Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri, predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, od šest važnih predloga zakona koji su predmet objedinjene rasprave, uz svo poštovanje i uvažavanje predloženih zakona o potvrđivanju međunarodnih ugovora, protokola i sporazuma, koji svakako treba da budu prihvaćeni i potvrđeni od strane Narodne skupštine, ja ću govoriti o jednom predlogu zakona, o Predlogu zakona o podsticajima u poljoprivedi u o ruralnom razvoju.

Predlog zakona o podsticajima u poljoprivedi u o ruralnom razvoju je izuzetno važan Predlog zakona i zavređuje posebnu pažnju, obzirom da će usvojena rešenja značajno odrediti buduće pravce razvoja naše poljoprivrede i našeg sela.

Ovaj predlog zakona u velikoj meri oslanja se na Zakon o budžetu kojim je, između ostalog, određena visina i struktura agrarnog budžeta. Kako je najveći deo agrarnog budžeta predviđen za razne vidove podsticaja i pomoći našim poljoprivrednim proizvođačima, to Vlada i resorno ministarstvo ovim predlogom žele da zakonom urede vrste i minimalne iznose podsticaja, kao i kriterijume za sticanje prava na njihovo korišćenje. Zbog toga mislim da, posle usvojenog većeg agrarnog budžeta za ovu godinu, je ovo novi izuzetno važan i pohvale vredan korak Vlade i resornog ministarstva u pravcu podrške našoj poljoprivredi i našem selu.

Predlog zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju važan je za sve učesnike u lancu poljoprivredne proizvodnje i prehrambene industrije. Važan je za celokupno ruralno stanovništvo naše zemlje koje čini skoro polovinu stanovništva Srbije. Ovaj zakon važan je i za naše društvo u celini, za koje nam je cilj da proizvedemo dovoljne količine zdravstveno bezbedne hrane. Ali, ovaj predlog zakona važan je i sa aspekta obezbeđivanja robe za izvoz na inostrana tržišta sa ciljem sticanja deviznih sredstava neophodnih za funkcionisanje naše društvene zajednice.

Iako se na osnovu važnijih pokazatelja stanje u našoj poljoprivredi može oceniti kao teško, a naša poljoprivredna proizvodnja, u celini gledano, kao nedovoljno razvijena, ipak značaj poljoprivrede za Srbiju danas je izuzetno veliki. Da je to tako, jasno je ako se ima u vidu da poljoprivreda danas kod nas učestvuje u stvaranju BDP-a sa preko 17% i da je ona jedina grana naše privrede koja u dužem nizu godina obezbeđuje pozitivan spoljno-trgovinski bilans. Naime, podaci govore da poljoprivreda i prehrambena industrija učestvuju u ukupnom izvozu Srbije sa oko 21%, a u uvozu sa oko 6,8%.

Polazeći od navedenog, pri tome imajući u vidu potencijale, neiskorišćene ili nedovoljno korišćene, kojima naša zemlja raspolaže, jasno je da se poljoprivreda u Srbiji u narednim godinama i može i mora i unaprediti i uvećati. Da bismo to postigli, moramo pre svega nastojati da obezbedimo veću produktivnost u radu, tj. da dobijemo veće prinose po jedinici obradive površine i više proizvoda od gajenih životinja. Za ostvarivanje ovog cilja posebno je važno poznavanje i primena savremenih tehnologija gajenja bilja i domaćih životinja, stalno praćenje i implementacija naučnih dostignuća, kao i u tom smislu adekvatna stručna podrška i pomoć.

Moramo smanjiti neobrađene i zakorovljene poljoprivredne površine, moramo zaustaviti u dužem nizu godina prisutnu tendenciju smanjivanja broja svih vrsta domaćih životinja i stvoriti uslove za postepeno povećanje našeg stočnog fonda. Moramo smelije i znatno više koristiti prirodne predispozicije za razvoj organske proizvodnje i proizvodnje mesa, mleka i jaja posebnog i garantovanog kvaliteta. Moramo znatno više uvažavati i koristiti stručna znanja naših diplomiranih inženjera poljoprivrede. Takođe, moramo obezbediti podršku održivom razvoju sela kroz unapređenje životnog standarda seoskog stanovništva.

Jasno je da je za ostvarivanje navedenih ciljeva izuzetno važna podrška i pomoć države. U tom smislu, zakonska rešenja o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju su dobra polazna osnova. Ona pre svega znače stabilnu i na duže staze predvidivu agrarnu politiku.

Naime, Vlada i resorno ministarstvo žele da zamene dosadašnje uredbe relevantnim zakonima. Praksa je pokazala da uredbe u uređivanju pitanja vezanih za podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju imaju niz nedostataka. Ti nedostaci u značajnoj meri mogu usporiti i dovesti u pitanje ostvarivanje postavljenih ciljeva u oblasti poljoprivrede. Osnovna slabost uredbi je veliki broj istih, njihova nepredvidljivost i promenljivost iz godine u godinu, kako u pogledu vrste i obima podsticaja, tako i u smislu kriterijuma za ostvarivanje prava na njihovo korišćenje.

Zbog toga Vlada i resorno ministarstvo, kao znatno bolje, korektnije i sigurnije rešenje za podršku države našim poljoprivrednim proizvođačima, predlažu zakon kojim bi se na jednostavan, prepoznatljiv i krajnje transparentan način uredili: vrste i načini korišćenja podsticaja, uslovi za ostvarivanje prava na njihovo korišćenje i registar za vođenje jedinstvene evidencije o davanjima podsticaja u poljoprivredi. Uz to, registrom bi se uspostavio efikasan mehanizam za kontrolu trošenja sredstava namenjenih podsticajima u poljoprivredi.

Najveći deo sredstava agrarnog budžeta kroz ovaj predložen zakon bio bi plasiran u vidu direktnih plaćanja našim poljoprivrednim proizvođačima. Tu su: premije za mleko, podsticaji za proizvodnju biljnu i stočarsku, osnovni i proizvodno vezani podsticaji, regresi za nabavku proizvodnih inputa, osiguranje, skladištenje u javnim skladištima i, naravno, kreditna podrška.

Predlog zakona definiše minimalne subvencije, što znači da one mogu biti znatno veće ukoliko u agrarnom budžetu u narednim godinama bude više novca, što svi mi ovde i želimo i očekujemo. Ovim predlogom zakona u biljnoj proizvodnji, podsticaji bi bili isplaćivani prema obradivoj površini, i to u minimalnom iznosu od šest hiljada dinara po hektaru. Međutim, ovi proizvođači mogu računati na ukupno 12 hiljada dinara po hektaru, s tim što bi polovinu dobili u novcu, a drugu polovinu kao regres za kupljeno gorivo, seme, đubrivo.

Predlog zakona ograničava davanje na najviše 100 hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta, što smatram da je opravdano iz razloga što bi u suprotnom vlasnici malih poseda u raspodeli raspoloživih sredstava bili značajnije oštećeni. Stočarima je namenjena, kao direktna podrška, premija od sedam dinara po litru mleka predatog mlekarama, kao i plaćanja po grlu stoke, i to za svaku kravu 20 hiljada dinara, june 10 hiljada dinara, krmaču, kozu ili ovcu četiri hiljade, a jagnje ili svinju po hiljadu dinara. Iz kratkog pregleda navedenih podataka o proizvodnim podsticajima u stočarstvu, jasno je da su predviđena izdvajanja za uzgoj pojedinih kategorija životinja u oblasti govedarstva, ovčarstva, svinjarstva i kozarstva.

Praktično, među velikim producentima najvažnijih animalnih proizvoda – mleka, mesa i jaja, u Predlogu zakona izostali su samo proizvodni podsticaji u oblasti živinarstva. Smatram da i ova grana stočarstva zavređuje podršku i pomoć države, i to iz više razloga, od kojih ću navesti samo neke. Živinarstvo je kod nas izuzetno važna grana stočarstva jer se uzgojem živine obezbeđuju značajne količine mesa i jaja. Tako u ukupno proizvedenoj količini mesa kod nas, živinsko meso učestvuje sa oko 20% i po tome dolazi na drugo mesto, odmah iza proizvodnje svinjskog mesa. Inače, živinsko meso je meso posebnih nutritivnih karakteristika koje ga čine izuzetno vrednom namirnicom u ishrani stanovništva, i to svih kategorija stanovništva, kako dece, tako i odraslih i starih.

Uz to svakako treba istaći da je živinsko meso u poređenju sa drugim vrstama mesa, jeftinije te da je samim tim lakše, dostupno i nižim socijalnim slojevima našeg društva. Naše živinarstvo u prethodnim godinama je opstajalo, iako su svi ekonomski pokazatelji dovodili u pitanje ekonomsku opravdanost ulaganja u proizvodnju živinskog mesa i jaja. Ne sumnjam da Vlada, resorno ministarstvo, kao i svi mi ovde i u buduće od naših odgajivača živine očekujemo veliku proizvodnju mesa i jaja, dobar kvalitet proizvoda i za naše građane prihvatljive cene.

Zbog toga, smatram da u kontekstu predloženih proizvodnih podsticaja u stočarstvu svakako treba uvrstiti i živinarstvo. U tom smislu, predložila sam odgovarajuće amandmane, nadam se će ministar održati obećanje i da će ovi amandmani biti i usvojeni. Na taj način, verujem da bi ovaj, inače dobar Predlog Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju bio još bolji. Uz živinarstvo dobro je da se među ovim podsticajima nađu i proizvodi podsticaja u oblasti ribarstva, što je ministar takođe najavio kao prihvatanje amandmana.

Ribarstvo je veliki i nedovoljno korišćen potencijal naše poljoprivrede. Zaslužuje više pažnje, pre svega zbog izraženih znatno većih potreba domaćeg tržišta za ovom vrstom mesa, od količina koje smo, inače do sada uspevali da obezbedimo sopstvenom proizvodnjom. Naime, njom smo do sada podmirivali tek oko 30% naših potreba. S druge strane, velike su mogućnosti za izvoz. Ovde, pre svega, treba imati u vidu tržište EU, koji je veliki uvoznik ove vrste mesa. Pored direktnih podsticaja, Predlog zakona predviđa i mir mera ruralnog razvoja, kao što su na primer podrška investicijama u poljoprivredi za unapređenje konkurentnosti i dostizanje standarda kvaliteta, podrška održivom ruralnom razvoju, podrška unapređenja ruralne ekonomije i slično.

U okviru mera, za podršku održivom ruralnom razvoju želim posebno da istaknem i pohvalim predloženu podršku za razvoj organske proizvodnje. Ova proizvodnja u našoj ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji učestvuje u vrlo malom procentu, iako raspolažemo izuzetno povoljnim prirodnim resursima za njen razvoj. U tom smislu, kao veliku mogućnost za pokretanje i razvoj ove proizvodnje vidim u brdsko-planinskim područjima naše zemlje u kojima značajne poljoprivredne površine godinama nisu obrađivane. Upravo one ispunjavaju najvažniji uslov za započinjanje ove proizvodnje, a to je da zemljište najmanje pet godina unazad nije tretirano hemijskim sredstvima.

Uz pokretanje organske proizvodnje na ovim područjima stvorili bi se povoljni uslovi za oživljavanje u nekim slučajevima već zamrlih naših sela, osim ovim predlogom zakona predviđenih sredstava, mišljenja sam da treba predložiti i druge mere za podršku organskoj proizvodnji sa ciljem njenog pokretanja i afirmacije u široj poljoprivrednoj praksi. Jedna od mera mogla bi da bude posebno i značajno veće stimulisanje mladih stručnih ljudi koji bi bili spremni da svoja znanja i umenja primene u praksi i to upravo u ovoj proizvodnji.

Mi svake godine na Agronomskom fakultetu u Čačku, sa koga dolazim, ali i na drugim našim poljoprivrednim fakultetima odškolujemo značajan broj diplomiranih inženjera poljoprivrede. Njihova stečena stručna znanja odgovaraju zahtevima savremene poljoprivredne proizvodnje, a ja verujem da među njima ima mnogo onih koji bi mogli i koji bi hteli da sami uz podršku društva i praktično realizuju i unovče svoja znanja. To bi bilo dobro i iz razloga što je ova proizvodnja za naše poljoprivredne proizvođače i farmere često i još uvek nedovoljno poznata.

S toga, započinjanje i širenjem organske proizvodnje od strane stručnih ljudi iz oblasti poljoprivrede bilo bi odlično rešenje. U tom smislu, mogućnost

dodatnih podsticaja vidim već kod utvrđivanja pratećih pravilnika ovog zakona. Inače, organska proizvodnja zaslužuje veliku pažnju, a da je to tako, nedvosmisleno govore sva istraživanja koja kažu – da će ova proizvodnja sve više dobijati na značaju u narednim godinama i da će biti sve više onih koji su zarad ishrane organskom hranom tj. hranom dobijenom na prirodan, tradicionalan način, spremni da plate višu cenu proizvoda.

Predložen zakon predviđa i niz posebnih podsticaja među kojima je podrška stručnim i savetodavnim poslovima, kao i podrška za sprovođenje naučno istraživačkih, inovativnih i razvojnih projekata u oblasti poljoprivrede. Ove podsticaje, želim posebno da istaknem i da podržim, jer nema sumnje 21. vek je vek znanja. Kritičan momenat održivog ekonomskog razvoja i poboljšanja životnog standarda stanovništva je u sposobnosti društva da proizvodi, komercijalizuje, prilagođava i koristi znanja. S toga, ulaganja u nauku i struku i u oblasti poljoprivrede su neophodna i nemaju alternativu.

Na kraju, u celini gledano, može se već zaključiti da se radi o jednom dobrom Predlogu zakona, da je ovaj predlog zakona u interesu budućeg rasta i razvoja naše poljoprivrede i da je u najširem interesu naših poljoprivrednih proizvođača. Zbog toga, moj poslanički klub, poslanički klub SPS će podržati Predlog zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Sa uloženim amandmanima za koje očekujemo da će biti usvojeni želimo da ovaj zakon učinimo još boljim.

Mi znamo kakav je značaj poljoprivrede danas. O tome je naš premijer u svom ekspozeu dosta govorio. Mi u potpunosti podržavamo njegova obećanja i opredeljenost ove Vlade da poljoprivreda u narednim godinama bude prioritet razvoja našeg društva i spremni smo da u tom pravcu damo svoju punu podršku. Hvala na pažnji.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se u vezi amandmana koji je podnela narodna poslanica Dušica Morčev, a kojim se predlaže smanjivanje sredstava namenjenih za nabavku laboratorijske i medicinske opreme u delu budžeta iz poljoprivrede.

Mišljenja sam da ovaj predlog ne bi trebalo prihvatiti iz razloga što su namenjena sredstva predložena najvećim delom za nabavku opreme za završetak formiranja laboratorije za kontrolu kvaliteta sirovog mleka. Dakle, proces formiranja ove laboratorije započet je 2009. godine donošenjem odluke od strane nadležnog ministarstva. Predviđeno je da ova laboratorija bude locirana na Poljoprivrednom fakultetu, departman za stočarstvo, u Novom Sadu. Do sada je nabavljen deo opreme, a budžetom za 2013. godinu predviđena su nedostajuća sredstva kako bi se proces formiranja ove laboratorije i okončao.

Inače, uspostavljen je i rad nezavisnih laboratorija za kontrolu kvaliteta poljoprivrednih proizvoda. To je važno iz razloga što je to uslov unapređenja poljoprivredne proizvodnje. Naime, razvoj naše poljoprivrede želimo da baziramo na rezultatima najnovijih naučnih istraživanja iz ove oblasti. Zato su nam potrebne i savremene i dobro opremljene laboratorije. To je važno iz razloga što se samo laboratorijskim ispitivanjem kvaliteta može doći do relevantnih podataka na osnovu kojih se može utvrditi realna i objektivna cena nekog poljoprivrednog proizvoda, mleka, mesa, jaja i slično. To je važno i iz razloga što rezultatima ispitivanja kvaliteta od strane nezavisnih laboratorija dobijamo dokumente na osnovu kojih možemo obezbediti izvoz na inostrano tržište.

Uz sve ovo što sam rekla treba istaći činjenicu da je Srbija danas jedina zemlja u regionu u kojoj nije uspostavljena ni jedna nezavisna laboratorija za ispitivanje, odnosno za kontrolu kvaliteta sirovog mleka. Zbog svega ovoga, smatram da su predložena sredstva u budžetu za poljoprivredu opredeljena za nabavku laboratorijske opreme dovoljna da se ova laboratorija i oformi. Predlažem da ne dovodimo u pitanje smisao i opravdanost osnivanja i funkcionisanja nezavisnih laboratorija za oblast poljoprivredne proizvodnje.

Sa druge strane, podnosilac amandmana je u pravu kada kaže da je stanje u stočarstvu teško. Stanje je zaista teško. Mogli bismo čak reći da je izuzetno teško. O tome imamo razne podatke iz kojih to možemo da zaključimo i vidimo. Neke od tih podataka smo danas čuli. Govori se o smanjenju broja svih vrsta domaćih životinja, što je tačno, ali smanjuje se i proizvodnja i mesa, i mleka, i jaja. Smanjuje se i učešće stočarskih proizvoda u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji naše zemlje. Tako, prema nekim podacima kojima raspolažemo, trenutno učešće stočarskih u ukupnim poljoprivrednim proizvodima kod nas je manja od 50%. Znamo da je granica koja određuje razvijenost poljoprivrede jedne zemlje 60%. To znači da prema ovom parametru možemo zaključiti da je naša privreda nerazvijena.

Primera radi, u poljoprivredno razvijenim zemljama više od dve trećine svih proizvoda poljoprivrede su proizvodi animalnog porekla. Više od 85% biljnih proizvoda se realizuje preko proizvoda stočarstva. Ohrabruje, međutim, činjenica da je Vlada u budžetu za 2013. godinu planirala veća izdvajanja za poljoprivredu. Udeo od 4,5% planiran za narednu godinu i najavljeno povećanje na 5% u 2014. godini, svrstaće Srbiju u red zemalja sa visokim udelom agrarnog budžeta u ukupnom nacionalnom budžetu. Da je to tako, ilustrovaću samo sa nekoliko podataka koji govore o udelima agrarnog budžeta u nacionalnim budžetima nekih zemalja iz regiona i zemalja EU.

Tako, na primer, u Austriji udeo agrarnog budžeta je 2,8%, u Mađarskoj 2,66%, u Poljskoj 3,52%, u Francuskoj 3,47%, u Švajcarskoj 5,8%, u Hrvatskoj 4,45%, u Sloveniji 5,1%, a u Crnoj Gori 1,4%. Navedeni podaci su dovoljno jasni i dovoljno dobro dokumentuju ono što sam već rekla o visini predloženog agrarnog budžeta. Za ovaj korak u pravcu podrške i pomoći našoj poljoprivredi Vlada zaslužuje svaku pohvalu.

Naravno, mi iz SPS znamo da je veći agrarni budžet potreban, ali ne i dovoljan uslov da se obezbedi zaustavljanje navedenih negativnih trendova u stočarstvu naše zemlje, kao i da se obezbedi rast i razvoj poljoprivredne proizvodnje kod nas. Zbog toga, mi u SPS, ćemo se zalagati ubuduće za donošenje dobrih rešenja, dobrih mera kojima bi se osigurala pravedno, ali i racionalno trošenje sredstava agrarnog budžeta.

Takođe, podsticaćemo ministarstvo i nacionalni savet da što pre utvrde i predlože srednjoročnu i dugoročnu strategiju razvoja agrara u Srbiji.

Podsetiću vas da smo nedavno dobili dokument koji se odnosi na strategiju razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine. Pre dva dana na tu temu je održano prvo javno slušanje. Pošto su, složićemo se svi, poljoprivreda i obrazovanje naši najveći, najdragoceniji, najznačajniji resursi, bilo bi dobro da uskoro dobijemo i strategiju razvoja poljoprivrede u Srbiji, makar za narednih pet do 10 godina. Jednostavno verujemo da je to ispravan, pravi i jedini put kojim bi se obezbedilo ostvarivanje proklamovanih ciljeva u oblasti naše poljoprivredne proizvodnje. Hvala vam na pažnji.

Gospodine predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju. Danas se ovde govorilo o najrazličitijim aspektima bitisanja univerziteta i fakulteta, a ja ću svoje izlaganje bazirati samo na teme koje su predložene i predmet su postojećih, odnosno predloženih izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju.

Predložene dopune, odnose se na proširenje nadležnosti Nacionalnog saveta, kao i utvrđivanje zakonskog osnova po kome studentske konferencije imaju svojstva pravnog lica, a koje stiču upisom u sudski registar.

Nacionalni savet za visoko obrazovanje u procesu reformi ovog obrazovanja, kod nas, koje su inače započete potpisivanjem Bolonjske deklaracije i donošenjem Zakona o visokom obrazovanju 2005. godine, dobio je izuzetno važnu i značajnu ulogu.

U obezbeđivanju kvaliteta visokog obrazovanja, utvrđene su brojne nadležnosti Nacionalnog saveta, navešću samo neke od njih - praćenje razvoja visokog obrazovanja i njegove usklađenosti sa evropskim i međunarodnim standardima, utvrđivanje standarda i postupaka za akreditaciju visokoškolskih ustanova i studijskih programa, utvrđivanje standarda i postupaka za spoljašnju proveru kvaliteta, kao i standarda za samo vrednovanje za ocenu kvaliteta visokoškolskih ustanova, predlaganje Ministarstvu politike visokog obrazovanja i politike upisa na visokoškolske ustanove i niz drugih nadležnosti.

Kada se imaju u vidu navedene, zakonom propisane, nadležnosti Nacionalnog saveta, onda i predložena dopuna koja glasi – Nacionalni savet predlaže ministarstvu nacionalni okvir kvalifikacija za nivo visokog obrazovanja je i logična i opravdana. Ona zapravo proizilazi iz već ranije utvrđenih nadležnosti nacionalnog saveta. Dakle, bez sumnje je da je Nacionalni savet visokog obrazovanja kod nas najkompetentnije telo koje treba da utvrdi i predloži nacionalni okvir kvalifikacija za nivo visokog obrazovanja, a koji bi bio usaglašen sa evropskim okvirom kvalifikacija.

Druga predložena dopuna ovog zakona odnosi se na studentsku konferenciju Univerziteta Srbije i studentsku konferenciju Akademskih strukovnih studija, koje bi upisom u sudski registar stekle svojstvo pravnog lica. Ako se ima u vidu da je ovo formalan uslov za pristupanje naših studentskih konferencija Evropskoj studentskoj uniji, kao i to da je to svojstvo pravnog lica, između ostalog, neophodno da bi ove naše studentske konferencije imale pravo učešća na konkursima za projekte koji su inače namenjeni njima, onda je i ovo takođe važna i bitna dopuna zakona koju svakako treba prihvatiti. Osim pružanja zakonskih mogućnosti, naše studentske konferencije u pogledu učešća na međunarodnim konkursima za projekte, treba i na svaki drugi moguć način podsticati, hrabriti i podržavati.

Drugi deo predloženog zakona odnosi se na studente, pravila studiranja u smislu broja ispitnih rokova i utvrđivanje uslova za upis naredne školske godine. predloženo je da uslov za upis školske 2012. - 2013. godine bude 48 ESPB bodova, a potom 2013. – 2014. godine da taj uslov bude povećan na 50 ESPB bodova.

Na početku reforme visokog obrazovanja, utvrđeni su najvažniji ciljevi iste. Među njima, posebno je bio naglašen cilj, povećanje efikasnosti visokog obrazovanja. Glavni pokazatelj u ostvarivanju ovog cilja, svakako je dužina studiranja, kojom, inače, na početku reformskih procesa se nismo mogli pohvaliti, a i sada je daleko veća od one sa kojom bi smo bili zadovoljni.

Naime, neke analize kažu da je prosečna dužina studiranja za četvorogodišnje studije kod nas veća od 6,7 godina. U procesu reformi, nastojali smo da kroz inoviranje nastavnog procesa, u smislu poboljšanja kvaliteta istog, kroz interaktivnu nastavu i kontinuirani rad, na praćenju nivoa usvojenih znanja, naši studenti svaku narednu školsku godinu upisuju sa ostvarenih 60 ESPB bodova, odnosno da polože sve ispite predviđene nastavnim planom i programom za datu godinu studija.

Ipak, u praksi ovaj cilj nam je još uvek daleko. To se najbolje može ilustrovati podatkom da je samo oko 20% studenata ove školske godine, ostvarilo 60 ESPB bodova. Ako se ima u vidu, da je sama reforma proces, da su naši studenti prema nekim ocenama stručne javnosti, još uvek dosta opterećeni obimnim i neretko komplikovanim nastavnim programima, da efekti ekonomske krize u većoj meri pogađaju studentsku populaciju i njihove roditelje i staratelje, nego neke druge kategorije našeg stanovništva, onda je razumljiv i pohvale vredan predlog Ministarstva, da se i ove godine omogući upis u narednu akademsku godinu studentima koji su ostvarili najmanje 48 ESPB bodova u tekućoj.

Predlaganje i utvrđivanje uslova za upis i naredne 2013/2014 godine je fer i korektan predlog i u najboljem je interesu studenata. To znači da studenti na početku ove školske godine znaju kakav je uslov za upis naredne i da prema tome treba da organizuju i svoje aktivnosti i polaganje ispita.

Podržavajući predlog Ministarstva prosvete za utvrđivanje predloženih uslova za upis u više godine studija iz prethodno navedenih razloga, duboko sam svesna činjenice da ovi studenti s jedne strane dobijaju, ali s druge i gube, pre svega u smislu mogućnosti da rasterećeno prate nastavni proces naredne školske godine.

Nepoloženi preneti ispiti će im svakako biti teret i ograničavajući faktor da sa punim kapacitetom prate predstojeći nastavni ciklus i da u njemu aktivno učestvuju. Osim toga, ovo traži i poseban napor zaposlenih na fakultetima, nastavnika i saradnika da organizuju i donekle prema ovome i usklade tekuće nastavne aktivnosti.

Stoga verujem da razlozi zbog kojih je predloženo postepeno povećanje uslova za upis, kao i smanjenje broja ispitnih rokova, leže u ispravnoj proceni nadležnog ministarstva, da se na ovaj način može postići očekivana efikasnost studiranja, kao i bolje organizovan nastavni proces na fakultetima, što je takođe bitan uslov za ostvarivanje postavljenih ciljeva reforme visokog obrazovanja.

Na kraju želim da kažem da će SPS i ubuduće, kao što je to i do sada činila, snažno podržavati razvoj i unapređenje kvaliteta visokog obrazovanja u našoj zemlji. Takođe, nastojaće da uvek prepozna i razume probleme vezane za efikasnost studiranja naših studenata. U tom smislu, uvek ćemo biti za ona rešenja za koja smo uvereni da su u najboljem interesu i naših studenata i našeg društva u celini. Hvala na pažnji.