Poštovani narodni poslanici, želim  da vam se zahvalim na veoma konstruktivnoj raspravi i kada se radi o raspravi zakona u načelu i današnjoj raspravi u pojedinostima, odnosno po amandmanima.

Drago mi je što je ovaj zakon izazvao ovoliku pažnju vašu. Verujem da smo svi zajedno uspeli da i našim građanima predočimo šta je to što sve nosi sa sobom predložene izmene i dopune Zakona o šumama. Uverena sam da se radi o jednom dobrom zakonu, zakonu koji će značajno unaprediti trenutno stanje u šumarstvu Republike Srbije.

Uz prethodne zakone koji su usvojeni pre nešto više od dve nedelje Zakon o nacionalnim parkovima i tri zakona kojim se potvrđuju međunarodni sporazumi iz oblasti poljoprivrede, ovo je još jedan zakon kojim se rešavaju sistemska pitanja u nadležnosti Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Želim takođe da vas pozovem da se pripremite za novi set zakona iz oblasti poljoprivrede. Mi smo dostavili Narodnoj skupštini, odnosno Vlada je dostavila Narodnoj skupštini Zakon o jakim alkoholnim pićima, Zakon o zemljištu, očekujem da oni budu u ovoj proceduri naše javne rasprave i diskusije, već za koji dan, možda za ove manje od dve nedelje.

Vrlo brzo će stići u skupštinsku proceduru, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, tako da mi nastavljamo naše druženje u skupštinskoj sali, a sve vas u isto vreme pozivam da učestvujete u javnoj raspravi,

odnosno u javnoj prezentaciji tri zakona koja su pripremljena i koja su poslata na dobijanje saglasnosti i mišljenja, a radi se o Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode, Zakonu o izmenama i dopunama Zakona upravljanja otpadom i Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine.

Javno slušanje ova tri zakona biće organizovano ovde u Skupštini Srbije 28. i 30. oktobra i u ovom javnom slušanju u organizaciji su nam puno pomogli, odnosno pomaže nam Odbor za zaštitu životne sredine. Sve vas pozivam da učestvujete kako bi smo bili što pripremljeniji kada bude ovakva rasprava u okviru Skupštine. Još jednom svima vam se zahvaljujem i do skorog viđenja.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, uvaženi narodni poslanici, zadovoljstvo mi je što sam samo posle dve nedelje ponovo ovde sa vama u Narodnoj skupštini i što sam i danas u prilici da vam obrazložim jedan izuzetno važan zakon iz nadležnosti Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Reč je o Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o šumama, Zakonu od čijeg usvajanja i primene očekujemo znatno unapređenje trenutnog stanja u oblasti šumarstva Republike Srbije.

Ukoliko mi dozvolite, želela bih da se zajedno svi podsetimo o tome šta je šuma kao prirodni resurs i kao dobro od opšteg interesa, a potom i lično da vam obrazložim najvažnije predložene izmene i dopune ovog zakona.

Šume kao prirodni resursi i dobro od opšteg interesa uvek su bile bitan faktor u razvoju države i predstavljale su izvor dobara, usluga, a time i prihoda ukupnog društva.

Stanje šuma predstavlja ogledalo kulturnog i istorijskog razvoja države, odnos čoveka, društva i države prema šumi, uslovljen je društvenim potrebama koje se menjaju kroz vekove, ali i njenim prirodnim zakonitostima, veliki i otvoren prostor, dugo trajanje proizvodnog procesa i obnovljivost.

Upravo te karakteristike šume ukazuju na potrebu i mogućnost održivog korišćenja, trajnog postojanja i relativno sporog unapređivanja. Šume su izvor drveta kao sirovine, ali i mesto gde se čuva biodiverzitet, takođe i prostor za rekreaciju i mnoge druge ekonomske, ekološke i socijalne benefite koje društvena zajednica ima od šuma. Zbog svega toga se pred savremeno šumarstvo postavlja generalni cilj da društvenoj zajednici stavi na raspolaganje željena dobra.

Dinamika društvenih promena, pa samim tim i zahteva u odnosu na šume, ukazuje na kompleksnost uspostavljanja sistema gazdovanja šumama i neophodnost permanentnog unapređivanja strateškog i zakonodavnog okvira.

Kako bi se različiti interesi i potrebe na istom prostoru zadovoljile, a da pri tom šuma kao resurs ne bude ugrožena, uspostavljen je koncept održivog gazdovanja šumama.

Konferencija o životnoj sredini i razvoju UN, održana u Rio de Žaneiru 1992. godine, označava prekretnicu u odnosu čoveka prema životnoj sredini i korišćenju prirodnih resursa, pokretanje većeg broja globalnih i regionalnih procesa iz kojih je proistekao i koncept održivog upravljanja šumama. Koncept podrazumeva upravljanje šumama i šumskim zemljištima na način kojim se trajno održava i unapređuje njihova proizvodna sposobnost, biološka raznovrsnost, sposobnost obnavljanja i vitalnost. Na taj način u sadašnjosti i budućnosti obezbeđuje se ispunjavanje ekoloških, ekonomskih i socijalnih funkcija šuma, a da se pri tom ne pričinjava šteta okolnim ekosistemima.

Zakon o šumama je jedan od instrumenata u okviru sistema održivog upravljanja šumama, koji obezbeđuje sprovođenje navedenog principa.

Kada je reč o šumama u Republici Srbiji, ukupna površina šuma iznosi 2.252.400 hektara, u kojoj su visoke prirodne šume zastupljene sa 621.200 hektara ili 27,6%. Izdanačke prirodne sastojine su prisutne na 1.456.400 hektara ili 64,6%, i 174.800 hektara, tj. 7,8% su veštački podignute šume. Ostalo šumsko zemljište zastupljeno je sa 382.400 hektara.

Ukupna površina šuma i šumskog zemljišta iznosi 2.634.800 hektara. Ako se ima u vidu da je stepen šumovitosti Srbije danas 29,1%, kao i da je optimalan nivo iste prema prostornom planu Republike Srbije 41,4%, ali i da u strukturi šuma dominiraju izdanačke, tj. šume manje kvalitetne, jasno je da stanje nije zadovoljavajuće. Zato su potrebni sistemski, dugogodišnji planovi i programi, uključujući i relevantnu zakonsku regulativu, koja će, između ostalog, uzeti u obzir sve opšte korisne funkcije šume, a koje su i proizvodnja drveta, kao glavnog proizvoda, i očuvanje šumskih ekosistema, kao bogatstava, divlje flore i faune i niz drugih.

Uz sve navedeno, uvek treba imati u vidu i da vrednost posečene drvne mase na panju u Srbiji godišnje je oko 60 miliona evra. Ali, ako se na to dodaju i ostale privredne koristi, kao što je sekundarna uposlenost, koja zavisi od drveta kao sirovine, ekološke i društvene funkcije koje se godišnje stvaraju u srpskim šumama, dobija se da je ukupna monetarna vrednost proizvoda i usluga srpskih šuma u iznosu od oko 700 miliona evra na godišnjem nivou. Ovo nedvosmisleno ukazuje da je ekološka, privredna i ekonomska korist koja se produkuje iz šuma višestruko veća od onoga što zvanična statistika prikazuje kao korist koju srpsko društvo ima od šuma.

U izradi Predloga za izmene i dopune Zakona o šumama pošlo se od gorućih problema u šumama i šumarstvu Republike Srbije. Ovim izmenama i dopunama Zakona o šumama postepeno se rešavaju problemi u oblasti očuvanja, zaštite, korišćenja i raspolaganja šumom i šumskim zemljištem kao prirodnim bogatstvom, pitanje nadzora, kao i druga pitanja od značaja za šumu i šumsko zemljište u cilju ostvarivanja ciljeva postavljenih Strategijom razvoja šumarstva Republike Srbije.

Važeći Zakon o šumama, koji je usvojen 2010. godine, doneo je određene pozitivne promene u sektoru šumarstva, ali se u toku njegove primene ustanovilo da u toku prethodnog petogodišnjeg perioda postoje i određeni nedostaci koji su prouzrokovali negativne efekte po šume Srbije.

Izmenama i dopunama Zakona o šumama otklanjamo uočene probleme i nedostatke, a takođe, predloženim rešenjima idemo u susret budućem stanju kako bismo predupredili eventualne probleme u budućnosti.

Pored navedenog, u periodu od 2010. godine do danas usvojeno je nekoliko zakonskih propisa i odluka koje se neposredno odražavaju na šumarski sektor, te je bilo neophodno postojeći zakon usaglasiti sa tim propisima. To se, pre svega, odnosi na Odluku Ustavnog suda od 13. jula 2012. godine u vezi nadležnosti AP Vojvodine u oblasti šumarstva, kojom je jedan deo nadležnosti vraćen Republici. To se odnosi na ovlašćenje da Republika Srbija uređuje šumarstvo na teritoriji AP i obezbeđuje ostvarivanje javnog interesa u oblasti šumarstva, uvažavajući pri tome sve nadležnosti koje Pokrajina i dalje ima u ovoj oblasti.

Takođe, nakon donošenja Zakona o javnim preduzećima 2012. godine utvrđena je obaveza osnivačima javnih preduzeća da usklade osnivačka akta javnih preduzeća sa navedenim zakonom.

Imajući u vidu da je JP „Srbijašume“, koje gazduje sa preko 90% šuma na teritoriji Republike Srbije osnovano Zakonom o šumama iz 1991. godine i da su te odredbe ostale na snazi i posle usvajanja Zakona o šumama iz 2010. godine, ovim izmenama i dopunama Zakona o šumama te odredbe se stavljaju van snage, a obavezuje se JP „Srbijašume“ da svoje poslovanje uskladi sa odredbama Zakona o javnim preduzećima.

Kao poseban problem uočili smo pojavu pustošenja i degradiranja državnih šuma koje nemaju korisnika, odnosno nekoga ko bi tim šumama gazdovao u ime države kao vlasnika.

U postupcima privatizacije raznih društvenih preduzeća, zadruga i slično, šume su izuzete jer prema Zakonu o privatizaciji, kao dobro od opšteg interesa, nisu mogle da budu predmet privatizacije.

S druge strane, Zakon o javnoj svojini iz 2011. godine je propisao da se pravni režim građevinskog zemljišta, poljoprivrednog zemljišta, šuma i šumskog zemljišta u javnoj svojini uređuje posebnim zakonom, a u važećem Zakonu o šumama takve odredbe ne postoje, što kao posledicu ima nekoliko desetina hiljada hektara državnih šuma kojima ne gazduje niko.

S obzirom da se radi o otvorenom prostoru, o velikim površinama, te šume su uvek na udaru lovokradica. Predložen zakon o izmenama i dopunama Zakona o šumama uspostavlja pravni osnov da Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove šumarstva, odredi korisnika tih šuma koji ispunjava zakonske uslove, a koji će te šume čuvati od nezakonitog korišćenja i njima gazdovati po principu održivosti i unapređenja stanja.

Prema važećem Zakonu o šumama, državnim šumama u Republici Srbiji gazduju, pre svega, javna preduzeća za gazdovanje šumama, čiji je osnivač država Srbija, odnosno autonomna pokrajina.

Izuzetno, zaštitnim pojasevima šumskog drveća nastalim pošumljavanjem državnog zemljišta posle 2010. godine mogu da gazduju i javna preduzeća, čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave. Ova norma ne uvažava faktično stanje da dobrim delom šuma, u okolini gradova, pa i u gradovima, gazduju lokalna javna komunalna preduzeća čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave.

Kao primer za to možemo navesti JKP „Zelenilo“ Beograd, koje gazduje delom šuma na teritoriji grada Beograda, kao što su Zvezdarska, Miljakovačka šuma, a slično je i u drugim gradovima Srbije.

Ovim zakonom smo uvažili realnost i propisali da javna preduzeća čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave, koja su državnim šumama gazdovala do donošenja zakona, mogu tim šumama gazdovati i ubuduće, pod uslovom da ispunjavaju uslove utvrđene Zakonom o šumama i posebnim propisima.

Pored navedenih razloga koji se odnose na prava uređivanja, raspolaganja i gazdovanja šumama, postoje i usko stručni razlozi za izmene Zakona o šumama, pre svega, u oblasti planiranja gazdovanja šumama, prometa drveta i u kaznenoj politici.

U oblasti planiranja gazdovanja šumama uvodi se nova prostorno planska celina, tj. šumska oblast. Ukupno se ustanovljava osam šumskih oblasti, po jedna na teritoriji autonomnih pokrajina i šest na području centralne Srbije. Šumske oblasti se ustanovljavaju objedinjavanjem postojećih šumskih područja koja predstavljaju prostorne i prirodne celine, čime se obezbeđuje svrsishodnije i racionalnije planiranje u šumarstvu.

Česte vremenske nepogode i klimatske promene, uopšte, uzrokuju velike štete šumama, kao što su poplave, bujice, klizišta, ledolomi, vetrolomi, gradacije insekata, itd, koji se učestalo javljaju i smanjuju iz godine u godinu prihode iz oblasti šumarstva i ne obezbeđuju održivost šuma na pojedinim teritorijama, zbog toga zahtevaju i značajnija ulaganja u prevenciju i sanaciju oštećenih površina.

Izmenama Zakona o šumama, omogućava se efikasnije postupanje i reagovanje u slučaju prirodnih nepogoda, s jedne strane ministarstva i sa druge strane korisnika i vlasnika šuma.

Predložili smo u tom smislu i oslobađanje obaveze sopstvenika i korisnika šuma da u slučaju saniranja posledica prirodnih nepogoda plaćaju naknadu za korišćenja šuma, jer se u takvim situacijama ne može ni govoriti o korišćenju šuma.

Značajno su unapređene odredbe kojima se uređuje promet drveta. Cilj ovih izmena je da se omogući sledljivost, odnosno poreklo drveta u prometu, a u potpunosti se daje nadležnost republičkim šumarskim inspektorima u oblasti kontrole prometa drveta koja im je važećim zakonom ograničena, što je, između ostalog, i dovelo do povećanog obima bespravnih seča šuma i prometa takvog drveta.

Na kraju, kaznene odredbe su proširene, tako da su sankcionisane sve radnje suprotne odredbama zakona, a dodatno je pooštrena kaznena politika u postupanju nadležnih sudova, između ostalog, u obaveznom izricanju mere oduzimanja predmeta pribavljenih izvršenjem prekršaja iz ovog zakona, a sve ovo sa ciljem uvođenja sistema i kontrole u korišćenju šumskih resursa.

Pored usaglašavanja sa važećim propisima, donošenje ovog zakona, omogućava da se reše neki od navedenih aktuelnih problema u šumarstvu, pre svega u delu zaštite šuma od bespravnog korišćenja i uništavanja, zatim, efikasnosti rada Republičke šumarske inspekcije, kroz veća ovlašćenja u oblasti kontrole prometa drveta, i oštriju kaznenu politiku.

Kao deo sistema zaštite šuma, posebno treba naglasiti uspostavljanje mehanizma zaštite državnih šuma koje nemaju korisnika, o čemu sam već govorila.

Kao ilustracija značajnog problema, bespravnih seča, navodimo podatke istraživanja rađenog u okviru više projekata o potrošnji bio mase u Srbiji, koji su pokazali da se u Republici Srbiji potroši oko šest miliona metara kubnih drveta godišnje. Međutim, prema zvaničnoj statistici, količina drveta u prometu iz državnih šuma iznosi oko 1.935.000 metara kubnih, a iz privatnih šuma oko 871.000 metara kubnih, ukupno 2.806.000 metar kubnih.

Iz ovoga sledi da se gotovo polovina drveta u Srbiji poseče ne registrovano, što ne znači da je ta količina drveta i potencijalno predmet krađe, već delom vlasnici šuma izbegavaju da podnesu zahtev za obeležavanje stabala za seču, tzv. doznaku, jer time izbegavaju i obavezu plaćanja naknade za korišćenje šuma u visini od 5% tržišne vrednosti drvnih sortimenata na mestu seče, čime se praktično onemogućava mogućnost utvrđivanja porekla drveta i eventualnog protivpravnog prisvajanja tj. krađe. Smanjenjem obima bespravnih seča, obezbediće se i dobro gazdovanje i veći priliv sredstava u budžet Republike, boljom naplatom naknada za korišćenje šuma.

Stvaranje odgovornih i odgovarajućih zakonskih pretpostavki je bez sumnje veoma važan element u sistemu održivog gazdovanja šumama, kao jednog od osnovnih principa šumarstva, ali se mora razumeti samo kao jedan segment permanentnog procesa kreiranja i unapređenja sistema u svrhu ispunjavanja strateških ciljeva iz sektora šumarstva.

Očekujemo da mere predložene ovim zakonom doprinesu unapređenju stanja šuma u Republici Srbiji, a time i do povećanja učešća sektora šumarstva u bruto društvenom proizvodu Republike Srbije, i na taj način poveća učešće sektora šumarstva u ukupnom društvenom i ekonomskom razvoju naše zemlje. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.

Želela bih samo kratko da prokomentarišem neke od vaših podataka koje ste izneli i da odgovorim na postavljeno pitanje.

Što se tiče šumovitosti Srbije, mi smo rekli da je oko 30%, tačnije prema poslednjoj inventuri 29,1%. Tačno je da je šumovitost na nivou Evrope 46% i tačno je da smo mi predvideli akcionim planom za naredni period, odnosno poslednjim planom Republike Srbije za naredni period povećanje ovog procenta i da bi po tom prostornom planu idealna šumovitost Srbije bila 41,4%.

Međutim, treba da znamo i to da je šumovitost Srbije posle Drugog svetskog rata bila oko 16,7%. Od tada na dalje, šumovitost se permanentno povećava. Za ove prethodne godine, mi smo gotovo udvostručili šumovitost. Možda je ovo prilika i da kažem da prema inventuri šuma, ukupna zapremina šuma, odnosno drvne mase u šumama na nivou Srbije je 363 miliona metara kubnih. Godišnji prirast je devet miliona metara kubnih, a malopre sam rekla i u onom uvodnom obraćanju, godišnja seča ili korišćenje drvne mase je oko šest miliona metara kubnih. Sve u svemu, svi ovi podaci govore u prilog tome da mi postepeno povećavamo sa dejstvom prirode, šumovitost na nivou Republike Srbije.

Vi ste rekli i to je tačno, jedan od razloga za predložene izmene i dopune zakona bio je i taj što je neophodno uskladiti važeći zakon sa drugim propisima koji su usvajani u periodu primene zakona. Jedan od važnih drugih propisa je i Zakon o javnoj svojini. Zakonom o javnoj svojini šume koje su nekada bile u sastavu preduzeća, zadruge itd. sada su državno vlasništvo, jer privatizacijom one ne mogu biti privatizovane kao dobro od opšteg interesa. One su sada trenutno zaista bez adekvatnog staranja, bez adekvatne nege, bez korisnika. Kao takve, podložne šumokradicama i svim onim nedozvoljenim radnjama.

Ono što vi niste tačno rekli, a ja koristim priliku da sada kažem, to je da će korisnike ovih šuma odrediti Vlada Republike Srbije, tačno, na predlog Ministarstva. To je važno pitanje koje mi želimo da uredimo predloženim zakonom.

Ono što ste pitali, to je takođe jedan deo koji je bio za nas obavezan, odnosno neophodan, a odnosi se na usklađivanje sa drugim propisom, a pri tome mislim na propis koji je usvojen od strane Ustavnog suda Republike Srbije. Onda ste postavili pitanje - šta se tu sad menja u odnosu na nadležnosti AP Vojvodine? Pretpostavljam da će i u narednom delu današnjeg skupštinskog zasedanja biti sličnih pitanja, pa sada koristim priliku da jednostavno obrazložim da mi jesmo bili u obavezi, a to smo i uradili predloženim zakonom, da uskladimo nadležnost AP sa odlukom Ustavnog suda od 13. jula, mislim 2012. godine.

Šta ta odluka Ustavnog suda kaže? Ona kaže da je član 18. tačka 1) Zakona o nadležnostima AP Vojvodine u oblasti šumarstva, dakle, da je taj član neustavan, a mi smo u prethodnom periodu do tada jedan deo poslova u oblasti šumarstva sa republičkog nivoa preneli na nivo AP. Dakle, kako je Ustavni sud proglasio taj član neustavnim, mi, naravno, imamo obavezu da to sada ugradimo u Predlog zakona i mi smo to uradili. Šta to sad praktično znači? To ne znači neke velike promene u samom sistemu funkcionisanja. Promene se pre svega odnose na planska dokumenta i to smo ugradili u ovaj zakon.

Dakle, do sada je na teritoriji AP utvrđivan program razvoja šumarstva nezavisno od ostalog dela naše zemlje, odnosno centralnog dela Republike Srbije i ovim sada zakonom praktično postoji samo jedinstven program razvoja šumarstva kao jedinstven, znači najviši strateški dokument kojim se određuju smernice razvoja šumarstva na teritoriji Republike Srbije, u celini kao države, sa akcionim planom za njegovo sprovođenje. Dakle, u tom delu je Republika Srbija vratila, odnosno vraća se Republici Srbiji taj strateški planski dokument kojim u stvari mi obezbeđujemo i ostvarivanje onog opšteg javnog interesa u gazdovanju šumama.

Dalje, u članu 38. utvrđuje se nacionalna inventura šuma. Do sada su mogli na teritoriji AP da ovaj deo obaveza, dakle nacionalne inventure, finansiraju iz budžeta AP. Sada će se nacionalna inventura šuma finansirati iz budžeta Republike Srbije ili pak kroz neke donacije, međunarodne projekte itd.

Ovo je možda prilika da kažem da je poslednja inventura šuma bila 2004/2006. godine, da smo tada za taj deo posla i obaveza obezbedili sredstva iz donacije Kraljevine Norveške u iznosu od oko 600.000 dolara, a da smo sada za ovu novu nacionalnu inventuru, koja treba da bude organizovana već od naredne godine, konkurisali za sredstva iz Globalnog fonda za životnu sredinu. Taj projekat je vredan oko 3,5 miliona dolara.

Moram da pohvalim svoje saradnike i one koji su radili na pripremi projekta, jer je projekat dobio tehničku saglasnost i očekujemo da će biti i usvojen od strane Upravnog odbora Globalnog fonda, a nakon toga krećemo u veliku inventuru koja će sad biti šira nego što je ova prethodna, jer pored inventure šumske mase radićemo na prikupljanju svih onih podataka koji se odnose i na biodiverzitet i na sve druge opšte korisne funkcije šuma. Znači, na produkciju ugljenika, na produkciju kiseonika, tj. sve ono što šumu čini jednom izuzetno važnom sredinom za razvoj društva. Dakle, za ekološki, za ekonomski i za socijalni aspekt svakog društva, pa naravno i našeg.

Da se vratim na nadležnosti koje se sada ukidaju AP. Dakle, osim ovog planskog važnog dokumenta kao strateškog dokumenta koji usvajamo na nivou Republike, osim finansiranja nacionalne inventure, program gazdovanja privatnim šumama i dalje ostaje u nadležnosti AP, s tim što se za taj program dobija saglasnost od Ministarstva. Menja se i ovaj deo koji se odnosi na praćenje uticaja prekograničnog zagađivanja, koji će se nakon usvajanja ovog zakona organizovati i finansirati opet sa nivoa Republike Srbije, a do sada je to moglo da se organizuje sa nivoa AP.

Naravno, zadnje što se menja, to je saglasnost za promenu namena šume i šumskog zemljišta, koje sada daje ministarstvo, odnosno nadležni organ u ministarstvu za teritoriju cele Republike Srbije. Praktično to je ono što se menja, ali na nivou AP ostaju druge nadležnosti. Dakle, tu su i budžetski fond za šume i povereni poslovi šumarske inspekcije i davanje saglasnosti na osnove gazdovanja šumama itd.

Dakle, ovo je samo usaglašavanje sa odlukom koja je deo jednog drugog pravnog akta i pravnog propisa i ovo su najvažnije promene koje su ugrađene u ovaj zakon, a ono što je jako važno i što želim sad na kraju da istaknem, to je da kada se radi o ovom usaglašavanju i ovim novim zakonskim predlozima, postignuta je apsolutna saglasnost, pre svega između struke, ali i onih operativaca u delu koji se odnosi na poslove u šumarstvu.

Dakle, saglasnost je postignuta i na nivou Ministarstva i Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, Šumarskog instituta u Beogradu, Šumarskog fakulteta, Instituta za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu u Novom Sadu, tako da su sve ove izmene praktično među njima usaglašene i postignut je zaista jedan visok stepen konsenzusa. To je ono čime mi želimo danas da se pohvalimo i da istaknemo da je zakon zaista rezultat jednog ozbiljnog, jednog upornog rada i, kao što rekoh, dobre saglasnosti i konsenzusa. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.

Hvala poslanici na ovako dobroj diskusiji i razmatranju različitih aspekata predložnih izmena i dopuna Zakona. Prosto, puno ste pitanja pokrenuli, a ja ću samo na neka, koliko mi vreme dozvoli, i odgovoriti.

Želim da kažem da nije tačno da mi nemamo podatke iz inventure. Ja sam to malopre govorila. Vi ste postavili pitanje – kako smo dostavili podatke Svetskoj banci za inventuru šuma, ako ih ne posedujemo? Mi imamo. To je inventura koja je rađena 2004, 2006. godine i malopre sam rekla da smo za tu inventuru obezbedili sredstva iz donacije Kraljevine Norveške u vrednosti od 600 hiljada dolara.

Obično se inventure rade na 10 godina. Znači, sledi nam da od naredne godine uđemo u novi posao inventura šuma, a rekla sam da smo ovaj projekat za koji smo konkurisali dobili tehničku saglasnost, da je njegova vrednost 3,5 miliona dolara. Očekujemo i konačnu saglasnost od Upravnog odbora globalnog fonda za životnu sredinu i na taj način ćemo imati mogućnost da zaista napravimo jednu sveopštu inventuru, ne samo drvne mase, već i svega onoga što su ostali benefiti koji se dobijaju od šuma. Rekla sam da su to i biodiverzitet i lovna struktura i produkcija ugljenika, itd. Imamo inventuru koja je još uvek važeća.

Vi ste pominjali podatke o stepenu pošumljenosti, odnosno šumovitosti Srbije. Poredili ste te podatke sa zemljama iz okruženja sa Slovenijom, sa Rumunijom, Bugarskom, sa kojim već i rekli ste da imamo najmanju pošumljenost. Ne možemo ni tako jednostavno porediti Srbiju i Sloveniju. Postoje neki drugi prirodni faktori, geografske karakteristike koje određuju šumovitost nekog područja.

Ono što ste vi u pravu, a to je da je stepen šumovitosti Vojvodine manji, nego što je prosek na nivou cele države. Zaista je skroman stepen šumovitosti, ali i to možemo na neki način opravdamo činjenicom kakvo je to područje, da je to jedna nizija u kojoj dominira ili preovladava poljoprivredno zemljište. U svakom slučaju, taj stepen je nizak i na njegovom povećavanju treba raditi.

Pri tom, moram da kažem da postoji fond, budžetski fond za šume pri Republici i budžetski fond za šume pri autonomnoj pokrajini, koji se puni od naknada za korišćenje šuma. Ne znam da li su dovoljno dobro korišćena ta sredstva u Pokrajini ili nisu ili treba u narednom periodu obratiti pažnju da ona baš budu usmerena na pošumljavanje.

Vi sada kažete – odakle? Znači, iz naknada, taj budžetski fond se ovim predviđenim izmenama koje su posledica odluke Ustavnog suda, AP ne oduzima, naprotiv ostaje na nivou AP i ona sasvim sigurno će ga uložiti u poslove koji se tiču pošumljavanja i povećanja procenta pošumljenosti Vojvodine.

Izrazili ste malopre neku vrstu sumnje kako će sve ovo sada funkcionisati kada smo izmenili zakon uskladili ga sa zakonom, odnosno sa odredbom Ustavnog suda. Prosto, želim da vam kažem da je to ono što smo mi morali da uredimo i da uradimo, dakle, neka instanca, institucija iznad nas je procenila šta je ustavno, a šta nije. Ja moram da vam kažem da na nivou pokrajinskog sekretarijata i našeg ministarstva, odnosno organa u sastavu ministarstva koji je nadležan za poslove šumarstva, postoji veliki stepen saglasnosti i nema razloga sada da im unosimo neku sumnju da li su to oni dobro dogovorili.

Ja sam sigurna da su se oni kao kolege odlično razumeli, da su shvatili potrebu tog jednog strateškog dokumenta na nivou države, da su shvatili potrebu zajedničkog nastupa kada se radi o inventuri, a sve ostalo je, znači, ono praktično što je i ranije bilo osim, eto, promene namene zemljišta šumskog u neku drugu vrstu itd. koje se sada opredeljuje i za koje će raditi ministarstvo. Sve drugo oni su ljudi dogovorili, to je za primer i za pohvalu i ja prosto želim da kažem to da je među njima nije, bar do mene nije stigla takva informacija da među njima postoji neko ne saglasje u tom smislu.

Kada govorimo o tome, postavili ste i pitanje da li su učestvovali zavodi za zaštitu prirode? Učestvovali su. Vi se pominjali ovu zvaničnu javnu raspravu koja je organizovana negde s leta, ali pre zvanične javne rasprave bilo je izuzetno puno tih zajedničkih radnih sastanaka sa različitim zainteresovanim stranama, uključujući i zavode za zaštitu prirode, uključujući nevladine organizacije, udruženja itd. Tako da i u tom delu mi imamo kompletnu statistiku koju možemo da vam dostavimo da ne opterećujem sada sve prisutne narodne poslanike, tačno, kada, gde i kako je održana prezentacija, radni sastanak, itd.

Na kraju je bila ova zvanična i javna rasprava. U okviru zvanične javne rasprave su održane tri prezentacije, tri javne tribine i zaista je bio širok krug učesnika koji su razgovarali, odnosno koji su analizirali svaki predložen član.

Što se tiče ovih pojaseva pored puteva koje ste pominjali, mi smo ovim zakonom jasno precizirali šta je to šuma. Znači, svako drvo nije šuma. Ono što ste vi pominjali, što je jako važno izuzetno je bitno i dobro to, opet nije u nadležnosti naših ministarstva nego to su više komunalna pitanja. Mi ovim zakonom utvrđujemo da je šuma prostor najmanje pet ari sa odgovarajućom pokrivenošću šumskim krunama, odnosno drvećem. Tako da to ne pripada nama i nije naš delokrug.

Pošto sam se javila, evo i što se tiče naknada za koje je malopre poslanik Čikiriz pitao, za naknade za korišćenje šuma. Nije tu, ali zbog drugih poslanika da odgovorim. Dakle, naknade uređuje poseban zakon. Taj zakon o visini naknada za korišćenje prirodnih resursa ili prirodnih dobara je u pripremi. Mi ovim zakonom nismo mogli da uđemo u sve detalje. Samo smo odredili osnovicu za utvrđivanje naknade za korišćenje šuma, odnosno drveta. Ta osnovica nije kao što je sada ukupan prihod od gazdovanja, već ukupan prihod od korišćenja šuma. Zato što ukupan prihod od gazdovanja šumama ne podrazumeva samo šumski sortiment, odnosno drvo, nego niz drugih proizvoda odnosno prihoda koji se ostvaruju, a kojima je izvor šuma.

Što se tiče dokumentacije, kaže – da li ćemo uspeti, odnosno da li će naši sopstvenici moći lako da pribave dokumentaciju koja mora da prati sada drvo u prometu? Da, biće dokumentacije više, ali to je nešto što je ranije postojalo, za šta su bili priviknuti i šumarskim inspektori i čuvari šuma i posebno sopstvenici i korisnici šuma. Ta dokumentacija je ukinuta 2010. godine. Mi je sada vraćamo, jeste veći posao, ali to je jedna od mera koje se prepoznaju kao bitne za smanjenje bespravnih seča šuma. Tako da se moramo prosto svi navići na to i ta dokumentacija mora pratiti drvo u prometu.

Vraćamo i ovlašćenje šumskom inspektoru. On je sa zakonom iz 2010. godine dobio ulogu kontrole samo u okviru šume. Više iznad šume on nije imao nadležnosti. Sada će on imati nadležnost da prati drvo u prometu. Dakle, mi i na taj način želimo da smanjimo bespravne seče. Malopre smo rekli, oko 2,9 miliona kubnih drveta mi registrujemo kao posečeno, a svi naši projekti i sva naša istraživanja kažu da godišnje se poseče šest miliona kubika. Znači, polovina je mimo zakona. pri tom smo se ogradili i hoćemo da kažemo da ne mislimo da je svih 50% krađa. Od tih 50 značajan je deo šume koju poseku sopstvenici. To su oni vlasnici koji hoće da obezbede sebi drvo za grejanje. Ali, zbog njih mi ne možemo da ne uvedemo taj sistem praćenja odnosno sledivosti drveta od panja, od mesta porekla do krajnjeg potrošača.

Tako da ćemo svi morati da se disciplinujemo, jer nam je cilj da zaštitimo šume, ono što imamo i da ih koristimo na pravi način. Jer isto toliko koliko je važno da sprečimo bespravnu seču, važno je i da sprečimo seču koja nije pod kontrolom stručnih lica, jer u nekim slučajevima kao što su i primetili narodni poslanici, seku se drva koja praktično ne bi trebala da budu posečena, izostavlja se onaj neophodan stručan nadzor i to nam je isto tako velika šteta. Dakle, i bespravna seča i nestručno upravljanje šumama i naknade i sve ono drugo što nosi takav jedan postupak.

Tako da mi sada vraćamo veću nadležnost šumskim inspektorima i prosto nudimo sistemska rešenja i želimo da budemo ozbiljni u daljim programima razvoja šumarstva, da doprinesemo da zaista ovaj sektor bude znatno bolji nego što je on danas. Hvala.

Pre svega, želim da izrazim svoje zadovoljstvo što su Zeleni Srbije danas na istoj liniji sa Ministarstvom poljoprivrede i zaštite životne sredine i zalažu se za zaštitu i očuvanje životne sredine, danas kada govorimo o šumama za unapređenje stanja u šumarstvu Srbije. To stanje, vi znate, da nije od pre godinu, od pre dve ili od pre deset godina, to je stanje tako koje je nasleđeno i koje traje više decenija, ali ne mogu da kažem samo da je nasleđeno, stanje je u nekom delu i poboljšano.

Malopre sam govorila o stepenu šumovitosti Srbije posle Drugog svetskog rata i današnjem stepenu šumovitosti koji je značajno povećan sa 16,7% posle Drugog svetskog rata, danas na oko tridesetak procenata.

Ono što želim da kažem, a što ste vi istakli kao glavnu zamerku predloženim izmenama i dopunama ovog zakona, to je pitanje finansiranja, kako obezbediti sredstva da se poveća površina pod šumama u Srbiji? Moram da vam kažem da niste u pravu. Ovde je situacija da imamo sredstava, ali teško možemo da poboljšamo, da povećamo površine pod šumama.

Šta je naš problem? Naš problem je taj što su šume prisutne na oko 2.252.000 hektara. Od ove površine 51,98% su državne šume, 48% su privatne šume, znači, otprilike pola, pola. Kada se radi o privatnim šumama, situacija je takva da je veliki broj malih sopstvenika sa po 20 do 30 hektara obično, prosek.

Sada, kada mi želimo da povećamo šumovitost, mi imamo problem sa ogromnom površinom koja pripada privatnom sektoru i ne možemo da ih motivišemo da oni povećavaju šumovitost u onom delu šuma koji je proređen ili da povećavaju površine pod šumama. Dakle, mi svake godine u okviru budžeta izdvojimo sredstva za pošumljavanje. Ove godine smo recimo izdvojili 75 miliona dinara za pošumljavanje 2.000 do 2.500 hektara.

„Srbijašume“, javno preduzeće, takođe, svake godine opredeljuju značajan broj šumskih sadnica, ali nažalost, nemamo dovoljno zainteresovanih koliko bismo mogli da opredelimo tih sadnica. Dakle, finansijska sredstva ovde nisu problem, a još više moram da vam kažem da problem nije u Vojvodini, gde smo malopre pričali o niskom procentu šumovitosti.

U Vojvodini oko 90 miliona dinara je opredeljeno za pošumljavanje, ali nema zainteresovanih. Privatne šume nemaju zainteresovanih, jer prosto zemljište je visoko kvalitetno, visoko vredno, koristi se kao poljoprivredno zemljište, tako da je ovo šumarstvo zaista izuzetno specifično po ovim osobenostima.

Pri tom, moram da vam kažem, to ste vi u nekom delu i pomenuli, pitanje pravilnog gazdovanja, upravljanja, korišćenja šumama u pojedinim delovima Srbije se zaista dovode pod znak pitanja. Zašto? Zato što su sela devastirana, što su nam otišli i vlasnici šuma i vlasnici poljoprivrednog zemljišta i kuća i imanja. Tako da nimalo nije jednostavno da se preko noći nešto poboljša ili promeni, ali je dobro da naša šumarska struka postigne konsenzus da sagleda stanje i da nama kao Ministarstvu i vama kao poslanicima i građanima Srbije, predoči svoje viđenje, odnosno svoje smernice za razvoj šuma i šumarstva u narednim godinama.

Mislim da svi zajedno, ovo su stručna pitanja, pitanja koja prevazilaze partijsku opredeljenost ili bilo kakvu netrpeljivost, dakle, svi zajedno treba da pomognemo struci, da nam da i ukaže koje su to smernice i koji su to pravci, jer su šume zaista više od onoga što se dobije korišćenjem drvne mase, mnogo, mnogo, mnogo više. Ja verujem da ste bili iznenađeni kada ste čuli šta sve mi kao država i kao društvo treba da ispunimo u kontekstu naših globalnih i regionalnih obaveza prema životnoj sredini i prema šumarstvu. Hvala lepo.

Zahvaljujem. Samo ću kratko.

Zarad istine, želim da kažem da i javnost, a i poslanici znaju da je ovo Zakon o izmenama i dopunama Zakona o šumama i da se ovaj zakon ne bavi organizacijom javnih preduzeća, organizacijom njihovog rada. Dakle, javnim preduzećima bavi se Vlada Republike Srbije, a mi sa javnim preduzećima imamo saradnju upravo u oblasti dobrog gazdovanja i korišćenja šumskih potencijala, odnosno šuma.

Kada se radi o JP „Srbijašume“, želim da kažem da je izveštaj revizorski, koji ste vi pokazali, izveštaj koji se odnosi na prethodnu godinu, da je javno preduzeće „Srbijašume“ u značajnoj meri reorganizovano, da posluje dobro i da postiže odlične rezultate. Pre neki dan mi je direktor poslao podatak da je dobit ostvarena u prvih devet meseci ovog preduzeća 378 miliona dinara. Poređenja radi, u protekloj godini, u prethodnoj godini u istom periodu dobit je bila manja od jednog miliona dinara. Možemo sami jasno da zaključimo da je izuzetno dobro poslovalo ovo preduzeće u prethodnom periodu i da je ostvarilo dobiti izuzetno veliku.

Nadam se da će ovaj tempo biti zadržan i nastavljen i da ćemo konačno imati razloga da kažemo da je uspostavljen dobar trend kada se govori o poslovanju JP „Srbijašume“ i da se ovaj prirodni resurs koristi na pravi način, da i preduzeća i država Srbija po osnovu korišćenja svog prirodnog resursa šuma ostvaruje značajan profit, odnosno značajnu dobit. Zahvaljujem.

Da poslanik ne stekne utisak da ja smatram da njegova kritike nije bila dobronamerna. Naprotiv, ja sam uverena da je vaša kritika dobronamerna, da je vaša sugestija dobronamerna, s obzirom da ste zaista pohvalili sve ono što smo mi predložili u izmenama i dopunama ovog zakona. Ja nisam imala želju da branim ni direktora, ni rukovodstvo, ni bilo koga u organizaciji JP „Srbijašume“, ja sam želela samo da istaknem jedan podatak, koji verujem da je tačan i verujem da će to potvrditi i revizorska institucija i nadzorni i upravni odbor, sa željom da kažem da se stvari u Srbiji pokreću, da mi zaista želimo da menjamo i želimo da sve što možemo učinimo efikasnijim, kvalitetnijim i boljim.

Upravo sam zato ovaj podatak istakla, da bi to značilo prosto da verujemo u ono što radimo, ne zbog direktora, ne zbog rukovodstva, nego zbog svih onih ljudi koji su zaposleni u „Srbijašume“. Želimo da im verujemo da su im tačni podaci, da im damo podršku da još više rade, još bolje rade i da sprovedu ove zakonske odredbe na terenu. Ja verujem, ako budemo ovako nastavili, da ćemo u tome i uspeti svi zajedno, naravno.

Hvala. Želim da kratko prokomentarišem neke od vaših izjava, odnosno podataka koji ste sada prezentovali, prosto za neke se nismo dovoljno razumeli, pa eto želim da ovim skrenem pažnju na iste.

Mi jesmo rekli da su prema našim procenama godišnji nivo posečenog, odnosno godišnja zapremina posečenog drveta šest miliona metara kubnih. To sada znači da smo mi do ovog podatka došli na bazi nekih istraživanja i ja bih želela da vam kažem da su to istraživanja koja sprovode naši predstavnici Uprave za šume i naravno saradnici u Ministarstvu. Jedno je vezano za studiju koja je rađena u saradnji sa Vladom Finske, a drugo istraživanje odnosi se na projekat održivo tržište biomase u Srbiji koji se trenutno realizuje u saradnji sa GIZ.

Dakle, to su podaci iz ovih istraživanja i tako kažu. Od toga, od tih šest miliona koje mi godišnje posečemo, odnosno koje imamo kroz ovu drvnu biomasu, oko tri miliona ili 50% je registrovano drvo.

Vi kažete da mi sada sa ovim želimo da obezbedimo veću naknadu za budžet, znači kroz naplatu taksi za drvo koje je posečeno, a za koje nismo ubrali naknadu, želimo da povećamo taj prihod budžeta koji bi ponovo trebalo i koji ponovo ide jer tako je u šumarstvu i to je tačno.

Naravno, mi želimo da postignemo i taj efekat, ali želimo da postignemo i efekat da se seča šuma sprovodi planski, da onaj ko seče šumu, sopstvenik, vlasnik, bilo ko da je u pitanju, konsultuje stručne službe, one koji su nadlženi za gazdovanje da bi mogli da tačno preciziramo koje je to stablo koje se može seći, ko je treba seći, koje neće ugroziti šumski eko sistem. To nam je druga namera.

Pri tome, moram još jednom da kažem, da pojasnim, ovih tri miliona metara kubnih koji nisu registrovani, za koje nije plaćena naknada, nisu stručnjaci odredili koja su to stabla koja se mogu poseći. Ponovo želim da kažem da to nije, da mi ne kažemo da je to sve bespravna seča u cilju pribavljanja neke koristi materijalne, jer dobar deo ove seče u stvari vrše građani, vlasnici šuma koji na taj način obezbeđuju sebi ogrevno drvo.

Sada moramo da se podsetimo i toga da je praksa korišćenja bio mase u energetske svrhe u Srbiji duga jer upravo i ovo ogrevno drvo je bio masa koju koriste naši građani za zagrevanje svojih stanova.

Vi sada kažete, mi oslobađamo neke tamo korisnike, odnosno neke sopstvenike od plaćanja naknada u određenim situacijama i to je tačno. Mi ne želimo po svaku cenu da obezbedimo veći prihod budžeta. Mi ćemo osloboditi, predlažemo da se oslobode naknade oni vlasnici, odnosno oni sopstvenici ili oni koji gazduju i koriste šume u slučajevima kada je potrebno sprovesti mere sanacije. To je u slučajevima kada su šume zahvaćene nekom prirodnom nepogodom, bilo da su u pitanju ledolom, bilo da su u pitanju klizišta, poplave, itd.

Još su nam sveža sećanja od prošle godine kada smo imali zaista velike štete u šumama istočne Srbije, baš zbog ledoloma. To je prosto neverovatno, na hiljade hektara šuma je pogođeno tim ledolomima. Šume su, prosto je zaneverovati kako to izgleda, ja mogu ovako da pričam pošto sam bila nekoliko puta, prosto, drveće kao da je prepolovljeno. U tim područjima je važno i potrebno je da se to drveće na kraju poseče, da se očisti sa terena da ne bi bilo izvor širenja biljnih bolesti i štetočina.

Sada, šta se dešava u praksi? U praksi se dešava da ako su u pitanju recimo privatne šume, onda onaj sopstvenik kaže – ja neću to raditi jer ja moram da platim taksu i da bi smo izbegli tu situaciju, mi želimo da im pomognemo na taj način da prosto oslobođeni su plaćanja takse jer oni nisu posekli i neće seči drvo zato što žele da obezbede sebi neku materijalnu korist, nego prosto zato što je to viši interes, interes da se to područje sanira.

To je zaista jedan izuzetno težak i kvalitetan posao, mislim da stvarno zaslužuje podršku pošto, kažem, znam kako to sve izgleda, naš je interes da to pomognemo, da to podržimo i da to rešimo najbolje što možemo.

Vi ste pitali koliko mi posadimo stabala, koliko mi posečemo drvne mase, koliko posadimo stabala. Prosto, u šumarstvu nije tako jednostavna i laka kalkulacija da se broj posečenih stabala meri sada sa brojem onih koji su zasađeni. Zasađeno je ove godine, recimo, između pet i šest miliona sadnica. To su sadnice koje su obezbeđene iz naših sredstava, odnosno iz Budžetskog fonda za šume, Uprave za šume, odnosno našeg ministarstva.

Ja moram da kažem, na početku sam danas istakla i to da šest miliona metara kubnih je zapremina drvne mase koja se poseče na godišnjem nivou, ali sam rekla i to da je na godišnjem nivou prirast drvne mase oko devet miliona metara kubnih što znači da mi ako bi smo gledali u zapreminskom odnosu, mi imamo veći prirast nego što je zapremina posečenog drveta. Prosto, nije problem u tome da se drvo poseče i da se novo zasadi i tu treba da pravimo jednu razliku.

Potrebno je izvršiti i sečenje, ali to sečenje mora da bude u skladu sa strateškim dokumentima, sa planskim dokumentima, dakle, da se tačno zna koje se drvo seče i zašto se seče. Vi to sigurno i dobro znate, u šumama ili u svojim dvorištima morate uvek da vršite neko proređivanje ili neko čišćenje, neko spremanje da bi ono čime raspolažete dobilo na značaju, odnosno da bi dobilo na kvalitetu, a to rade naše stručne službe, i Šumarski fakultet je tu prisutan i instituti za šumarstvo, i „Srbijašume“ i „Vojvodinašume“ i naši stručnjaci u okviru Ministarstva. Tako da, oni neka još urede to, a ja verujem da su oni i sa ovim zakonskim predlogom poradili na tome da im se pruži još veća mogućnost da bolje gazduju i bolje planiraju poslove u šumarstvu.

Pitali ste i za zeleni fond. Obećali smo, biće zeleni fond. Zeleni fond će biti kada budu zakoni u proceduri. Ne možemo mimo zakona. To su tri zakona iz oblasti životne sredine, Zakon o zaštiti prirode, Zakon o otpadu i Zakon o zakon o zaštiti životne sredine. Sva tri zakona pripremljena. Dobila su mišljenja od svih nadležnih ministarstava, prevedena su i sada čekamo saglasnost Evropske komisije, prosto, takva je procedura. Očekujem da ćemo vrlo brzo doći do te saglasnosti, a onda bismo vam ih i predstavili ovde u skupštinskoj proceduri.

Mislim da je to dobro i da je to pozitivno, jer ukoliko prođu na ovoj trijaži kod Evropske komisije, znači da smo dobro uradili i da smo našu zakonsku regulativu u ovoj oblasti u potpunosti usaglasili sa evropskom regulativom. Tako da, nadam se i očekujem da će i ta tri zakona biti do kraja ove godine. Mi smo sve uradili što je do nas, sve je spremno, biće. Hvala lepo.

Zahvaljujem.

Želim da se zahvalim poslanici Milošević, a i svim prethodnim poslanicima na zaista lepim komentarima i na dobrom prikazu naših želja da realizujemo kroz ovaj zakon, a odnose se na unapređenje stanja u sektoru šumarstva Republike Srbije. Postave se konkretna pitanja, ja ću pokušati konkretno i da odgovorim.

Pitali ste – da li postoji mogućnost da se poveća broj inspektora, odnosno kapacitet inspekcijske službe? Moram da kažem danas raspolažemo sa 30 šumarskih inspektora, da imamo sistematizovanih još osam radnih mesta. Međutim, popuna ovih radnih mesta koja su sistematizovana ne ide lako, s obzirom na Zakon o zabrani zapošljavanja i to nije samo problem kada se radi o šumarskoj inspekciji, nego i kada se radi o drugim inspekcijama, veterinarskoj, poljoprivrednoj, fito-sanitarnoj. To su naši realni problemi sa kojima se suočavamo, ali moram da istaknem i to da iako su brojno oslabljeni, odnosno smanjeni, ove inspekcije su jako prisutne na terenu, prosto trude se da nadomeste taj kadrovski nedostatak, a očekujem da ćemo u narednom periodu, već od naredne godine moći da popunimo ova upražnjena mesta, prosto da bismo obezbedili bolju kontrolu, odnosno bolju primenu zakona na terenu. Dakle, razumem vaše pitanje, zalažemo se i nadam se da ćemo ovaj problem manjka inspektora na terenu uspeti da rešimo od sledeće godine.

Pitali ste za naknade, za eksploataciju šume, od eksploatacije šuma naknade da idu prema lokalnoj samoupravi. Moram da kažem da kada se radi o naknadama bilo da je u pitanju prirodni resurs šuma, bilo da je u pitanju voda, bilo koji drugi prirodni resurs, naknade se naplaćuju i one su sastavni deo, odnosno one su prihod budžeta Republike Srbije, a vi opet znate da budžet Republike Srbije je budžet i za lokalne samouprave.

Tako, prosto taj mehanizam je uspostavljen, ne znam da sada kada se bude menjao Zakon o lokalnim samoupravama ili Zakon o nadoknadama, ne bude nešto drugačije uspostavljeno ovo rešenje, odnosno pitanje većeg finansiranja lokalnih samouprava, ali prosto to nije predmet ovog zakona i nije u našoj nadležnosti i u našoj ingerenciji.

Što se tiče suše, odnosno sušenja šuma, posebno sušenja četinare koje ste vi istakli, mi smo svesni toga problema i radimo prosto, prisutni smo na terenu, pratimo ono što se dešava, pokušavamo da zaustavimo ili makar smanjimo sušenje. Ovo sušenje stručnjaci kažu da je posebno intenzivirano od 2012. godine, nakon onih velikih suša, visokih temperatura, ali stručne službe prate i rade ono što je moguće, što struka prepoznaje i što preporučuju u ovakvim slučajevima. Mi sa strane našeg Ministarstva i Uprave za šume opredeljujemo sredstva za nabavku ovih teramontskih klopki, koje imaju za cilj da smanje brojnost štetnih insekata i na taj način pokušavamo da ovaj problem držimo pod kontrolom.

Inače, radi se o kompleksnom problemu koji je rezultat delovanja velikog broja združenih biotičkih i abiotičkih faktora. U svakom slučaju stručnjaci su tu i ja uvek ističem i želim da pohvalim izvanrednu saradnju sa naučnim institucijama u ovoj oblasti u Srbiji, ali i ne samo u Srbiji već i u Evropi i šire, i naravno, sa Šumarskim fakultetom koji su uvek tu sa nama koji nam pomažu sa stručnim savetima i prosto učestvuju sa nama u praćenju i preduzimanju adekvatnih mera i verujte da tu činimo sve što možemo i da prosto očekujemo da ćemo ovaj proces makar usporiti.

Ovo četvrto pitanje što ste postavili to je da li možemo da pomognemo i da podržimo, mi svakako podržavamo sve opravdane zahteve vlasnika šuma, ali i ovo pitanje nije u našoj nadležnosti to je pitanje koje se tiče Ministarstva finansija, tako da pretpostavljam da su i oni upoznati sa ovim intencijama sa terena i da i oni rade brzo na rešavanju problema koji su evidentni, koji su nagomilani i da žele zaista da pomognu ovim vlasnicima koji očekuju da im šume budu vraćene. Zahvaljujem.

Hvala poslaniku Miletiću na ovako lepoj diskusiji i na velikoj podršci, i ovom a i prethodnim zakonima koje sam ja branila ovde pred vama, narodnim poslanicima.

Samo da razjasnimo nešto, i zbog vas, ali i zbog javnosti. Pominjete šumske puteve. Šumski putevi su putevi u šumama, i to su putevi koji jesu u našoj nadležnosti i mi svake godine izdvajamo značajna sredstva da pomognemo izgradnju šumskih puteva. To su ona sredstva koja mi izdvajamo u vidu subvencija.

Ove godine smo izdvojili 195 miliona dinara, upravo za izgradnju šumskih puteva. Možda je dobro da naša javnost i naši sopstvenici šuma znaju da i oni mogu da konkurišu za ova sredstva, ne pojedinačno već kao udruženi, da mogu da dobiju sredstva za izgradnju puteva, jer znam da sigurno ima puno mesta i planinskih predela gde su zaista neophodni šumski putevi u šumama, a možda naši sopstvenici, naši poljoprivrednici, naši građani za to ne znaju.

Poštovani poslaniče, čim kamion, čim bilo koje prevozno sredstvo izađe iz šume, onda je on već na javnom putu. Taj put više nije u nadležnosti Ministarstva poljoprivrede i zbog toga korišćenje puteva, odnosno nosivost kamiona kojim se prevozi drvo je sada predmet kontrole i praćenja saobraćajne inspekcije, policije i drugih organa. Dakle, nije naša nadležnost. Toliko. Zahvaljujem.

Hvala poslaniče na prilici da kažem i o tome kakve ljudske resurse imamo, odnosno kakvim stručnim kadrom raspolažemo, kakav je taj kadar koji brine sada, kada se radi o stručnim poslovima u šumama.

Tačno je da mi imamo 30 šumarskih inspektora i da to nije dovoljno i da nam treba više. Ali, za ovaj deo koji se odnosi na planiranje, na gazdovanje, na stručan rad, mi možemo da budemo ponosni. Moji saradnici su mi pripremili podatak da kada uzmemo samo inženjere koji su uposleni u „Srbijašumama“, „Vojvodina šumama“, u nacionalnim parkovima Tara, Kopaonik, Fruška gora, Đerdap, Šarplanina, Borjak i šumarski inženjeri koji su uposleni u Upravi za šume ministarstva, njih ima preko 820. Dakle, 820 inženjera šumarstva brine o tim poslovima koji se odnose na struku, na pravilno planiranje, na gazdovanje.

Pored inženjera, mi raspolažemo, ovako svi zajedno, sa uposlenih preko 1.520 tehničara. To su radnici koji su zaposleni na neodređeno vreme i, naravno, po potrebi, bilo da se radi o pojedinim područjima ili se radi o nekim posebnim poslovima, angažujemo i radnike na određeno vreme. Tako da je ovo sasvim sigurno jedan značajan potencijal, koji nam daje za pravo da verujemo da uz ovaj zakon i uz našu ovakvu spremnost koju smo danas pokazali, svi ovde zajedno, za šumarstvo Srbije zaista idu bolji dani. Hvala na pažnji.

Ja želim da se kratko osvrnem na primedbe narodne poslanice Čomić. Prvo, primedbi je bilo više, ja sam ih nekako grupisala u nekoliko grupa.

Prva grupa primedbi odnosi se na naknade za posečeno drvo. Vi ste rekli da mi sada uvođenjem oslobađanja jednog broja sopstvenika ili korisnika praktično dajemo alibi da svako može koristiti ovaj način, dakle svako može oštećeno stablo, obolelo stablo proglasiti za stablo koje zaslužuje da bude posečeno bez naknada.

Mi smo u zakonu jasno i precizno naveli – oslobađaju se plaćanja naknada sopstvenici, odnosno korisnici šuma koje su pretrpele neku prirodnu nepogodu. Pri tome smo obrazložili šta su prirodne napogode. Znamo šta je poplava, šta su ledolomi, šta su klizišta. Dakle, pojedinačna stabla u šumama koja se seku, a koja su obolela ili oštećena, neće biti podvrgnuta ovom režimu oslobađanja od plaćanja naknada.

Jasno smo istakli to da nije nama cilj da sada umanjimo prihod budžeta, nego nam je cilj da ono što je nastalo kao posledica prirodnih nepogoda bude, što je moguće pre, sanirano, da se takva stabla izvuku iz šuma, da prosto ne budu izvor ili rasadnik zaraze.

Mi smo to jasno precizirali u ovom zakonu i tu ne sme i ne bi trebalo da bude zloupotrebe, prosto pratićemo to na terenu.

Što se tiče pitanja da li mi sada uvodimo neke nove naknade, da li mi sada nekim zakonskim rešenjem zadiremo u džepove naših građana, naših sopstvenika šuma, moram odmah da kažem da mi ovim zakonom apsolutno ni na koji način ne remetimo ono što je do sada bilo. Dakle, pitanje plaćanja naknada za prirodne resurse, u ovom slučaju za šume, je pitanje koje je određeno nekim drugim zakonom i ovo se apsolutno ne menja.

Takođe, određeno je ovim drugim zakonom, dakle Zakonom o naknadama, kako se te naknade koje se ubiraju po osnovu korišćenja prirodnih resursa raspoređuju na ovom republičkom i lokalnom nivou, a to je raspodela 70:30%. Dakle, naknade od drveta, od korišćenja drveta u republički budžet 70%, u lokalni budžet 30%, a iz ovih budžeta ponovo u šume, bilo kroz pošumljavanje, bilo kroz šumske puteve ili za bilo koji drugi posao u šumi, za zaštitu, u krajnjoj liniji, od ovih insekata, od štetočina, itd.

Postavili ste pitanje još jednih naknada, naknade za sakupljanje gljiva i šumskih plodova. Moram da kažem da to ovim zakonom nismo uređivali. To su pitanja koja su uređena Zakonom o zaštiti prirode i ovo je isto tako prihod budžeta Republike Srbije iz kog se kasnije finansiraju svi oni poslovi u životnoj sredini koje stalno svi pominjemo, ali ne samo poslovi u životnoj sredini, nego i poslovi u šumama, itd.

Smatrate da nije dobro što smo šumska područja zamenili šumskim oblastima. Tih šumskih područja je bilo 32, a sada imamo sedam šumskih oblasti. Ukrupnili smo šumska područja u šumske oblasti iz više razloga, a pre svega iz praktičnog razloga.

Prethodni zakon, zakon koji je donet 2010. godine i koji mi sada menjamo, je podrazumevao 32 šumska područja. Za svako ovo šumsko područje trebalo je da se pripremi plan upravljanja šumama. Ne moram da vam kažem, ali verujte, da sva šumska područja nisu dobro uradila ovaj plan. Pokazalo se ovo kao jedan glomazan mehanizam koji traži puno vremena, koji puno košta i ne vidi se ona jedinstvenost, odnosno onaj nivo strateški važnih dokumenata koji bi bili objedinjeni na nivou našeg Ministarstva i Republike.

Moram da vam kažem i to da ovakvu organizaciju šumskih područja, znači ovu novu organizaciju kroz šumske oblasti su podržali stručna javnost u oblasti šumarstva. Ne sumnjam da je tačno ono što su mi moji saradnici rekli, a rekli su mi da su prethodnim godinama organizovali jako puno tih radnih sastanaka, prezentacija, tribina na kojima se razgovaralo sa stručnog aspekta o opravdanosti jednog ili drugog modela i preovladalo je mišljenje da je ovaj model u ovom momentu bolji. Znači, bolji je iz mnogo razloga, a jedan od razloga koji je nama važan to je da ovi planovi budu što je moguće kvalitetniji, što je moguće bolji i u krajnjoj liniji što je moguće jeftiniji. Naše procene su da ćemo kroz ovakav način organizovanja i pripremanja planskih dokumenata uštedeti u narednim godinama čak i do milijardu dinara.

Postavili ste i pitanje i zašto izmene i dopune zakona, zašto ne novi zakon? Mi jesmo zaista bili u dilemi da li ići na novi zakon, jer zaista su dugo rađene ove izmene i dopune, dugo su pripremane, i mi smo se odlučili da ide na izmene i dopune, ne zato da bi uštedeli onu javnu raspravu, jer imali smo dakle, jako veliki broj radnih sastanaka, tribina, prezentacija, ali i zvaničnu javnu raspravu. U okviru zvanične javne rasprave tri velika skupa, na kome su zaista učestvovali i stručna javnost, i zainteresovani korisnici, imam i spisak svih tih učesnika, koga interesuje, i nevladine organizacije i udruženja Gorana itd, Prosto nismo želeli da ovde bilo šta sakrijemo, da bilo šta provučemo. Mi smo želeli da dobijemo kvalitetan predlog. Sve primedbe i sve sugestije smo slušali, i verujte da je ovaj predlog zaista rezultat i struke i korisnika i zainteresovanih itd.

Pitanje hitnosti. Odlučili smo se da budu izmene i dopune zato što je bilo pitanje da se što pre dođe do ovog zakona, do ovog Predloga zakona, jer neke stvari na terenu prosto nisu mogle da čekaju dalje odlaganje. Vi znate da samo donošenje novog zakona zahteva i jedno znatno duže vreme. To je bio razlog. Znači, hitnost. Rekli smo danas, desetine hiljada hektara državne šume nema trenutno korisnika, nema ko da brine o njima i da se stara. One su, lako je zaključiti, na meti šumokradica, znači oni koji bespravno seku, mi prosto moramo da što pre njima odredimo korisnike. Možemo nakon usvajanja ovog zakona. Predložićemo Vladi korisnika. Vlada će ga usvojiti i te šume ćemo na jedan način zbrinuti.

Naravno i pitanje kada se radi o nedozvoljenim sečama, ili krađi šuma, da ne upotrebim baš taj termin krađa, ali u nekim slučajevima je i krađa, pitanje je i neophodnost da se što pre tome stane na put.

Tako da je bilo više tih razloga zbog kojih smo se mi odlučili na izmene i dopune. Pritom, želim da vam kažem da smo nedavno bili ovde u Skupštini pre 15-ak dana sa Zakonom o nacionalnim parkovima, nadam se da ćemo vrlo brzo se ponovo sresti početkom novembra kada imamo nove zakone iz oblasti poljoprivrede. Jako puno zakona smo pripremili. Bili smo vredni, ali i naše ministarstvo je veliko i od nas se to i očekuje, ali ni jedan zakon do sada, od kada sam ja na čelu ovog ministarstva nije išao po hitnom postupku. Svi zakoni su pratili one normalne redovne procedure. Trudili smo se maksimalno da animiramo sve zainteresovane, sve oni koji mogu da nam pomognu, jer uve verujemo da ima mnogo onih i dobronamernih i onih koji su spremni da nam pomognu da naši zakoni budu što bolji.

Cilj mi je da ovaj zakon ostaje da traje. Inače moram da kažem da sam srećna, da sam zadovoljna jer meni kao ministru dopalo da radim ovaj Zakon o šumama, kao što sam i prošli put Zakon o nacionalnim parkovima branila, to je za svakog ministra koji je nadležan za ove poslove sasvim sigurno velika čast i veliko zadovoljstvo.

Pitanje i šuma i nacionalnih parkova, prirodnih resursa, to je ono što je zaista za mene izuzetno i vredno i važno. Kažem zadovoljna sam i zahvalna što je meni došlo da se ja ovim pitanjima bavim.

Na kraju saglasnost Vlade. Zašto saglasnost Vlade na program, a ne saglasnost Narodne skupštine. Opet želim da kažem da mi ovim ne želim oda izbegnemo Narodnu skupštinu. Naprotiv, mi sa narodnim poslanicima razgovaramo, dogovaramo sa njima, njima nudimo naša rešenja, oni usvajaju. Njima u krajnjoj liniji podnosimo i izveštaje o radu našeg ministarstva. Vi znate na odborima, poljoprivrede, zaštite životne sredine, na tri meseca, na šest meseci mi dostavljamo izveštaje.

Tako da će Narodna skupština sasvim sigurno imati mogućnost da prati primenu ovog zakona. Sada, što mi dajemo Vladi da ona usvaja program? Prosto zato što Vlada vodi politiku, između ostalog Vlada vodi i sektorsku politiku i ona je i odgovorna za sprovođenje politike. Tako da, nemojte da mislite da bi ovde bilo ko želeo da umanji važnost narodnih poslanika. Naprotiv, vi ste ti koji saslušavate, vi ste ti koji prihvatate, ili ne prihvatate naše predloge.

Programe rade stručne ekipe ljudi, znači stručnjaci na osnovu utvrđenih planova, na osnovu utvrđenih strategija, planskih dokumenata i mislim da ništa nije loše u tome što mi poveravamo Vladi da ih usvoji i zbog efikasnosti i zbog brzine i zbog činjenice koju sam rekla da Vlada vodi globalnu politiku, a naravno i sektorsku. Još jednom podvlačim da mi vama uvek podnosimo izveštaje, a vi ste ti koji svakako imate priliku i kroz odbore i kroz poslanička pitanja i na razne druge načine da ukažete na to šta je dobro, a šta nije dobro. Hvala vam.

Ja ću samo kratko prokomentarisati razloge zbog kojih ovaj amandman nije prihvaćen i da sa žaljenjem konstatujem da smo još nekoliko vaših amandmana, koji su po našim procenama zaista kvalitetni, odbili iz istih razloga.

Procena naše stručne pravne službe je da ovi amandmani nisu pravno-tehnički dobro uređeni i da kao takvi ne mogu biti sastavni deo Predloga zakona.

Što se tiče konkretno amandmana koji ste vi sada obrazložili, gde stoji definicija nacionalnog parka, to bi mogao da bude sastavni deo ovog zakona i ne bi bilo loše, mada nije greška i što je izostavljena definicija, s obzirom da je pojam nacionalnog parka u pravom smislu te reči definisan Zakonom o zaštiti prirode.

Ali, podvlačim, naše odbijanje amandmana nije iz tih razloga, već zbog pravno-tehničke neispravnosti. Znači, pravno-tehnički nije bilo usaglašeno i zbog toga smo morali da odbijemo, nažalost, ovaj amandman.

Hvala narodnoj poslanici za obrazloženje amandmana. Sa zadovoljstvom mogu da konstatujem da Vlada prihvata ovaj amandman.

Samo ću kratko da obrazložim razlog zbog koga smo amandman odbili. Razlog je u tome što se izrada ovog zakona, a posebno ovaj deo koji se ticao teritorija, područja, granica, bazirao na nekim zvaničnim dokumentima.

U zvaničnim dokumentima koje smo preuzeli za određivanje granica područja nacionalnih parkova, to su dokumenta Republičkog geodetskog zavoda, stoji upravo ovako kako smo mi ovde i napisali. Mi nismo imali mandat da proveravamo da li je sve tačno napisano kada se radi o spiscima RGZ, ali zato smo dali zadatak da se u roku od 12 meseci izvrši identifikacija granica svih nacionalnih parkova, dakle, svih katastarskih opština, da se o tome sačini zapisnik, a na taj zapisnik, znate i sami, saglasnost daje ministarstvo nadležno za poslove planiranja.

Tako da, može biti da ste vi i upravu, ali vi kao pravnik, dobro znate da se moramo bazirati na neka dokumenta koja su zvanično još uvek važeća, može biti da su ona u postupku ispravljanja, ali to opet nije deo našeg posla koji smo mi preuzeli u pripremi ovog zakona. Dakle, biće sve uređeno u narednih 12 meseci, kada ćemo imati i zvanično i definitivno identifikovane granice nacionalnih parkova. Hvala lepo.