoj meri i ispunili i ispunjavamo, a to je suštinska borba protiv kriminala i korupcije koji ima svoju personifikaciju u imenu i prezimenu gospodina Aleksandra Vučića, ali i novi zakon o javnim nabavkama koji smo u predizbornoj kampanji obećali, a danas ga i usvajamo.
Ne moraju da veruju kolege, uvažene kolege iz DS, LDP, nama iz SNS. Međutim, meni nije jasno, zbog čega onda ne veruju visokim zvaničnicima EU, ukoliko je evropska budućnost Srbije nesporan cilj. Podsetiću vas na sednicu koja je održana, na posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije koja je održana 29. marta 2011. godine kada nam se ovde u ovoj sali, kao jedini gost, kao jedini govornik, sa ove govornice obratio gospodin Štefan File.
Govorio je o devet prioriteta koje Srbija mora da ispuni do punopravnog i mora da im se posveti, do punopravnog članstva u EU. U okviru drugog prioriteta koji se odnosio na suštinsku borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, posebno je istakao javne nabavke. Citiraću rečenicu, reči gospodina Filea.
"Posebnu pažnju je potrebno posvetiti javnim nabavkama tako da se one sprovode u skladu sa standardima EU, imajući u vidu da je ova oblast veoma podložna korupciji u Srbiji". (Kraj citata.)
Zar vam ova rečenica nije bila i nije dovoljan okidač da su javne nabavke oblast koju je neophodno dodatno urediti i da je ova rečenica dovoljan indikator da ovakav novi predlog Zakona o javnim nabavkama treba usvojiti i treba mu dati šansu. Srpska napredna stranka je stranka koja ne pravi barikade. Srpska napredna stranka je stranka koja pravi mostove. Zbog toga ću vas pozvati da u danu za glasanje u punom kapacitetu damo podršku novom zakonu o javnim nabavkama.
Zamerke na postojeći Zakon o javnim nabavkama SNS je iznosila i u prethodnom sazivu Narodne skupštine Republike Srbije, iznosila je i u predizbornoj kampanji, iznećemo i sada i iznosimo i sada baš da ovaj novi zakon o javnim nabavkama ne bi ušao u slične probleme i da bi kroz izazove prošao mnogo bolje. Te nepravilnosti su veliki broj izuzetaka od primene zbog kojih su javne nabavke u Srbiji na nivou od 9% BDP. Podsetiću vas da je taj procenat u zemljama EU 16%. Šta to znači? Da 7% BDP nama luta, troši se van zakona, potencijalno van zakona. Zbog toga ne mogu da prihvatim kao vrednost, kao mogućnost, kao način nešto što je iznošeno u raspravi kada su govorili ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa, kada je rečeno da je borba protiv korupcije u javnim nabavkama jedina ako se smanji iznos javnih nabavki. Ne, mislim da je cilj, jedan od ciljeva ovog zakona, da dostignemo da javne nabavke u budućnosti budu i dostignu taj iznos od 16% BDP.
Sledeća zamerka je neusklađenost sa direktivama EU, što se moglo videti iz reči gospodina Filea koji je i rekao da bi one trebalo da se sprovode u skladu sa standardima EU, što samo po sebi znači da se ne sprovode po standardima EU, bar ne po postojećem Zakonu o javnim nabavkama.
Neregulisane nabavke iz oblasti odbrane i bezbednosti, o kojima je takođe govorila koleginica Jadranka Joksimović, jer po podacima DRI, koji je javni dokument koji može da se vidi i na sajtu DRI, se vidi da se na poverljive nabavke, koje se ugovaraju neposrednom pogodbom, u 2010. godini potrošilo pet milijardi dinara, za razliku od javnih nabavki u istoj godini, gde je Ministarstvo odbrane potrošili 6,3 milijarde dinara. To je opasan odnos. Ne kažem da se tih pet milijardi dinara potrošilo i da ima koruptivnih dela u svemu tome. Ne. Čim se nešto zatvara u dva para očiju, u četiri zida, čim je nešto netransparentno, podložno je sumnji da se taj novac potrošio i da je on otišao u nekim koruptivnim putevima.
Široka mogućnost upotrebe pregovaračkog procesa bez objavljivanja javnog poziva i bez efikasnog mehanizma za sprečavanje zloupotreba ovog postupka, vidite, tu je došlo do određenih zamerki, gde se takav postupak, predviđen i ovim zakonom, novim Predlogom zakona o javnim nabavkama. Taj postupak tretira i objašnjava član 36. Međutim, ono što bih ja poručio kolegama i koleginicama, to je da nijedan zakon pa ni ovaj Predlog zakona o javnim nabavkama, ne možemo da čitamo selektivno. Ne možemo da čitamo tako što ćemo gledati svaki šesti član ili u tom članu svaki treći stav. Moramo da čitamo stav po stav.
Naslov iznad člana 36. kaže – pregovarački postupak bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda. Ako samo tu rečenicu i samo taj naslov uzmemo u obzir, da, to jeste opasno, da to jeste moguće da neko nekoga neće pozvati ili da će neko nekoga pozvati. Međutim, ono što bih voleo da se istakne, a to je drugi stav ovog člana, koji kaže – naručilac je dužan da pre pokretanja pregovaračkog postupka iz stava 1. tačka 2. do 6, zahteva od Uprave za javne nabavke mišljenje o osnovanosti primene pregovaračkog postupka.
Nijedan pregovarački postupak bez javnog poziva ne sme da se pokrene bez mišljenja Uprave za javne nabavke. To je već još jedna kontrola samog postupka javnih nabavki. Mogli ste i da kažete – nama ne treba tako nešto, mogli smo i da izbacimo ovakav član. Ali, ja ću vas onda pitati, da ste na funkciji ili da ste na mestu direktora Narodne biblioteke Republike Srbije, kako ćete nabaviti knjigu recimo, pokojnog Mome Kapora, ako postoji samo jedan izdavač za tu knjigu? Da li ćete obezbediti tri ili pet ponuđača? Ne, naravno da nećete. Imaće jedan ponuđač sa kojim ćete se dogovoriti u direktnoj pogodbi, bez javnog objavljivanja.
Mnogo je još zamerki na postojeći zakon o javnim nabavkama i neefikasan sistem zaštite prava i nedelotvoran prekršeni postupak, et cetera, i mnogo još toga. Međutim, SNS je okrenuta budućnosti, okrenuti smo onim efektima koji će ovaj predlog zakona o javnim nabavkama dati već od dana primene, a to je 31. mart 2013. godine.
Ono što bih posebno istakao je sam postupak donošenja jednog ovakvog sistemskog zakona i zaista bi pozvao i Vladu Republike Srbije i sve buduće predlagače zakona, bilo kojih, naročito sistemskih, da sprovedu ili probaju da sprovedu ovakvu proceduru. Predlog zakona je predat u prethodnom sazivu Narodne skupštine i objavljen na internet stranici, 7. februara 2012. godine.
Tokom septembra i oktobra su sprovedena i organizovana obimna javna slušanja, održano je nekoliko konferencija. Nacrt zakona o javnim nabavkama, poslat je na nekoliko desetina adresa međunarodnih institucija, najvećih korisnika javnih nabavki, ali i predstavnika nevladinog sektora i civilnog društva. Tako da mogu slobodno da kažem da je za ovaj predlog zakona, da iza ovog predloga zakona, stoji najširi mogući front i Vladinog i nevladinog sektora i međunarodne zajednice. Ona jeste zbog mišljenja i sugestija i stalne misije sugestija i delegacija EU u Srbiji, Evropske komisije, Svetske banke, Evropske banke za obnovu i razvoj, ministarstava odbrane, energetike, finansija i privrede sa druge strane, najvećih korisnika javnih nabavki, "Telekoma", JAT-a, "Jugoimporta", EPS-a, ali, kao četvrto i ne manje važno, značajno smo iskoristili mišljenja civilnog sektora.
O novim vrednostima koje donosi ovaj zakon o javnim nabavkama, govorile su i moje kolege iz SNS. Ja ću istaći samo neke, a to su centralizacija javnih nabavki, i veoma značajno povećanje konkurencije.
Centralizacija javnih nabavki se dešava na dva nivoa, to je centralizacija javnih nabavki na nivou Republike i centralizacija javnih nabavki na nivou lokalnih samouprava. Što se tiče centralizacija na nivou države, ona se odnosi na sve državne organe, agencije, regulatorna tela i za pravosudne organe. Za centralizaciju na nivou lokalnih samouprava opština i gradova, ona se odnosi na javna komunalna preduzeća, vrtiće, škole, domove zdravlja i bolnice.
Ono što je dobro, a postoji jedan veliki broj lokalnih samouprava u Srbiji, koje su male po veličini i po broju stanovnika, postoji mogućnost i predviđeno je da više lokalnih samouprava mogu da organizuju javne nabavke na jednom mestu. Procena je da centralizacija na nivou države će obuhvatiti oko 10% vrednosti svih javnih nabavki.
Šta se postiže centralizacijom? Ostvaruju se znatne uštede, što nam je zaista bio jedan od primarnih ciljeva, kroz veće količine smanjenje troškova postupaka, standardizaciju dobara i usluga. Međutim, ono što je i primaran cilj centralizacije, a to je bolje planiranje i nadasve, čvršća kontrola koja se dobija centralizacijom javnih nabavki.
Kao što sam na početku i rekao, u ovom trenutku u javnosti, transparentnosti, poštenja javnih nabavki, u Srbiji, nažalost niko ne veruje. Po jednom tenderu, po jednoj javnoj nabavi se javlja jedva tri ponuđača i to jedan koji treba da dobije posao, i dva, nažalost, koja su tu fingirana. Zbog toga smo naročitu pažnju predali i podali da povećamo konkurenciju ovim zakonom o javnim nabavkama, i to je bio jedan od prioriteta.
To povećanje konkurencije, obezbeđuje se kroz olakšano dokazivanje obaveznih uslova, rokovi su primereni objektivnim potrebama. Svi oglasi se objavljuju na internetu, a ne na nekim lokalnim glasilima pa da niko za njih ne čuje. Preciziran je način utvrđivanja tehničkih specifikacija. Sprečeno je da sitni, formalni nedostaci dovedu do odbacivanja povoljnijih ponuda, što znači da po novom Zakonu o javnim nabavkama neće stajati pored svakog tendera, maltene, i sličica ili logo firme, koji taj posao treba da dobije. Obavezna je naknada troškova u slučaju obustave postupaka, a imali smo u Srbiji u proteklih deset godina, mnogo slučajeva kada se od javne nabavke odustajalo, baš zato što firma koja je trebala da dobije posao, nije bila i najpovoljniji ponuđač. Liste kandidata u kvalifikacionom postupku mora da ima najmanje pet kandidata.
Kada se ove mere koje Zakon o javnim nabavkama predviđa dodamo, podsetiću vas, da smo uz budžet za 2013. godinu usvojili i Predlog zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, gde je rok za izmirenje obaveza države prema dobavljačima 45 dana, mislim i siguran sam da će ta dva faktora biti motivišuća da budući ponuđači što masovnije, što više se uključe u tržišnu utakmicu i da daju najpovoljnije uslove i najniže cene za dobra i usluge.
Sankcije su takođe sastavni deo i ovog predloga zakona. One se odvijaju kroz ništavnost ugovora i kroz prekršaje. Za prekršaje je predviđena slojevitost, kako kroz povećanje zaprećenih novčanih kazni, produženog roka zastarelosti, tako i kroz predlog za razrešenje odgovornog lica, naručioca, koji krši odredbe zakona o javnim nabavkama.
U danu za glasanje, naravno, SNS, kao deo vladajuće koalicije će sa zadovoljstvom glasati za Predlog zakona o javnim nabavkama, koji će doneti jednu novu atmosferu, pošteniju, odgovorniju, bolju atmosferu i za ulaganje i atmosferu koja će podići ugled cele države Srbije i zbog toga vas ja još jednom pozivam da u danu za glasanje, u punom kapacitetu, podržimo i damo šansu ovom predlogu zakona o javnim nabavkama.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, hajde da demistifikujemo pozadinu predloženog amandmana DS.
Nije DS stalo i nije je briga o ugroženima, ni o poljoprivredi, ni o tome gde će završiti novac iz tog fonda i sa tog podračuna. Taj fond i taj podračun se predlaže da bi se izmerile uštede i da bi vi sutra mogli da nišanite prstom na SNS i da kažete – ovo ste rekli a ovoliko ste ispunili. Ne bežimo od toga.
Međutim, insistiranje na ovom amandmanu, po mom skromnom mišljenju je isuviše mazohistički sa vaše strane. Ako uštede mogu da se naprave, a napraviće se i biće vidljive, onda mogu slobodno da vas pitam – ko je odgovoran za prethodnih deset godina? Ko je odgovoran, zašto ovih deset godina taj novac nije otišao ugroženima, nije otišao u poljoprivredu, nije otišao tamo gde je trebao da ode, nego je završavao na ne znam kojim stranama i ne znam kojim privatnim računima? Da li ste spremni za takvo činjenje dođemo do imena i prezimena najodgovornijih? Ako ste spremni onda u redu, ali nemojte da ovo bude samo proba prebacivanja vrućeg krompira u dvorište SNS.
Još jedna kratka konstatacija i jedno kratko razmišljanje. To je, ako su vam bivši partneri iz bivše Vlade Republike Srbije bili generator svih tih zaduživanja, bili generator svega toga lošeg, zašto smo onda svi mi, zašto su onda građani Republike Srbije bili izloženi jednoj sapunici, jednoj sagi u junu i julu mesecu kada se pokušalo formiranje nove vlade čiji je mandatar trebao da bude Boris Tadić? Zašto ste ih tada jurili?
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, ne klecaju kolena onome ko je na 41% podrške kod građana Republike Srbije, ali se zato, kako kaže moj uvaženi kolega Arsić, znoje ruke onima kojima se svakodnevno zbog svog činjenja ili činjenja iz prošlosti znoje ruke. Da li od straha ili od bežanja od odgovornosti, ne znam.
Procena SNS da po ovom Zakonu o javnim nabavkama može da se uštedi i da će se uštedeti od 600 miliona do milijardu evra je utemeljena i u jednoj izjavi koja je objavljena danas, koju je objavio predsednik Saveta DRI, gospodin Sretenović. On je rekao da su kontrolom 122 subjekta u 2011. godini utvrđene nepravilnosti u iznosu od 47 milijardi dinara. Četrdesetsedam milijardi dinara ili nešto više od 400 miliona evra su nepravilnosti kontrolom samo 122 subjekta. Koliko ima opština i gradova u Srbiji? Koliko ima javnih preduzeća i javnih ustanova koje su podložne ovoj kontroli? Ako su u 122 nepravilnosti preko 400 miliona evra, da li vam treba još neki veći dokaz?
Mislite li, gospodine Đeliću, da smo mi ovde deca, da ćemo se igrati sada da dokazujemo ko je šta i kako? Ono što sam vas pitao malopre, da li ste spremni za odgovornost što je u 2011. godini 400 miliona evra nepravilnosti u javnim nabavkama u samo 122 subjekta koje je DRI uspela da iskontroliše? Ko je odgovoran za to? Srpska napredna stranka? Naravno da ne. Zbog čega su bile ove nepravilnosti? Mogu da budu samo iz dva razloga – ili je ljudski faktor ili zakon. Zakon menjamo. Ako je ljudski faktor, naravno da će morati da odgovaraju i ako su članovi SNS ili bilo koje druge stranke.
Zbog toga tražimo podršku svih u ovom parlamentu, da bi menjali zakon, da DRI nikada pred građane Srbije, nikada pred ovaj parlament ne izlazi sa ovakvim poražavajućim podacima. Koji dokaz još je potreban, koji podračun, kakvo igranje i izigravanje zadnjih nekoliko dana je potrebno da bi se ovaj zakon izglasao, da bi što pre stupio na snagu? Nažalost, stupiće na snagu 31. marta 2013. godine, da bi se u punom kapacitetu primenjivao. Nama je bitna suština, a ne forma, gospodine Đeliću.