Poštovana predsednice Narodne skupštine, uvaženi narodni poslanici, veliko mi je zadovoljstvo što sam u prilici da predstavim još jedan važan zakon koji je pripremilo Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine.
Uvaženi narodni poslanici, ovo je naš treći susret u poslednjih mesec dana, što potvrđuje intenzivnu zakonodavnu aktivnost našeg ministarstva.
Samo da podsetim da je Ministarstvo poljoprivredi i zaštite životne sredine, od izbora Vlade do danas, pripremilo, a Narodna skupština usvojila, devet zakona i više bilateralnih i multilateralnih sporazuma iz oblasti poljoprivrede, vodoprivrede, veterine, zaštite bilja i zaštite životne sredine.
Danas je pred vama Predlog zakona o jakim alkoholnim pićima i Predlog zakona o potvrđivanju Protokola o upravljanju nanosom uz Okvirni sporazum o slivu reke Save. Dozvolite mi da svoje izlaganje započnem novim zakonom iz oblasti proizvodnje jakih alkoholnih pića, koji bi trebao da zameni važeći Zakon o rakiji i drugim alkoholnim pićima iz 2009. godine.
Izradi novog zakona o jakim alkoholnim pićima pristupilo se iz dva važna razloga. Prvi razlog je značaj koji proizvodnja jakih alkoholnih pića, prvenstveno rakija od voća, ima za razvoj poljoprivrede Republike Srbije, a drugi razlog je želja ove Vlade i ministarstva da se unapredi položaj naših proizvođača, posebno kada se ima u vidu da su ključna rešenja postojećeg zakona veoma restriktivna i ograničavajuća za proizvođače i da nisu dala očekivane efekte.
Poznato je da je Srbija zemlja izvanrednih prirodnih potencijala – agroekoloških, geografskih, klimatskih i drugih uslova za proizvodnju najrazličitijih vrsta voća. Prema popisu poljoprivrede iz 2012. godine, proizvodnjom voća bavi se preko 295 hiljada poljoprivrednih gazdinstava. Ukupne površine pod zasadima voća u našoj zemlji iznose oko 169 hiljada hektara, sa prosečnom proizvodnjom na godišnjem nivou od oko 1,5 miliona tona voća.
Vodeće mesto u voćarstvu Srbije, kako po broju stabala tako i po proizvodnji, zauzima šljiva. Oko 39,5 miliona rodnih stabala šljive uzgaja se na oko 78 hiljada hektara. Zasadi šljive čine 46% od ukupne površine svih voćnih zasada i oni su naša najveća sirovinska baza za preradu u alkoholna pića. Od ukupne količine proizvedene šljive koja u proseku iznosi 400 do 450 hiljada tona godišnje, čak oko 75% se upotrebi za proizvodnju rakije. Naše bogatstvo su i naše autohtone sorte – „požegača“, „crvenka ranka“, „trnovača“, „crnošljiva“, „dragačevka“, ali i brojne savremene visokorodne sorte od kojih su mnoge selekcionisane u našoj naučnoj instituciji za voćarstvo u Čačku, poput „čačanske rodne“, „čačanske lepotice“, „čačanske rane“, „čačanske najbolje“, „čačanskog šećera“ i drugih.
Proizvodnja rakije u Srbiji je veoma rasprostranjena i ima viševekovnu tradiciju. Skoro svaka kuća u ruralnoj sredini ima voćnjak i voće uglavnom prerađuje u najkomercijalniju voćnu prerađevinu – rakiju.
Na osnovu podataka kojima ministarstvo raspolaže, registrovani proizvođači u Srbiji su ove godine proizveli 22,5 miliona litara voćnih rakija. Najviše rakija proizvede se u Rasinskom i Šumadijskom okrugu, godišnje između 15 i 16 miliona litara, što je oko 70% od ukupne proizvodnje.
Ovo su količine koje su proizveli registrovani proizvođači. Pretpostavlja se da je stvarna proizvodnja daleko veća. Ali, ogroman broj proizvođača nije registrovan i njihova proizvodnja nije vidljiva u legalnim tokovima. Svakako, glavni razlog su ključne odredbe važećeg Zakona koje su diskvalifikovale ogroman broj naših, pre svega malih proizvođača, koji kao fizička lica svoje viškove proizvedene rakije ni na koji način legalno nisu mogli da plasiraju na tržištu. U Srbiji, najpopularnija i najzastupljenija je svakako rakija od šljive, popularna „šljivovica“. Najviše šljivovice se proizvede u zapadnoj Srbiji, i to od autohtonih sorti kakve su „požegača“ i „crvena ranka“, a u poslednje vreme i od „čačanske lepotice“, „čačanske rodne“ i drugih.
U istočnoj Srbiji dominiraju specijalne rakije tipa travarice, nanovače, mente, dok u Vojvodini sve više se proizvode rakije od dunje i kajsije, kao i rakije od grožđa. Poslednjih godina povećava se obim proizvodnje rakije od dunje, kruške, kajsije i maline.
Polazeći od velikog potencijala sirovinske baze i viševekovne tradicije u proizvodnji rakije, uvereni smo da je neophodno da se na novi način uredi sektor proizvodnje jakih alkoholnih pića, kako bi se prevazišli uočeni nedostaci važećeg zakona i kako bi na pravi način usmerili naše proizvođače da legalno iskoriste postojeće kapacitete i potencijale primarne proizvodnje voća i učine svoj proizvod konkurentnim na tržištu.
Poštovani narodni poslanici, razlozi za donošenje ovog zakona, pored dva osnovna koja sam navela na samom početku, su brojni. Spomenuću još samo neke važnije. Jedan od njih je potreba da se novim zakonom na jedinstven način reguliše proizvodnja, promet i kvalitet u sektoru proizvodnje jakih alkoholnih pića. Razlog je neophodnost unapređivanja konkurentnosti domaćih proizvođača i smanjenje nepotrebnih troškova u proizvodnji, kao neophodan uslov ravnopravne tržišne utakmice domaćih proizvođača sa inostranom konkurencijom.
Poseban razlog za donošenje ovog zakona jeste i potreba da se usklade odredbe ovog zakona sa odredbama Zakona o bezbednosti hrane, koje se pre svega odnose na sektor hrane, ali i na sektor jakih alkoholnih pića, kao sastavni deo hrane.
Primarni cilj je briga za zdravlje krajnjeg potrošača, kome se kroz primenu odredbi ovog zakona omogućava da na tržištu ima kvalitetan zdravstveno ispravan i bezbedan proizvod. Obzirom da se Republika Srbija nalazi u procesu pridruživanja EU i da u skladu sa obavezama proisteklim iz tog procesa radi na harmonizaciji svog zakonodavstva sa legislativom EU, ovaj zakon predstavlja i usklađivanje legislative u sektoru jakih alkoholnih pića u Republici Srbiji, sa zajedničkom poljoprivrednom politikom EU.
Usvajanjem ovog zakona na jedinstven način regulisaće se ne samo proizvodnja, promet i kvalitet jakih alkoholnih pića već i kategorizacija i deklarisanje istih kao i postupak registracije geografske oznake. Dakle, osnovni ciljevi predloženog zakona su smanjenje troškova proizvodnje, povećanje konkurentnosti domaćih proizvođača, unapređenje proizvodnje i kvaliteta, povećanje izvoza i veći doprinos proizvodnje jakih alkoholnih pića privrednom i ekonomskom razvoju Republike Srbije.
U tom cilju između ostalog, ovim zakonom se predlažu manji troškovi i pojednostavljenje pravila za registraciju proizvodnje jakih alkoholnih pića. Izuzetno je važno da se smanji broj neregistrovanih proizvođača kako zbog važnosti širenja legalnih tokova i suzbijanja sive ekonomije, tako i zbog obaveza praćenja porekla i kontrole celokupnog procesa proizvodnje počev od osnovne sirovine do konačnog proizvoda.
Poštovanje ovog principa, kao što sam već navela, proizilazi iz jasne i nedvosmislene odredbe i obaveze kontrole zdravstvene bezbednosti hrane i pića. Očekujemo da će pored novih proizvođača koji će naći ekonomski interes da se registruju i tako valorizuju primarnu proizvodnju voća interes registracije naći i dosadašnji proizvođači koji to zapravo zvanično nisu ni bili. Pravila važećeg zakona su bila i rigorozna i skupa za ogroman broj njih, pre svega malih proizvođača rakija i drugih alkoholnih pića u Srbiji.
Naime, komplikovana procedura registracije, skupa oprema koja je bila uslov za registrovanje proizvodnje, kao i obavezno prisustvo tehnologa tokom cele godine, doveli su naše proizvođače u neravnopravan položaj u odnosu na njihove kolege u drugim evropskim zemljama.
Sve to, imalo je za posledicu da broj od 2.048 registrovanih proizvođača pre aktuelnog zakona iz 2009. godine, isti se smanje na samo 369 proizvođača.
Pretpostavlja se da se ova razlika odnosi na proizvođače koji nisu mogli da ispune stroge zahteve i skupe procedure, kao i da su oni nastavili da proizvode rakiju i da određene količine i prometuju, ali ne legalno, već nekako u sivoj zoni.
Naime, kao što vam je poznato, do sada fizička lica nisu mogla da budu nikako uključena u promet jakih alkoholnih pića što je praktično značilo da individualni proizvođači nisu mogli ni na koji način da legalno prodaju svoje viškove. Ovim zakonom to je omogućeno.
Taj potencijal, osnovna sirovinska baza koja se nalazi kod fizičkih lica će se ubuduće, tj. usvajanjem ovog zakona moći legalno staviti u promet i omogućiti da fizička lica bez komplikovane procedure, viškove iz sopstvene proizvodnje plasiraju i to registrovanim proizvođačima jakih alkoholnih pića koji će voćne destilate koristiti za dalju proizvodnju.
Za fizička lica, ovo je mogućnost obezbeđivanja novih i većih prihoda i boljeg korišćenja sopstvenih resursa postojećih voćnjaka, radne snage, članova svog domaćinstva i slično.
Sve ovo treba da bude i podsticaj razvoju srpskih sela i usporavanju procesa njihove depopulacije.
Naime, ova mogućnost treba da dovede do smanjenja količine destilata kod fizičkih lica i povećanje njihovih prihoda, obezbeđenja veće količine sirovine registrovanim proizvođačima i smanjenja sivog tržišta.
Uvereni smo da će ovaj proces svakako dovesti do čvršćeg povezivanja proizvođača i prerađivača, kao i da će fizička lica koja proizvode voćni destilat za registrovane proizvođače u nekom momentu pronaći ekonomsku isplativost da nabavkom dodatne opreme i sama postanu registrovani proizvođači jakih alkoholnih pića što će dovesti do povećanja broja registrovanih proizvođača.
Poštovani narodni poslanici, predlogom ovog zakona reguliše se i postupak zaštite oznake geografskog porekla jakih alkoholnih pića. Zaštitom geografskog porekla voćne rakije iz Srbije, treba da dobiju važan dodatan pečat prepoznatljivosti i kvaliteta.
Predložen zakon, omogućava jednostavnu i preciznu metodologiju zaštite geografske oznake proizvođačima koji imaju interes da proizvode jaka alkoholna pića sa dodatom vrednošću.
Očekujemo da će ovo biti podsticaj i razvoja novih privrednih subjekata, sertifikacionih tela u kontroli proizvodnje i kvaliteta jakih alkoholnih pića sa geografskom oznakom.
Inače, geografska oznaka po postojećem zakonu predstavlja individualno pravo jednog proizvođača koji je registrovao tu oznaku i isključivo on može da stavlja u promet rakiju sa tom geografskom oznakom.
Pojedinačni proizvođači nemaju snagu da u smislu količine i kontinuiteta isporuke proizvoda, budu konkurentni na međunarodnom tržištu. Osim toga, po važećem zakonu, samo voćne rakije šljive i grožđa mogu da imaju zaštićenu geografsku oznaku.
Predloženim zakonom predviđa se, umesto individualne, kolektivna zaštite geografske oznake i to na jednostavan i transparentan način.
Ova procedura će doprineti većoj zainteresovanosti proizvođača da zaštite alkoholna pića koja proizvode po istoj tehnologiji proizvodnje.
Novim zakonom daje se i mogućnost zaštite bilo kog jakog alkoholnog pića, a ne samo rakije, ukoliko se proizvođači pridržavaju propisane tehnologije.
Na taj način proizvod dobija na masovnosti, postaje prepoznatljiv brend na tržištu, a time postiže i veću afirmaciju jakih alkoholnih pića sa posebnim odlikama iz određenog područja, u kojima se tradicionalno i na specifičan način proizvodi.
Jaka alkoholna pića sa geografskom oznakom su zbog dodate vrednosti više cenjena, prepoznatljivija su na tržištu i postižu veću cenu.
Pored navedenog, predložen zakon precizno uređuje i definiše pitanje kategorizacije i deklarisanja jakih alkoholnih pića. U skladu sa propisima u ovoj oblasti na nivou EU. Po važećem zakonu iz 2009. godine sva alkoholna pića se dele na rakije i druga alkoholna piće.
Druga alkoholna pića se potom razvrstavaju na žestoka alkoholna pića i ostala pića.
U ovoj podeli postoje određena pića kao što su travarice, specijalne rakije, lozovača, vinjak i slično, koje zbog ne adekvatnog deklarisanja su ne prepoznatljive na međunarodnom tržištu i kao takve, dovode u zabludu potrošače.
Ovim zakonom predlaže se uvođenje 47 kategorija alkoholnih pića, a svi naši tradicionalni proizvodi će i dalje moći da se nađu na tržištu uz blage izmene u načinu deklarisanja.
Uvođenje kategorija jakih alkoholnih pića sa jasno definisanim sirovinama, i načinom proizvodnje, eliminisaće se mogućnost dovođenja potrošača u zabludu u vezi porekla i kvaliteta proizvoda, posebno kada se radi o voćnim rakijama.
Tekst novog zakona odnosiće se na sva jaka alkoholna pića jačine od 15% u skladu sa regulativom 110/2008.
Sva alkoholna pića manje jačine tretiraće se kao niska alkoholna pića koja su definisana Zakonom o bezbednosti hrane i Pravilnikom o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane.
Ovim izmenama, posebno u oblasti kategorizacije i deklarisanja jakih alkoholnih pića, stvaraju se preduslovi za dalji razvoj industrije jakih alkoholnih pića i investicije u tom sektoru, jer se primenjuju iste kategorije i isti način deklarisanja kao u EU, što je vrlo bitno kako bi se razvoj i izvozno-orijentisanog domaćeg sektora, podstakao i kako bi se podstakli potencijalni investitori da sa više sigurnosti i više pažnje razmatraju mogućnost investiranja u ovu proizvodnju.
Na kraju, treba naglasiti da je predlog ovog zakona i od strane Evropske komisije dobio maksimalnu ocenu.
Takođe, nacrt zakona je dobio pozitivne komentare na javnim raspravama i u Beogradu, i u Bajinoj Bašti, i u Kruševcu od strane domaćih proizvođača i privrednika.
Na održanoj javnoj raspravi u više gradova izneta su pozitivna mišljenja o većini rešenja sadržanih u predlogu zakona, kao i brojni komentari sugestije koje smo sa zadovoljstvom prihvatili kako bismo danas pred vama imali što kvalitetniji zakonski predlog.
Ono što je izuzetno važno reći na samom kraju jeste, da ćemo nakon usvajanja zakona dobiti pravni osnov za donošenja niza podzakonskih akata kao što su Pravilnik o upisu u registar proizvođača ili Pravilnik o sadržini tehničkog fajla za zaštitu geografske oznake jakih alkoholnih pića itd.
Donošenjem ovih propisa, uvođenjem procedura i pravila, uspostavljanja geografske oznake za srpsku šljivovicu i druge srpske voćne rakije, zaštitiće se kvalitet i specifičnost tradicija naše rakije i omogućiće se da srpska rakija bude prepoznatljiva i konkurentna i na evropskom i na svetskom tržištu rame uz rame sa čuvenim francuskim konjakom, škotskim viskijem i drugim svetskim priznatim pićima.
Uvaženi narodni poslanici, drugi zakon koji je pred vama je Predlog zakona o potvrđivanju protokola o upravljanju nanosom uz okvirni Sporazum o slivu reke Save.
Okvirni sporazum o slivu reke Save je prvi međunarodni sporazum o slivu reke Save, usmeren na razvoj koji obezbeđuje principe i mehanizme za regionalnu saradnju u ovoj oblasti.
Sporazum predstavlja izraz saglasnosti država članica Sporazuma, odnosno BiH, Republike Hrvatske, Republike Slovenije, Republike Srbije o saradnji na uspostavljanju međunarodnog režima plovidbe, održivog upravljanja vodama, zaštite od štetnog uticaja voda, vodnog režima i vodnih eko sistema.
Kao što vam je poznato, nekontrolisano vađenje rečnih nanosa može da izazove značajne štete i da direktno nepovoljno utiče na režim voda. Problemi sa produkcijom, transportom, deponovanjem i nekontrolisanim vađenjem rečnih nanosa u Republici Srbiji na slivu reke Save, posebno su izraženi u srednjem i donjem toku reke Drine.
Protokol o upravljanju nanosom je potpisan 6. jula 2015. godine i njime se određuju osnovna načela održivog upravljanja nanosom, uvažavajući pri tom vodni režim, očuvanje prirodnih staništa i divlje flore i faune, kao i zahteve koji se postavljaju radi obezbeđivanja bezbedne plovidbe.
Države se protokolom obavezuju da će izraditi plan upravljanja nanosom u slivu reke Save i da će na godišnjem nivou razmenjivati informacije o planiranom iskopu nanosa. Obaveze iz protokola uticaće na obaveze strana da preduzimaju mere na nacionalnom planu koje se odnose na razvoj zakonske regulative, uspostavljanje administrativnih, finansijskih i tehničkih mera za održivo upravljanje nanosom.
Zakonodavni okvir za realizaciju ovog protokola je uspostavljen propisima u oblasti upravljanja vodama, zaštite životne sredine i vodnog saobraćaja, pa će se sprovođenje protokola nakon potvrđivanja vršiti u okviru postojećih zakonskih rešenja i daljeg usklađivanja sa propisima Evropske unije, odnosno međunarodnim sporazumima.
Sprovođenje ovog protokola može da ima neposredno ili dugoročno uticaj na režim voda na slivu reke Save i na njenim pritokama, a posebno na režim voda u Republici Srbiji, najnizvodnijoj državi u slivu reke Save.
Primena ovog sporazuma omogućava i intenzivnije učešće u regionalnoj saradnji i na pripremi i sprovođenju projekata koji se odnose na upravljanje nanosom, što će se skupa dovesti da i ovo pitanje bude na bolji način regulisano u našoj zemlji. Zahvaljujem na pažnji.