Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7444">Snežana Bogosavljević-Bošković</a>

Snežana Bogosavljević-Bošković

Socijalistička partija Srbije

Govori

Samo kratko da odgovorim.

Agencija za zaštitu životne sredine je odgovorna za bazu podataka, odnosno za informacije o stanju životne sredine duži niz godina na teritoriji Republike Srbije.

To ne znači da se ovim ignoriše pokrajina, da se ignorišu nadležne pokrajinske institucije, Pokrajinski sekretarijat itd, jer mi svi zajedno funkcionišemo, ne gledajući lokalno prisustvo, odnosno lokalnu poziciju. Dakle, svi podaci iz pokrajine se slivaju u jedinstvenu nacionalnu agenciju, Agenciju za zaštitu životne sredine, koja je u skladu sa zakonom odgovorna za pravovremene, tačne i dostupne informacije svim građanima, pri tom mislim i na građane Pokrajine Vojvodine i na građane centralne Srbije.

Dakle, mi ovde ne pravimo nikakvu razliku. Jednostavno, jednog nacionalnog operatera, da ga tako nazovemo, smo definisali, ali i iz prethodnih godina, kao telo koje je odgovorno za tačnost, pravovremenost i dostupnost informacija o stanju životne sredine na teritoriji cele Republike Srbije.

Još želim da istaknem da mi zaista imamo izvanrednu saradnju sa nadležnim pokrajinskim institucijama u ovom delu, vrlo često smo na zajedničkim konferencijama, zajedničkim sastancima. Mi ne pravimo u praktičnom smislu ove podele koje se žele na neki način u skupštinskoj proceduri, usvajanjem pojedinih zakona. istaći. Toliko.
Prihvata se.
Zahvaljujem se.

Amandman nije prihvaćen iz razloga što je tehničke prirode. To da li treba zarez ili ne treba, odrediće nadležni ljudi, nadležne institucije koje su inače predviđene za proveravanje pravno tehničke ispravnosti, ali ja želim da iskoristim ovu mogućnost, pošto su mi sada mogućnosti manje, da još jednom kažem da smo mi zaista odgovorno pristupili rešavanju pitanja i problema u životnoj sredini i da odgovorim na pitanja nekih prethodnih poslanika da li kontrolišemo kvalitet vazduha, naravno da ga kontrolišemo.

Hoću da podsetim da smo zaključili ugovore o kontroli kvaliteta vazduha sa Institutom za rudarstvo i metalurgiju Bor i sa 17 zavoda za javno zdravlje iz Beograda, Čačka, Kruševca, Šapca, Zaječara itd.

Dakle, mi sprovodimo monitoring i vazduha i sprovodimo monitoring voda. O tome imamo informacije koje se objavljuju na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine i ovim zakonom sada uvodimo meta registar. Želi o dijalog sa našim građanima, ne želimo da od njih krijemo, jer mi nismo krivi za sve što smo nasledili, nisu krivi ni naši građani, ali svi zajedno moramo da znamo kakva nam je životna sredina i da svi zajedno radimo na njenom unapređivanju.

Vi dobro znate da je bilo u ranijim godinama kada su se pitanjima zaštite životne sredine bavila ministarstva kojima je samo to bilo u nadležnosti. Bio je i taj čuveni fond o kome se govorilo, da je bilo dosta sredstava a problemi ne da nisu rešeni nego su samo nagomilani.
Najpre da odgovorim da sanitarna inspekcija nije u nadležnosti našeg ministarstva. Imamo u našoj nadležnosti veliki broj inspekcija i veliki dijapazon oblasti koje pokrivamo i na koje moramo da dajemo odgovore na pitanja, za probleme i za njihova rešavanja.

Kažete da imate pitanje od nekog građanina da li neko od nas kontroliše ispravnost vode iz bunara koja se daje ukućanima da je piju. Pre svega, moramo da pozovemo naše građane da budu zajedno sa nama dobri saradnici i da sa nama komuniciraju. Građani moraju da komuniciraju sa svojim nadležnima u lokalnim samoupravama, sa zavodima za javno zdravlje. Ne mogu uvek oni koji su, mada zavodi za javno zdravlje nisu u našoj ingerenciji ali ne možemo mi znati uvek šta je kom građaninu potrebno, ali oni iako se obrate nama kao Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine mi ćemo znati da ih uputimo koje su to institucije koje mogu da im daju odgovore na konkretna pitanja.

Ovim amandmanom predlažete da mi brišemo član koji se odnosi na finansiranje životne sredine. Prosto više ne znamo ko šta od nas želi i šta hoće. Mnogo puta ranije kada sam bila u ovoj Skupštini i kada sam branila zakone iz ovog dela, iz oblasti životne sredine, iz oblasti zaštite prirode itd, postavljano je pitanje finansiranja zelenog fonda. Mi smo to razumeli i to je normalno, mi želimo da imamo više sredstava i da više projekata pokrenemo, pogotovo ovih skupih projekata koji zaista traže i vreme i novac. Sada odjednom tražite da se to briše. To je otprilike ono naše – sada neću ni kako ja hoću. Hvala.
U kontekstu ovog amandmana da kažem da smo mi predložili rešenje koje je u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu Republike Srbije, da vaš amandman nije dovoljno precizan, da je neusklađen sa drugim zakonima i da je to razlog zbog koga je amandman za nas neprihvatljiv.

Ono što još želim da kažem, to je da se iz Fonda koji će biti osnovan, u skladu sa zakonima Republike Srbije, će se finansirati projekti, a projekte predlaže Vlada, naravno, uz našu saglasnost i uz naše učešće, utvrđujemo listu prioritetnih projekata i ti prioritetni projekti će se i finansirati.

Opet želim da istaknem i to da je za ove projekte potrebno i vreme, potrebna su i sredstva da se pripremi neophodna tehnička dokumentacija. Pre nekoliko dana, sveže mi je, i zato hoću da vam kažem, da sam prisustvovala predaji tehničke dokumentacije za jedan važan projekat u Kraljevu, za postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda i proširenje sistema kanala za sakupljanje otpadnih voda, da je samo priprema te tehničke dokumentacije koštala preko milijardu, preko milion i 200 miliona evra i da je u pripremi ove dokumentacije učestvovalo više različitih institucija. Tu je delegacija EU, odnosno projekat EU, tu su naši stručnjaci iz Ministarstva, tu je Kancelarija za evropske integracije i za sve to je trebalo vreme i bio je potreban novac.

Zašto ovo kažem? Zbog toga što tek tako pripremljena tehnička dokumentacija može da bude validna za evropske fondove koji će sada dodatno dati sredstva da se projekat praktično implementira.
Hoću da kažem da mi zaista radimo organizovano, sistemski i vrlo profesionalno i odgovorno.
Koliko ja vidim vi ste tražili da se briše član 22. to znači brisati i Zeleni fond.

Molim vas, tako piše ovde. Sad, šta ste vi drugo mislili ili drugo uradili, ja zaista ne znam, ali sam razumela suštinu. Vi biste da mi formiramo ponovo fond kao što je nekada bio.

Mi smo rekli da smo mi formirali fond u skladu sa drugim zakonima RS, u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu i mislimo da je to dobar model. Lično ja mislim da je to odličan model. Zbog čega više nas ne bi učestvovalo u kreiranju politike implementacije važnih projekata u praksi? Zbog čega bismo mi sada, pod uslovom da nam drugi zakoni dozvoljavaju, formirali jedno novo nezavisno telo, telo koje će da ima direktora, nadzorni odbor, upravni odbor itd. koje je nekad funkcionisalo i znamo da to nije bio dobar model?

Vi kažete – zašto to ponovo ne uradimo pa ne vidimo da li možemo ili ne možemo. Mi prosto više nemamo vremena da eksperimentišemo. Zakoni nam to više ne dozvoljavaju i mi sada se bavimo ozbiljnim pitanjima, ozbiljnim problemima i nije problem ako mi danas rešimo pitanje otpadnih voda, prečišćavanja otpadnih voda u Kraljevu, sutra rešimo pitanje deponije u Subotici, u Pančevu, u Raškoj i u drugim našim krajevima.

Nama je poenta i cilj da napravimo listu prioritetnih projekata i imamo listu prioritetnih projekata. Zajedno više institucija, Vlada RS radi na tome i zašto bi mi tražili da budemo nezavisni kada mi svi zajedno idemo ka istom cilju…
I kada taj posao radimo maksimalno ozbiljno i odgovorno.
Zahvaljujem.

Uvaženi narodni poslanici, mi smo imali u jednom periodu fond. Imali smo posebno ministarstvo zaštite životne sredine. Imali smo sredstva u tom fondu, mi kao država, kao Republika Srbija, ali mi kao Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine nismo imali nijedan papir koji bi se odnosio na projektno-tehničku dokumentaciju prečišćavanja otpadnih voda u velikim gradovima, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu, itd.

Dakle, sredstva fonda su se koristila na promocije, kao što smo čuli i na neke druge akcije koje ćemo mi, koje smo mi u prethodne dve godine realizovali u saradnji sa nevladinim organizacijama, sa civilnim sektorom. Ovaj fond koji se formira ovim zakonom je adekvatan fond za rešavanje pitanja u životnoj sredini. Iz ovog fonda mi ćemo obezbediti sredstva za sufinansiranje velikih projekata u oblasti upravljanja otpadom, u oblasti upravljanja otpadnim vodama.

Dakle, to su sredstva u iznosu otprilike 15% do 30% u odnosu na vrednost investicije. Ostala sredstva obezbeđujemo iz strukturnih fondova EU. I mi smo, kroz niz praktičnih primera u prethodne manje od dve godine pokazali kako to radimo. Prema tome, ova sredstva će biti korišćenja u tu namenu za velike infrastrukturne projekte, za reciklažnu industriju, za zelenu ekonomiju, za nova zapošljavanja, i mi nemamo problem da ta sredstva kontrolišu i drugi organi vlasti Republike Srbije. Pri tome, još jednom kažem, ovaj fond je formiran u skladu sa važećom zakonskom regulativom, sa Zakonom o budžetskom sistemu Republike Srbije.

Što se tiče kontrole trošenja novca, ovog puta će biti sasvim izvesno mnogo veća, mnogo rigoroznija kontrola, sigurnije trošenje novca i mi od toga ne bežimo. Mi se sa tim saglašavamo, jer mi znamo šta nije urađeno, a šta moramo da uradimo. Evo, samo jedan kratak primer. Recimo, kada se radi o prečišćavanju otpadnih voda…
Samo da završim ove podatke.
Do 2041. godine treba da izgradimo 320 postrojenja. Mi trenutno imamo oko pedesetak postrojenja, od čega 36 postrojenja radi. Pa, molim vas šta ste vi nama ostavili, sa čime mi da nastavimo ovaj posao da sustignemo evropske standarde, pri tome samo pet do šest postrojenja radi u skladu sa standardima EU?
Zahvaljujem narodnoj poslanici. Kada se radi o investiranju projekta u zaštiti životne sredine, vi znate da se značajan deo sredstava za ova finansiranja ubira po osnovu onog čuvenog zagađivača pluća.

Sva sredstva koja se na ovaj način uberu raspoređuju se u odnosu 60% centralni nivo i 40% nivo lokala. Vi ste u pravu da se u ovoj raspodeli ne pominje centralizovano i pokrajina, odnosno da ne postoji deo koji se izdvaja za pokrajinu, ali postoji onaj deo koji se odnosi na lokalne samouprave koje su na teritoriji pokrajine.

Ovo nije bio predmet izmena i dopuna ovog zakona. Prosto ovo je već uspostavljen sistem finansiranja. O tome svakako treba razmišljati u narednom periodu koji nam predstoji pred ono definitivno donošenje zakona u potpunoj usaglašenosti sa zakonom EU u ovoj oblasti, a to će biti kraj 2017. godine, odnosno 2018. godine.

Mi zaista kao ministarstvo ne gledamo podelu teritorijalnu, regionalnu, mi gledamo nacionalni nivo, nacionalni interes i svejedno nam je da ćemo problem rešiti u Subotici, kao što sada rešavamo kroz ovu regionalnu deponiju, u Vrbasu ili u Nišu. Mi prosto pravimo tu listu prioritetnih projekata. S tim u vezi, vaša bojazan da li ćemo iskoristiti sredstva iz fondova EU koja su oročena u nekom vremenskom periodu, odmah da vam kažem, nemojte da imate dilemu, sredstva će sasvim sigurno biti iskorišćena. Imamo projekte koji su u potpunosti spremni, sveži su mi utisci od pre desetak dana iz Kraljeva, kada smo predali kompletnu tehničku dokumentaciju lokalnoj samoupravi, zato ih i pominjem, a imamo niz takvih projekata. Oni su na listi prioritetnih i o njihovoj realizaciji brine ne samo ministarstvo, nego i Kancelarija za evropske integracije i druga ministarstva u sastavu Vlade Republike Srbije.
Zahvaljujem.

Uvažena narodna poslanice, ovaj amandman nismo prihvatili pre svega iz razloga što je pravno nemoguće ga prihvatiti. Ovaj amandman nije u skladu sa zakonima koji su usvajani u prethodnom periodu, odnosno u prethodnim godinama.

Podsetiću vas da je 2004. godine usvojen Zakon o zaštiti životne sredine, a 2009. godine usvojene su izmene i dopune ovog zakona.

Dakle, u članu 68. jasno se definišu, odnosno preciziraju pitanja koja vi sada želite da promenite. Članom 68. i članom 100. To u ovom momentu nije moguće, ali ja ću iskoristiti još jednom priliku da naglasim da zaista ne pravimo razliku između pojedinih lokalnih samouprava, pojedinih gradova. Želimo da probleme životne sredine u Republici Srbiji rešavamo sistematično, na jedan organizovan način, po listi prioriteta. Zna se gde su veći prioriteti i gde je urgentnije neki problem rešiti.

Hoću da kažem da postoji i ovaj deo koji sam već malopre pomenula, koji pripada lokalnim samoupravama po osnovu taksi – zagađivač plaća, ali oni uz ova sredstva imaju i sopstvene prihode jer ove lokalne samouprave propisuju i sopstvene takse od subjekata, odnosno od svih onih na teritoriji njihovoj koji prave određenu vrstu zagađenja. Tako da one imaju dva izvora prihoda koje koriste za rešavanje problema na svojim teritorijama.

Prosto hoću da kažem još jednom zbog građana Srbije i građana Vojvodine da ne pravimo razliku. Probleme rešavamo sistematski i prema listama prioriteta.
Prihvata se amandman koji je podneo Odbor za zaštitu životne sredine.
Prihvata se amandman.