Zahvaljujem.
Ne znam zašto bi ovaj zakon bio izvrgnut podsmevanju. Naprotiv, nisam učestvovala u pisanju ovog zakona. U pisanju zakona učestvovali su profesori univerziteta koji su stručnjaci za pitanja i stočarstva i veterine i verujem da su oni uradili kvalitetan posao. Moram da kažem da sam pročitala zakon, zaista sam se udubila u onoj meri u kojoj joj sam smatrala da je neophodno, s obzirom, da imam puno poverenja u stručnu radnu grupu koja ga je pripremili i zaista nisam uočila neke nedostatke na koje bih trebalo da ukažem svojim saradnicima, da ukažem Odboru za poljoprivredu ili lično da ih ispravim. Ja sam i očekivala, i to se i dogodilo, da stručnjaci za ovu oblast se ili na Odboru ili na skupštinskoj raspravi oglase i da kažu svoje primedbe i svoje sugestije i ja se vama zahvaljujem.
Što se tiče primedbi ja ne vidim suštinske primedbe. Uglavnom su vaše primedbe terminološkog karaktera. Znate, ja sam obraćala pažnju na suštinu i na ono što treba da postignemo ovim zakonom. Zaista, nisam baš obratila pažnju da li je ispravnije terminološki reći „proizvodnja sperme“ ili „seme za veštačku osemenjavanje“.
Ali, vi ste zaboravili da su ovo izmene i dopune Zakona o stočarstvu, da je Zakon o stočarstvu usvojen 2009. godine. Sada se ne bih obraćala vama da vi meni ne biste tražili posle da replicirate, ali bih vas zapitala – gde ste vi bili 2009. godine kada je donet zakon? Ja, kao profesor univerziteta sam radila sa studentima, ali mislim da je vaša pozicija tada bila baš takva da ste mogli da kreirate terminologiju više, nego što sam ja, mnogo više, jer koliko znam vi ste bili i direktor Uprave za veterinu i sve ove godine svog radnog iskustva vezujete se za veterinarsku struku i veterinarsku praksu.
Ali, naravno, slažem se sa vama, ako vi mislite da je ispravnije „seme za veštačko osemenjavanje“ da predložim radnoj grupi da se izmeni taj termin i neće biti ništa sporno, isto ovo da li se zvala glavna ili centralna odgajivačka organizacija i to nije sporno.
Smatram da ne treba da nalazimo jedni drugima zamerke u tom terminološkom smislu prosto da suočimo argumente i da kao stručnjaci za određenu oblast nađemo najbolje rešenje. Vi uputite amandmane, a naravno mi ćemo zaista bez imalo malicioznosti, neko mi je malopre rekao da sam maliciozna, zaista sve mi se može pripisati, ali da osobina mislim da ne može, tako da u tom delu mislim da nema ništa sporno.
Ovaj deo koji se odnosi na to da mi suviše površno shvatamo značaj samog postupka veštačkog osemenjavanja koliko je važno da on bude stručno sproveden i koliki je njegov značaj u tom zootehničkom i svakom drugom smislu, to prosto ne stoji, iz prostog razloga što mi jesmo predvideli mogućnost da odgajivač vrši veštačko osemenjavanje u sopstvenom stadu, ali pod određenim uslovima, a ti određeni uslovi su predviđeni onim prvim zakonom, odnosno zakonom iz 2009. godine i ti uslovi se sada ne menjaju. Znate, pa, evo, vidite sad ćemo još da dođemo do toga da vi niste dobro čitali zakon ili niste dobro zapamtili ono što ste predlagali 2009. godine.
Dakle, evo, u članu 38. piše da je taj odgajivač, odnosno stočar koji će moći da vrši veštačko osemenjavanje u sopstvenom stadu, čovek koji mora da ima minimum srednju stručnu spremu, poljoprivrednog ili veterinarskog usmerenja i naravno one druge dodatne edukacije koje se tiče na stručno osposobljavanje.
Sada dolazimo, kratko ću se ponovo osvrnuti, moram da se osvrnem i na ova pitanja stočnog fonda, znate kako, statistika je čudna nauka, prosto podaci su takvi kakvi su i oni nedvosmisleno pokazuju trend smanjenja stočnog fonda svih vrsta domaćih životinja. Vi to dobro znate, možete da uzmete i možete da pogledate i to nije ništa sporno. Da li je bilo milion i dvesta, pa posle devetsto hiljada i tako dalje, to nije u ovom momentu od presudnog značaja. Ono što mi uvek ističemo to je taj trend smanjivanja. Taj trend kada se jednog momenta zaustavio na nekom nivou i kada je pokazao makar i blag rast, on je za nas bio ohrabrujući. Mi ne pričamo napamet podatke. Mi imamo podatke i Ministarstvo je uvelo izdavanje zelene knjige, 2014. do 2013. godine i 2015. za 2014. godinu i sada radimo za 2015. godinu.
Tu su podaci koji pokazuju, vi sada možda ne možete da vidite najbolje, ali pokazuju smanjenje, a onda 2014. godine to zaustavljanje. Mi po ovoj proizvodnji mleka i proizvodnji mesa, o tome koliko novca damo za premije, za priplodna grla, mi onda još imamo dodatan optimizam da je zaista zaustavljen negativan trend i da idemo u pozitivnom smeru.
Pokazatelj kvaliteta stočarske proizvodnje nije samo broj, nije samo fond životinja kojim se raspolaže, nego upravo i ovaj selekcijski rad. Rad koji mi sada ponovo dopunjujemo, unapređujemo kroz Zakon o stočarstvu. Šta to znači? Prosto da naši poslanici znaju koji nisu u struci, kao nas dvoje, to znači da imamo veću mlečnost po kravi, da imamo više mesa po utovljenoj životinje, bilo da se radi o svinji, ovci i tako dalje. Znači, da dobijemo na kvalitetu i da dobijemo na količini. To je suština ovog odgajivačkog, selekcijskog rada.
A da tu imamo dobre rezultate, to je ono što sam danas na početku sednice pokazala. Dakle, 2014. godina i 2015. godina, podaci koji se odnose na broj umatičenih grla. Vi znate šta to znači, svih vrsta domaćih životinja. Molim vas, evo, ovi crveni grafikoni su 2015. godina, ovi plavi su 2014. godina i vidimo za sve vrste značajno povećanje broja umatičenih grla. Zbog ovih podataka sam zaista srećna i verujem da i vi verujete da će se ovaj trend nastaviti, a to su oni znaci koji su važni da kažemo da mi zaista smo uspeli u zaustavljanju propadanja i da imamo pozitivan pomak. On je blag, ali prosto, po meni, sada je nemoguće zaustaviti ovaj pozitivan trend. Mi naravno nećemo dati da se zaustavi, radićemo i dalje sa istim elanom, sa istim žarom, a vas kao kolegu, naravno, pozivam da nam u tom poslu pomognete. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Uvaženi gospodine Nikoliću, hvala vam za mogućnost da još jednom obrazložim ono što sam već rekla. Prosto, želim da kažem da vaše dileme o tome da li mi govorimo ili ne govorimo o životnoj sredini, da li smo spremni da javnosti kažemo kakvo je stanje u životnoj sredini, da li smo spremni da se borimo za unapređenje stanja u životnoj sredini, prosto ta opaska mislim da ne stoji, iz razloga što smo mi pripremili i parlamentu na usvajanje poslali u prethodnih 22 meseca 22 zakona, mesečno po jedan zakon.
Vi dobro znate da sam ja u parlamentu vrlo, vrlo često i da, kada dođem u parlament, onda poslanici sa mnom razgovaraju o najrazličitijim temama iz poljoprivrede i životne sredine. Vi znate da sam uvek bila spremna da razgovaram, uvek sam spremna da čujem i kritike i sugestije i predloge, tako da je javnost, kada se radi o životnoj sredini, o tome šta se u ovom segmentu događa, šta se radi i koji su planovi, imala priliku zaista u proteklih 22 meseca da bude upoznata, možda ne do detalja, ali sigurno da bude upoznata i da razume i da shvati da mi u ovom periodu smo učinili veliki iskorak napred, veliki korak u pravcu dodatnih mera za zaštitu životne sredine.
Usvojili smo 10 zakona i mi se ponosimo ovim zakonima, iz same životne sredine, ali ne samo sa zakonima, već i sa onim tehničkim stvarima, odnosno onim stvarima koji su vidljivi za naše građane na terenu. Tako da, što se tiče učešća javnosti, vaša primedba ne stoji.
Kada se radi ne samo o ovom delu učešća javnosti u smislu ministar-poslanici-saradnici ministra, već i kada se radi o učešću javnosti u planiranju strateških dokumenata, tu je još bila veća zastupljenost najšire javnosti, stručne javnosti. Dakle, svi oni koji su želeli da budu uključeni, koji su hteli da pomognu, imali su priliku. Uz to, imamo jako puno onih koje smo mi pozivali da budu uključeni i oni su se, naravno, i uključivali.
U prilog tome, samo bih rekla da na izradi strateških dokumenata, u prethodnom periodu je radilo preko 25 institucija, naučnih i stručnih institucija i oko 200 domaćih i međunarodnih eksperata i prethodnika različitih institucija koji su sa svojim stručnim znanjima, sa svojim radom doprineli da mi prosto imamo i strateška dokumenta, koja su usvojena, u smislu zakona, ali i u smislu akcionih planova za naredni period. I vama sada stoji otvoren poziv da uvek, ukoliko želite da budete informisani o onome šta se radi ili šta se planira raditi, izvolite, naša vrata su vam uvek otvorena.
Što se tiče Fonda, ja sam i malo pre govorila – nije baš zahvalno govoriti šta je sve bilo pre 2012. godine, zbog čega je Fond ugašen, ako nemate sve detaljne informacije. Ali, ja imam detaljnu informaciju da sam 2.000 nerešenih predmeta iz tog fonda nasledila, ne ja, nego moje Ministarstvo. I mi, uz sve probleme koje sada rešavamo, imamo problematične predmete iz tog perioda. Kud ćete veći dokaz da tu nešto nije bilo dobro i da je to nešto moralo da bude rešeno kako je rešeno?
Ovaj budžetski fond je formiran u skladu sa zakonskom regulativom Republike Srbije. Dakle, po Zakonu o budžetskom sistemu, mi smo imali tu mogućnost i mi smo prosto tu mogućnost prihvatili i smatramo da je dobra, jer da je Fond u onom smislu, kakav je bio 2012. godine, mi bismo sada morali da imamo poseban broj ljudi koji su zaposleni u tom Fondu, morali bi da imamo direktora, upravni odbor, nadzorni odbor, prostor da se smeste ti ljudi i materijalna i tehnička sreda i, uz sve to, mi ne bismo imali dovoljno dobar uvid u to kako fond funkcioniše, kako da sprečimo svaki pokušaj ili eventualnu zloupotrebu. Ovako smo tu odgovornost prebacili da bude odgovornost cele Vlade i Ministarstva finansija.
Ja ne sumnjam da će ovaj Fond da funkcioniše dobro, da će on pokazati pun kapacitet, da ćemo iz ovog fonda, iz sredstava taksi da zagađivač plaća, da ćemo iz evropskih fondova, donacija obezbediti onoliko novca koji ćemo moći da implementiramo u velike infrastrukturne projekte, u zaštitu životne sredine, u smislu upravljanja otpadom itd, itd.
Mislim da nema razloga sumnjate u to da ćemo mi zaista sve učiniti da ovde ne bude nikakav problem u funkcionisanju ovog Fonda.
Ono što je dobro, što treba istaći jeste da su ovi zakoni išli i na usaglašavanje u Evropsku komisiju, da su kolege iz Evropske komisije prihvatile ovakav model i da smatraju da je on zaista dobar, da ga treba podržati. Dakle, bilo je nekih sugestija u samom tekstu zakone koje smo mi korigovali sa njima, ali kada se radi o ovakvom modelu fonda, zaista nije bilo primedbi.
Samo još kratko. Kažete da ste dobili materijale pre 48 sati. Opet podsećam da smo zaista bili otvoreni, sve vreme smo u Skupštini, puno razgovaramo sa poslanicima, lično sam vas pozvala da dodatno, uz onu regularnu i redovnu javnu raspravu, učestvujete u javnim slušanjima koje organizuje Odbor za zaštitu životne sredine. Nemate sada prostora da nas kritikujete u tom delu da niste znali. Znate, jako dugo se radi na ovome, jako dugo smo ovde prisutni i pozivamo i molimo sve one koji bi nam pomogli da imamo što je moguće bolji, što je moguće kvalitetniji predlog zakona da nam se obrate. Molim vas, nemojte sada da pridikujete. U krajnjoj liniji, zakoni su stigli pre 10-ak dana u skupštinsku proceduru. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Zaista, vraćate se ponovo na pitanje koje sam postavila i u smislu da odgovorim gde su pare 2010, 2011. i 2012. godine, mislim da nema potrebe, ali, evo, zarad javnosti, još jednom da kažem.
Znači, da bih ja mogla da kažem pouzdano i precizno moram imati podatke gde ste ljudi trošili pare 2010, 2011. i 2012. godine. Rekla sam da ne želim da ulazim u detalje i u tokove novca iz ovog perioda, jer se tim tokovima bave druge institucije i drugi organi Republike Srbije. To nije moja nadležnost, ali još jednom ponavljam da iz tog perioda imamo 2.000 nerešenih predmeta i imamo evidentne probleme u životnoj sredini koje smo nasledili i koje rešavamo maksimalno brzo koliko je to moguće. Pritom, naravno, pojedina specifična pitanja nije moguće rešiti preko noći i s time smo se svi složili, malopre je i predsednik Odbora za zaštitu životne sredine divno obrazložio koliko je to koraka da bi se pitanja uredila i da bi se postigli evropski standardi, uz ono sve što sam i ja rekla, i mislim da tu nema dileme i da je i građanima i javnosti sve to jako dobro poznato.
Pritom, želim da odgovorim i na onaj vaš prvi deo, uvodni deo, deo loše Vlade, apsolutno se ne slažem sa tim i mislim da vi kao što meni upućujete neargumentovane kritike, tako upućujete neargumentovane kritike i na račun Vlade Republike Srbije. Ja sam danas došla da branim zakone iz životne sredine, zakone iz oblasti poljoprivrede, pripremila sam podatke, pripremila sam statistiku, spremna sam i u ovoj raspravi, ali naravno i na odborima, da dokumentujem sve ono što pričam.
Kada se radi o rezultatima Vlade, najbolje informacije, najpreciznije i najtačnije ste mogli da dobijete pre samo desetak dana. Ovde je bio premijer ceo dan, zašto ga niste pitali i postavljali konkretna pitanja, jer i on, kao i ja, ima konkretne detaljne podatke i rezultate koje bi vam predstavio i koje predstavlja u javnosti? Znajte da su to tačni, objektivni rezultati koje niko ne može da nam ospori, ni kao Vladi, kao što ne možete da osporite ono što smo uradili u sektoru poljoprivrede i životne sredine, danas meni i mojim saradnicima.
Dakle, mi radimo jednako energično, jednako brzo, trudimo se da bude dobro, da bude što je moguće bolje, sa istim onim entuzijazmom kao i 28. aprila pre dve godine, 2014. godine, i danas i tako nastavljamo da radimo kada se radi o zakonima sve do momenta dok ne budu raspisani izbori. O njima ne razmišljamo, razmišljamo da odbranimo ove zakone, jer oni su u interesu građana, oni su u interesu privrede, oni su interesu mladih, oni su u interesu novih zapošljavanja, napretka Srbije. Mi ćemo se boriti da što više zakona pripremimo, što više problema na terenu unapredimo, odnosno da rešimo, da unapredimo kvalitet života naših građana.
Iskreno, kada se radi o našem sektoru, danas smo ovde sa pet zakona. Žao mi je što nećemo stići da u ovom sazivu vam predstavimo i zakone iz oblasti bezbednosti hrane. To su izuzetno važni, dobri, kvalitetni zakoni, u potpunosti su završeni i pripremljeni. Oni će stići u Skupštinu, verovatno će biti kasno, ali nema veze, neki drugi poslanici i neki drugi sastav će te zakone razmatrati.
To je ono što sam danas želela da poručim i našim građanima i vama, da razumete da zaista i maksimalno profesionalno i maksimalno odgovorno i maksimalno brzo smo radili i naši rezultati su rezultati koji su na papiru, koji su merljivi, koji su vidljivi i koje, nažalost, ne može niko da nam ospori, na žalost nekih koji bi to želeli da ospore. Hvala lepo.

Na pitanje kakva je Vlada čiji sam član. Vlada čiji sam ja član je odlična Vlada. Vlada koja ima rezultate. Vlada koja je spremna o rezultatima razgovara sa poslanicima i sa građanima. Ja sam danas ovde došla sa svojim saradnicima da pričamo o rezultatima iz oblasti poljoprivrede, životne sredine. Pripremila sam opsežan materijala, podatke, grafikone. Od poslanika sam očekivala da se uključe u razmatranje onoga što smo predložili. Da nam pomognu da imamo još bolje predloge.
Nisam očekivala da ozbiljna pitanja za građane Srbije, za njihovo zdravlje. Pitanja uređenja životne sredine su pitanja zdravstvene bezbednosti naših građana. Da se ta pitanja politizuju i da naši poslanici u kontekstu ovih pitanja postavljaju pitanja čiste promocije, politikanstva, pitanja štamparskih greški. Prosto očekujem jedan sasvim drugi pristup.
Znate, ja moram da kažem opet ima onih koji to ne vole da čuju, ali zaista mi smo kao ministri preuzeli jako veliki teret nasleđenih problema, nasleđenih obaveza i mi smo taj posao radili maksimalno odgovorno, profesionalno, korektno. Trudili smo se da zaista u ove dve godine uradimo maksimalno moguće, pritom vi znate da smo se suočili sa pitanjima koja su bila otvorena u proteklom periodu, a vi znate, pominjete danas i Zeleni fond i uređenje životne sredine, a ne sećate se nerešenih pitanja i problema koje niste ni pokušavali, a nekad ste pokušali pa donekle rešili pa ostavili nama da taj ostatak dovršimo. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Samo želim da napravim kratak osvrt na informaciju koju ste pročitali u novinama i koju ste nama saopštili, a i meni su poznate te informacije. Zarad javnosti, želim da kažem da apsolutno nije tačno da je Srbija uvezla meso koje nije zdravstveno bezbedno. Dakle, svo meso, sve pošiljke koje stižu iz inostranstva se kontrolišu, podložne su kontroli počev od momenta ulaska, odnosno prelaska carine, pa nadalje, do onog krajnjeg korisnika koji to meso dalje plasira bilo na tržište kao sveže ili kao obrađeno.
Uglavnom u prethodnom periodu u najvećem procentu uveženo meso je prerađivano u razne vrste mesnih proizvoda, prerađevina itd. Pri tom, vi treba da znate i javnost treba da zna, veterinarski inspektori kontrolišu zdravstvenu bezbednost. Dakle, zdravstvena bezbednost koja se potvrđuje odgovarajućom dokumentacijom, odgovarajućim potvrdama, je apsolutno dovoljna da možemo pred građane da izađemo i da kažemo da je meso zdravstveno bezbedno.
Ono što se govorilo i što često u javnosti izaziva nedoumicu i sumnju odnosi se na kvalitet, odnosno na sadržaj pojedinih vrednih hranljivih materija u pojedinim komadima mesa koji se nadalje prerađuju u prerađevine. U tom kontekstu, mi smo izašli u susret javnosti, tako da smo izmenili pravilnik, pravilnik koji sada podrazumeva veće standarde kada se radi o kvalitetu. Pri tome, još jednom podvlačim, zdravstvena bezbednost nikada nije dovedena u pitanje. Izmena pravilnika u pravcu kvaliteta podrazumeva sadržaj kalcijuma u mesu, odnosno u onim produktima koji se koriste za preradu. Do izmene pravilnika dozvoljen nivo je bio 0,15% kalcijuma. Izmenili smo pravilnik i sada je dozvoljeni nivo kalcijuma u mesu 0,10%.
Treba da kažem i to da taj kalcijum nije posledica onoga što se često u javnosti misli, da se prosto i kosti melju da bi se dobila određena masa koja se dalje prerađuje uz dodatke raznih konzervanasa i raznih aromatičnih materija, kako bi se dobio neki mesni proizvod.
Dakle, sadržaj kalcijuma u mesu je posledica tehnologije koja se primenjuje kod odvajanja mesnog tkiva, masnog tkiva od kostiju. Ukoliko se primenjuje tehnologija odvajanja, visok pritisak koji se koristi za odvajanje mesnog, masnog tkiva, itd, kožnog tkiva, onda je i sadržaj kalcijuma veći nego što je sada dozvoljeno. Znači, naša mesna industrija se prilagođava novim zahtevima, uvodi tehnologije koje će primeniti niži pritisak u odvajanju mesa, odnosno masnog tkiva od kostiju i na taj način ćemo ispuniti taj standard.
Dakle, zarad istine, zarad javnosti, svo meso koje je u legalnim tokovima, a država Srbija se trudi da svo bude u legalnim tokovima, uspešno radimo na suzbijanju sivih zona, svo meso je bilo i biće zdravstveno bezbedno. Naše inspekcijske službe, naše kontrole su apsolutno verodostojne. Kontrole se sprovode po metodama koje su usaglašene sa metodama EU i prema tome možete u potpunosti biti sigurni da pojedini novinski članci nisu u potpunosti tačni, ne odgovaraju stvarnosti, jer nije dobro i nije lepo da građani misle da se svašta nešto prerađuje i da oni dobijaju loše proizvode, zdravstveno ne bezbedne. To nije tačno.

Prosto, ne želim da ostanem dužna na pitanje koje je upućeno ovde, meni u ime poslaničke grupe, odnosno poslanika gospodina Bradića i hoću da odgovorim, i zbog njega, ali i zbog građana Raške i Kopaonika. Ne stoji da se Ministarstvo dovoljno ne brine o nacionalnom parku, ne stoji da se ne brine o životnoj sredini građana ovog područja. Prosto, želim da kažem da će postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Raškoj da se gradi, da su obezbeđena sredstva u iznosu od sedam miliona evra, da je raspisan tender i da već imamo 40 zainteresovanih kompanija iz Srbije, ali i iz Evrope. One su obišle lokaciju i na zadovoljstvo svih nas, a pre svega građana Raške, Kopaonika, turista koji borave na ovoj našoj planini, ovaj problem će vrlo brzo biti rešen.
Toliko o našoj informisanosti i toliko o posvećenosti ovog ministarstva da u datim okolnostima i u datom vremenu, na najbolji mogući način, odgovori očekivanjima naših građana. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Podstaknuta diskusijom poslanice Marijane Maraš, želim da ukažem na nekoliko važnih stvari, odnosno nekoliko važnih pitanja o kojima se ovih dana govori, a to su pitanja koja se odnose na podsticaje i subvencije u poljoprivredi.
Vi ste rekli da je potrebno izdvajati više sredstava za subvencije, više sredstava za podsticaje. Prosto, to nije sporno i svaka grana očekuje više, više dotacije, veće količine, odnosno veće sume novca koje će moći da opredeli prema svojim korisnicima. Međutim, treba reći i da je istina i u tome kako se ta sredstva koja se opredeljuju za određenu svrhu koriste.
Želim da kažem da kada smo mi stupili na dužnost, kada sam preuzela funkciju ministra pre nešto manje od dve godine, zajedno sa svojim saradnicima pratila i analizirala sve mere podsticaja u poljoprivredi sa željom da sredstva koja nam se opredeljuju iskoristimo na najbolji mogući način. Mi smo, znači, u ovoj godini sve mere koje se odnose na stočarsku proizvodnju, sve mere koje se odnose na ruralni razvoj, na investicije zadržali. Sredstva za investicije su povećane.
Kada se radi o meri o kojoj se danas često govori, to su podsticaji o biljnoj proizvodnji, jesu, oni su smanjeni, ali nisu smanjeni zato da se ne bi dala sredstva ka poljoprivredi. Sredstva će se dati, ali u vidu investicija. Zbog čega je to tako? Ja koristim priliku ovu da vama i našim poslanicima koji su ovde kažem čega je ovaj rezultat posledica? Posledica je toga da smo mi u protekle dve godine, a tako je bilo i ranije, najviše sredstava izdvajali upravo za ovu jednu meru. To je tzv. sto evra po hektaru.
Ovde na ovom grafikonu se vidi. Ovde su podsticaji u biljnoj proizvodnji, podsticaji u stočarstvu, podsticaji za mleko, odnosno premije za mleko i ostali podsticaji. Iz ovoga se jasno vidi da su najviše sredstava dobijali upravo oni koji su koristili direktne mere za biljnu proizvodnju ili 100 evra po hektaru. U 2014. godini 20 milijardi, u 2015. godini 18 milijardi. Trideset i osam milijardi je opredeljeno samo za ovih 100 evra po hektaru. Pri tome, u stočarstvu mnogo manje, mnogo manja izdvajanja, mnogo manja izdvajanja za premije za mleko i za ostale podsticaje.
Kada smo uzeli ove podatke, kada smo počeli da ih analiziramo, mi smo shvatili da je mnogo bolje dati za ratarsku proizvodnju i biljnu proizvodnju, za unapređenje proizvodnje, za investicije, jer praktično smo ova sredstva potrošili, a nemamo rezultat. Da nemamo rezultat, jasno govore podati, recimo, o površina pod voćnjacima. Ovo su podaci od 2005. do 2014. godine. Imate date zasade jabuke, zasade šljive, višnje i ostalih voćarskih kultura. Na ovoj drugoj tabeli imate i za kupine, maline, jagode.
Sve u svemu, kada uzmemo i kada pogledamo ove grafikone, vidimo da u poslednjih deset godina se ništa nije promenilo u smislu zasada koji su zasnovani. Nemamo novih zasada, ostaju stari. Dakle, ne radimo na uvećanju površina pod voćem.
Kada se radi o ratarskim kulturama, imamo ovaj grafikon. Tu sada nisu mnogo presudne površine, nego prinosi. Imamo kukuruz, pšenicu i ostale ratarske kulture. Pšenica zelena, kukuruz crven.
Na ovom drugom grafikonu vidite kako se kreću prinosi kukuruza. Znači, od 3,6 do 7,2 tone po hektaru. Ovolike oscilacije u prinosima kukuruza govore da mi u poslednjih 10 godina nismo ništa uradili da unapredimo proizvodnju, a u smislu da koristimo sredstava koja dobijamo za izgradnju, recimo, sistema za navodnjavanje.
Poražavajuća je činjenica da od 250 hiljada hektara za koje imamo izgrađene sisteme za navodnjavanje, oni se koriste tek na 40 do 70 hiljada hektara, a zavisno od godine do godine. Zbog toga imamo ovakve oscilacije. Kada smo uzeli ove podatke i kada smo ih detaljno izanalizirali, shvatili smo da umesto ovih 100 evra opet damo izvesne podsticaje i za ovu meru, ali da deo prebacimo na investicije, znači, za navodnjavanje, za traktore, za nove zasade. Sada kada čujem da kažu – Vlada uskratila subvencije. To nije tačno. Ova Vlada ne da je dala, odnosno da je isplatila opredeljena sredstva po osnovu budžeta 2014. i 2015. godine, nego je za ovu meru obezbedila i dodatna sredstva. Godine 2014. 4,5 milijarde, 2015. godine to je ovih 10 milijardi.
Molim vas, kada se uzme u obzir koliko je to sredstava, mi smo se pozabavili i tim pitanjem – koliko bi to bilo novih zasada da smo ovakvu politiku primenili u prethodnim godinama, da prosto povećamo površine pod voćnjacima?
Znači, ovo su ta direktna sredstva koja su otišla u biljnu proizvodnju 2014-2015. godina, investicioni potencijal, da smo koristili za investicije, a ne za potrošnju. Dakle, od tih sredstava 50% da smo dali kao što dajemo podsticaje za investicije imali bi 20.657 novih traktora. Srbija trenutno ima oko 225.000 traktora, od toga 95% je starije od deset godina. Da smo ova sredstva uložili u nove zasade voćnjaka, znači, ova dole zadnja kolona govori o zasadima koji su potpuno savremeni.
Znači, i navodnjavanje i mreže, itd, mi bi od ovih 38 milijardi imali 34.458 hektara novih zasada jabuke. Trenutno Srbija ima pod jabukom oko 23.000 hektara. Da smo uložili u šljivu, odnosno sredstva u podizanje novih zasada šljiva imali bi novih 27.000 hektara, to je ova zadnja dole kolona koja kaže – potpuno opremljenim voćnjaci sa protivgradnim mrežama, sa sistemima za navodnjavanje.
Da smo uložili u maline ta sredstva, to je investicija koja znači tri puta veću površinu pod malinom, opet najsavremenijih zasada nego površina kojom trenutno Srbija raspolaže. Jedanaest hiljada hektara za ovaj investicioni potencijal 33.680 hektara smo mogli da podignemo novih zasada.
Praktično kada bismo gledali prosečno za sve vrste voća to je 30.000 novih hektara u proseku. To je ono zbog čega mi sada kažemo – država će i nadalje, kao što je i u prethodnom periodu pomagala poljoprivredu, pomagaće i nadalje maksimalno koliko može. Ali, mi moramo da imamo nove zasade voća, mi moramo da imamo navodnjavanje, jer kako da se spremamo za naredne godine kada se predviđaju još veći porasti srednjih dnevnih temperatura, kada stručna javnost kaže da ukoliko se odmah ne preduzmu mere pripreme, odnosno adaptacije, odnosno ne preduzmu se mere u smislu korišćenja navodnjavanja, mi ćemo imati prosto drastičan pad prinosa ratarskih kultura i kukuruza.
Jako je puno tih razloga, ali želim da kažem da će Vlada podržati, da će Vlada pomoći, ali mi moramo da navodnjavamo. To navodnjavanje znači, moramo malo više da radimo.
Evo, našla sam i ovaj grafikon koji zaista je jako ilustrativan i na našu sramotu koliko se navodnjavalo 2014. godine, to je ova crvena ovde linijica u odnosu na površine i 2015. godine u odnosu na površine kojima Srbija raspolaže. Dakle, ni oni sistemi za navodnjavanje koji su prisutni i koji su na raspolaganju se ne koriste.
Na kraju primera radi, prosto i jednostavno, prosečan prinos kukuruza ove godine po hektaru bio je 5,7 tona. Da smo navodnjavali i zalivali naše njive mi bismo minimalno bez dodatnih troškova i dodatnih ulaganja obezbedili minimalan veći prinos 500 kilograma. Znači, to je minimum.
Petsto kilograma kukuruza, cena 15, 16 dinara, to dođemo do nekih 80.000 dinara. To je otprilike 650 evra. Znači, suša nam je uzela nam je 650 evra po hektaru. Da je u pitanju 10 hektara to je 6,5 hiljada hektara. Mi govorimo sada o ovih 100 evra. Prosto, želim da kažem, da naši poljoprivrednici znaju da smo mi dužni da odgovorno prenosimo informacije i da ih odgovorno upućujemo i da im odgovorno pomažemo. Nije dobro ako se nastavi politika kakva je bila do sada, ako uvek im damo po malo, oni dobiju po malo i u stvari ne dobiju ništa, a država da velika sredstva i gubi. Evo, pokazala sam praktični primerak koliko smo izgubili traktora, koliko smo izgubili hektara voćnjaka, koliko smo izgubili sistema za navodnjavanje.
Mi sa ovakvim načinom finansiranja, odnosno subvencionisanja biljne proizvodnje prosto u narednim godinama nemamo šanse da se približimo u smislu konkurentnosti našim proizvođačima u Evropi, odnosno konkurenciji u Evropi.
Sa druge strane, u stočarskoj proizvodnji videli smo rezultate i zato u stočarskoj proizvodnji smo i ove godine se trudili da prosto održi se taj nivo subvencija. Pri tom, još jednom kažem da i ratari i voćari mogu da koriste sve druge mere koje su njima na raspolaganju.
Dakle, ulože u protivgradnu mrežu, država subvencioniše 45 ili 55%, ulaže u sadnice, ulaže u bilo koju opremu koja se odnosi na biljnu proizvodnju, voćarsku proizvodnju i to subvencionišemo. Želim prosto da kažem da će poljoprivrednici kao i do sada i nadalje imati maksimalnu podršku i maksimalnu pomoć, ali ovo je ono što prosto moramo svi da znamo i svi da se suočimo sa ovim činjenicama i sa ovom realnošću. Zahvaljujem.

Samo kratko.
Želela sam da se osvrnem na izlaganje poslanice Milošević i da kažem da ste bili u potpunosti u pravu da mi želimo da oživimo srpska sela, ali da je degradacija i iseljavanje iz srpskih sela proces koji traje, ne godinama, nego decenijama.
Mi smo uvereni da možemo da pokrenemo stvari u pozitivnom smeru i zbog toga sve ovo i radimo. Tačno je da su naši rezultati u stočarstvu pozitivni, da imamo pozitivan trend, ali naravno da znamo koliko je ta oblast ranjiva i potrebno je još godina da se taj pozitivan trend nastavi da bismo rekli da smo došli do konačnog rezultata.
Što se tiče vašeg lokal-patriotizma i Ivanjice, naravno, i ja sam posvećena i Ivanjici, i Čačku, i zapadnoj Srbiji, ali kao ministar i svim delovima Srbije. Znam koliko je nekada na području Ivanjice uzgajano domaćih životinja. Da li vi znate koliko je sad? Znam koliko je ovaj kraj bio poznat po krompiru, nadaleko čuvenom i poznatom, a koliko je sad. Dobro je da naši Ivanjičani sada vide svoju šansu u proizvodnji maline i dobro je da u toj proizvodnji imamo izvanredne rezultate i nadam se da će i ova srpska sela, odnosno naša sela u okolini Ivanjice i u okruženju povratiti onu staru tradiciju, stari duh bavljenja i stočarstvom, a nema boljeg sira, nema boljeg kajmaka nego iz ovih područja.
Što se tiče pitanja zaštite životne sredine, ta pitanja su važna i drago mi je da Ivanjičani pokazuju veliku zainteresovanost za još jače, još veće, još bolje uključivanje u sistem sakupljanja otpada i ja ću sa svojim saradnicima razmotriti vašu ideju i budite sigurni da ćemo maksimalno podržati i Ivanjicu, kao što smo podržali i druge opštine, ali prosto morate da znate da i lokalne samouprave moraju da hoće, moraju da znaju šta hoće, moraju da se obrate nama, a mi smo uvek tu da na svaki zahtev, na svaku ideju uvek i odgovorimo.
Pitanje zagađenja koje prouzrokuje „Špik“ trenutno je pitanje o kome smo mi već razgovarali. Naše inspekcije su stalno na terenu, kontrolišu, pišu i kazne i nalažu da se stanje popravi. Nije uvek lako i jednostavno doći do rešenja koje bi zadovoljilo građane, ali mi ćemo i dalje istrajavati u ovom poslu i dalje ćemo biti na terenu i dalje ćemo ukazivati na one koji zagađuju životnu sredinu i borićemo se da životna sredina bude, što je moguće više zdrava, da je štitimo i čuvamo. Da radimo na tome, dovoljno govore i ovi zakoni koje danas predlažemo, ali i svi oni projekti koje smo u prethodnom periodu, u prethodne dve godine, uspeli da završimo ili da započnemo, pa su sada u toku.
Još jednom, hvala vam puno i drago mi je da Ivanjičani budu ovako aktivni u ovoj skupštinskoj sali. Hvala puno.

Samo kratko. Jeste da smo jako dugo u sali, ali, dosta je zakona i važni su zakoni i prosto želim i vama da odgovorim.
Ovaj Zakon o izmenama i dopunama Zakona o stočarstvu kažete da pruža mogućnost uvoza poljoprivrednih proizvoda, odnosno stočarskih proizvoda i na taj način da se ugrožava tržište domaćih proizvoda. Ne bih se u potpunosti složila sa vama. Prosto, ne radi se o toj vrsti obezbeđivanja mogućnosti lakšeg prometa, radi se, pre svega, o prometu proizvodima ribe. Dakle, naši određeni privredni subjekti bave se preradom ribe, i to morske ribe. Tu ribu uvoze, ovde je prerađuju, dorađuju, pakuju i ponovo plasiraju na domaće tržište ili na inostrano tržište. Da bi oni mogli i dalje da funkcionišu i da bi to bilo prihvatljivo, da ne bi dobili zabranu izvoza ovih proizvoda dalje ka Evropi, prosto, mora da se usaglase pravila, odnosno da se usaglase neophodni dokumenti ili sertifikati.
To znači da naši prerađivači i dorađivači morske ribe moraju uz osnovnu dokumentaciju da prilože i dokument kojim se garantuje poreklo ribe. Na taj način Evropska unija, evropske zemlje se bore da očuvaju riblji fond u morima i okeanima. Bore se protiv neregularnog, nedozvoljenog ribolova i to je ono što smo mi kroz ovaj zakon ugradili. Znači, isključivo se odnosi na trgovinu ovom vrstom proizvoda – morskom ribom koja se ovde u Srbiji dorađuje i prerađuje, a potom nadalje plasira. Sva druga trgovina ostaje kao što je bila i ranije.
Vi dobro znate da mi granice ne možemo da zatvorimo hermetički. Mi smo preuzeli određene obaveze liberalizacije tržišta poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima kada se radi o Evropskoj uniji, da smo za tu liberalizaciju 2008. godine, koju smo dogovorili, koju je neko nekad potpisao, dobili odgovarajuće i ustupke. Ali, to ne znači da je naše tržište otvoreno. Naše tržište se i dalje za brojne tarifne linije poljoprivrednih proizvoda štiti kroz carinske mere, kroz prelevmane, nekada su one za neke proizvode manje, za neke veće, ali je činjenica da je 2014. godine nastupio taj period značajnije liberalizacije i činjenica je da smo mi od tada u jednom problemu, kao što je i činjenica da mi često moramo da posežemo i za onim nepopularnim merama – dodatno uvećanje carina i prelevmana.
Naravno, mi se trudimo da uvek našim partnerima u Evropi dokažemo opravdanost uvođenja ovih mera i one su uvek ograničenog karaktera. Prosto imaju svoj rok trajanja i svoje važenje. Na taj način želimo da zadržimo kredibilitet koji smo postigli, a to je da smo pouzdan partner i EU i zemljama u okruženju i Ruskoj Federaciji. Prosto, želimo jedan dobar, korektan i partnerski odnos, jer znamo koliko su važna sva ova tržišta i dobar poslovni odnos za prodaju naših poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda. Hvala.

Poslanik me je podstakao da njemu i poslanicima koji su sada prisutni u sali, a u odloženom prenosu i našim gledaocima kažem šta je još Ministarstvo poljoprivrede uradilo u prethodnom periodu da podstakne poljoprivrednu proizvodnju da  podrži one ljude koji žele da se vrate na selo i da se bave poljoprivredom ili one koji su već na selu i tamo rade.
Dakle, pored onih mera koje realizujemo putem subvencija, mi smo u prethodnom periodu zaista uradili puno na dostizanju ciljeva za početak korišćenja sredstava iz IPARD programa. Često su ljudi nestrpljivi, često građani ne razumeju zašto još nismo krenuli, zašto ne počnemo da ih koristimo, ali ja moram da kažem da je za vreme ove vlade usvojen, pre svega, IPARD program. To je osnova da se uopšte krene u pravcu ovih sredstava.
Kada je usvojen program, kada je komisija evropska odobrila ta sredstva, onda je usledio ovaj tehnički deo posla koji se odnosi na pripremu kapaciteta. Znači, i preseljenje Uprave za agrarna plaćanja iz Šapca u Beograd, obezbeđivanje prostora, obezbeđivanje tehničkih sredstava i sada sledi ovo zapošljavanje dodatno za koje je Vlada dala saglasnost i sada je ona u pitanju tehnička procedura.
Sve u svemu, očekujemo da će već sredinom godine ići prvi pozivi, pri tom, želim da kažem da su ovo složene procedure, da su ovo komplikovane procedure, da u njima ne učestvuje samo Ministarstvo poljoprivrede već i druga ministarstva koja su sa nama spona i veza, ali prosto svi naporno radimo na postizanju tog cilja.
Kada dođemo do tih sredstava, značajan deo naših korisnika podsticaja ćemo usmeriti ka evropskim fondovima. Oni drugi koji ne budu koristili evropske fondove, koristiće sredstava iz nacionalnog budžeta. Nije moguće da se u isto vreme koriste jedna i druga sredstva. Ovo sve govorim da kažem da mi prosto radimo na širenju i jačanju materijalne baze i materijalne potpore srpskom poljoprivredniku i srpskom selu.
Pri tom, želim da kažem i to da smo, malo pre sam pokazivala i tabele i analize do kojih smo došli, a vrlo ozbiljno pristupamo svim ovim problemima jer, prosto verujemo da je ovo zadnji momenat da se poljoprivrednici usmere u pravom pravcu.
I u kontekstu svega onoga što sam sada rekla i malo pre što sam pomenula, želim da vam pokažem i aktivnost koja je usmerena na pripremu elaborata za naše poljoprivrednike i za one koji će biti budući poljoprivrednici. Recimo, ovo su elaborati iz oblasti voćarske proizvodnje. Tu imamo 15 vrsta voća, od dunje, oraha, breskve, jabuke, kruške itd. Ovo su sve projekti koje je Ministarstvo poljoprivrede, ovo su iz voćarstva, a imamo i iz stočarstva i iz ratarstva i organske proizvodnje, ovo smo mi kao Ministarstvo u saradnji sa naučnim institucijama, a imamo, znate i fakultete, vrsne fakultete, vrsne institute, pripremili za naše poljoprivrednike.
Vlasništvo projekata je na Ministarstvu poljoprivrede, ali ovo je vlasništvo naših poljoprivrednika. Oni sve ove projekte, dakle, ovo su iz voćarstva, 15 vrsta voća, ovde imamo iz stočarstva, iz ratarstva, iz organske proizvodnje voća, imamo iz organske proizvodnje povrća itd, imamo i postrojenja za korišćenje bio goriva. Dakle, sve su ovo projekti koje smo pripremili za naše poljoprivrednike da oni lako dođu do informacija da prosto znaju šta sve mogu da pripreme i šta treba da urade da bi mogli da zasnuju proizvodnju ili da zasnuju savremenu proizvodnju.
Na primer, ovo za breskve. Šta ovde imamo? Ovde je prikazana tehnologija gajenja i sve ono što je potrebno pripremiti da bi se zasnovao jedan zasad, od recimo jednog hektara. Jedan hektar. Šta poljoprivrednik treba da i onaj budući voćar ili onaj koji se bavi nekom drugom vrstom poljoprivrede, šta treba da pripremi, kolika su to sredstva potrebna i kakvi su rezultati koje on može da očekuje u drugoj, trećoj, itd. godini.
Ovo su projekti koji su važni i za korišćenje IPARD fondova. Ovo su projekti koji su važni za one druge koji će biti usmereni na nacionalne programe, koji će koristiti sredstva iz kredita, koji će koristiti naša sredstva kojima mi podstičemo investicije, a vi znate da mi imamo sredstva kojima podstičemo podizanje zasada, novih zasada. Prosto je neverovatno da u prethodnim godinama ova sredstva nisu u toj meri korišćena, prosto nije bilo toliko interesovanja, najviše je bilo interesovanja za ono 100 evra po hektaru. I za to 100 evra po hektaru, odlazila su ogromna sredstva, a mi smo po površinama kada se radi o voćarstvu, ostali na nivou od pre 10 godina. I ne da smo na tom nivou, nego prosto kvalitet naših voćnjaka je sigurno i slabiji s obzirom da su nam često voćnjaci starosti preko 20 godina.
Naravno, mi imamo i savremene zasade, ali je to daleko manje od onoga što bi realno trebali da imamo. Prosto, ovo sam sada iskoristila mogućnost da vama pokažem, da vam kažem da mi zaista ozbiljno, odgovorno, profesionalno se odnosimo prema svim ovim pitanjima.
Spremni smo da maksimalno i kao Ministarstvo i kao Vlada podržimo poljoprivrednike, ali ne možemo da kažemo ono što prosto ne odgovara istini. Ne možemo da kažemo da je u poljoprivredi moguće samo na osnovu subvencija i onog materijalnog što država daje opstati.
U poljoprivredi, kao i u svakoj drugoj delatnosti prosto mora se ulagati uvek veliki rad, mora se ulagati u savremena materijalna i tehnička sredstva, moraju se platiti dostignuća i mora se težiti onom što znači i kvalitet i kontinuitet da bi smo opstali u ovim vremenima koja dolaze.
Hvala vam za ovu mogućnost da pokažem i vama i poslanicima i nadam se da će biti od koristi ova naša aktivnost i ovaj naš trud, od koristi našim poljoprivrednicima. Hvala.

Mislila sam na kraju samo da se zahvalim svim poslanicima koji su ostali ovako dugo i koji su pokazali veliku želju i energiju da dodatno promovišu i objasne zakone našim poslanicima i našim gledaocima, ali sam sad prepoznala iz izlaganja poslanika Rističevića neke svoje eventualne greške u prethodnom izlaganju. Odnose se na statističke podatke.
Jesam rekla podatak koji se odnosi na podatke do kojih sam ja došla, a radi se o faktorima srednje kategorije. Moguće da u onom žaru diskusije nisam stigla da istaknem sve performanse kategorije traktora o kojoj govorim. Dakle, mi smo preračunavali udružena sredstva sa podsticaje za bitnu proizvodnju u traktore, u voćne zasade i tačno je da nisam rekla da se radi o onim traktorima niže, odnosno slabije kategorije, odnosno kategorije čija se cena kreće od 15 do 30, 40 hiljada evra.
Što se tiče prinosa, jedan paušalan primer sam navodila da smo povećali prinos samo za 10%. Moguće da sam napravila grešku. Ako se dobro sećam, rekla sam da je prosečan prinos kukuruza ove godine bio 5,7 tona po ha, da smo 10% povećali. To su bili orijentacioni i prinosi, odnosno orijentaciona povećanja. Znači tih 0,5 tona bi bilo za samo 10% minimalno povećanje prinosa. Sve ovo nije imalo za cilj da se tačna izvodi računica. Tačna računica može da se izvede, ali prosto ovim sam želela da ukažem na važnost i značaj primene agrotehničkih mera, primene navodnjavanja i šta sve to može da znači u ukupnom prihodu, odnosno u ukupnom dohotku naših poljoprivrednika. Pri tom, još jednom se ograđujem, ukoliko neki od podataka nije dovoljno precizan, ali opet kažem, moj cilj je bio da pokažem trend.
U svakom slučaju svima se zahvaljujem još jednom. Vidimo se u petak kada bude rasprava o amandmanima. Hvala puno svima. Nije bilo lako izdržati do deset sati večeras, mislim da smo svi iz ovoga imali i koristi i da smo se odgovorno poneli prema našim gledaocima i prema našim poljoprivrednicima, odnosno našim poslenicima u oblasti zaštite životne sredine. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani narodni poslanici su već dali dosta odgovora u vezi amandmana koji je predložen, a ja bih želela samo da dodam to da je u predlogu ovog zakona poljoprivredno zemljište definisano kao dobro od opšteg interesa, da je to u skladu sa Ustavom i to sa članom 87. Ustava Republike Srbije koji jasno kaže da zakon utvrđuje prirodna bogatstva kao dobra od opšteg interesa. Pri tom, želim da apostrofiram i Zakon o javnoj svojini koji takođe nabraja prirodna bogatstva koja mogu biti dobra od opšteg interesa i među tim prirodnim bogatstvima je i poljoprivredno zemljište.

Tako da ovaj naš predlog u kontekstu prvog člana Predloga izmena i dopuna zakona je sasvim u skladu sa Ustavom i sa drugim relevantnim zakonima i pruža nam mogućnost da dalje uradimo ovu oblast u skladu sa svim relevantnim zakonima. Zahvaljujem.

Htela sam samo da ukažem na to šta se ovim amandmanom traži. Ovim amandmanom se traži da se u osnovni tekst Predloga zakona doda termin zakupac, dakle, da vlasnik ili zakupac poljoprivrednog zemljišta ne može biti strano fizičko ili pravno lice. Dodaje se termin zakupac sa ciljem da se zaštiti eventualno mogućnost da strano pravno lice postane vlasnik poljoprivrednog zemljišta u Srbiji.
Pri tom, želim da kažem da smo mi predlogom ovog zakona u članu 8. jasno precizirali ko može da bude zakupac i za fizička i za pravna lica. Kada se radi o fizičkim licima, da bi se određeno lice pojavilo i učestvovalo na javnom nadmetanju za izdavanje zemljišta u zakup, mora da ima u sopstvenom vlasništvu zemljište. Minimum je 0,5 hektara. Za pravna lica minimum je 10 hektara i to u onoj katastarskoj opštini gde se sprovodi javno nadmetanje.
Znači, mi smo ovim predlogom zakonom jasno ograničili da zakupac ne može da bude strano pravno lice kako predlaže predlagač ovog amandmana.
Želim da se nadovežem na kolege narodne poslanike koji su govorili o SSP sporazumu i o tome da mi ne činimo ništa da pregovaramo o ovom sporazumu. Mislim da je narodni poslanik Martinović, kao vrsan pravnik dobro obrazložio poziciju u kojoj se sada Srbija nalazi, ali i pored tih minimalnih mogućnosti, Vlada Srbije i ministarstvo zaista razgovaraju i pregovaraju i nadaju se da će uspeti da pomere, odnosno da prolongiraju rok za početak, odnosno za davanje mogućnosti da i strani zakupci mogu da kupuju zemljište u Srbiji.

Zahvaljujem.
Evo, vratili smo se na raspravu u načelu i ja bih želela da zbog javnosti, pre svega zbog naših poljoprivrednika koji sada gledaju ovaj prenos, pokažem nekoliko tabela.
Evo, poštovani poljoprivrednici i poštovani narodni poslanici, na ovom grafičkom prikazu zelenom bojom je označeno poljoprivredno zemljište u vlasništvu države Srbije koje se iznajmljuje u zakup, oko 250 hiljada hektara.
Ovo crvenom bojom je poljoprivredno zemljište koja je bilo ponuđeno na javnom nadmetanju, ali nije izdato u zakup ili je neobrađeno ili je delom uzurpirano. Ovo je ovde oko 340 hiljada hektara zemljište koje uopšte nije ni bilo na licitaciji. O čemu mi pričamo? Ako ovo zemljište koje čini 30% zemljišta koje se sada izdaje, obrađuje oko pet hiljada gazdinstava, kako ćemo mi ugroziti ta gazdinstva ako im pružamo mogućnost da kupe jedan deo poljoprivrednog zemljišta koji su inače oni tražili da im se pruži kao mogućnost, kada imamo 70% nedopustivo mnogo zemljišta koje se ne koristi na zakonom propisan način.
Čak i kada bismo uspeli da svo predviđeno zemljište za investitora izdamo investitorima opet na ostaje oko 40%. Nema ni govora o tome da će bilo koje poljoprivredno gazdinstvo zbog ovog zakona ostati bez mogućnosti da ponovo uzme državno poljoprivredno zemljište u zakup.
Nemoj niko da plaši poljoprivrednike. Nemoj niko da govori o tome kako ima podatke da su oni nešto drugo želeli u odnosu na ono što smo mi predložili ovim zakonom.
Molim vas, donesite mi ta dokumenta, dajte da vidimo. Kao što sam ja
spremna …

… da pokažem sve ono što smo zajednički radili i sve njihove sugestije koje smo dobijali u pisanoj formi.