Hvala.
Koleginice i kolege, poštovana predsedavajuća, gospođo ministarko, novim predlozima razdvajaju se postojeći Zakon o računovodstvu i reviziji na dva zakona – Zakon o računovodstvu i Zakon o reviziji, koji su spojeni u jedan zakonskim rešenjima iz 2001. i 2002. godine. Vreme je pokazalo da ni izmene 2006. godine nisu donele boljitak i da nije ni došlo do harmonizacije zakona sa evropskim direktivama, nisu donete odgovarajuće uredbe, niti primenjeni međunarodni računovodstveni standardi. To je bilo normalno i očekivano, ovu oblast regulisati sa dva zasebna zakona.
Ovim zakonima uređuje se način vođenja poslovnih knjiga, procenjivanjem imovine i obaveza, prihoda i rashoda, sastavljanje i obrada finansijskih izveštaja, interna revizija, kao i uslovi i način vršenja revizije finansijskih izveštaja.
Predlozi zakona se odnose na privredna društva, zadruge, banke, i druge finansijske organizacije, društva za osiguranje, davaoce finansijskih lizinga, dobrovoljne penzijske fondove i društvo za upravljanjem tim istim fondovima, brokersko-dilerska i druga pravna lica. Takođe se odnosi i na fizička lica koja samostalno obavljaju privrednu delatnost radi sticanja dobitka, a koji poslovne knjige vode po sistemu dvojnog knjigovodstva, kao i na ogranke stranih pravnih lica. Zakon se ne odnosi na budžete i korisnike budžetskih sredstava, ni na organizaciju obaveznog socijalnog osiguranja, kao i na crkve i crkvene organizacije, verske organizacije. Predloženim zakonom predviđena je puna primena međunarodnih računovodstvenih standarda za velika i srednja pravna lica, pravna lica koja konsoliduju finansijske izveštaje i za sve davaoce hartije od vrednosti.
Na predloge oba zakona niz primedbi uputili su, kao i zahtev za povlačenje iz procedure, Udruženje pružalaca računovodstvenih usluga i Savez računovođa i revizora Srbije i to pre svega na uvođenje nove kategorije pravnih lica, mikro pravna lica, sa obrazloženjem da će to doneti velike troškove, kako za ta pravna lica, tako i za budžet Republike Srbije. Takođe, mogućnost da sva pravna lica sa prometom većim od 4,4 miliona evra podležu reviziji po njima nije dobro rešenje, već sa obrazloženjem da je sasvim dovoljno da u njima menadžment i jedan ili dva vlasnika kontrolišu finansijske izveštaje, to je suvišno i na taj način se novac iz privrede ispumpava bez osnova. Smatram da to nije slučaj i da je obrazloženje koje je dato u predlogu zakona, a tiče se kategorije mikro pravnih lica, ispravno i da se na taj način veliki deo privrede rasterećuje obaveza vođenja obimnih finansijskih izveštaja, a već ostaje obaveza samo onog dela koji je neophodan zbog poreske procedure i u poreske svrhe. Samim tim i troškovi te grupe pravnih lica će biti manji, a ne veći, kako se to u zahtevu navodi.
Da je tako, vidi se iz kriterijuma za svrstavanje pravnih lica i grupu mikro pravnih lica. To je, pre svega, prosečan broj zaposlenih manji od 10, poslovni prihodi 700 hiljada evra, vrednost poslovne imovine 350 hiljada evra. Takođe, ono što je vama bitno, to je da je mikro pravnim licima posebna pažnja posvećena u EU, a tome u prilogu govori izmena četvrte direktive iz 2012. godine kojom su definisani kriterijumi za razvrstavanje mikro pravnih lica. Uvođenje mikro entiteta ima za cilj dodatno uprošćavanje uslova za vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja za ovu kategoriju pravnih lica, kao i snižavanje troškova poslovanja u vezi sa finansijskim izveštavanjem.
Novina je i da mikro pravna lica vrše priznavanje, merenje, prezentaciju i obelodavanje pozicije u svojim finansijskim izveštajima u skladu sa podzakonskim aktima donetim u skladu sa opštim računovodstvenim načelima propisanim ovim zakonom, od strane ministra nadležnog za poslove finansija.
Za poređenje treba istaći broj pravnih lica i njihovo razvrstavanje po starom zakonu, odnosno važećem zakonu i po predlogu zakona. Velika pravna lica po važećem zakonu, ima ih trenutno u Srbiji 1163, a po novom zakonu biće ih 784, srednjih 2971 po važećem zakonu, a po predlogu zakona 1979, malih ima trenutno 115.933, a po predlogu zakona biće ih 13.754. Pojaviće se kategorija mikro pravnih lica, kojih trenutno nema, u broju od 103.550. Mikro pravna lica dostavljaju samo bilans stanja i bilans uspeha, a mala i preduzetnici i napomenu uz finansijski izveštaj.
U odnosu na postojeće zakonsko rešenje, izvršene su izmene u pogledu rokova za dostavljanje redovnih godišnjih, odnosno konsolidovanih finansijskih izveštaja. Naime, propisana je obaveza svim pravnim licima, odnosno preduzetnicima koji su obveznici primene ovog zakona, da svoje godišnje finansijske izveštaje, uključujući i finansijske izveštaje koji su predmet revizije, za tekuću poslovnu godinu dostave APR do 30. juna naredne godine, u postojećem zakonu rok je kraj februara.
Takođe, sva pravna lica dužna su da, počev od finansijskih izveštaja za 2013. godinu, finansijske izveštaje sastavljaju u elektronskom obliku i potpisuju ih kvalifikovanim elektronskim potpisom.
Novina, u odnosu na postojeći zakon, predstavlja uvođenje obaveze svim pravnim licima i preduzetnicima da za statističke i druge potrebe dostavljaju Agenciji za privredne registre bilans stanja, bilans uspeha i statističke izveštaje za tekuću godinu, do kraja februara naredne godine. Ova obaveza odnosi se i na ona pravna lica koja imaju poslovnu godinu različitu od kalendarske.
Posebno treba istaći šta je, za razliku od prethodnog zakona, definisano ko vrši kontrolu evidentiranja poslovnih promena u poslovnim knjigama, a to je poreska uprava, kao i uvođenje kolektivne odgovornosti organa upravljanja i nadzornog organa u pravnom licu za finansijske izveštaje.
Revizija godišnjih finansijskih izveštaja biće obaveza za one koji potpuno primenjuju međunarodne računovodstvene standarde. Preduzeća za reviziju će dobijati dozvolu za obavljanje revizije od Ministarstva finansija, koje će i voditi registar tih preduzeća, kao i nadzor nad njihovim radom, jednom godišnje.
Novina u zakonu je i osnivanje nacionalne komisije za računovodstvo, koja će pratiti primenu Direktive EU o računovodstvu i reviziji i međunarodne standarde iz tih oblasti i predlagati strategiju i plan za poboljšanje kvaliteta finansijskog izveštavanja.
Ovim zakonskim predlogom predviđeno je i osnivanje komore ovlašćenih revizora, šest meseci nakon donošenja dokumenata i ova komora će davati, produžavati i oduzimati licence i sertifikate ovlašćenim revizorima. Nadzor nad njenim radom obavljaće Ministarstvo finansija.
Profesionalna zvanja uređena ovim zakonskim predlogom su ovlašćeni revizor i ovlašćeni interni revizor, dok profesionalna zvanja za osobe koje vode poslovne knjige i sastavljaju finansijske izveštaje treba da urede sama pravna lica u opštem aktu. Pri izradi ovih zakonskih predloga, koji su urađeni uz poštovanje Direktive EU iz oblasti računovodstva i revizije, kao i uz uvažavanje tržišne situacije u Srbiji, konsultovana je i Svetska banka, koja je dala pozitivno mišljenje o njima.
Takođe, trebalo bi pomenuti i treći zakon iz ovog seta, a to je Predlog zakona o faktoringu. Faktoring je finansijska usluga, kupoprodaja postojećeg i nedospelog ili budućeg kratkoročnog novčanog potraživanja, nastalog po osnovu ugovora o prodaji robe ili pružanja usluga. Zakonom su definisani učesnici, predmet, uslovi za obavljanje faktoringa, vrste faktoringa, prava i obaveze, kao i nadzor. Namenjen je, pre svega i prvenstveno, malim i srednjim preduzećima.
U Danu za glasanje, SNS će podržati ovaj predlog seta zakona. Hvala vam.