Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7421">Zoran Bojanić</a>

Zoran Bojanić

Srpska napredna stranka

Govori

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Koleginice i kolege, danas smo dosta toga čuli, najmanje se pričalo o finansijskim planovima regulatornih tela, planovima koje smo mi na Odboru za finansije usvojili i koje ćemo, nadam se danas, i u ovom sazivu usvojiti.

Bilo je mnogo više priče o REM-u i kada već pričamo o REM-u i o onome što nije bila tema, ja ću podsetiti drage kolege da je veliko učešće u svemu ovome šta se dešavalo sa našim operaterima, imaju RATEL. Mi stalno zaboravljamo na RATEL, RATEL je svojevremeno donosio nekakve odluke, ko je monopolista na tržištu a ko nije. Pa, Telekom nije imao određena ovlašćenja koje je imao SBB da prodaje pakete usluga, da nudi usluge po jedan dinar šest meseci i tako dalje, jer smo bili kobajagi monopolisti.

Tu bih završio. To nije tema. Tema treba da bude ono što je juče pisalo u „Rojtersu“, šta danas piše u „Fajnešel tajmsu“, to su rezultati. Rezultati ne koje treba da budemo ponosni i mi poslanici koji smo bili članovi skupštinskog odbora u prethodne četiri godine za finansije i svi vi poslanici koji ste doneli određene zakone, koji ste pratili predsednika Republike i Vladu Republike Srbije na putu ozdravljenja naše ekonomije, na povratku Republike Srbije u svetske ekonomske okvire. Zar nije zadovoljstvo pročitati naslov u današnjem „Fajnešelu“ gde piše – Srbija ide munjevito napred.

Sve to govori, to ne govorimo mi ovde iz ovog saziva vladajućih stranaka, to govore neki drugi ljudi koji su uvek bili kritički raspoloženi prema nama, gde možete da pročitate da su direktne strane investicije 2018. godine bile rekordno visoke, 3,5 milijardi evra, to je za desetogodišnji prosek najviše. Meni je zadovoljstvo da kažem da je 2019. godine to bilo još mnogo više, bilo je 3,8 milijardi evra. Ono što je najvažnije i što smo danas više puta slušali, sve te direktne strane investicije nisu bile samo iz EU gde je 70% direktnih investicija ili iz SAD gde je 20% investicija, nego i iz Kine i kolega Arsić je mnogo dobroga rekao, čini mi se da prošle godine 625 miliona dolara su bile te investicije.

Završiću ovde pošto vreme ističe i druge kolege bi nešto rekle pre glasanja. Hvala vam.
Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Gospodine ministre, koleginice i kolege, pre svega podelio bih sa vama nešto što ministar zna i što je danas izjavila premijerka Ana Brnabić, da je prvi put nakon dosta vremena, učešće javnog duga Republike Srbije u BDP ispod 50%, odnosno 48,2% što govori da već onaj plan „Srbija 20-25“ počinje da živi.

U ovom trenutku vratio bih se i na jedno izlaganje koje smo danas čuli, čoveka koji zastupa one koji su bili na vlasti i njihovih ideja, od 2000. godine do 2012. godine, kada ništa drugo nije mogao da kaže i kada ništa loše nije našao u predlozima zakona i predlozima sporazuma odnosno zajmova, našao je da govori o tome kako mi danas vraćamo dugove koje je napravio Josip Broz. Vraćamo ih i vratićemo ih sigurno, ovako kako radimo, vratićemo ih.

Josip Broz, za razliku od te političke grupacije u kojoj je on i koju zastupa, je nešto i dobro uradio i neki dobar kredit podigao. Šta su oni radili? Oni su uništili sve od 2000. godine do 2012. godine. Uzeli preskupe kredite, prodali sve što je moglo da se proda i napravili pljačkašku privatizaciju. Korist, sem njih lično, niko u ovoj državi nije video.

Mislim da stvarno nije ni mesto ni vreme da neko takav priča o ovim zajmovima, o zajmovima koji u svakom slučaju vode prosperitetu, o boljoj budućnosti Srbije, a kad to govorim, govorim pre svega o zajmu i mnogi danas poslanici su govorili o zajmu koji ćemo upotrebiti za Tiršovu broj 2. I, to su ovi iz „tviter opozicije“ prethodnih dana umeli samo da zloupotrebe. Pričali su o lokaciji, da li nam treba, da li nam ne treba itd, itd. Kao što zloupotrebe sve i sve ono što ova država izdvoji za lečenje dece u inostranstvu, za lečenje i drugih teško bolesnih u inostranstvu. Kako je to, ja znam odlično, jer sam se ja lečio u inostranstvu, bez pomoći države, kojom su onda oni vladali. Isti ti, koje je gospodin, koji je sedeo prekoputa mene, brani.

Treba nam Tiršova 2. Treba. Treba nam i Tiršova 1, ali ne ovakva kakva jeste, koja nema kapacitete, koja nema sve ono što može da pruži našoj deci, i hvala Bogu da je brzo završimo i hvala Bogu da bude manje pacijenata, nego što su kapaciteti i što te jednokrevetne i dvokrevetne sobe opredeljuju.

Drugi zajam na koji bih obratio posebnu pažnju jeste zajam u poljoprivredi govori da mi i dalje poljoprivredu shvatamo i razumemo kao nešto što je pokretačko u Republici Srbiji, kao nešto što može da doprinese sveopštem razvoju.

Treći zajam, to je onaj koji se uzima od turskih banaka i slušali smo i juče i danas kolege koji su iz tog dela Raške oblasti, i kojim će jednim delom taj zajam mnogo značiti za realizaciju projekta, puta Pazar-Tutin, a onaj drugi deo normalno za rumsku saobraćajnicu.

Kada bih trebao nešto da kažem o Zakonu o tržištu kapitala, ja mislim da je danas ministar to tako lepo objasnio u svom uvodnom izlaganju. Ono što je najvažnije, da se na taj način izmenama i dopunama zakona koji je donet 2011. godine, pa promenjen i dopunjen 2015. godine i 2016. godine, mi približavamo strane investitore našim dobrima i na taj način otvaramo, još više približavamo Srbiju ne samo u Evropi, nego i celom svetu.

O zakonu koji reguliše pitanje popisa, mislim da posle ovako dobrih izlaganja u prethodnom izlaganju i svih onih današnjih, nemam šta da kažem.

U danu za glasanje, glasaću za sve predložene zakone. Hvala vam.
Zahvaljujem uvaženi predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, biću vrlo kratak,jer šta reći posle celodnevne rasprave i posle onako dobrog izlaganja profesora Atlagića.

Ja bih radije priznao pričao o delu Ministarstva o informisanju, o neprofesionalnom odnosu Junajted medija grupe danas šta radi i šta objavljuju, o nekulturi na društvenim mrežama, ali dobro.

Reći ću par reči i izreći ću par reči koje je davno neko izrekao pre mene. Istorijski arhiv čuva nasleđe i identitet jednog naroda, a to je ustanova koja se pamti i baštini prošlost i istorija jedne države.

To je ustanova koja opominje na važnost očuvanja kulturnog identiteta te iste države. Zašto sam ovo pomenuo? Pomenuo sam, jer ja uvek nastupam ovde i kao lokal patriota. Grad Kraljevo ima istorijski arhiv, i ne samo grad Kraljevo. Taj istorijski arhiv koji ima 60 godina postojanja, istorijski arhiv i opština Vrnjačka Banja i opština Raška.

Takođe jedan veliki deo, arhivske deo sa teritorije KiM, se čuva u istorijskom arhivu u Kraljevu. Taj isti istorijski arhiv u Kraljevu, je , ja bih rekao bezzemljaš, odnosno nema svoju imovinu, on je podstanar na dve lokacije.

Jedna lokacija je ona glavna centralna gde je istorijski arhiv celih 60 godina, i to je objekat koji je restitucijom vraćen Manastiru Žiči, i manastir Žiča, od 2008. godine, a da ne kažem već intenzivno od 2017. godine, da im se vrati ono što je njihovo.

Druga lokacija je lokacija na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Kraljevu, opet na nekoj tuđoj imovini. Razumevanjem Ministarstva odbrane, istorijski arhiv je dobio lokaciju, odnosno grad Kraljevo, je dobio lokaciju u ulici Čika Ljubina u Kraljevu da da na raspolaganju istorijskom arhivu da reši svoje egzistencijalno pitanje, a to je skladištenje arhivske građe.

Da ne bih dužio, jer smo odužili danas ceo dan, ja bih samo zamolio ministra i ministarstvo, da preduzme sve što je u moći Ministarstva da se pomogne, da li prilikom renoviranja te zgrade, da li dogradnjom, jer znamo da je zakonom defininsano i grad Kraljevo, većinu troškova i snovi i što se tiče plata, Vrnjačka Banja i opština, mislim da snose materijalne troškove i to je uređeno kako treba. Eto, zahvalio bih vam se. Hvala.
Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Gospodine ministre, koleginice i kolege, čuli smo dosta toga danas, dosta toga iz istorije i dosta toga dobrog.

Kada smo prvi put otvorili pitanje završnih računa iz prethodnog perioda na Odboru za finansije, i ja sam samog sebe pitao zašto i zbog čega treba raspravljati i zašto usvojiti ove zakonske predloge?

Posle rasprave i dugog razmišljanja, shvatio sam razlog. Vlasti i vladajuće garniture se menjaju. Ali, ostaje jedna jedina, večna Srbija. I upravo zbog te Srbije i zbog državnog kontinuiteta moramo raditi i razmišljati i o onome šta je bilo u prethodnom periodu, moramo usvojiti i nešto za šta ništa nismo krivi. Kad pogledam sa ove vremenske distance, i dobro je zašto je to pitanje otvoreno.

Pre svega, mi smo to pitanje otvorili na Odboru za finansije, zajedno sa DRI i tada došli do određenih zaključaka i videli da od 2008. godine, od datuma kada je DRI formirana i počela da obavlja svoju dužnost i da vrši reviziju završnih računa Republike Srbije svake godine, došlo je do značajnih promena.

Onaj period od 2002. godine do 2008. godine, to je nešto bilo sivo, tamno i baš crno. I sva ona priča tog prethodnog režima o javnom dugu, o visini javnog duga, o BDP je ovim razmatranjem demistifikovana i otvorena. Videlo se šta su radili, odnosno šta nisu učinili i kako su to loše činili.

Mislim da upravo ova današnja rasprava treba da dovede do toga da najzad završimo sa jednim ružnim periodom u svojoj istoriji i da nastavimo da radimo. Donošenjem i stavljanjem na dnevni red ovih zakona upravo to i radimo, da razmišljamo o budućnosti. Jer, oni šta nisu uradili, ili su uradili, a više nisu uradili, videli su i građani u prethodnom periodu i mi smo dosta toga demistifikovali od 2012. godine.

Mnogo mi je draže da za razliku od njih, mi u ova poslednja četiri dana odradimo dosta dobre četiri stvari: u nedelju smo počeli radove na Moravskom koridoru, juče je poleteo prvi avion iz Lađevaca, odnosno iz Kraljeva, danas smo završili jedan veliki i bitan deo auto-puta "Miloš Veliki". To govori o nama. Govori o tome o čemu razmišljamo, čemu stremimo i šta želimo.

Nažalost, oni su u nekom prethodnom periodu, kada su odradili nekih 10-12 km auto-puta, sa svim svojim mandatima od 2000. do 2012. godine, kada su uvideli da mi nastavljamo da radimo, da nastavljamo da gradimo, pokušali preko nekog stoletnog hrasta da zaustave napredak i razvoj Republike Srbije i da zaustave izgradnju auto-puta "Miloš Veliki". Nisu uspeli. Kao što su bili jalovi u prethodnom periodu, ostali su jalovi i sada.

Pošto znam da imamo još mnogo novih tema u današnjem zasedanju, a ima i dosta kolega koji će govoriti iza mene, ovde bih završio. Hvala vam.
Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Koleginice i kolege, gospodine ministre, prvo, informacija da je i pored magle, koja je bila u Lađevcima, uspešno obavljen prvi let iz Lađevaca za Beč.

(Aplauz.)

Hvala.

I ovaj set zakona koji se nalazi pred nama, odnosno sporazuma, govori o tome da, kakvu politiku vodi SNS, da je to pre svega politika pomirenja u regionu, saradnje sa susedima i politika ekonomskog oporavka i razvoja.

Jeste ovde pred nama set sporazuma između ostalog i sa SAD i sa Ruskom Federacijom. To upravo govori o onome da sarađujemo i sa istokom i sa zapadom i da smo svoji na svome.

Jedan od Predloga zakona, odnosno sporazuma tiče se gasovoda i ovo je treća faza, drago mi je da sam učestvovao i u izglasavanju prve dve faze. Znači da taj projekat ide kako treba, odmiče i da će najzad i onaj deo Srbije koji nije bio gasifikovan, koji je dosta daleko od zadnjih čvorišta, a zadnje čvorište je u Kraljevu, što se toga tiče, preko Kopaonika doći do Raške, doći do Novog Pazara i Tutina. To govori o ravnomernom razvoju Republike Srbije i da ova Vlada, da ovaj parlament i pre svega predsednik Aleksandar Vučić upravo o tome vode računa.

Ja sam juče slušao nekakve komentare kada je u pitanju Moravski koridor, pa se pominjao i istok Srbije. Upravo ovaj Predlog zakona govori da ravnomerno razvijamo sve delove Republike Srbije, na sveopšte zadovoljstvo pre svega nas građana.

Kada govorimo već o ovim predlozima zakona, kolege su pomenule i onaj deo koji se tiče autoputa Niš – Pločnik i Ruske Federacije i tog kredita Ruske Federacije i to je kredit sa kojim mi već par godina zanavljamo naše železničke kapacitete, pokušavamo da železnicu vratimo na ona vremena kada je železnica bila bitan segment saobraćaja u Republici Srbiji i smatram da železnica i sada, kao i u svim razvijenim zemljama, treba da bude baš, ako ne 50% drumskog saobraćaja, da se obavlja železnicom.

U svim uređenim državama vi imate železnice sa dva koloseka. Nažalost, kod nas smo do skoro imali slučajeve, a i sada imamo između Kraljeva i Kragujevca, ona kompozicija koja prevozi automobile iz „Zastave“, odnosno „Fijata“, za Luku Bar kreće se brzinom od nekih 15 do 20 kilometara.

Dosta toga je učinjeno, ali tek pred nama predstoji jedan period oporavka i ovim zakonom nije, pretpostavljam, definisan i taj deo koji znam da je u planu u ovoj godini bio u budžetu upravo na toj deonici kroz Gružu, gde je sam konfiguracija zemljišta takva da železnički saobraćaj ne može s obzirom na zastarelu prugu, a i na močvarno tlo, da se obavlja kako treba.

Sve ostalo, od Čačka pa do Kraljeva i od Kraljeva prema Kragujevcu se sada elektrificira i mislim da ćemo vrlo brzo imati i taj deo definisan kako treba.

Da ja ne bih dužio, pošto iza mene ima dosta govornika, u danu za glasanje SNS u svakom slučaju podržaće ove predloge zakona. Hvala vam.
Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Gospođo ministarko, koleginice i kolege, pa ova celodnevna rasprava govori nam da su ovo dobri zakonski predlozi, jer nismo čuli nijednu iole ozbiljniju primedbu na predložena zakonska akta.

Kada govorimo o Zakonu o javnim nabavkama, mogu vam reći i istaći ono što je pomenula i predsednica Odbora za finansije, nacrt zakona svojevremeno u Zrenjaninu su raspravljali i Ministarstvo finansija i DRI i Odbor za finansije, i sve ono što je bilo i na javnim raspravama i što su i stručna tela predložila, to je usvojeno, a meni je zadovoljstvo, jer sam bio jedan od onih ljudi koji su 2012. godine ovde glasali za predlog zakona koji predlaže SNS. I tačno je, 2015. godine imali smo kozmetičke izmene i usklađivanja sa određenim aktima EU, kao što i sada, ja tu moram da pomenem, jer dosta toga je rečeno, pre svega, usklađenost sa propisom EU i ispunjenje jednog od uslova za zatvaranje Poglavlja 5, što mnogo znači našoj državi, kao i realizacija jednog od glavnih ciljeva, definisanih Strategijom razvoja javnih nabavki i za period 2019/2023. godina i efikasnije sprovođenje postupka javnih nabavki.

Da ne bih ponavljao ono što su rekle moje kolege i da ne širim priču dalje, ja bih rekao ono što više puta pomenem ovde, i ovi predlozi zakona govore da ova Vlada, da ova skupštinska većina, a pre svega, čovek koji stoji ispred svih nas, Aleksandar Vučić, imamo samo jednu ideju, budućnost, i da radimo za budućnost. Ne okrećemo se prošlosti. A, kada govorim to, pomenuću jučerašnji dan i pomenuću i sutrašnji dan.

Juče je, a i ja sam jedan od poslanika, kao i koleginica sa Moravskog koridora, juče je bio jedan značajan dan za centralnu Srbiju i za Srbiju uopšte. I svi oni koji kritikuju, pa između ostalih, i ona jalova opozicija oličena u Savezu za Srbiju, koja tvrdi da nam takav koridor, da nam takav autoput ne treba, pa ne znam šta su nam oni dali, šta su nam ponudili, šta su napravili? Treba, treba i svi oni koji su to izjavili juče, pošto se oni bave, pre svega, „Tviter“ politikom, na „ Tviteru“ i na društvenim mrežama, debelo se varaju, ne poznaju srpskog glasača, ne poznaju građane Srbije. To mnogo znači i Kruševcu i Vrnjačkoj Banji i Trsteniku i Kraljevu i Čačku i Beogradu, i onima koji se naslanjaju na taj autoput, pa to je sve ono tamo prema Užicu i do Crne Gore, mnogo znači.

Mnogo znači, znam, dok nije došla SNS i dok predsednik Aleksandar Vučić nije konkretizovao tu ideju, Kraljevo je bila rupa bez dna. Znači, sve što je imalo, uništili su oni žuti mravi, pojeli. Oni su se bogatili, a radnici su propadali. Zatvarali smo preduzeća. Hvala Bogu, u Kraljevu se otvaraju, odnosno već su delimično i otvorene, jer dok rade na izgradnji i rade na obezbeđivanju tih novih proizvodnih pogona, i „Leoni“ zapošljava ljude i taj turski zapošljava ljude, ne u punom kapacitetu, ali to je već negde bogami sa nekih 20% do 30% kapaciteta radi.

Znači, kad su došli oni sa autoputom, doći će i neki drugi. Vidim primedbe – šta će to Kraljevu, Kraljevo već ima izlaz prema autoputu. Nema. Kraljevo će imati 2022. godine iz Adrana izlaz prema „Milošu Velikom“, kako treba, u punom profilu, i prema Beogradu, a imaće i Kruševac prema autoputu Beograd – Niš.

Zašto pominjem sutrašnji dan? Sutra je najzad nešto što su isto pominjali i prozivali godinama, a nikad ništa, sem one lepe, ne mogu da grešim dušu, lepe aerodromske zgrade, nisu uradili. Napravili su zgradu na ledini i to je stajalo decenijama, dok Aleksandar Vučić, SNS, naši koalicioni partneri i sve ove vlade od 2012. godine pa do danas nisu zasukali rukave i rade za budućnost.

Sutra će biti održan prvi let između aerodroma „Lađevci“, da ne kažem između Kraljeva, pošto će se Čačani naljutiti, između aerodroma „Lađevci“ kod Kraljeva i Beča, prvi promotivni let, prvi, pa svake sledeće nedelje dva. Idemo. To će stvoriti, pre svega, dobar poslovni ambijent za sve naše privrednike da mogu da naprave brze veze i prema istoku i prema zapadu. Otvaraće se i novi pogoni, nadam se, uskoro i neki kargo centar pored tog aerodroma.

Nemojte više da pričate. Zasucite rukave, uzmite nešto u ruke i radite, jer srpski seljak, građanin, prepoznaje onoga ko vredno radi. Hvala.
Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

S obzirom, da smo i zaboravili šta je na dnevnom redu, ja ću vas malo podsetiti.

Pre svega da kažem da su predlozi izmena zakona odgovorni, a Predlog zakona o agencijskom zapošljavanju je dobar i kvalitetan. Apropo onoga što je rečeno da su loši i jedni i drugi i da ih je trebalo definitivno izbrisati.

Kad kažem da su odgovorni, podsetiću vas, s obzirom da smo zaboravili, to je Predlog zakona o izmenama Zakona o platama zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, AP i jedinice lokalne samouprave; Predlog zakona o izmenama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru; Predlog zakona o izmenama Zakona o platama službenika i nameštenika, organima AP, jedinica lokalne samouprave i Predlog zakona o izmenama Zakona o zaposlenim u javnim službama.

Za sve četiri izmene zakona zajedničko je to da se odlaže datum primene. Razlozi. E, pa razlozi su sledeći. Pre svega zbog potrebe da se u predstojećem periodu obave dodatne analize prelaska na novi sistem plata da se sagledaju svi problemi, izazovi koji mogu da se jave, te da se ostavi primeren vremenski period za prilagođavanje kako poslodavaca, tako i zaposlenih.

Drugi razlog zbog koga se pristupa izmenama zakona na ovaj način je potrebno da se izvrši kvalitativna procena i kvalitetna fiskalnih posledica novog načina obračuna plata svih zaposlenih u javnom sektoru i uradi sveobuhvatna analiza da ne bi došlo do narušavanja zadatog, tj. ciljanog učešća nivoa zarada opšte države u BDP, odnosno da on nekontrolisano ne poraste i time naruši finansijsku ravnotežu. I na kraju sagledavajući složenost samog postupka uvođenja i primene zakona raznorodnost profesija, zvanje u javnom sektoru, veliki broj značajnih obaveza za osnivače i poslodavce prilikom planiranja osnovica plata, a da se pri tome vodi računa da se ne naruši, ponoviću se, finansijska održivost budžeta, potrebno je ostaviti razuman vremenski period do primene ovog zakona kako ne bi došlo do kakvih negativnih posledica, kako na budžet, tako i na zaposlene, jer ruku na srce radi se o pitanju koje tišti sve nas i utiče na nas i naše živote, a to je pitanje plate zaposlenih.

Da je dobar Predlog, govori i Predlog budžeta za 2020. godinu i to posebno onaj deo koji se tiče povećanja, to smo već uradili rebalansom budžeta za 2019. godinu, povećanje dela zarada u javnom sektoru. Na taj način smo napravili neku ravnotežu i napravili smo jednu dobru osnovu da možemo koliko-toliko, da li će to biti ispravno, ali u svakom slučaju ispravno i uravnoteženo da osnovice u svim segmentima javnog sektora i javnih službi budu kako treba. Sa ciljem da reforme uspeju i da daju svoj puni efekat, predložen je 1. januar 2021. godine kao datum primene. U svakom slučaju to će tako i biti, jer sve ono što je obećala i ova i ona Vlada pre nje i svaka od 2012. godine svoj zadati cilj je ispunila i ovaj cilj će biti ispunjen.

Mislim da je sasvim ispravno i da ministarstvo ispravno postupa i da ćemo tamo negde, početkom 2021. godine govoriti i o platnim razredima i o svemu onome šta sleduje iz ovoga.

Drugi predlog zakona je Predlog zakona o agencijskom zapošljavanju. Čuli smo dosta toga u današnjoj raspravi. Evo i ja imam saradnike koji su agencijski angažovani, u službi u kojoj radim. Do sada je zavisilo od poslodavca korisnika kakvi će biti njihovi radni zadaci i njihov rad i odnos prema njima. U principu oni nisu imali ni radno vreme, ni godišnje odmore, ni plaćeno. Za razliku od takvih, svi oni koji su radili tamo gde radim ja, imali su i pravo na slobodan dan za versku slavu, imali su pravo sve ono što je imao i redovno zaposleni radnik u društvu.

Upravo jeste cilj ovog Predloga zakona da budu svi izjednačeni i zato me čude sve ove priče koje su bile do sada. Tačno je, od 2007. godine postoji taj način zapošljavanja, nije bio uređen kako treba, ovo jeste pravi način da se uredi da svaki zaposleni bilo agencijski zaposlen u društvu, kod privatnika, u javnom sektoru, bude isto tretiran, da ima ista prava i obaveze.

Ova oblast do sada nije nijednim propisom koji reguliše pitanje rada i radnih odnosa, bila regulisana i upravo je to i glavni motiv da se pristupi donošenju Predloga zakona, jer iako zakoni o radu nisu prepoznavali ovo pitanje, kao što sam rekao, bilo je mnogo zaposlenih na ovaj način. Zakon o radu je prepoznavao samo ugovorni odnos između zaposlenog i poslodavca, a rad zaposlenog preko agencije za privremeno zapošljavanje nije bio uređen. To je otvaralo mnoga pitanja o pravima i obavezama lica koja su preko agencije ustupana poslodavcu na privremeni rad, počev od razlika u visini plate zaposlenog preko agencije i zaposlenog kod poslodavca za isti rad tj. isto radno mesto, do prava na godišnji odmor, ono što sam malopre pomenuo, odsustva na rad, radno vreme i sve drugo što se tiče radnih odnosa.

Ovim Predlogom zakona se maksimalno štiti agencijski zaposleni i izjednačava u svim pravima i obavezama sa ostalim zaposlenima kod istog poslodavca. Takođe, ovim Predlogom zakona bliže se uređuje tj. definiše agencija za privremeno zapošljavanje, što do sada nije bio slučaj, potrebni uslovi za rad, kao i međusobni odnosi između agencije, zaposlenog i poslodavca, korisnika. O tome smo mnogo danas pričali istim jezikom, ali se izgleda nismo razumeli.

Drugi bitan razlog bilo je usaglašavanje našeg radnog zakonodavstva sa međunarodnim standardima Međunarodne organizacije rada i EU. Mnogi će reći da nam to ne treba. Treba. Treba podsetiti da smo mi 2013. godine u Narodnoj skupštini usvojili Zakon o potvrđivanju Konvencije Međunarodne organizacije rada, broj 181 o privatnim agencijama za zapošljavanje i upravo o njima danas i govorimo.

Predlogom zakona su bliže definisani uslovi za rad Agencije, koja dozvolu za rad dobija od ministarstva nadležnog za poslove rada, kao i ko ne može osnovati agenciju i o tome smo mnogo pričali, zakon definiše i rok od tri godine kao vremenski period u kome agencija kojoj je dozvola oduzeta ne može obavljati istu delatnost, jer je verovatno napravila nekakav prekršaj.

Ministarstvo vrši nadzor u postupku ispunjenosti uslova za rad i za otvaranje agencije, što do sada nije bio slučaj, kao i za izdavanje, produžavanje, oduzimanje i prestanak važnosti dozvole. Dozvole se izdaje na rok od pet godina i može da se produži, ukoliko ispunjavate sve zadate uslove.

Predlogom zakona se bliže uređuje zasnivanje radnog odnosa agencije sa ustupljenim zaposlenim, elementi ugovora o radu, ugovora o ustupanju zaposlenog između agencije i poslodavca, korisnika. Predlog zakona definiše i slučajeve u kojima postoje zabrana i ograničenje agencijskog zapošljavanja. U razgovorima sa sindikatima u cilju podsticaja neposrednog zapošljavanja radnika od strane poslodavaca korisnika, ograničeno je ustupanje zaposlenih preko agencije na 10% od ukupnog broja neposrednog zaposlenih. O tome je ministar mnogo više pričao u dosadašnjem izlaganju. Predlog zakona definiše i sve slučajeve do kojih može doći u toku angažovanja agencijskog zaposlenog, kao što su zaštita na radu, trajno ustupanje, zabrana zasnivanja radnog odnosa agencijskog zaposlenog i poslodavca, korisnika, nakon isteka vremena na koji je ustupljen.

Upravo sve ovo što sam rekao bila je tema i prethodnih dva sata i sve to definiše ovaj zakon. Ovaj zakon će uvesti red u sve one primedbe koje su imale moje kolege u današnjem izlaganju.

Osvrnuću se još samo na tri člana, na član 2, član 10. i 12, tiče se zapošljavanja u zemlji i u inostranstvu. Mislim da su i to ispravni i dobri članovi. Član 10. i 12. govore upravo o tome šta će biti kad bude. Da li ćemo biti nekad članovi EU ili nećemo, ali mi se pripremamo da i u tom trenutku budemo spremni i da ispoštujemo sve ono što je do države Srbije.

S obzirom da ja žurim na Odbor za finansije, ostaviću malo vremena kao ovlašćeni, za kasnije.

U danu za glasanje, SNS će podržati sve zakonske predloge. Hvala.
Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Gospodine ministre, koleginice i kolege, evo već treći dan diskutujemo o Predlogu zakona budžeta za 2020. godinu, o najvažnijem aktu u toku jedne godine koji donosi Skupština Republike Srbije.

Na moju veliku žalost, sem što su se putem pisma obraćali ministru, kolege iz takozvanog Saveza za Srbiju nisu učestvovale u radu i to govori o njima samima, to govori da ih ne interesuje budućnost, da ih ne interesuje razvoj Srbije, no samo njihova lična promocija. Sami sebi kopaju jamu, ne učestvuju u radu, nema ih pred narodom, ne žele da na jedan krajnje korektan i kvalitetan Predlog budžeta daju primedbe, ako ih imaju. Ni u ovoj trodnevnoj raspravi mi nismo imali ozbiljnijih primedbi, sem isticanja da je to predizborni budžet, što nije istina.

Ja bih ovo malo vremena što je ostalo u našoj poslaničkoj grupi naveo ukratko sve ono šta donosi ovaj budžet. Pre svega, to je pozitivna ocena Fiskalnog saveta u velikom delu Predloga budžeta, što nije bio slučaj do sada. Između ostalog se kaže: dobro planirani prihodi, dobro i konzervativno, za razliku od kolege profesora Jokića koji ne voli taj izraz, poreske politike i ispravno usmerene, rashodi planirani objektivno i poboljšana struktura, planiran realan rast BDP-a od 4%, deficit planiran 0,3%, odnosno 20,2 milijarde dinara, što je istorijski uspeh, ako znamo da je Predlog budžeta za 2014. godinu bio deficit 7% BDP-a, odnosno 2,2 milijarde evra. Pad javnog duga sa 51,9% na 50,3% BDP-a u sledećoj godini, a strategijom za 2021. i 2022. godinu taj pad se predviđa na 45-47% BDP-a.

Budžet je razvojan. Jeste razvojan. A zašto to kažem? Zato što je za kapitalne investicije predviđeno i planirano 199 milijardi dinara ili 15% budžeta. Primedbe koje je isticao i Fiskalni savet, a i kolege koje su učestvovale u raspravi u toku ova tri dana odnosile su se pre svega na povećanje plata u javnom sektoru. Nisu u pravu, i to je više puta istakao i ministar, navodeći da su plate povećane u zadnje tri godine, kada je u pitanju javni sektor. Tako da ona priča da je to predizborno povećanje plata ne pije vodu.

Zašto su povećane plate? Na kraju krajeva, plate u javnom sektoru su pre svega vrlo niske i treba motivisati te ljude koji rade da rade kvalitetno, da rade samopregorno i da znaju da će i oni imati benifite od svega ovoga što je učinila Vlada Republike Srbije u prethodnom periodu.

Drugi razlog koji je? Pominjali smo malopre, koleginica je pominjala mlade, kako zaustaviti mlade. Pa jedan od razloga i načina da zaustavimo naše mlade stručnjake jeste da povećamo plate. Kada to mislim, mislim pre svega na zdravstvo, mislim i na obrazovanje i ako stimulišemo lekare, ako stimulišemo medicinske sestre, imaće primanja koja su blizu primanja u Evropskoj uniji, kada pogledate troškove koji ih čekaju tamo, a na kraju krajeva, određenim zakonima smo omogućili da ti isti ljudi imaju i privatnu praksu i nakon onog svog posla koji rade u državnim ustanovama.

Kada kažem da nije predizborni budžet, opet ću se pozvati na ono što je i ministar više puta istakao, da je učešće plata u javnom sektoru samo 9,5% BDP-a, da je to ako je u pitanju Hrvatska 11,1%, ako je Slovenija 11,2%, a da je prosek na nivou cele Evropske unije 9,9%. To znači da radimo kvalitetno, da mislimo o budućnosti i da radimo za budućnost.

Ono što su kolege lekari više puta istakli u svojim diskusijama, ja bih to voleo da istaknem jer kod mene otvara neke emocije, to je pitanje lečenja u inostranstvu, pre svega lečenja dece. Znači, ovde u ovom budžetu van onih sredstava koje obezbeđuje Republički fond za zdravstveno osiguranje obezbeđeno je još 500 miliona dinara za lečenje pre svega bolesti koje ne mogu uspešno da se leče u našoj državi. Drago mi je da sam i ja učestvovao u mnogo odlazaka u inostranstvo i da su se deca uspešno vratila.

Na kraju, pomenuću moj grad Kraljevo, moram da ga pomenem. U ovom budžetu stoje, evo, reći ću samo tri stvari, to je nešto zašta sam ja isto emotivno vezan – urbana regeneracija, nastavak, prva zgrada je urađena i završava se, nastavak urbane regeneracije u Dositejevoj ulici, Moravski koridor i aerodrom Lađevci-Kraljevo. Hvala vam.
Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući, koleginice i kolege.

Čuli smo dosta toga danas, i ja kao član Odbora za privredu, a i član Odbora za finansije učestvovao sam u radu i u sastavljanju ove liste kandidata i za jednu i za drugu komisiju. Mogu vam reći, ne bih se ponavljao, sve ono što je bilo bitno za samu proceduru i za sam postupak izbora, o tome su govorile i jedna i druga predsednica, a o onome šta znači konkurencija, šta znači slobodno tržište sa ekonomskog aspekta za našu zemlju govorio je ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SNS gospodin Kovačević. Da je u nekom vremenu, a ja ću reći u vremenu prvobitne akumulacije kapitala, to je kod nas bilo otprilike od 2000. do 2007. godine, dešavalo se sve i svašta i da nije bilo zaštite konkurencije govori vam i to kad pročitate deklaracije različitih proizvođača da iza njih stoji jedan vlasnik. Neko tada nije vodio računa o zaštiti konkurencije.

Ovde je danas bilo govora i o SBB-u, o telekomunikacijama, o „Telekomu“. Da, ne samo Komisija za zaštitu konkurencije, nego i neke druge komisije i druge agencije nisu svojevremeno vodile računa o tome, ali ne samo o tome, nego stvorile su jednu veliku kompaniju koja je pokrivala preko 51% tržišta bez konkurencije, a za to vreme je ograničavala „Telekom“ i „Telekom“ nikako nije mogao godinama da ponudi uslugu za jedan dinar, što najzad u zadnjih par godina možete ostvariti i kod nas, a možete i kod konkurencije.

Sada nešto više reči o samim kandidatima, pre svega kada se radi o Komisiji za zaštitu konkurencije. Mi koji smo članovi Odbora i na Odboru smo istakli da je Komisija radila i u prethodnom mandatu kako treba i nismo imali neke konkretne primedbe na njihov rad, ali pošto SNS i naši koalicioni partneri žele da radimo bolje, da budu još bolji rezultati, u ovom trenutku od 24 ili 25 odličnih kandidata, kandidata sa imenom i prezimenom, sa radom iza sebe, odlučili smo se da izaberemo i novog predsednika Komisije, čoveka koji nije bio ni član Komisije, kao i tri nova člana Komisije i svi oni imaju perfektne biografije i siguran sam da će raditi još bolje no što je radila prethodna Komisija.

Kada govorimo o gospođi koja je izabrana za člana Komisije za hartije od vrednosti, ona je bila jedan jedini kandidat, znači, kod prethodne komisije tu je bilo, mogu vam reći, baš onako dobro glasanje, bilo je dobrih kandidata i samo najbolji kandidati su prošli, odnosno kandidati koji su dobili najviše glasova. U ovom slučaju, kod Komisije za hartije od vrednosti bio je jedan kandidat sa dobrom biografijom, sa dobrim radnim iskustvom, sa dobrim utiskom koji je ostavila u razgovoru sa Odborom i siguran sam da će ona raditi pre svega za interes ove države i da će polagati račune kao i svi ostali onome ko je i postavio i izabrao, a to je ova Narodna skupština, jer mi smo oni koji rukovodimo tim komisijama. One jesu nezavisne, ali zavisne su od Narodne skupštine Republike Srbije.

U danu za glasanje, u svakom slučaju, uradiću ono što sam uradio i na komisijama, glasaću za. Hvala.
Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući, po amandmanu.

Izrečene su ovde u obrazlaganju amandmana neke tvrdnje koje nisu tačne, dakle nisu ispravne. „Telekom Srbija“ a.d. je formirana 1997. godine, znamo svi kako je formirana, manjinski deo je prodat grčkim i italijanskim akcionarima, 49%, 51% je ostalo u vlasništvu pošte i prilikom te deobe imovina sva je ostala „Pošti Srbije“, a sve objekte koje koriste, sve telefonske centrale, normalno sada su promenjena vremena, centrale su mnogo manje nego što su bile, Telekom Srbija je plaćao i dan danas plaća i ovde preko puta u Takovskoj ulici, 15 evra po kvadratu, i na Vrškoj Čuki, i u Tutinu, i na Goču i bilo gde. Mislim da nisu izrečene prave konstatacije i istinite reči. Hvala vam.
Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Razumemo se odlično. Ne želim da pričam o privatizaciji. Svi znamo kakve su bile privatizacije i šta je urađeno ponovo 2007. godine, ili ne znam koje godine, kada su uzeti delovi „Telekoma“ od Italijane i Grka.

No, ono što stoji da Pošta i „Telekom“, kao delovi jedinstvenog PTT sistema su napravili jedan korektan ugovor i dobar deobni bilans.

Ja sam u jednom delu kasnije učestvovao u popisu imovine „Telekoma“ i Pošte. I ono što je najvažnije, Republika Srbija će ostati i sada je vlasnik onog što je najvažnije, a to su ono nacionalno bogatstvo svojni putevi i naše kablovske kanalizacije. I ko god da je radio privatizaciju, tada je to loše odradio, jer to nije izuzev, znači, sve ono što pripada vojsci, što pripada policiji, to je nacionalno bogatstvo.

U ovoj situaciji to je sasvim druga priča i tvrdim da Pošta nije oštećena, da li je neko nekad uzimao „Alkatel“ centralu u konkretno u mom Kraljevu, a nosilac posla bila je Pošta, pa jeste, bio je PTT sistem.

Upravo zbog toga se razmišljalo. Kada je pravljen deobni bilans da imovina ostane Pošti i da „Telekom“ plaća za sve ono što uživa kod Pošte je 15 evra po kvadratu, a Pošta će sigurno raditi svoj posao kvalitetno kako ga radi i u ovom trenutku, onaj posao koji radi i Pošta, odnosno „Dojče telekom“ i sve ostale pošte na svetu. Odvojili smo telekomunikacije od poštanskog sistema, samo to. Hvala vam.
Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Stvarno se više neću javljati.

Slažemo se u mnogo čemu. Pomenuli ste TT centrale, reći ću vam samo jednu stvar. Ni 10% tih TT centrala iz 1997. godine, nisu više u funkciji. Tehnološki, telekomunikacije su otišle toliko napred. Ja sam pomenuo malo pre Kraljevo. Nema više ni …, ostao je samo … koje je Kraljevo imalo. Sad su centrale, verujte to su ovi panovi mali kao jedan strujomer, tolika je centrala, a što se tiče deobe i dan danas i bivši radnici „Telekoma“ i sadašnji radnici „Telekoma“ i bivši radnici „Pošte“ i sadašnji radnici „Pošte“ imaju i akcije i određene dividende, a najveću dividendu dobija država. Više se stvarno neću javljati. Hvala vam.
Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Gospodine ministre, koleginice i kolege, evo već je 20 sati i 30 minuta i čuli smo danas dosta toga dobrog. Pre svega, ministre, vaše izlaganje je bilo kvalitetno, obrazlaganje ovog predloga zakona.

Većina kolega poslanika, da li je u pitanju opozicija ili pozicija, bili su korektni. Svi imamo suprotstavljena mišljenja, ali, bože moj, zato i jesmo tu. Posebno bih ovde istakao izlaganje predsednice Odbora za finansije i kolega koji su u Odboru za finansije, krajnje kvalitetno i krajnje korektno.

Dobro, čuli smo izlaganje malog Perice i kako on razmišlja o rebalansu budžeta, ali, bože moj.

Gospodine ministre, ja mislim da ovaj rebalans budžeta, prvi posle 2014. godine je kruna nečega šta se radilo u prethodnom periodu, u pravo u periodu od 2014. do sada. Kruna jednog teškog perioda koji stoji iza nas, perioda štednje, perioda odricanja. Mislim da je došao trenutak da svi oni koji su se odricali, a upravo ovim rebalansom budžeta o tome i govorimo, budu nagrađeni za to, i naši penzioneri i svi oni koji su zaposleni u javnom sektoru.

Čućete mnogo primedbi, čućete mnogo zamerki, ali nemojte ništa da vas čudi. Uspešne ljude uvek kritikuju i uspešnim ljudima zavide. I zato me ne čudi sve ono prozivanje našeg predsednika Aleksandra Vučića, jer svi oni, koliko ih ima tamo, pet, šest, 10, u onom SZS ili već u čemu, ni jedan delić onoga što je on uradio od 2012. godine do sada nisu ni pomislili da urade.

Tako i vi, vi kao ministar za ovo kratko vreme dajete odlične rezultate. I onda sam se iznenadio zašto vas onaj poznati kuvar Stevo Karapandža napada, dok nisam ukapirao da se ne radi o njemu, nego se radi o nekom čoveku koji je predavač i koji je samo sujetan, a koji iza sebe nema nikakve rezultate.

Sada bih se vratio na ono što je bitno i neću biti dug u svom izlaganju.

Budžetska kancelarija je sve ono što ste vi u Predlogu zakona dali sažmela i svako ko je hteo da to u skraćenoj verziji pročita, mogao je da sazna da su prihodi planirani od 1.292 milijarde, da je to uvećanje za 3,7%, da je to 46,4 milijarde, da su rashodi planirani za 1.316 milijardi, da je to isto 3,7%, da to iznosi 47 milijardi dinara, kao i da je deficit 23,6 milijardi dinara, odnosno 0,4% BDP, i da iznosi 3,7%, znači, kao i ona dva prethodna podatka.

Ovaj rebalans je rezultat dobrog rada, rezultat uspešnog rada, rezultat koji je dala i ova Vlada, predsednik Republike, pa, na kraju krajeva, i ova skupštinska većina.

Kratko bih prošao kroz nešto, jedan izveštaj koji nam zamera, koji nas u principu kritikuje a u stvari nam daje do znanja da se dobro radilo i da se kvalitetno radilo.

Kada govorimo o budžetskim prihodima za 2019. godinu, kaže se - povoljna makroekonomska kretanja na tržištu rada osnovni su razlog za bolju naplatu poreskih prihoda u 2019. godini, što iznosi preko 10%, a budžetski plan za gotovo 20 milijardi dinara, odnosno porez na dohodak će biti za oko 15 milijardi dinara veći od planiranog. Šta to govori? Govori da smo mnogo više ljudi zaposlili u ovom periodu, da mnogo više građana Republike Srbije radi, da stvara i da ti prihodi ulaze u budžet Republike Srbije.

Takođe, prihodi od akciza su premašili budžetski plan pretežno zahvaljujući intenzivnoj potrošnji iz naftinih derivata. I opet se radi o 15 milijardi dinara i opet se radi o znatnom povećanju u odnosu na neki prethodni period i u odnosu na ono što je planirano Predlogom budžeta za 2019. godinu.

Opet kaže - prihodi od poreza na dobit pravnih lica realizovani su u većem iznosu i opet je to nekih 8,8 milijardi dinara. Ovde bih pomenuo ono što niko nije pomenuo, da prvi put od kad je osnovano akcionarsko društvo Telekom Srbija a.d. ove godine je Vlada, koja je većinski akcionar, donela odluku da dividenda se ne isplati i da ne bude prihod u budžetu Republike Srbije, kako dividenda Vlade kao najvećeg akcionara tako i svih nas, malih akcionara, koji smo bili nekadašnji radnici PTT sistema ili Telekoma Srbije ili sadašnji radnici i da se ta dividenda, to ostvarenje investira i da Telekom Srbija poboljša svoju bazu i da uloži sve u investiranje.

Takođe, neporeski prihodi biće veći od inicijalnih za oko 10 milijardi dinara. Stoga ne stoji ono zapažanje da, znači, to su ona sredstva koja smo stvarno svojim radom i svojim uštedama ostvarili.

Onda prelazimo na budžetske rashode. Kaže - budžetski rashodi predviđeni su, i to su većina od naših kolega danas i istakli, za dečiju zaštitu preko pet milijarde dinara, za Moravski koridor, koji je meni posebno drag, predviđeno je sredstava koliko je predviđeno i još je povećano ovim rebalansom budžeta. Ali, kad govorimo o izgradnji auto-puteva, moramo da primetimo da svaki novi auto-put donosi novo zapošljavanje, da i on sam ubira neke nove prihode i da ostvaruje ostatak dohotka.

Obzirom da znam da iza mene ima dosta mojih kolega koji bi rekli neku pozitivnu reč, a ovaj rebalans budžeta zaslužuje pozitivnu reč, nažalost, malo smo govorili o ona dva predloga zakona koji su takođe na dnevnom redu, ovde bih završio.

U svakom slučaju, u danu za glasanje ću glasati za Predlog rebalansa. Hvala.
Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Koleginice i kolege, u jednom trenutku poradovao sam se da će ova diskusija se odužiti i da ćemo duboko u noć završiti ovu raspravu o autentičnom tumačenju. Jer, krenuli smo o autoputevima Srbije i to mi je baš bilo izuzetno zadovoljstvo. Krenuli smo o autoputevima koji za vreme Vlade predsednikove i Aleksandra Vučića i ove skupštinske većine je urađeno baš mnogo. Nažalost, dođosmo smo tamo negde do Jagodine, preskočili smo Batočinu. Tačno je, 420 dinara do Batočine i tu smo stali. Idemo dalje.

Posle predsednika skupštinskog Odbora za finansije i ovlašćenog ispred SNS, gospođe Aleksandre Tomić, stvarno je teško govoriti, jer ona je to studiozno, dosta dobro i profesionalno objasnila sve, sve ono što mi kao članovi odbora radimo evo već četiri godine, biće hvala bogu, tamo negde zime u punom kapacitetu, a oni svi silni materijali koji vas čekaju tamo u skupštinskoj, u vašim poslaničkim grupama govore da radimo dobro i da radimo kvalitetno.

Čim je ovakav Predlog autentičnog tumačenja ovde došao, nije on došao zato što je kako smo čuli ovde, tražio neko iz Evropske investicione banke, baš ih briga za to, ili iz EU. Tražilo je određeno ministarstvo. Tražilo je zato što je kontrola leta Srbije i Crne Gore tražilo to od svog resornog ministarstva. Resorno ministarstvo se obratilo nadležnom odboru i to je odmah ušlo u skupštinsku proceduru. Zašto treba tako i zašto to treba usvojiti? Upravo zato što sam i ja životno zainteresovan da se i aerodrom „Lađevci“ kod Kraljeva opremi i da sa zimskim redom letenja počnu letovi sa tog aerodroma, a ne kao što je do sada jedanput nedeljno. Isto to važi i za aerodrom Niš i nadam se za budući aerodrom tamo na „Ponikvama“, jer alternativa „Nikoli Tesli“ mogu samo da budu „Lađevci“ ili Niš, ja mislim pre svega „Lađevci“, jer tamo su meteorološki uslovi mnogo bolji.

Takođe, više puta izrečena neistina da su iz Evropske investicione banke tražili da postoji drugostepeno odlučivanje. Lepo piše u našem zakonu da je Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki za rešavanje u drugom stepenu. Upravo zato što je naše zakonsko rešenje i ono na koje se poziva EIB i koja se zastupa u EU nisu konzistentna, nisu ista, došli smo i tražili smo ovo autentično tumačenje.

Šta dalje reći, sve je baš rečeno i o tome da su izmene i dopune Zakona o javnim nabavkama, gde smo imali sesije prethodnih dana, u proceduri. Mislim da je Zakon o računovodstvu ušao, mislim i taj Zakon o javnim nabavkama. U svakom slučaju, ne govorimo mi iz SNS da smo najpametniji, da sve znamo i da je sve idealno. Nije. Zatekli smo mnogo lošeg i trudimo se da to bude bolje i da ispravljamo korak po korak. Za razliku od onih koji kampuju, koji letuju i nemaju ideja, koji ne žele da ovde suprotstave mišljenja svima nama, i vama koji ste tu iz opozicija i nama iz vlasti, da kažu da nešto ne radimo dobro i da nam ponude rešenje. Nažalost, njih nema.

Hvala vama koji učestvujete u radu. E, sad, da li se vi borite za svoje političke poene, sasvim je normalno da se borite, ali ne može niko pobediti one koji rade i koji stvaraju za budućnost. Mislim da ćemo ostati na tom putu. Hvala vam.
Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Gospodine ministre, koleginice i kolege, iz dosadašnjih diskusija vidi se da je većinsko mišljenje da treba usvojiti ovaj Predlog izmena i dopuna Zakona i ja se pridružujem tome. Tu ima dosta studenata koji iz određenih, opravdanih razloga, verovatno privatnih, ličnih, nisu uspeli da završe fakultet do sada.

Jeste to dugačak vremenski period od 1998. godine do 2019. godine, 21 godina. Verovatno da ima i ljudi koji nemaju nameru ni da nastavljaju, ni da završavaju fakultet. I upravo zbog toga, ja bih podržao pojedina izlaganja kolega koja smo danas čuli, da se u ovom periodu koji je ispred nas ustanovi, odnosno da fakulteti preuzmu na sebe obavezu, da li kroz anketu, da li kroz šta, da vidimo koliko tačno ima ljudi koji žele da završe fakultete i koliko ima onih koji već godinama i ne razmišljaju o fakultetu. Ja znam dosta njih.

Ovde bih stao što se tiče samog zakona, jer znam da iza mene govore dva uvažena profesora, doktora, koji su svoj ceo životni i radni vek posvetili tome i mislim da mnogo više i znaju o ovoj temi od mene.

Ja ću ovde pomenuti samo onu sramotu koja se dešava sa blokadom zgrade Rektorata. Oni koji nisu sposobni da se sučeljavaju mišljenjima, kojih nema preko puta, koji nemaju ideja, koji su jedino uspeli samo da unište sebe, sebe kao deo opozicije, koji pokušavaju nama koji smo vladajuća većina da nametnu da sami sebe uništimo i da im predamo vlast bez izbora, bez volje naroda, pokušali su, ali zloupotrebljavajući nečiju tuđu decu, a ne svoju, da sprovedu svoje političke ciljeve, političke ciljeve kojih nema, koje nigde nisu pokazali i koji su, verovatno, ona davna istorija koja je bila od 2000. do 2012. godine, ciljeve bogaćenja i punjenja sopstvenih džepova.

Draga gospodo, dajte ideje, jer na ovaj način nećete pobediti ni Aleksandra Vučića, ni SNS. Samo terate sebe u još veću izolaciju. Nemojte ni pomišljati.

Danas sam pročitao par stavova gde uporno odbijanje izlaska na izbore, bojkot kao jedino rešenje, pominje se i ono što je pominjao i gospodin Jova Bakić, neke duge noževe. Nemojte to da sanjate. Srbiji je dosta bilo i ratova, i bratoubilačkih i bilo kakvih. Srbija želi budućnost, Srbija hoće budućnost, Srbija hoće da živimo kao ostali normalan svet i to je većinska Srbija. To je Srbija koju vodi Aleksandar Vučić i SNS. Hvala vam.