Javljam se po amandmanu.
Gospođo predsednice, gospođo ministarka, šest sati kako danas debatujemo, uz jednu pauzu, i radićemo, verujem, još u ovim satima večernjim i noćnim koji su pred nama.
Zakon o osiguranju depozita, 25 amandmana „briše se“, bez i jednog odgovora ako se izbriše kako je rešenje koje je možda bolje.
Pravo svakog narodnog poslanika je da predloži amandman i nemam nikakav problem kada se to pravo konzumira i koristi. Gotovo sve poslaničke grupe su predale amandmane, govorićemo o njima i tražiti najbolje rešenje, ali ono što verujem da pitaju i koleginicu koja radi u Narodnoj skupštini za gospodina Pavićevića, osim tih silnih podrški koje dobija, je i pitanje koje stiže i u poslaničku grupu SNS – koliko košta performans nezavisnih poslanika, koji ne daju nikakvu ideju, osim što daju veliki broj besmislenih amandmana „briše se“?
Ja sam se raspitao u Sekretarijatu Narodne skupštine, jer ćemo verovatno zbog ovoliko velikog broja amandmana, a od 260, 180 i nešto je „briše se“, svi ostali su amandmani o kojima vredi razgovarati. Zbog 180 i nekoliko amandmana „briše se“ radićemo sutra verovatno i sutrašnji dan neće otići na trošak i na dušu gospodina Pavićevića, već će otići na trošak i na dušu građana Republike Srbije.
Dužan sam da obavestim građane Republike Srbije koliko košta iživljavanje ponekih narodnih poslanika – 1.500.000 dinara. Milion i 500 hiljada dinara košta performans gospodina Pavićevića, reklama gospodina Pavićevića da govori o svemu, samo ne o amandmanima, jer o bankarstvu, a poštujem sve to što zna, on je doktor nauka i ja poštujem svačije znanje, ali o bankarstvu, bar po svemu ovome što je do sada izrečeno, zaista ne postoji ni jedan jedini argument, ali postoji cena, cena koju ćete, poštovani građani Republike Srbije, vi platite, koju će platiti privrednici, koju će platiti iz budžeta, zato što ovi vredni i odgovorni ljudi u Narodnoj skupštini moraju da rade i danas i sutra prekovremeno, zato što narodni poslanici moraju da dođu i danas i sutra u Narodnu skupštinu, zbog putnih troškova.
Performans i iživljavanje gospodina Pavićevića građane Republike Srbije košta 1.500.000 dinara. Vredi li podrške? Vredelo bi ukoliko bi se davala rešenja, ukoliko bi se predlagalo bolje, ukoliko bi se debatovalo o tom bolje i nemam nikakav problem, ali ako se nije izrekao ni jedan jedini stav, a troši se milion i po dinara. Šta mislite da je taj milion i po dinara završio u fondu za lečenje dece obolele od retkih bolesti? Šta mislite da je otišao za trudnice? Šta mislite da je otišao za vrtiće, za škole, možda za prosvetne radnike, za zdravstvene radnike, za ozdravljenje naših javnih finansija? Ne, gospodin Pavićević je amandmanima „briše se“, „briše se“, „briše se“ izbrisao danas 1.500.000 dinara.
Gospođo predsednice, vredi li zabava jednog narodnog poslanika 1.500.000 dinara građana Republike Srbije? Slažem se sa kolegom Markovićem – sramota. Sramota koja će svoje finale imati sutra kada bude bio dan za glasanje, sramota što će tada verovatno biti u nekom od prestoničkih kafića i sabirati sve te utiske koji su došli preko koleginice koja je prikupljala svu tu podršku koju dobija za bahato trošenje milion i po dinara građana Republike Srbije. Neće biti na glasanju. Na glasanju će biti skupštinska većina, SNS i uvažene kolege iz koalicije, a u nekom dobrom delu slučajeva i po neki kolega iz opozicije. Zašto ne reći ono što je istina?
Nikada kada je trebalo glasati za amandmane „briše se“ predlagači nisu bili tu. Imali su preča posla, jer svoju misiju su završili – potrošili su, sagoreli, bahato bacili 1.500.000 dinara zbog svoje reklame, bez ikakvog rešenja, bez ikakvog nuđenja drugog odgovora, odgovora zbog čega će ljudi u Srbiji živeti bolje.
Zbog angažovanja gospodina Pavićevića, gospodina Živkovića, zbog ovakvih besmislenih amandmana građani Srbije su danas siromašniji za 1.500.000 dinara.
Morao je negde porez da se naplati toliko više. Privreda je morala da odvoji više. Ljudi u Srbiji su morali da se odreknu. Neka deca u Srbiji su ostala bez zaštite zbog gospodina Pavićevića i njegovog reklamiranja u Narodnoj skupštini.
Još jednom podvlačim, da ne bude zabune, predavanje amandmana je legitiman, legalan posao. Radili smo i radićemo to, svi narodni poslanici, i ne postoji nikakav problem kada neko ponudi drugačije rešenje, verujući da je to rešenje bolje i debatovaćemo, usvajaćemo i odbijaćemo te amandmane. Tu ne govorim o 70 i nešto amandmana koliko su predale ostale poslaničke grupe. Govorim o besmislenim amandmanima, briše se. Zar je moguće da 1,5 milion dinara košta da gospodin Pavićević pročita zakon? milion i po dinara su morali građani Republike Srbije da izdvoje da bi gospodin Pavićević, koji nam je priznao danas, na početku debate u pojedinostima, da nije pročitao zakon, ali da će ovako, čitajući član po član, o trošku građana Srbije, preko plate, preko svega onoga što prima, za 1,5 miliona će pročitati ovih šest zakona. Isuviše skupo.
Kao predstavnik stranke koja se na odgovoran način ponaša prema javnim finansijama u Srbiji, devet članova SNS su članovi Odbora za finansije, zamoliću gospodina Arsića, predsednika tog odbora, da održi jedan kratak kurs iz oblasti finansija i bankarstva gospodinu Pavićeviću. Ne treba da se plati ništa. Ne moramo da sagorimo tih 1,5 milion dinara. Mogli smo ranije na odboru da sednemo i da objasnimo gospodinu Pavićeviću zbog čega su ova zakonska rešenja dobra i zbog čega ne treba da sagori 1,5 milion dinara da bi izveo performans, da bi se zabavio danas, večeras u neko doba, tako je bilo nebrojano puta do sada, i da ode, ne misleći da smo možda tih milion i 500 hiljada dinara mogli i morali na drugačiji, domaćinski, kvalitetniji način da utrošimo i da ljudi od Narodne skupštine očekuju rešenja, a ne gumice, da očekuju odgovore i bolji život, a ne performanse.