Ne slažem se sa vama i ovo je još jedan dokaz da pojedinci imaju za cilj da plaše poljoprivrednike i da im govore podatke koji nisu tačni.
Apsolutno nije tačno da će zemljište lošeg kvaliteta ostati njima, a da će ono dobro ići za neke investitore, pri tom naše prijatelje, kako to vi kažete. Smatram da je to zaista neozbiljan pristup u tumačenju zakona i odredbi zakona koji su izuzetno ozbiljni i kojima smo zaista prišli sa dužnom pažnjom. Ja odgovorno tvrdim da se radi o odličnom zakonu, zakonu koji ide u korist poljoprivrednika.
Vi kažete – šta će biti za njih? Biće, dakle, svo poljoprivredno zemljište. Ovaj zakon kaže da je to zemljište i ono najboljeg kvaliteta koje se koristi za poljoprivredu, kao i ono koje može biti iskorišćeno za poljoprivredu. Znači, koje se može privesti nameni.
Po podacima, evo koliko se u Vojvodini zemljišta ne koristi - gotovo 50%. Pedeset posto se daje u zakup. Ako hoćemo sada da budemo baš sto posto precizni, pa da kažemo – ajde, u centralnoj Srbiji su podaci nešto slabiji, odnosno slabija je iskorišćenost, ali evo u Vojvodini. Pa, molim vas, od ovih 50%, 30% pod uslovom da damo, a to je do maksimum 30%, ostaje još 20%.
Gospodo, neko mora da obrati pažnju na poljoprivredno zemljište, a ne uvek jedni isti na nivou lokalnih samouprava da dobijaju najkvalitetnije, nego poljoprivredno zemljište je poljoprivredno zemljište. Čak i onih 12.000 močvarnog zemljišta, trstika u Vojvodini mora da se obradi. Mi smo to predvideli ovim zakonom, mogućnost da se to zemljište kroz krajnje povoljan pristup, odnosno na povoljan način dodeli onima koji će da ga iskoriste za sadnju biljaka, za proizvodnju biomase. A svima su nam bila puna usta kada smo govorili o proizvodnji energije iz obnovljivih izvora.

Zahvaljujem.
Nije lepo, kako bi to rekla jedna naša uvažena narodna poslanica, stalno iznositi neistine i govoriti paušalno, iznositi dezinformacije.
Što se tiče restitucije, evo podataka ovde za svaku opštinu i za svaki okrug, podaci Agencije za restituciju. Dakle, potraživanja po ovom osnovu 91.370 hektara. Evo podataka o broju poljoprivrednih gazdinstava koja trenutno zakupljuju zemljište državno poljoprivredno u Vojvodini – 4.485, u centralnoj Srbiji – 778, ukupno 5.263 hektara. Evo, izvolite.
Evo ovde podataka, za koje sada nemam vremena, s obzirom na ograničeno vreme za amandmane, za celu Srbiju, dakle, po opštinama, koji govore koliko je državnog zemljišta na teritoriji svake opštine, koliko je zemljišta izdato, koliko je bilo na javnoj licitaciji ostalo neizdato i koliko je sada u crvenoj zoni.
Evo, izvolite, gospodo. Dakle, svima je na raspolaganju, kao što je bilo na raspolaganju našim poljoprivrednicima, posebno onom koji je organizovao proteste, a sve vreme učestvovao sa nama u pripremi ovog zakona.
Izvolite, gospođice Jerkov, posle dođite, molim vas, pogledajte. Ovo crveno je stanje korišćenja poljoprivrednog zemljišta, dobra od opšteg interesa Republike Srbije.
(Jovan Marković, s mesta: Možemo li da uzmemo?)
Možete, izvolite.

Poštovani narodni poslaniče, vidite i sami koliko je bilo teško doneti predlog koji bi bio prihvatljiv za sve. Na raspravi u načelu čuli smo da je ovo zakon za centralnu Srbiju od Vojvođana, sad vi kažete da je ovo zakon za Vojvodinu. Znači, niko dovoljno zadovoljan, ali hajde da se vratim na amandman.
Pre svega želim da kažem da po Ustavu Republika Srbija raspolaže i upravlja poljoprivrednim zemljištem u državnoj svojini, a lokalne samouprave su odgovorne za donošenje godišnjeg programa zaštite uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta.
Dakle one su praktično korisnici. U tom lancu, izuzetno je važno da kada lokalne samouprave odrade svoj deo posla, jer ukoliko ga one ne odrade, mi nadalje ne možemo da sprovodimo zakon. Iz prethodnih godina, iz prakse, mi smo zaključili da lokalne samouprave uprkos postojećim novčanim kaznama često se oglušavaju o zakonsku obavezu i ustavnu obavezu. Iz tog razloga smo ovo doneli, ovu preporuku, da se obustavi privremeno transfer pripadajućih sredstava lokalnoj samoupravi, kako bi ažurirali, da na vreme odgovore obavezama prema zakonu i prema Ustavu, a bez toga mi ne možemo da sprovodimo nadalje zemljišnu politiku.
To je kada se govori o ovom vašem amandmanu. Što se tiče ovog pitanja, zašto vi iz centralne Srbije ne možete kupiti zemlju u Vojvodini, a opet bih se vratila na ono pitanje što ste vi meni prošli put postavili, šta radimo u susret 1. septembru 2017. godine?

Uvaženi narodni poslaniče, istina je da smo mi prihvatili četiri vaša amandmana, ali na ovaj drugi zakon - Zakon o zaštiti zemljišta. Time smo pokazali našu želju da sve amandmane dobro razmotrimo.
Što se tiče amandmana na Zakon o poljoprivrednom zemljištu, prilika je možda da kažem da smo posle rasprave u načelu, prihvatili 13 amandmana, da su amandmani pažljivo razmotreni i da su na bazi onoga što su oni sadržali u obrazloženju i na bazi skupštinske rasprave, na mnoga pitanja koja su bila tada otvorena kroz ove amandmane smo pozitivno odgovorili.
Ja isto želim da iskoristim ovu priliku i da pozdravim sve naše predstavnike udruženja poljoprivrednika koji nas prate sa galerije i da kažem da su oni deo onih koji su učestvovali u pripremi ovog zakona, i da još jednom ponovim da je zaista odrađen zakon u skladu sa najvišim načelima, da je u interesu poljoprivrede i da je u interesu naših poljoprivrednika. Zahvaljujem.

Predsedniče Skupštine AP Vojvodine, želim da se zahvalim vama i želim da se zahvalim vašim saradnicima što su uzeli učešće u radu današnje naše sednice, ali ne samo na tome, već i što su sa nama zajedno radili u okviru dana predviđenih za javnu raspravu. Tako je organizovan i okrugli sto. Organizator je bio Sekretarijat pokrajinski i na tom okruglom stolu su se razmatrali predlozi iz nacrta zakona.
Jedan od predloga, koji je potekao od predstavnika Sekretarijata, bio je u utvrđivanju obaveza Ministarstva poljoprivrede prema Ministarstvu finansija, kada se radi o potrebi preduzimanja dodatnih mera, a da bi se lokalne samouprave na neki način uozbiljile i da bi im se stavilo do znanja da moraju da rade na donošenju godišnjeg programa. Od vas je i potekla ideja da to zakonom bude i precizirano i zbog toga je tada predloženo da se doda odredba „bez odlaganja“. Znači, ministar nadležan za poslove poljoprivrede bez odlaganja obaveštava ministra finansija o potrebi obustavljanja transfera sredstava.
Mi smo to prihvatili, ali u međuvremenu smo imali jedan amandman koji ovo prihvata, a pri tom preciznije definiše i rok, pa kaže – bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana. Mi smo taj amandman prihvatili, a to znači prihvatanje i onoga što ste vi predložili u okviru okruglog stola koji je bio 7. avgusta, a i kasnije kroz amandmane.
Želim da vam se zahvalim za taj predlog, kao i da kažem da smo na ovaj način prihvatili sugestiju Agencije za borbu protiv korupcije.
Što se tiče poslanika LSV koji kaže da ministarstvo treba da preuzme na sebe obavezu za slučaj da lokalna samouprava ne donese godišnji program, da taj isti program pripremi i donese ministarstvo, moram da kažem da je po važećem zakonu, član 64. stav 5, predviđeno da to upravo uradi AP Vojvodina. Do sada ta nemogućnost nije korišćena. Pokrajina se nije odazivala i nije donosila program za račun lokalnih samouprava. Samo toliko kako bismo znali precizne informacije.

Samo kratko.
Dakle, prihvaćen je amandman koji glasi: „odmah, a najkasnije u roku od 15 dana“, tako da nema nesporazuma. To je amandman koji je podnet od strane nekoliko narodnih poslanika, a suština amandmana je takva da pokriva interesovanje većine drugih poslanika, a pre svega poslanika Skupštine AP Vojvodine.
Što se tiče ovih poslova koje se odnose na poljoprivredno zemljište PKB itd., podsetiću vas da se radi o sporazumima iz 2008. i 2009. godine, sporazumi koji su zaključeni između Vlade, Direkcije za imovinu, PKB. Dakle, toliko o ovom delu koji se odnosi na pripisivanje poljoprivrednog zemljišta, korporacije PKB.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslaniče, prvo u ovom delu koji se odnosi na obustavu transfera sredstava prema lokalnim samoupravama koje ne poštuju obavezu donošenja godišnjeg programa i sprovođenja javnog nadmetanja, ja moram da kažem da je to predlog koji je potekao od više poslanika, od udruženja i mi želimo da ovaj predlog nikada ne zaživi u smislu da bude potrebno da se uopšte donosi ta odluka o obustavi sredstava.
Mi očekujemo da će ova mera biti dovoljno upozoravajuća za nadležne u lokalnim samoupravama.
Što se tiče tabele koju ste vi pokazali, tj. koju sam ja pokazala, a vi je gledali, u svakom slučaju, za mene je ohrabrujuće to što ste vi saglasni sa tim podacima koji su nedvosmisleni i koji jasno kažu kakvo je stanje na terenu. To stanje je takvo zahvaljujući aktuelnom zakonu, zakonu koji nije uspostavio sistem u zemljišnoj politici, zakonu koji mi sada želimo da promenimo, jer više nismo dovoljno bogati, niti imamo dovoljno vremena da čekamo da se neki nadležni u nekim lokalnim samoupravama, da se oni koji su uzurpirali zemljište godinama unazad, oni koji su bili privilegovani sada konačno dovedu pameti i da se ta slika promeni.
Dakle, mi više nemamo vremena, ne želimo da čekamo, menjamo zakon i uvodimo oštrije kazne koje će svakog od nas sasvim sigurno dovesti u situaciju da razmišlja o svojim postupcima, da ne budu greške kao što su do sada bile, da ne budu greške iz 2002, 2003, 2005, 2011, 2012, 2013. godine. Nebitno kada, ali situacija se mora konačno i definitivno promeniti.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslaniče, mi na Vladi zaista razgovaramo o svim problemima, pa i o pitanjima poljoprivrede. Postavili ste mi pitanje da li razgovaramo? Naravno da razgovaramo, zajednički donosimo odluke i odluke koje su u interesu građana Srbije.
Ovaj deo koji se odnosi na sumnju da li je odluka ustavna ili je protivustavna, želim da iskomentarišem samo na jedan način koji se do sada možda nije čuo, ali je jedinstven. Da li se neko pita i da li postavlja pitanje odgovornosti prema agroekološkoj godini, agroekonomskoj godini i prema poljoprivrednicima koji će zbog nečije neažurnosti, neodgovornosti i zbog čekanja da se na drugom mestu i na drugom nivou reše problemi ostati te godine bez zasejanih parcela, bez prinosa i bez prihoda za život?

Uvaženi narodni poslanici, tačno je da smo mi predložili da poljoprivredno zemljište koje se ne koristi za poljoprivrednu proizvodnju, najmanje tri agroekonomske godine ponudimo da damo na besplatno korišćenje.
Tačno je da smo u toku javne rasprave kao sugestiju od sagovornika dobili to da se u okviru ovog člana svakako treba uključiti i mogućnost javnog nadmetanja bez obzira što se radi o zemljištu koje nije korišćeno u prethodne tri godine, i mi smo to i usvojili i prihvatili.
Zemljište koje će biti dato na besplatno korišćenje biće dato kroz javno nadmetanje sa početnom cenom nula dinara. Šta to znači? To znači da ono zemljište koje tri godine unazad nije korišćeno za poljoprivredu će ponovo moći da bude korišćeno, a za slučaj da bude više zainteresovanih biće javno nadmetanje sa početnom cenom nula dinara.
Ovo je inače formulacija koja je prihvaćena od strane učesnika u javnoj raspravi, pre svega, od pokrajinskog sekretarijata. Mi smo kroz ovo obrazloženje amandmana koji su dostavljeni u kontekstu ovog člana pokazali da smo prihvatili i primedbe, odnosno sugestije Agencije za borbu protiv korupcije, tako da ništa praktično nema što je nesporno, a to što vi sada pominjete podatke koji su, naravno, podaci se o izdavanju zemljišta u zakup iz godine u godinu menjaju. To je tačno, ali je činjenica da unazad nekoliko godina oko 30% raspoloživih površina se izda.
Znači, jedne godine je 240 hiljada, druge godine 250, treće godine 270. U principu tačni podaci u hektar ovde nisu ni važni. Važno je koliko je to od ukupnog dela raspoloživog zemljišta predmet korišćenja u poljoprivredi. Mi želimo da poljoprivredno zemljište koje je u državnoj svojini, koje je dobro od opšteg interesa bude iskorišćeno mnogo, mnogo više, nego što je postojeće 30%.

Zahvaljujem, mislim da je reč o nesporazumu.
Dakle, kada se govori o zemljištu koje će se dati na besplatno korišćenje, prvi preduslov je da je ne dat u zakup, znači da nije izdavano u zakup i da je nekorišćeno. To podrazumeva i ovaj slučaj uzurpacije koje vi pominjete.
Ako je uzurpirano u jednoj od prethodne tri godine, onda ono više nije za namenu koju mi predviđamo ovim članom, nego ide u redovan program davanja u zakup.
Znači, svo zemljište koje je u državnoj svojini za područje jedne opštine, katastarske opštine, mora ući u godišnji program. Tako da je ova naša formulacija šira u odnosu na formulaciju koju vi predlažete i Pokrajinski sekretarijat.
Pri tome, želim da kažem na temu špekulacija. Ja mislim da su one u potpunosti isključene činjenicom da će to zemljište biti dato na javno nadmetanje, neće biti treći krug, kako predlaže Pokrajinski sekretarijat, iz čisto praktičnih tehničkih razloga, jer potrebno je, da se organizuju dva kruga, da bi se zemljište dalo u zakup i da bi se moglo stići da ono bude obrađeno u skladu sa agro-ekološkim rokovima.
Ako bi ostavili da to bude treći krug, mi bi, praktično, izgubili dragoceno vreme. Ovako sa javnim nadmetanjem, sa početno cenom od nula dinara, mi prosto obezbeđujemo jednu transparentnost u ovom postupku, praktično ne dajemo mogućnost za špekulacije i rešavamo problem.
Na temu inspekcijskih službi, 18 inspektora imamo koji se bave poljoprivrednim zemljištem.
Inspektori su raspoređeni na celoj teritoriji Republike Srbije, oni su efikasni, mislim da su dovoljno efikasni kada se ima u vidu koliko je prijava prekršajnih podneto, oko 111 trenutno imamo inicijativa za prevođenje poljoprivrednih gazdinstava u pasivni status, upravo na opštini Vojvodine, to dovoljno govori o tome da su oni efikasni, naravno trudićemo se da još ojačamo ove kapacitete i da ih dobro organizujemo.

Evo da iskoristim ovu mogućnost, da vas podsetim na član 9. Zakona o poljoprivrednom zemljištu, koji jasno govori o tome kako se uvodi u posed novi zakupac, i podsetiću vas na poljočuvarsku službu, u okviru lokalnih samouprava, koje imaju svrhu i obavezu da sa zakupcem uspostave, snime parcelu i da ga uvedu u posed, a naša nadležna inspekcija kontroliše sprovođenje zakona, tako da lokalna samouprava, poljočuvarska služba, poljoprivredna inspekcija, mi u Ministarstvu i nadležne službe, lokalne samouprave sigurno možemo da odgovorimo zadatku koji je predviđen ovim zakonom. 

Samo kratko.
Pre svega, kada se radi o biomasi, o zemljištu koje je predviđeno za proizvodnju biomase, želim da kažem da smo mi predvideli posebne olakšice i one se odnose od prve godine za narednih 30 godina. Biomasa u smislu gajenja biljaka koje će obezbediti kontinuirano snabdevanje postrojenja za proizvodnju bioenergije.
Ovi zasadi naravno moraju poštovati pravila Zakona o zaštiti životne sredine. To je predviđeno aktuelnim i važećim Zakonom o poljoprivrednom zemljištu, a što se tiče investicija koje bi eventualno zakupac na određenom poljoprivrednom zemljištu mogao da sprovede za sve investicione radove koji prevazilaze uobičajene aktivnosti na poljoprivrednom zemljištu koje je zakupljeno, potencijalni zakupac, investitor, mora dobiti saglasnost od nadležnog ministarstva, a naravno samu odluku donosi jedinica lokalne samouprave.
Dakle, prethodna saglasnost, a onda konačna odluka lokalne samouprave. Hvala.

Kada se radi o vašem tumačenju ovog amandmana, želim da kažem da je u subotu održan Odbor za poljoprivredu, da su na Odboru bili prisutni predstavnici Agencije za borbu protiv korupcije. Mi jako uvažavamo rad nezavisnih državnih organa i bilo nam je drago što su pratili naše aktivnosti u pripremi ovog zakona.
Dakle, sve ono što su oni izneli kao sugestije i kao svoje sumnje da li će zakon biti dovoljno transparentan, mi smo na odboru i javno prezentovali. Prihvatili smo amandmane tamo gde je moglo da dođe do neke eventualne zloupotrebe, a kada se radi i roku za podnošenje žalbi, mi smo i tada predočili da su ovo izmene i dopune važećeg zakona, a da je važećim zakonom, članom 64. stav 3. već predviđena dvostepenost u podnošenju žalbi, na šta su oni bili zadovoljni našim obrazloženjem i uopšte kompletnim našim pristupom, kada se radi o želji da se donese što je moguće bolji zakon, zakon koji će biti transparentan, zakon koji će ostavljati minimalne šanse za korupciju, za špekulativne radnje. Zbog toga smo bili spremni da saslušamo svačija mišljenja, a posebno njihova.
Još jednom da podvučem, da su oni sa ovog zasedanja otišli zadovoljni, jer su dobili odgovore na sve ono što njima u prvom momentu nije bilo dovoljno jasno. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslaniče, ja sam se nasmejala, ali ne zbog vaše priče, nego zbog činjenice da zaista očekujemo svi mi ovde da kada govorimo o ozbiljnim stvarima, se ozbiljno i pripremimo.
Vi ste pomenuli 70.000 poljoprivrednih gazdinstava koja će biti ovim zakonom ugrožena, porodica, ovaj broj ne znam kako ste i na koji način došli do njega, čak i da niko od postojećih zakupaca ne iskoristi mogućnost da zakupi zemljište to je 4.400 gazdinstava u Vojvodini, 770 gazdinstava u Srbiji, što je prosto nemoguće i što se neće desiti, jer naš cilj nije da zakupi samo oko 5.000 gazdinstava državno zemljište nego da to zemljište koristi mnogo, mnogo više gazdinstava.
Naš cilj jeste da se donesu zakoni koji neće biti koruptivni. Vlada i ministarstvo se bore protiv korupcije i mi ćemo tu bitku sasvim sigurno i dobiti. Koliko želimo da pomognemo poljoprivredi dovoljno govori taj podatak što mi zaista kroz konkretne akcije, kroz konkretne mere pomažemo poljoprivrednicima.
Upravo iz tih razloga mi smo uspeli da dobijemo saglasnost od Vlade da se deo državnog resursa da poljoprivredi. Da li vi znate šta to znači za srpskog poljoprivrednika, prosečnog malog, srednjeg poljoprivrednika i vi sada hoćete da kažete da je to koruptivan zakon.
Molim vas, zaista očekujem i od vas kao i od drugih poslanika, kao i mi što se ozbiljno pripremamo, da se i vi ozbiljno pripremate, ne zbog nas, nego zbog ovih poljoprivrednika koji slušaju i koji prate šta mi pričamo i šta mi radimo i koji ne zaslužuju da budu pogrešno informisani i da budu zbunjeni i da budu sluđeni.

Zahvaljujem.
Poštovani predstavniče Skupštine AP Vojvodine i poštovani narodni poslanici koji ste intervenisali na Predlog zakona ovim članom, želim da izjavim i da kažem da smo mi delimično prihvatili amandman Skupštine AP Vojvodine, vaš amandman, odnosno deo koji se odnosio na cenu zakupa u prvom, odnosno drugom krugu javnog nadmetanja.
Međutim, ono zbog čega u celini amandmani nisu prihvaćeni odnosi se na deo koji se tiče oglašavanja nakon sprovedenog javnog nadmetanja. Vaš predlog jeste da oglašavanje bude putem oglasne table. Mi to nismo prihvatili. Mi smo mišljenja da je jedan bolji, sigurniji i precizniji način kada svaki učesnik u licitaciji dobije odluku zvaničnim putem, poštom, sa povratnicom koja nam garantuje da je on lično dobio tu odluku.
Ako bismo prihvatili baš predlog da rok teče od momenta oglašavanja na oglasnoj tabli, pitanje je koliko bi naših poljoprivrednika znalo kada će biti rezultat objavljen na oglasnoj tabli, koliko bi njih bilo u mogućnosti da dođe, koliko bi njih bilo u mogućnosti da to vidi. Prosto, postoji i ona druga otvorena mogućnost za velike zloupotrebe i u tom slučaju.
Zbog toga smo mi predložili i mišljenja smo da je ovo jedan ispravniji postupak, ispravniji način, pri čemu se i oglašavanje na oglasnoj tabli ne isključuje kao mogućnost, ali to je ona druga dodatna mogućnost.
U svakom slučaju, zvaničan dopis, koji je zvanično poslat, zvanično uručen svakom onom ko je učestvovao u javnom nadmetanju, je prva i obavezna mogućnost, a druga mogućnost može biti i oglasna tabla.