Izvinjavam se, samo još momenat. Što se tiče pravno-tehničke redakcije, to je naše mišljenje, suština vaših amandmana nije bila u nekoj meri neophodna, nije bila potrebna, ali pravno-tehnička redakcija, odnosno pravno-tehnička neispravnost, to je ono što je procenila naša pravna služba, imajući u vidu ovu jedinstvenu metodologiju koju je usvojila Narodna skupština.

Samo kratko, na postavljeno pitanje zbog čega je odbijen amandman i koji su to posebni zakoni, dokumenti kojih smo se držali kada smo predlagali ovaj član i kojih smo se držali kada smo obrazlagali razloge odbijanja amandmana. Tu je više zakonskih rešenja propisa koja su aktuelna i kojih se moramo pridržavati kao što je Zakon o lovu, Zakon o korišćenju ribljeg fonda, Zakon o šumama, Zakon o turizmu, Zakon o planiranju i izgradnji, dakle, sve su to zakoni na koje se mi sada sa ovom predloženom odredbom oslanjamo. Ti zakoni podrazumevaju jasno definisane procedure i odredbe i mi sada sa ovim našim zakonom ne možemo da ih izmenimo. Prosto, samo radi pojašnjenja.

Prihvata se amandman sa ispravkom.

Prihvata se amandman.

Zahvaljujem.
Poštovana predsednice Narodne skupštine, uvaženi narodni poslanici, dame i gospodo, čast mi je da vas pozdravim u ime Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i u svoje lično ime. Veliko mi je zadovoljstvo što sam danas u prilici da vam obrazložim Predlog zakona o nacionalnim parkovima, kao i set od tri zakona o potvrđivanju međunarodnih ugovora kojima se regulišu izuzetno značajna pitanja u oblasti poljoprivrede i zaštite životne sredine.
Dozvolite mi da danas kada kao ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Vlade Republike Srbije obrazlažem predložen Zakon o nacionalnim parkovima, svoje izlaganje započnem rečima čuvenog Žan Batist Lamarka, zabeleženim u „Zoološkoj filozofiji“ davne 1809. godine. Lamark kaže – zbog predmeta koji zadovoljavaju njegovu trenutnu lakomost, svuda uništava krupne biljke koje čuvaju tla, što brzo dovodi do neplodnosti, lako je naseljava, prouzrokuje usahnuće izvora, uklanja životinje koje su tu nalazile svoju hranu i dovodi do toga da su veliki delovi kugle Zemljine nekada veoma plodni i u svakom pogledu veoma naseljeni, sada goli, neplodni, nenastanjivi, pusti. Reklo bi se da je predodređen da pošto Zemljinu kuglu učini nenastanjivom, sam sebe iskoreni.
Naravno, svi znamo da se radi o jednom od najvećih francuskih prirodnjaka. Dva veka iza ovih Lamarkovih razmišljanja kao da nas samo korak deli od ispunjavanja njegovog upozoravajućeg proročanstva.
Danas na početku 21. veka, nažalost, može se konstatovati da uticaj čoveka na životnu sredinu nikada nije bio toliko intenzivan, obuhvatan i dalekosežan. Budućnost planete, ukupnog živog sveta, kao i ljudske civilizacije, kritično zavise od sagledavanja čovekovih međuodnosa sa prirodnim sistemom koji ga okružuje.
Osnovni uslovi funkcionisanja bio-geo-hemijskih ciklusa, biološka raznovrsnost, sastav atmosfere i globalna klima menjaju se vrtoglavom brzinom. Eksplozivni, eksponencijalni rast, brojnosti svetskog stanovništva, uz rapidno smanjenje zaliha prirodnih resursa, neprekidno nagomilavanje raznovrsnih polutanata, dramatično na početku trećeg milenijuma upozoravaju na svu ozbiljnost nastalog stanja.
U tom smislu, jasno je zašto raste potreba za očuvanjem prirodnih ekosistema planete u cilju opstanka biosfere kao jedinog našeg globalnog staništa.
Potreba ljudi da se zaštite prirodna područja za određene namene seže u daleku prošlost. Naravno da je oduvek osnovni cilj zaštite određenih područja prirode bio da se prirodni resursi zaštite od lošeg uticaja i iskorišćavanja, a za opštu dobit, pri čemu se ona prvobitno podrazumevala za odabrane grupe ili vladare. Potvrđeno je da su se u Indiji posebna područja stavljala pod zaštitu radi očuvanja prirodnih bogatstava još pre više od 2000 godina. Čak je i Platon izražavao zabrinutost zbog prekomerne eksploatacije šumskog pokrivača.
Sa ponosom možemo istaći činjenicu da su prve ideje o potrebi zaštite prirode i u Srbiji veoma stare i da začeci zakonske zaštite datiraju još iz 14. veka.
Članom 123. Dušanovog zakonika iz 1349. godine rudarima Sasima je bila zabranjena seča šuma, odnosno utvrđena obaveza sadnje na mestima gde je šuma posečena. Godine 1832. Georg Kapin, čuveni umetnik indijanskog porekla, predložio je da se prostorno, divlje okruženje sliva Jeloustona i Misurija proglasi nacionalnim parkom, što je konačno i ostvareno 1872. godine, čime je Jeloustoun postao prvi nacionalni park u svetu. Pri njegovom proglašenju bila je definisana potreba i svrha da se zaštite čuda prirode na korist naroda.
Interesantno je napomenuti da je svega dve godine kasnije, dakle, 1874. godine zaštićena Obedska bara kao prvo područje koje je stavljeno pod zaštitu na teritoriji današnje Srbije i to kao povlašćeno lovište dinastije Habzburg.
Prva zaštićena prirodna dobra u Srbiji nakon Drugog svetskog rata su 1948. godine bili šumski rezervati Oštorzub, Mustafa i Felješana u okolini Majdanpeka.
Za prvi nacionalni park u Srbiji proglašena je Fruška Gora 1960. godine na 25.400 hektara, zatim, Đerdap 1974. godine na 63.600 hektara, Tara na 19.200 hektara, Kopaonik 11.800 hektara 1981. godine i, najzad, Šar planina 1993. godine na 39.000 hektara.
Kao što sam istakla, moderan vid zaštite prirodnih područja u vidu nacionalnih parkova započinje polovinom 19. veka. Od tada pa do danas ovaj koncept se značajno redigovao, evoluirao, reflektujući norme, stavove i vrednosti tokom proteklog perioda. Ipak, moguće je konstatovati da društveni pogled na zaštićena područja poslednjih 150 godina karakterišu tri prepoznatljiva modela: klasičan model od polovine 19. veka do 70-ih godina 20 veka, moderni model poslednje tri decenije 20. veka i novi konceptualni model od početka 21. veka.
Za klasičan model karakteristično je da su zaštićena područja bila na poseban način izolovani prostori, moglo bi se reći neka vrsta bisera u kruni, namenjeni isključivo i prvenstveno samo za naučne svrhe, bez sagledavanja njihove šire ekonomske i socijalne vrednosti. Njihovo finansiranje je direktno, centralizovano i vezano isključivo za Vladu, kroz alokaciju sredstava na godišnjem nivou.
Za drugi moderni model, koji počinje 70-ih godina prošlog veka, karakteristično je da se definišu novi upravljački mehanizmi, uključujući i finansijsku održivost.
U ovom modelu uspostavljanje i upravljanje zaštićenim područjima prepoznaje njihovu daleko veću ulogu u socijalnoj, ekonomskoj i ekološkoj dimenziji i lokalne i šire zajednice. Zaštićena područja, osim od strane države, bivaju finansirana od mnogih partnera, bilateralnih donora, fondacija, uključujući i nevladine organizacije.
Najzad, počev od 2000. godine, zaštićena područja, njihov značaj i upravljački mehanizmi zaštite se sagledavaju u još širem kontekstu socijalnih, ekonomskih i ekoloških vrednosti. Zaštićena područja se danas prepoznaju kao bitni integralni elementi nacionalne i lokalne ekonomije, osim naučno-obrazovnog i za čitav niz drugih sektora, počevši od prostornog planiranja i korišćenja zemljišta, turizma, zdravstva, socijalnog razvoja, energetike i infrastrukture. Zaštićena područja, odnosno nacionalni parkovi, postaju jednostavno neizolovani delovi prostora već integralni delovi održivog razvoja na lokalnom i nacionalnom nivou.
Poštovani narodni poslanici, predloženim Zakonom o nacionalnim parkovima, mi želimo da idemo u susret takvom konceptualnom modelu. Naravno, zadatak koji je pred nama nije lak. Prva prepreka nalazi se u još uvek skromnom učešću zaštićenih područja prirode u ukupnoj površini Srbije.
U Srbiji danas ukupno su zakonom zaštićena 474 područja od posebnog značaja za očuvanje i unapređenje prirode, i to: pet nacionalnih parkova, 17 parkova prirode, 16 predela izuzetnih oblika, 69 opštih i specijalnih rezervata prirode, 325 spomenika prirode, botaničko-dendrološkog, geo-morfološkog, geološkog i hidrološkog karaktera, i 42 područja sa integralnim kulturno-istorijskim i prirodnim vrednostima. Na teritoriji Republike Srbije su, kao međunarodno značajna, izdvojena i 10 ramsarskih područja, dok je u okviru UNESKO programa „Čovek i biosfera“ park prirode Golija zajedno sa zaštićenom okolinom manastira Studenica 2001. godine proglašen za Rezervat biosfera Golija-Studenica.
Ipak, uprkos značajnom broju ukupne površine, zaštićena područja Srbije danas iznose samo 6,39%. Podsećam vas da je na 10. Konferenciji zemalja potpisnica Konvencije o biološkoj raznovrsnosti održanoj 2010. godine, u Nagoji u Japanu, predviđeno da zemlje potpisnice do 2020. godine kao cilj imaju 17% teritorije u statusu zaštićenih područja, a članice EU su kao svoj cilj taj procenat povećale na 20% do 2020. godine.
Zakonom koji je pred vama, poštovani narodni poslanici, postiže se kompetentnije i uspešnije prepoznavanje, identifikacija očuvanja i održivog korišćenja prirodnih resursa, jačanje društveno konsenzusa i širenje svesti u vezi javnog interesa zaštite prirode i efikasnije obezbeđivanje interesa nosilaca ekološki odgovornog, odnosno održivog socio-ekonomskog razvoja u nacionalnim parkovima.
Takođe, razlog za donošenje ovog zakona jeste i potreba da se granice i režimi zaštite, razvoj i upravljanje, pravila ponašanja, politike održivog razvoja, finansiranje, uloga i učešće stanovništva i javnosti u funkcionisanju nacionalnih parkova odrede na precizniji način.
Zakonom o nacionalnim parkovima, većina procedura u izradi i donošenju dokumenata se pojednostavljuje i skraćuje čime se, pre svega, sprečavaju i umanjuju štetne posledice po građane, privredna društva i druge organe i organizacije.
Razlozi za slobodnu ocenu i tumačenja zakonskih rešenja od strane organa i institucija eliminišu se ili se svode na minimum. Smanjuju se i lakše rešavaju konflikti različitih interesa i odnosi između zainteresovanih strana, uključujući i efikasnije rešavanje pitanja učešća zainteresovanih strana u donošenju bitnih odluka za zaštitu i održivo korišćenje nacionalnog parka, ali i za same građane.
Ovim zakonom se učvršćuju prava, jačaju ovlašćenja i odgovornost upravljača nacionalnog parka, bliže određuje namena sredstava iz pojedinih izvora finansiranja i učvršćuje sistem ubiranja naknada za korišćenje nacionalnog parka.
Ovaj zakon predviđa i osnivanje stručnog saveta nacionalnog parka, kao stručnog i konsultativnog tela koje prati i analizira programe i projekte iz zaštite prirode i održivog korišćenja nacionalnog parka.
Takođe, u cilju obezbeđivanja interesa lokalnog stanovništva i korisnika nacionalnog parka predviđeno je i osnivanje saveta korisnika nacionalnog parka koga čine predstavnici lokalnih samouprava, organizacije, udruženja čija se aktivnost odvija na području nacionalnog parka. Pokretanjem postupka za donošenjem ovog zakona povećava se površina pod zaštitom za oko 6.000 hektara.
Na samom kraju, radi argumentacije, izuzetnog, praktično globalnog značaja očuvanja zaštićenih područja prirode, najbolje nam može poslužiti sledeća priča.
Keri Mulis je 1993. godine dobio Nobelovu nagradu pri čemu je njegov pronalazak bio vezan za otkriće lančane reakcije polimerizacije molekula DNK, odnosno PCR metodu, što se smatralo za senzacionalno otkriće. Danas, 20-ak godina kasnije, ova metoda je našla višestruku primenu u svakodnevnom životu i postala je nezaobilazna u oblasti molekularne biologije, biotehnologije, kliničke dijagnostike, sudske medicine, forenzike i kriminologije.
Lančana reakcija polimerizacije molekula DNK je moguća samo u prisustvu enzima Tag polimeraze ekstrakovan iz bakterije „termus akvatikus“ koja inače živi u termalnim izvorima Nacionalnog parka Jelouston. Na samom početku sam istakla činjenicu da je Jelouston prvi nacionalni park u svetu proglašen davne 1872. godine. Da nisu sačuvani termalni izvori tog područja i jedna bakterijska vrsta u njima, čovečanstvo bi ostalo bez ovog otkrića i danas njegove univerzalne primene.
Razmišljajući o odnosu čoveka i prirode, potrebi njenog očuvanja treba da imamo na umu da raznovrsnost i bogatstvo prirode predstavlja deo našeg nasleđa jednako tako kao i umetničke slike ili slavna arhitektonska rešenja iz prošlosti. Svedoci istorije i ljudske civilizacije, poput piramida Starog Egipta, Koloseuma u Rimu, naše Studenice ili Dečana, Leonardove „Mona Lize“, našeg Belog Anđela u Mileševi i niz drugih, moraju se čuvati i negovati. Nasledili smo ih od predaka i pozajmili od potomaka. Naši potomci neće biti zahvalni ako isto tako sa dužnom pažnjom ne sprečimo nestanak slonova, vukova, orlova, lastinog repa ili hiljade drugih ugroženih organskih vrsta. Imamo li uopšte pravo da našim potomcima uskratimo mogućnost i zadovoljstvo susreta sa jednim prelepim apolonovim leptirom, impresivnim šumama molike i munike na Prokletijama, mladicama iz Drine, Pančićevom omorikom sa Tare, odnosno jedinstvenim predelima Đerdapa, Fruške Gore, Šar planine ili Kopaonika?
Dozvolite mi da na kraju naglasim da se donošenjem ovog zakona ostvaruje i niz pozitivnih efekata u domenu ciljeva utvrđenih prostornim planom Republike Srbije, strateškim dokumentima u oblasti zaštite prirode, životne sredine i održivog razvoja i međunarodnim ugovorima i programima.
Usvajanje ovog zakona znači i povećanje površine zaštićenih područja i zaštitu biodivirziteta, odnosno ekološki značajnih područja koja će biti deo ekološke mreže „Natura 2.000“, čije je uspostavljanje u okviru poglavlja 27. jedan od uslova pristupa Srbije EU.
Uvaženi narodni poslanici, veliko mi je zadovoljstvo da vrlo kratko obrazložim i tri predloga zakona kojima se potvrđuju međunarodni ugovori iz oblasti poljoprivrede i zaštite životne sredine.
Prvi od njih je Protokol o sprečavanju zagađenja voda prouzrokovanog plovidbom, uz okvirni Sporazum o slivu reke Save. Predstavlja prvi međunarodni Sporazum o slivu reke Save koji je potpisan od strane država u slivu ove reke još 3. decembra 2002. godine.
Sporazum koji je stupio na snagu 29. decembra 2004. godine predstavlja izraz saglasnosti Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske, Republike Slovenije i Republike Srbije o saradnji država na uspostavljanju međunarodnog režima plovidbe, održivog upravljanja vodama, zaštita od štetnog uticaja voda, vodnog režima i vodnih eko sistema. Primena ovog Sporazuma omogućava i intenzivnije učešće u regionalnoj saradnji i projektima koji se sprovode na planu sprečavanja kontrole i smanjenja zagađenja od brodova u oblasti praćenja kvaliteta voda i procene, izgradnje sistema odgovora u slučaju udesa itd.
Uvaženi narodni poslanici, pred vama je danas i Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Maroko, o saradnji u oblasti veterine. Sporazum je potpisan u sklopu zasedanja stalnog međuvladinog komiteta između Republike Srbije
i Kraljevine Maroko, održanog u Beogradu 5. i 6. juna 2013. godine.
Ovim Sporazumom uređuju se pitanja od značaja za saradnju u oblasti veterinarstva između dve države, kao što su promet životinja i proizvoda životinjskog porekla, razmena obrazaca, sertifikata za potrebe uvoza i izvoza proizvoda životinjskog porekla, razmena izveštaja o pojavi stanju i kretanju zaraznih bolesti životinja, preduzimanje mera za sprečavanje, suzbijanje, iskorenjivanje zaraznih bolesti životinja, načini saradnje, međusobno obaveštavanje u slučaju kada pošiljka ne zadovoljava veterinarsko sanitarne uslove iz uverenja koja ga prate itd.
Donošenjem Zakona o potvrđivanju ovog Sporazuma, stvoriće se uslovi za olakšavanja prometa životinja i proizvoda životinjskog i onemogućavanje unošenja zaraznih bolesti životinja i po zdravlje štetnih proizvoda životinjskog porekla, unapređenje saradnje veterinarskih službi dve zemlje i razvojno veterinarskih stručnjaka radi upoznavanja organizacije i delovanja veterinarskih službi, stanja izlaznih objekata i zdravstvenog stanja životinja. Unapređenje saradnje naučnih i stručnih institucija u oblasti zdravstvene zaštite životinja i veterinarsko sanitarnog sistema kontrole proizvoda životinjskog porekla, kao i saradnju dijagnostičkih i analitičkih laboratorija.
Poštovani narodni poslanici, na kraju dozvolite mi da obrazložim i Sporazum između Vlade Mađarske i Vlade Republike Srbije, o pravovremenoj razmeni informacija o slučaju radiološke opasnosti.
Sporazum je potpisan 1. jula 2014. godine u Beogradu i njime se uređuju pitanja od značaja za saradnju dve zemlje u oblasti i radiocione i nuklearne sigurnosti i za međusobno blagovremeno obaveštavanje u slučaju radiološke opasnosti. Osnovni cilj je da se zaštiti stanovništvo država ugovornih strana i životnih sredina i da se konkretizuje saradnja nadležnih organa.
Kao najvažniji ciljevi ovog Sporazuma mogu se izdvojiti: doprinos opštoj sigurnosti i zaštiti stanovništva država ugovornih strana i životne sredine kroz pravovremenu razmenu informacija, iskustava iz oblasti nuklearne i radiocione sigurnosti i preduzimanje odgovarajućih mera zaštite, postavljanje pravnog okvira za saradnju dve zemlje u oblasti radiocione i nuklearne sigurnosti i stvaranje uslova za saradnju nadležnih organa dve zemlje, bolji protok informacija u slučaju radiološke opasnosti kako bi se preko granične posledice izbegle ili bile što manje i kako bi se preduzele odgovarajuće mere, usaglašavanje sa međunarodnim ugovorima u ovoj oblasti, kao i usvajanje priznatih načela i zahteva međunarodne Agencije za atomsku energiju i zahteva EU.
Većina zemalja u okruženju je uzajamno sklopila ovakve Sporazume, a slični međunarodni Sporazumi koji su vezani za vanredne situacije zaključuju se i u drugim oblastima. Podršku Sporazumu predstavlja i plan za delovanje u slučaju akcidenata koji detaljnije reguliše zadatke i obaveze na nacionalnom nivou i čije je usvajanje u proceduri.
Uvaženi narodni poslanici, usvajanjem zakona o nacionalnim parkovima i potvrđivanjem ovih međunarodnih ugovora, Republika Srbija će načiniti značajan iskorak u pogledu zaštite životne sredine i naših prirodnih bogatstava, unaprediti međunarodnu saradnju i proširiti mogućnost za razvoj poljoprivrede i prerađivačke industrije. S obzirom na značaj ovih oblasti, verujem da će predloženi zakoni naići na odobravanje i biti podržani od strane velike većine narodnih poslanika. Hvala na pažnji.

Želim da se zahvalim narodnim poslanicama koje su već govorile o Zakonu o nacionalnim parkovima i želela bih na nekoliko dilema i sugestija koje smo sada čuli od poslanice Lazić da kratko i odgovorim.
Prva dilema koju ste vi izneli odnosi se na površinu koja je zaštićena nekim vidovima zaštite u Srbiji. Rekli ste da prema vašim podacima to je oko 3%. Prema podacima kojima mi raspolažemo 6,38% je teritorije Srbije zaštićeno. To su zaštićeni prostori od nacionalnog interesa. Međutim, mi u Srbiji imamo još veći procenat zaštićenih područja oko 21%, a to su oni drugi vidovi zaštite ali na neki način su određena područja takođe zaštićena u skladu sa međunarodnim ugovorima i direktivama EU.
Što se tiče dileme o tome da li je trebalo doneti ranije i da li je trebalo da bude jedan jedinstven zakon ili kako se to nekad razmišljalo da bude pet zakona, za svaki nacionalni park posebno. Želim da vam kažem ono što vi i znate, dakle, sa usvajanjem Zakona o zaštiti prirode 2010. godine prestao je da važi dotadašnji Zakon o nacionalnim parkovima sa izuzetkom člana 6. i 7. i opisa područja nacionalnih parkova. Od tada se čekalo do danas na ovaj zakon.
Zbog čega se čekalo? Čekalo se pre svega zbog potrebe usaglašavanja sa velikim brojem institucija, sa velikim brojem organizacija, ministarstava itd. Ali, moram da istaknem još jedan izuzetno važan razlog. Često su se menjali ministri, tako da prosto nijedan nije mogao da završi započet posao koji se odnosio i na poljoprivredu i na šumarstvo i na vodoprivredu, a sada je još dodata i životna sredina. Možda to i nije loše zato što je ovaj duži vremenski period dao mogućnosti svim zainteresovanim stranama, ali i stručnim ljudima da kažu svoje mišljenje i da mi prosto danas kažemo da smo uvereni da je predloženi zakon kvaliteta, iza njega stoji struka, ali stoje i svi oni drugi zainteresovani pre svega korisnici zaštićenih područja, odnosno nacionalnih parkova.
Pitanje, da li jedan ili pet zakona, sada to jeste pitanje i dilema. Vi ste rekli da je tada pre pet godina preovlađujuće mišljenje je bilo da bude pet zakona.
Međutim, sama radna grupa koju čine stručni ljudi u toku izrade Predloga zakona bila je u dilemi i stala je na stanovištu da je bolje da bude jedan zakon, da je to celishodnije pravno i ispravno. Celishodnije je, manje komplikuje administraciju jer jako veliki broj članova bi se ponavljali ovim zakonima. Znači, smatramo je da je ovo funkcionalnije rešenje, znači, stvar je samo pravno-tehničkog pristupa, nije napravljena greška i opet moram da kažem da iza ovakve odluke stoji stručna radna grupa koja je radila na izradi ovog zakona.
Što se tiče nadležnosti AP Vojvodine, mi ovim zakonom nijednu nadležnost AP Vojvodine nismo ukinuli. Kao što znate, odlukom Ustavnog suda, iz jula 2012. godine, prestao je da važi član 27. Zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine kojim su bila prava osnivača javnog preduzeća za upravljanje Nacionalnim parkom Fruška gora poverena odnosno preneta na AP Vojvodinu.
Ovo pravo, koje vi smatrate da je ovim zakonom uskraćeno, nije uskraćeno ovim zakonom, već odlukom Ustavnog suda iz 2012. godine. Naravno, to ne znači da AP Vojvodina nema značajan udeo u funkcionisanju i uspeha u zaštiti životne sredine i u funkcionisanju Nacionalnog parka Fruška gora, jer, kao što znate, članom 17. Odluke o usklađivanju poslovanja javnog preduzeća Nacionalnog parka Fruška gora sa Zakonom o javnim preduzećima, predviđeno je da dva člana nadzornog odbora imenuje upravo AP Vojvodina.
Uz to, članom 5. stav 1. Zakona o zaštiti prirode, predviđeno je, odnosno obavezujuća je zakonska odredba da se uspostavi međusobna saradnja republičkih i pokrajinskih institucija, tako da bi se podjednako i zajednički starali o dobrom funkcionisanju Nacionalnog parka i o zaštiti životne sredine odnosno zaštiti prirode i prirodnih prednosti na području Fruške gore.
Saradnja je predviđena, saradnja je i obaveza i prosto želim da znaju i građani Vojvodine da mi ovim zakonom ništa ne uskraćujemo i ne umanjujemo. Nadležnost inspekcije ostaje, ništa nije tu sada menjano, niti je smanjeno za predstavnike pokrajine.
Kada se radi o finansiranju, vi ste sami rekli da vam nije jasno baš kako će se finansirati nacionalni parkovi, ali ste posle toga istakli sve izvore finansiranja i mislim da onu dilemu koju ste na početku istakli, na nju ste i sami već odgovorili.
Kada govorimo o nacionalnim parkovima i ovom zakonu danas, želim da ponovim da se pitanje funkcionisanja nacionalnog parka, finansiranja, upravljanja, zaštite životne sredine, zaštite prirodnih vrednosti, reguliše ne samo Zakonom o nacionalnim parkovima, već i Zakonom o zaštiti prirode, Uredbom o režimima zaštite, odredbama o usklađivanju poslovanja javnih preduzeća sa Zakonom o javnim preduzećima, javnih preduzeća nacionalnih parkova sa Zakonom o javnim preduzećima, dakle, nekoliko je pravnih dokumenata koji regulišu ova pitanja i apsolutno je pravno sve pokriveno. Trudili smo se da obezbedimo sve neophodne preduslove u smislu zakonskih regulativa za uspeh u onome što želimo sa ovim zakonom da postignemo – zaštita i održivo korišćenje prirodnih vrednosti nacionalnih parkova.
Regionalni put koji pominjete, kažete da je potrebno da se zakonom predvidi da regionalni putevi ne škode prirodni u nacionalnim parkovima i sami ste takođe pomenuli član 17. Zakona koji predviđa mogućnost da upravljač da konačan sud, a vi znate da će sada upravljač imati uz sebe i stručni savet, kao stručno i konstitutivno telo, koga čine eminentni stručnjaci za pitanja zaštite prirode, ali i savet korisnika nacionalnog parka, tako da svi zajedno mogu da daju preporuku o izmeštanju ovog puta. Upravo, kada smo analizirali ovaj član zakona i ugrađivali u Predlog zakona, imali smo u vidu problem koji ste i vi istakli, problem regionalnog puta na području Fruške gore.
Slažem se sa vama što se tiče naših šuma, što se tiče pošumljenosti, ali, to je stanje koje smo nasledili, stanje koje treba sve nas da zabrine, sve nas da opomene, sve nas da podseti da se prema šumama moramo odnositi sa dužnom pažnjom i da prosto moramo da krenemo u pravcu pošumljavanja. Šume imaju izvanredno veliki značaj, pre svega u kontekstu zaštite prirode, u kontekstu borbe protiv klimatskih promena. Nismo zadovoljni ni površinama koje one pokrivaju, nismo zadovoljni ni kvalitetom šuma i upravo to je bio razlog što smo u prethodnom periodu vrlo intenzivno radili na pripremi zakona iz oblasti šumarstva. Taj zakon je prošao sve procedure, Vlada ga je utvrdila i verujem da će vrlo brzo biti ovde na skupštinskom zasedanju. Mislim da je upućen Skupštini na razmatranje.
Želim da kažem da mi zaista sa dužnom pažnjom prilazimo svim problemima u oblasti zaštite životne sredine, i kada se radi o nacionalnim parkovima, o biodiverzitetu, o geodiverzitetu, ekološki važnim područjima, imaćujući u vidu njihov značaj i njihovu važnost za kvalitet života u Srbiji. Dakle, prilazimo podjednako odgovorno i šumama i pitanjima životne sredine. Uradili smo ovaj zakon, zakon o šumama će biti vrlo brzo u proceduri, sve preporuke i sva pozitivna mišljenja je dobio. Kao što znate, imamo tri još izuzetno važna zakona iz životne sredine koja će takođe biti u proceduri, nadam se krajem oktobra i početkom novembra.
U svakom slučaju, vama puno hvala za jako lepu diskusiju. Kada govorimo o ovim stručnim stvarima, mi se vrlo dobro razumemo i vrlo mi je dragoceno sve ovo što sam čula. Hvala vam puno.

Zahvaljujem.
Prosto, ne bih znala odakle da počnem da odgovorem na sve kritike i sugestije koje je izrekla narodna poslanica. Da počnem od početka, od onoga što se odnosi na temu današnje rasprave. Nadam se da ću ovoga puta biti malo spretnija.
Što se tiče toga – što smo čekali? Postavljeno je pitanje – zašto se čekalo od 2010. godine do danas da se donosi Zakon o nacionalnim parkovima? To je jedno pitanje. Paralelno tome ide pitanje – da li je preči Zakon o nacionalnim parkovima ili zakoni iz oblasti poljoprivrede? Imam utisak da kako god bismo uradili, ne bi bilo dobro.
Što se tiče Zakona o nacionalnim parkovima, mi smo ga sa dužnom pažnjom pripremali od samog početka mog mandata. Preuzeli smo ono što su radili ministri pre mene, radne grupe pre mene. Oni su od 2010. godine radili na ovom zakonu, organizovali veoma široke javne rasprave i, evo, sada stručne službe dostavljaju mi podatke za 2010. godinu, gde su bile i koliko bi ih bilo, 2012. i 2014. godine. Jako je bio širok krug zainteresovanih za ova pitanja i ne samo neposredne javne rasprave, već Nacrt zakona je bio na sajtu ministarstva. Svi koji su želeli, koji su bili zainteresovani, mogli su da uzmu učešće u pripremi ovog zakona.
Sada, da li je trebalo da pre godinu i po dana, kada sam ja došla i kada je ova grupacija ljudi koji se bave zaštitom prirode došla iz jednog ministarstva, iz Ministarstva prirodnih resursa u sastav Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, da li je trebalo da ja njima kažem – ljudi, izvinite, molim vas, ja imam teška pitanja i teške probleme u poljoprivredi, vi sačekajte dok mi ova pitanja koja su preča ili važnija, po meni, rešimo, pa ćemo onda to? Naravno, ja to nisam mogla.
Mi smo jedno ogromno ministarstvo. Imamo jako puno obaveza i prema nacionalnom i prema evropskom zakonodavstvu. Mi moramo da se maksimalno trudimo da na sva pitanja damo što je moguće bolji i konkretniji odgovor kroz zakonsko rešenje. Ne možemo da pravimo prioritete šta je preče i šta je prvo. Radimo sve. Imamo 14 zakona sada koji su završeni i koji samo čekaju na mišljenje i doći će u skupštinsku proceduru. To samo svedoči o velikom radu i požrtvovanosti čitavog tima Ministarstva poljoprivrede da prosto ni jedan problem ne stavi pod tepih, da ni pred nijednim problemom ne zatvori oči.
Tako mi doživljavamo i Zakon o nacionalnim parkovima. On je sticajem okolnosti ranije završen. Nije morao da ide na neka prevođenja i neka dodatna odobravanja. Prosto, tehnički je stigao ranije u proceduru.
Ovo nije hitan postupak. Dostavljen je Skupštini. Skupština ga je odredila, vi kao narodni poslanici, da on bude na dnevnom redu. Mi na to nismo uticali, mogao je da bude i u decembru, mogao je i sledeće godine. Mi smo naš posao završili, sva potrebna mišljenja pribavili i taj zakon Vlada je prosledila Narodnoj skupštini.
Moram da kažem, ovo su pitanja koja su specifična, jako stručna. Ovde su učestvovali ljudi u pripremi zakona ne samo ovi koje ovde danas vidite, nego Zavod za zaštitu prirode, profesori univerziteta, nauči radnici. Jednostavno, težilo se tome da se dođe do najboljeg rešenja. Ja danas samo u njihovo ime pred vama ovo branim i obrazlažem. Da li jedan ili pet, nespretno sam obrazložila, možda će i sada biti nespretno, stručna radna grupa je smatrala da trenutno stanje, kada se radi o nacionalnim parkovima Srbije, kojih je pet, treba verifikovati kroz jedan zakonski predlog. To je upravo ovaj zakonski predlog koji danas vama ovde prezentujemo i branimo.
Naravno, ovo nije gotovo i zapečaćeno za ne znam koliki dug period, jer naše stručne službe, Zavod za zaštitu prirode priprema i studije za nova zaštićena područja. Verujemo da će neka od njih biti i u statusu nacionalnog parka. Samim tim, znači da za nova, kada se za njih izborimo, mi ćemo imati sasvim sigurno i novi zakon. Možda će tada i neka nova radna grupa, možda neki novi ministar, možda će oni tada predložiti da to bude pet zakona, šest zakona, ali ovo je sada ono što mi verifikujemo kao trenutno stanje, sa željom da to trenutno stanje na neki način zaštitimo.
Kažete da u ovim našim nacionalnim parkovima nema dovoljan broj zaposlenih i da nam radi nedovoljno stručan kadar. Verujte, to je dosta ozbiljna optužba i od vas ja ne očekujemo da paušalno dajete takve optužbe. Moram da znam odakle vama takva saznanja, da mi svuda u sistemu imamo manje ljudi nego što nam treba. Tu mislim na inspekcije, na čuvare, na razne druge službe. To nije ništa novo. Ali, ne želim da bilo ko pomisli da ti naši ljudi, koji su sada uposleni, ne rade dovoljno dobro svoj posao, ne rade više od onoga što treba, a posebno, morali biste da mi date precizne podatke i da kažete da oni nisu stručni.
Smatram da nije dobro, nije korektno i nije profesionalno tako se odnositi prema njima koji rade jedan posao izuzetno odgovoran, izuzetno težak i posao od koga mi svi u sistemu i u državi očekujemo benefit, očekujemo dobit, očekujemo da to bude nešto čime ćemo se ponositi našim nacionalnim parkovima, znam, oni su nam jedni od glavnih aduta srpskog turizma.
Sad da pređem na ovu drugu temu, pošto ste vi otvorili ove druge teme, ja bih o ovim drugim temama mogla da pričam ceo dan, ali ću se potruditi da budem kratka da bih i drugim poslanicima dala mogućnost da pričaju o temi koja je danas na dnevnom redu, ali prosto da ne ostane nedorečeno.
Kažete Zakon o zadrugama, Zakon o zadrugama je u proceduri javne rasprave. Ko god je zainteresovan za pitanja koja ovde postavlja, pretpostavljam da zna, taj zakon priprema Ministarstvo privrede. Mislim da je javna rasprava pri kraju. Sada će biti u proceduri skupštinskoj. Koliko mi je ministar Sertić rekao i on očekuje da će to biti u oktobru mesecu. Ovaj zakon, između ostalog, tretira razne vrste zadruga, među njima i zemljoradničke zadruge.
Što se tiče drugih zakona iz oblasti poljoprivrede, kažem spremili smo jako puno zakona. Celo leto smo radili i celo proleće na važnim zakonima, kao što je zakon o bezbednosti hrane. Taj zakon o bezbednosti hrane prati još četiri izuzetno važna zakona. Ovaj zakon se pripremao prethodne četiri godine sa ova četiri, to je pet zakona i oni će vrlo brzo ući u skupštinsku proceduru: Zakon o poljoprivrednom zemljištu, zakon o alkoholnim pićima, zakon o vinu. Prema tome, jako puno smo iz sektora poljoprivrede zakona pripremili. Plašim se samo da li će biti dovoljno vremena da ih sve odbranimo u jesenjem zasedanju, jer uz njih imamo i ove zakone iz životne sredine. Tvrdim vam da su stručne službe Ministarstva poljoprivrede jako puno radile i zaista smo se potrudili da puno toga uradimo i da pripremimo na usvajanje, da to budu reformski zakoni, da zakoni koji će biti i usaglašeni sa EU direktivama, ali i odgovoriti na potrebe na nacionalnom nivou. Zaboravila sam zakon o vodama. Dakle, jako, jako puno zakona, 14 zakona je u toku.
Prosto ne očekujem baš od vas da iznosite paušalne podatke i kada se radi o broju krava i kada se radi o registrovanim objektima i kada se radi o subvencijama o poljoprivredi. Broj krava je stabilizovan prošle i pretprošle godine i on pokazuje uzlazni trend. Prvo, to možete da pronađete i iz statističkih podataka.
Što se tiče objekata odobrenih za izvoz, mi smo usaglasili sertifikate procedure i sa Carinskim savezom i sa Ruskom Federacijom i sa turskim zemljama, CEFTA, EFTA, EU, čak i sa Kinom. Ne postoji praktično tržište u Evropi gde naši proizvođači mleka, mesa, naši ratari ne mogu da izvoze proizvode svoje. To je rezultat rada Uprave za veterinu koju vi karakterišete kao jednu upravu gde je sve crno i gde ne postoji sistem. Ta uprava je uspostavila ove procedure.
Kažete – samo 10 objekata imaju izvoznu dozvolu. Ja moram da vam kažem da samo sa Ruskom Federacijom 44 objekta mlekarske industrije, mesne industrije imaju mogućnost da izvoze. Da li će oni tu mogućnost koristiti ili neće, to je sada posebno pitanje.
Pomenuli ste i subvencije, pomenuli ste dugovanje. Moram da vam kažem ovo. Zakonom o budžetu svake godine usvaja se budžet za poljoprivredu. Prošle godine vi ste usvojili budžet Republike Srbije i u okviru njega budžet za Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, a u okviru njega taj budžet na koji vi mislite, ovaj agrarni budžet, znači, direktno za subvencije. Pitam ja vas sada – ako je taj budžet usvojen i ako je on sad u realizaciji, znači tekući budžet u tekućoj godini, kako vi možete da pričate o nekoj rupi? Kako mi možemo da dugujemo nešto što smo dobili da podelimo? To smo dobili svake godine. Znači, krajem godine usvaja se budžet, u januaru se pravi uredba u skladu sa Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, na bazi te uredbe se dalje sredstva transferišu prema poljoprivrednicima. Jako često se mnogo priča, a malo se zna. Mi nikako ne možemo da dugujemo nešto što nismo dobili da podelimo. Da smo mi iz tih sredstava deo opredelili za neku drugu svrhu, a ne za subvencije u poljoprivredi, to bi onda bilo zaista dugovanje, ali ovako to nikako ne može da se podvede pod tu vašu klasifikaciju dugovanja.
Molim sve vas i poljoprivrednike da budu strpljivi. Molim vas, tekuća godina, tekuće obaveze. Poljoprivreda nije na kolenima, kako vi kažete, a žao mi je, nisam maliciozna, ali mislim da bi neki želeli da bude na kolenima.
Poljoprivreda Srbije ima izvanredne izvozne potencijale i izvanredno ih koristi, a u skladu sa onim što smo nasledili.
Prošle godine smo, to sam sa ponosom isticala, postigli, uprkos poplavama, suficit u razmeni poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, preko milijardu evra, 1.120.000.000 evra. Da vidim ko još može da se pohvali time.
Juče sam dobila podatke o tome kako taj odnos izgleda u ovoj godini, ali nažalost zbog bavljenja nacionalni parkovima nisam stigla detaljno da ih izanaliziram. Izanaliziraću ih narednih dana i u ponedeljak mogu na Skupštini da vam kažem, ali ono što sada podaci za ovu godinu kažu to je da je rast veći u odnosu na prošlu godinu. Molim vas, nemojte onda tako se obraćati javnosti i poljoprivrednicima. Nije njima lako i to znamo. Činimo da pomognemo maksimalno što možemo, ali njima treba i malo optimizma.
Verujte, Vlada Srbije i Ministarstvo se maksimalno trude da pomognu poljoprivredi. Ono što nije urađeno u prethodnim godinama i prethodnim decenijama nije moguće, draga poslanice, preokrenuti za godinu dana. Zato, molim vas, dajte malo vremena, dajte malo strpljenja. Stvari se kreću i stvari će biti bolje. Sigurna sam da će biti bolje.
Molila bih vas, pošto smo svi na istom zadatku, da ne pričamo neprovereno, da ne pričamo netačno, da ne širimo pesimizam. Nama je potrebna pomoć za našu poljoprivredu, podrška maksimalna i ono što je jako važno – optimizam. Ako bismo tako neprovereno, kako vi kažete, izašli pred naše poljoprivrednike, a neprovereni su podaci, onda bi oni rekli – dajte, i mi ćemo da idemo, nema veze, nećemo da radimo ništa, tražićemo neku socijalnu pomoć.
Izvinjavam se, na početku sam rekla da bih mogla puno da pričam o ovim temama, ali izvinjavam se ostalima koji su se pripremili za Zakon o nacionalnim parkovima. Verujte da će biti narednih meseci do Nove godine jako puno zakona iz poljoprivrede, iz svih grana i oblasti. Spremna sam da pričamo argumentovano, sa podacima konkretnim i da na taj način ukrstimo argumente i razmišljanja. Hvala lepo.

Apsolutno nisam rekla da prethodni ministri nisu radili. Oni su radili jako puno, ali nažalost, njihovi mandati su bili kratki. Ja sam to htela da kažem, znači nisu stigli.
Ne možemo mi početi sve iz početka. Mi kada novi dođemo znači sve ono što je rađeno do tada ne važi, idemo iz početka. Ja sam prosto preuzela rad stručnih tela, rad ovih ljudi koji su se bavili nacionalnim parkovima od 2010. godine. nastavili smo da radimo taj posao da bismo ga završili. Pribavili smo mišljenja više institucija, više pojedinaca sa ciljem da dođemo do najkompetentnijeg, odnosno najboljeg predloga zakona.
Pritom, znam jako puno o nacionalnim parkovima, ja nisam ekspert za nacionale parkove, vi ste u pravu, ja sam stručnjak za poljoprivredu, i to za jedan segment poljoprivrede. Ne postoji univerzalan stručnjak, vi to dobro znate, pogotovo u nauci, ali ja sam se izuzetno trudila da sve ovo što rade eksperti i sama usvojim, a to mi nije bilo teško, s obzirom da sam po struci naučni radnik.
Tako da mislim da je u pitanju jedno nerazumevanje. Želim da razgovaram i želim jedan korektan dijalog. Ovo sa vaše strane neka procene drugi da li baš je dovoljno korektno. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Evo, uvaženi poslaniče, jako puno ste tema pokrenuli i niste baš pratili neki logičan sled, tako da sam ja pisala sebi beleške i ne znam prosto od koje da krenem ali hajde da počnem od početka, onako kako ste vi govorili.
Prvo ste rekli – treba povući Zakon o nacionalnim parkovima iz razloga što zakon nije usaglašen, odnosno trebalo bi da sačeka Zakon o zaštiti prirode i zakon o izmenama i dopunama Zakona o životnoj sredini.
Ja sada moram, možda će nekome biti malo dosadno što ponavljam po treći put, da smo mi paralelno radili više zakona jer nismo imali dovoljno vremena da čekamo s obzirom na nagomilanu problematiku koju je potrebno pravno urediti. Nismo mogli čekati da se jadan zakon završi pa da onda radimo drugi. Dakle, ovo su zakoni koji su rađeni paralelno. Ovaj zakon je usaglašen sa zakonom o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode i sa zakonom o izmenama i dopunama Zakona o životnoj sredini. Ova dva zakona koja spominjemo će biti, ponovo kažem, u skupštinskoj proceduri vrlo brzo tako da nemate razloga da to bude vama argument za povlačenje Zakona o nacionalnim parkovima.
Dakle, u potpunosti je usklađeno, samo je tehničko pitanje što je ovaj zakon pre stigao u odnosu na ona dva zakona. Znači, prosto sve smo radili paralelno i vodili smo računa o tome što vi kažete. Vi ste se sada osvrnuli na gradnju u nacionalnim parkovima, na investicije, na, eto, izlaženje u susret nekim domaćim stranim investitorima itd. Ja želim da kažem da upravo razlog zbog koga smo inicirali što pre završenje Zakona o nacionalnim parkovima je upravo to da bi sačuvali nacionalne parkove.
Kao što znate, glavni razlog za donošenje ovog zakona jeste da se precizno na terenu identifikuju granice nacionalnih parkova i u okviru njih granice područja, odnosno predela koji su označeni sa prvim, drugim ili trećim stepenom ili režimom zaštite. Znači, mi sa ovim zakonom pre svega želimo da sačuvamo ono čime raspolažemo, da se ne bi dolazilo u situaciju kao što je to nekada davno bilo da neki objekat bude tamo gde mu nije mesto ili gde će da uruši prirodnu sredinu, ne znam, eko sistem itd. Znači, mi sa ovim zakonom prosto stavljamo stvari pod kontrolu kada se radi o gradnji.
Prostorni planovi koji budu donošeni za područja opština koje su u sastavu pojedinih nacionalnih parkova moraju da prate naš zakon. I zato je izuzetno važno i dobro što smo uspeli da dođemo do ovih granica, znači da ustanovimo koja su to područja sa prvim režimom zaštite, sa drugim itd, da bi onda lokalne samouprave mogle da rade detaljne planove jer moraju da poštuju naš plan.
Kažete – ovaj zakon nema značaja jer ne podrazumeva sankcije. Nije tačno, zakon podrazumeva sankcije. Sankcije su sadržane u Zakonu o zaštiti prirode o onom koji je trenutno važeći, a i u ovom koji će biti u proceduri, kažem nadam se za vrlo kratko vreme.
Vi kažete sada da, prosto, kako ćemo mi tu sada da sprovedemo zaštitu, kako ćemo mi tu da garantujemo očuvanje prirodnih vrednosti, očuvanje eko sistema, staništa, tipova staništa, divlje flore i faune itd.
Podsetila bih da mi ovim zakonom upravo članom 13. definišemo obavezu utvrđivanja plana upravljanja nacionalnim parkovima. Plan upravljanja nacionalnim parkom se dostavlja Vladi na usvajanje. Vlada ga verifikuje i to je plan za period deset godina. U pripremi plana upravljanja nacionalnim parkom učestvuje i upravljač, ali učestvuje i stručni savet. Malo pre smo rekli da su to ljudi stručni, kompetentni, najkompetentniji iz te oblasti sa fakulteta i iz instituta i naravno korisnici nacionalnog parka, odnosno savet korisnika nacionalnog parka. To su dakle i poljoprivrednici koji žive u tim područijima i predstavnici udruženja i drugih organizacija koje su tu na terenu i koji su zainteresovani za funkcionisanje nacionalnog parka.
Osnovno je to, moraju se poštovati načela i pravila struke i režimi zaštite, prvi, drugi i treći koji su jasno precizirani i koji će na terenu biti identifikovani prema ovom zakonu u narednih, najduže 12 meseci.
Što se tiče pitanja Šar-planine pokrenuli ste, ja se sa vama ne slažem. Šar-planina je u našem sistemu, mi prosto nju jednako tretiramo kao i Frušku Goru, kao i Kopaonik, sve što planiramo za ove nacionalne parkove planiramo i za Šar-planinu. Dole imamo naše zaposlene, Republika Srbija iz budžeta izdvaja sredstava i za zaposlene i za subvencije za funkcionisanje ovog nacionalnog parka. Tako da ne stoji ta vaša primedba.
Što se tiče pitanja, vi ste sada pokrenuli pitanja iz životne sredine, srećom, niste pominjali poljoprivredu ali životnu sredinu jeste. Moram da vam kažem, a i građanima Srbije, da apsolutno nije tačno da je stanje u životnoj sredini tako katastrofalno. Mi smo preuzeli jako puno problema, jako puno nezavršenih projekata koje je finansirala EU, puno projekata koji su finansirani ranije iz Fonda za zaštitu životne sredine, koji je ugašen. On jeste ugašen, ali vi znate da je ugašen zato što nije imao dinara, znači, nije bilo sredstava u njemu. Nasledili smo i istorijski otpad, nasledili smo i „Zajaču“, nasledili smo i „Stolice“, mi smo nasledili sve što je moglo da bude nasleđeno u ovoj oblasti.
Ali, moram da vam kažem i sledeće. Mi smo u prethodnoj godini, dakle, za vreme ove Vlade, vrlo uspešno okončali dva skrininga. To je posao koji nam je bio jako važan i sada čekamo izveštaje i čekamo da vidimo šta će da kaže EU o stanju, šta je potrebno da uradimo, da bismo mogli da započnemo pregovore, kada se radi o Poglavlju 27. I ne samo da smo završili skrininge, mi smo pripremili i jedan vrlo kompleksan post-skrining dokument, gde smo tačno precizirali moguće rokove za preuzimanje zakonskih odredbi iz evropskog zakonodavstva, direktive i njihovo ugrađivanje u naše zakone, ali i za onaj drugi, mnogo teži deo, deo koji se odnosi na implementaciju preuzetih regulativa na terenu. Sve smo to pripremili u skladu sa rokovima koji su nam bili povereni, dostavili na razmatranje i, kao što rekoh, u narednim mesecima očekujemo da vidimo šta će da kaže Evropska komisija o tom našem dokumentu i uopšte o našim mogućnostima za dalje pregovore.
Vi znate, i vi ste to procenjivali, procenjivali su i poslanici u ranijim sazivima, da je pitanje životne sredine jako skupo, da su potrebna velika sredstva. Prema strategiji o pridruživanju, procenjeno je da je potrebno 10,5 milijardi evra da se implementiraju sve direktive i svi propisi, ali, mi smo prosto i u ovoj oblasti optimisti.
Što se tiče Zelenog fonda, ja znam da vi to često pominjete, i ne vi nego i drugi, ja moram da kažem da je u ovim zakonima koji će biti sada razmatrani predviđeno vraćanje Zelenog fonda, tako da ćemo mi i taj mehanizam uspostaviti, kako bismo uspeli da isfinansiramo projekte o životnoj sredini, ali pre svega tu mislim na projekte koji su započeti. Nažalost, moraćemo prvo njih da završimo, a onda da idemo prema novim projektima. Znači, i pitanje Zelenog fonda će biti uređeno i sređeno.
Ono što želim da kažem, to je da nije tačno da je stanje lošije. Stanje je bolje, i to mnogo bolje, upravo iz razloga što smo u ovoj godini uspeli da obezbedimo sredstva. Dakle, Vlada je imala dovoljno razumevanja da opredeli posebna sredstva za rešavanje izuzetno važnih pitanja u životnoj sredini, a vi znate da se radi o istorijskom, industrijskom otpadu, da se radi o jalovištima rudnika, koje datira još od pre pet, šest ili više decenija. Dakle, sve ono što nije do sada rađeno, mi smo započeli.
Naravno, mi nismo zadovoljni. Mi želimo i brže i više, ali, prosto, to je ono što je u ovom momentu moguće i ja sa pravom želim da kažem da mislim da je ova Vlada i ovo ministarstvo, u ovoj oblasti, za period od godine i pet meseci, uradila maksimalno moguće. Više od ovoga zaista u životnoj sredini nije bilo moguće. I kada se radi o pripremama za pregovore sa EU, i kada se radi o rešavanju problema zagađenja životne sredine na terenu, vi znate da smo uspeli da pokrenemo i „Zajaču“, da smo uspeli da rešimo otpad u Šapcu, da smo u „Prvoj iskri Bariču“, još na deset lokacija se radi i prepremili smo ove zakone.
Danas, nažalost, čujem i nešto što nisam očekivala, da li su trebali zakoni o nacionalnim parkovima, o zaštiti prirode, ili je trebalo da to bude nešto druge, ja to, prosto, nisam očekivala, ali da znate da smo na svim poljima uradili maksimalno što je moguće. Ja od vas posebno, kao predstavnika Zelenih, koje izuzetno cenim i uvažavam i smatram da jako puno mogu da pomognu našem ministarstvu u ovom segmentu, prosto ne očekujem da ne prihvatite zakon, čak, šta-više, očekujem da nas podržite i da nam svojim sugestijama date doprinos da kvalitet samog teksta bude još bolji. Hvala lepo.

Niste me dobro slušali. Ja sam rekla, kada se radi o sankcijama, da su one usaglašene i sa trenutno još uvek važećim Zakonom o zaštiti prirode, kao što su usaglašene i sa zakonom koji će stići u skupštinsku proceduru. Dakle, ništa nismo pogrešili, i sa važećim, a i sa ovim koji će biti izmena i dopuna važećeg zakona.
Slažem se sa vama što niste zadovoljni stanjem u životnoj sredini. Ni ja nisam zadovoljna. Mislim da treba da bude mnogo bolje. Ali, samo da znate, ponovo podvlačim, uradili smo sve što je bilo moguće. Nasledili smo brojne projekte koji nisu završeni, za koja su sredstva uzeta u prethodnim godinama i u prethodnom periodu. Došli su do negde i tu stoje.
Samo ću da napomenem, pošto sam malo pre zaboravila – Veliki bački kanal. Da li znate koliki je taj problem? Mi smo pokušali da ga otkočimo i otkočili smo ga. A takvih je projekata jako puno. Dakle, tada, kada je bilo sredstava i kada je bilo vremena, nešto se nije uradilo. Neću da kažem i nikada ne želim ni na koga da prebacim odgovornost, ali, prosto, molim vas da imate u vidu i to da mi nismo svemogući. Čak i da imamo na raspolaganju sada 10,5 milijardi koliko procenjujemo da će nas koštati svi projekti u oblasti zaštite životne sredine, ljudi, potrebno je vreme. Zato ja vas molim da imate to u vidu. Stanje nije katastrofalno. Stanje mora da se popravlja, mora da se menja. Zato su i predviđeni ovi rokovi. Zato EU to predviđa, ne za Srbiju, tako je predvidela za sve zemlje koje su pristupale.
Dakle, ne znam, za pitanje smeća, deponija, 10 godina, 15 godina, za pitanje prečišćavanja otpadnih voda isto tako.
Dakle, mi smo u potpunosti u korak sa preporukama Evropske komisije. Trudimo se maksimalno koliko može, vraćamo Zeleni fond, nadamo se da će i on nam doprineti da završimo projekte, jer dok ne završimo one započete projekte za koje je EU dala pare, ne možemo da dobijemo nove, i ne samo što ne možemo da dobijemo nove, nego što traže da vratimo sredstva koja su uložili, a koja nismo završili.
I da ne pričam o onim projektima iz fonda koji su trebali da budu finansirani, koji smo sada nasledili i ne znamo kako sa njima da izađemo na kraj. Prosto, mi nismo nasledili nulu, za običan narod da kažem, za narod koji nije strogo u ovoj struci, mi smo nasledili minus i to ogroman minus.

Ja ću se kratko osvrnuti na primedbe koje iznela poslanica Čomić. Pri tom, ne mogu da pobegnem utisku da ona zaista smatra da dobro poznaje ovu problematiku. Održala je meni i mojim saradnicima jedno predavanje. Prosto se čudim zbog čega mi imamo ovoliko problema kada postoje oni koji su dugo u sistemu, koji su dugo mogli da primedbuju i da upravljaju boljim aktivnostima u oblasti životne sredine, tako da mi danas ne bi sigurno morali da se vraćamo u prošlost.
Moram da kažem da kada se radi o Agenciji za hemikalije i o Fondu za zaštitu životne sredine, koji su ukinuti 2012. godine, vi kažete da ste tada skretali pažnju mojoj prethodnici, pa ste i meni skrenuli pažnju, a ja ću sada da vam kažem da nije tačna argumentacija koju vi iznosite. Jeste ukinuta Agencija za hemikalije, ali sve nadležnosti agencije su preuzete od strane Ministarstva. Dakle, ono što je radila agencija radi nadalje Ministarstvo. Jeste ukinut fond. Vi kažete da ja kažem da je ukinut zato što nije bilo sredstava u njemu. Može biti da to i nije tačno, ali on jeste ukinut, ali to ne znači da je prestalo finansiranje od strane države pitanja u oblasti zaštite životne sredine. Dakle, nije bio poseban fond, ali država uvek, znači Vlada je uvek na svojoj posebnoj poziciji alcirala sredstva za rešavanje pitanja u oblasti zaštite životne sredine.
Mi sada, što ponovo vraćamo Zeleni fond, time hoćemo samo da kažemo da ćemo ga posebno obojiti, da će država izdvajati sredstva za sve one neverne Tome. Na taj način ćemo pokušati da, kroz još sredstava iz donacija, iz projekata koje ćemo realizovati, prekogranične saradnje, iz sredstava evropskih fondova, što više ovaj fond napunimo da bi pre svega rešili probleme koje smo nasledili, a ja se iskreno nadam da će biti i sredstava da možemo da uđemo u rešavanje i problema koje nismo nasledili, ali nisu ni započeti.
Kada se radi o Nacionalnom parku Kopaonik, ja moram da vam kažem da nisu tačne tvrdnje koje vi iznosite da smo mi poverili, ne znam, nekom preduzeću ili kompaniji ili agenciji stranoj da ona kroji nacionalni park, da ona uređuje Prostorni plan. Usvojena je odluka o pokretanju izrade i izmene Prostornog plana posebne namene Kopaonika. Članovi te radne grupe su predstavnici našeg Ministarstva, a ovim novim zakonom se utvrđuje obaveza da novi Prostorni plan bude u skladu sa granicama koje smo mi odredili, odnosno sa režimom zaštite jedan, dva i tri. Tačno se zna šta je dozvoljeno koji su poslovi i aktivnosti dozvoljeni u režimu dva i u režimu tri, pošto ovaj režim jedan podrazumeva samoodržanje i samo se koristi u naučno-istraživačke svrhe. Znači, poslovni plan će biti izrađen, učestvovaće u radu predstavnici Ministarstva i pratiće da taj prostorni plan bude usklađen sa zakonom koji danas predlažemo i koji treba da bude usvojen.
Opet se vraćam na to. Ovaj zakon, ove sporne odredbe koje vi ističete, kao i neki prethodni poslanici, su kompatibilne sa zakonom koji je trenutno važeći, a i sa ovim koji je u pripremi. Još jednom ističem da smo mi radili paralelno, a nismo mogli da utičemo na to kad će koji zakon stići u Skupštini i kada će koji biti predmet javne rasprave.
Pokrajinska inspekcija - nije ukinuta nadležnost. Nadležnost pokrajinske inspekcije ostaje i prema ovom zakonu. To je ona nadležnost u skladu sa Zakonom o zaštiti prirode. Znači, inspekcijski nadzor, nadzorna uloga, praćenje sprovođenja ovog zakona ostaje u nadležnosti pokrajinske inspekcije.
Vi kažete – ovo je spisak želja. Mi idemo od spiska želja i mi ćemo učiniti maksimalne moguće napore u narednom periodu da ovaj spisak želja ne bude spisak želja. Kroz podzakonske akte i kroz striktno praćenje primene ovih odredbi, mi se nadamo da će Kopaonik i drugi naši nacionalni parkovi izgledati onako kako mi to želimo i kako zaslužuju generacije koje dolaze.

Poštovana poslanice, ovaj citat što ste pročitali je upravo u prilog onoga što sam rekla. Dakle, postoji odluka o pokretanju postupka za utvrđivanje Prostornog plana. Ta odluka nije potekla iz našeg Ministarstva, ali iz našeg Ministarstva će ljudi učestvovati, naše stručne službe, u poštovanju odredaba Zakona o nacionalnom parku. Prema tome, prostorni plan, bez obzira ko ga radio i kako ga radio mora biti sada u skladu sa režimima zaštite koje smo mi propisali ovim predlogom zakona.
Nemojte mi zameriti, ja vas izuzetno cenim i poštujem, ali moram da kažem da sam jako osetljiva kada mi stavljaju primedbe na pitanja iz životne sredine, jer znam šta smo sve nasledili i sam sam se sve morala suočiti i kome se sve pravdati za ono sve što nije urađeno ili je loše urađeno. O tome bih volela sa vama da sednem i da vam pokažem i da vi to sve vidite. Verujem da će i za vas biti ponešto iznenađenje.
Samo da vas podsetim. Na 2.200 nerešenih predmeta iz starog fonda. Ljudi, 2012. godine mi smo nasledili ove predmete. Šta da radimo sa ovim predmetima? Znate li koliko ljudi tu mora biti angažovano i kolika su sredstva koja to moraju da pokriju. Da ne ulazim u ove međunarodne, jer sam malopre pominjala neke od njih.
Što se tiče ovog pitanja koje ste vi postavili i na koje niste dobili adekvatan odgovor, ja ću to zaista sa svojim saradnicima da proverim, moguće, desi se, i vi ste u pravu što kažete, desi se da nekad se nedovoljno pažljivo pročita pitanje ili bude nedovoljno dobro obrazloženo, ali ako se tiče deponije Stara Pazova, .
(Gordana Čomić, s mesta:Novi Banovci.)
Novi Banovci, moram da vam kažem, to je dobro da znate i vi, a i ostali naši gledaoci da znaju. Pitanje deponija je pitanje koje se tiče lokalnih samouprava. Kada govorimo o Staroj Pazovi, Novim Banovcima, onda tu imamo pre Ministarstva i pre Vlade Republike Srbije i Autonomnu pokrajinu. Molim vas, znači treba znati i šta je čija nadležnost, i šta mi možemo da uradimo i koliko je naše pitanje odgovornosti. Dakle, najlakše je, sve što nije urađeno, sve što je problem sve pripisati ovoj Vladi i ovom ministarstvu, to je prosto jednostavno.

Zahvaljujem.
Pre svega, na kraju današnje rasprave želim svim poslanicima da se zahvalim koji su prisustvovali zasedanju, koji su pokazali interesovanje za predložene zakone iz oblasti poljoprivrede zaštite životne sredine, posebno želim da se zahvalim poslanicima koji su uzeli učešća i u javnoj raspravi.
Želim da istaknem da sam uverena da su sve rasprave bile dobronamerne i da iz ovih današnjih diskusija svako od nas može da izvuče za sebe određene pouke.
Ono što sam ja izvukla i što bih želela sa vama danas da podelim, a nisam prethodnih nekoliko govornika im odgovarala, to bi bilo ukratko sledeće.
Pre svega, slažem se sa predlozima da se ubuduće organizuju javne rasprave u Narodnoj skupštini i da na taj način još više i još šire motivišemo sve narodne poslanike da uzmu učešća u pripremi novih zakonskih predloga.
U tom smislu, predložiću da se već narednih dana organizuje rasprava o tri zakona koji nam upravo slede da budu razmotreni u skupštinskoj proceduri. To su: zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode, zakon o izmenama i dopunama Zakona o životnoj sredini i zakon o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom.
Pri tom, želim da kažem, sećajući se one prakse kada sam ja bila poslanik, čini mi se da je bilo dobro i ono tematsko zasedanje u okviru javnih slušanja, kada sam Odbor za životnu sredinu po određenim temama sam organizuje i pozove učesnike koji bi bili radna grupa iz Ministarstva poljoprivrede, i naravno, sve druge zainteresovane organe, institucije, poslanike. Tako da, mislim da bi i ovo moglo da se u narednom periodu uspostavi kao jedna vrsta prakse.
Ja bih zaista želela i volela da svi poslanici i svi oni koji su zainteresovani znaju šta smo to nasledili, šta smo to uradili, šta je to što nas čeka. Pitanja iz oblasti zaštite životne sredine su jednostavno vrlo složena, vrlo su kompleksna, obuhvataju zaštitu i vode i vazduha i klimatske promene i industrijska zagađenja i prečišćavanje otpadnih voda.
Dakle, jako je složena problematika koju tretira životna sredina i predlažem da zajedno sa predsednikom Odbora za pitanja zaštite životne sredine se u narednom periodu organizuje i ova vrsta dijaloga i diskusije. Smatram da je ona izuzetno potrebna, naročito posle današnje rasprave, posle koje mogu zaključiti da mnogi ovde nisu baš najbolje obavešteni o onome šta imamo, šta smo nasledili, šta smo uradili i šta nas sve čeka.
Takođe, čula se jedna dilema - da li je potrebno često menjati zakone u oblasti zaštite životne sredine ili prosto ih sačekati, pa napraviti neka sistemska rešenja, odnosno dugoročnije zakone, koji bi bili usklađeni sa zakonima iz ove oblasti u EU. Moram da kažem da to prosto nije moguće, obzirom da se same direktive na nivou EU koje se odnose na pojedina zakonska rešenja zakona iz oblasti životne sredine često menjaju. To je prosto jedna dinamična kategorija koja zahteva stalno praćenje i stalnu ugradnju u zakonsku regulativu i praćenje, odnosno implementaciju u praksi. Tako da, i o tome možemo da razgovaramo na ovim predloženim zasedanjima koja bi se organizovala u narednom periodu.
Čulo se da mi trenutno imamo, danas smo više puta pominjali, oko 6,3% površina koje su pod nekim vidom zaštite. Ono što je dobro i što su istakli poslanici, pored svih onih razloga zbog kojih smo i predložili ovaj zakon, to je što ćemo sa usvajanjem ovog zakona, nadam se da će biti podržan od Narodne skupštine, dobiti još šest hiljada hektara koji će biti pod zaštitom. Od ovih šest hiljada hektara, sto kilometara kvadratnih je prvi režim zaštite. To je područje Zaovina, kao što znate, i smatram da je to jedan skroman, ali ne beznačajan doprinos trenutnom stanju sa kojim, naravno, nismo zadovoljni, s obzirom da smo projektovali našim strateškim dokumentima povećanje ovog procenta na 12%, odnosno 14% do 2020. godine, a da ne govorim i o onom optimističkom našem uverenju koje smo imali kada smo u Nagoji prisustvovali Konferenciji o biološkom diverzitetu i kada smo mislili da ćemo i mi uspeti, poput drugih zemalja, da ovaj procenat u 2020. podignemo čak na 17%.
Verujem da će doprinos zaštićenim područjima biti i pitanje Pešterske visoravni, koju je pominjalo nekoliko narodnih poslanika.
Što se tiče predloga da i ovo područje s obzirom na svoj biodiverzitet, geonasleđe, itd, posebno očuvane populacije divlje flore i faune, bude predmet zaštite, moram da kažem da su u prethodnom periodu pripremljene odgovarajuće studije i očekujemo da će Pešterska visoravan biti proglašena za park prirode do kraja ove godine.
Mi, naravno, nismo na tome stali. Prosto, analiziramo i druge mogućnosti i u perspektivi je da sa Uvcem Pešterska visoravan bude još jedan naš nacionalni park. O tome se rade studije. Vrlo smo posvećeni tom poslu, upravo iz ovih razloga koje sam navela, želje da što više područja Srbije zaštitimo, da ih očuvamo i da ih predamo generacijama koje dolaze.
Što se tiče ekološke mreže, neko je i nju pominjao, pa je bilo dileme da li i koliko se država bavi ekološkom mrežom, ne država, nego Ministarstvo poljoprivede i zaštite životne sredine, pošto smo mi deo države, znači i država i Ministarstvo. Moram da kažem da nije tačno da se ekološkom mrežom bave samo nevladine organizacije, bavi se Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, bave se oba zavoda za zaštitu prirode, dakle i republički i pokrajinski. Pripremljeni su i utvrđeni predlozi za uspostavljanje ekološke mreže. Ove godine smo izdvojili značajna sredstva, oko 17 miliona dinara za uspostavljanje iste na terenu.
Plan je da se u naredne dve godine isto tako izdvajaju sredstva sve sa ciljem da se projekat koji se pominje što pre i implementira u praksi.
Takođe, pitanja da li ćemo uspeti da zaštitimo nacionalne parkove sa predloženim zakonskim rešenjima su bila i po drugim osnovama. Jedna od tih osnova je pitanje infrastrukture. Neko je izrazio bojazan, odnosno rečeno je da je bolje da smo se bavili infrastrukturom nego ovim nekim pitanjima koja su definisana zakonom, a za koje neko misli da neće biti realizovano u praksi. Želim da kažem da to nije tačno. Svim pitanjima uređenja nacionalnih parkova smo se bavili. Bavili smo se utvrđivanjem mera zaštite prirode, mera zaštite vrednosti prirode kroz uspostavljanje sistema praćenja, kroz uspostavljanje sistema upravljanja prirodnim vrednostima.
Kada se radi konkretno o infrastrukturi, pre svega, infrastruktura je u nadležnosti lokalnih samouprava, ali članom 24. možete videti i pročitati, predviđeno je da se kroz namenski transfer obezbeđuju dodatna sredstva lokalnim samoupravama koje bi oni mogli da iskoriste upravo u poboljšanje trenutnog stanja infrastrukture na području nacionalnih parkova.
Vlada će utvrđivati visinu namenskih sredstava, merila i kriterijume za njihovu raspodelu na račun lokalnih samouprava, koje će potom biti dužne da ta sredstva ulože tamo gde su i namenjena.
Čula su se od poslednjih govornika pitanja iz oblasti poljoprivrede. Neka pitanja su ponovljena, odnosno pitanja koja su se i ranije čula i na koja sam ja već dala odgovor. Ne bih ponovo to odgovarala. Samo ću kratko da kažem da poslanici koji su se interesovali za pitanja stanja bolesti plavog jezika, o tome kakvo je trenutno stanje i šta je urađeno u prethodnom periodu, da ćemo im uputiti pisani odgovor, koji će pripremiti stručne službe, u skladu sa onim što su oni izneli da im je važno. Radi se i o nabavki vakcina i o preduzetom vakcinisanju i o svemu onome što je pratilo prethodnu godinu kada je ova bolest konstatovana i kada je bilo alarmantno stanje. Mi smo se odgovorno poneli u tom momentu prema činjeničnom stanju na terenu. Prosto, želim da stručne službe dostave tačne i precizne podatke našim poslanicima koji se za to interesuju.
Još jedno pitanje iz poljoprivrede na koje nisam odgovorila, a to se pitanje odnosi na stavljanje pojedinih poljoprivrednih gazdinstava u pasivan status. Radi se o nekih 250 poljoprivrednih gazdinstava. Postavlja se pitanje - šta je u pitanju, zbog čega su ona sada u pasivnom statusu?
Želim da kažem da je pasivan status utvrđen kao posledica inspekcijskog nadzora, kada je na bazi inspekcijskih provera ustanovljeno da su računi, kojima su ova gazdinstva pokušali da ostvare prava na subvencije, poticali od firme koja odavno već ne postoji, da ne kažemo da računi nisu bili validni. Samim tim, naravno, oni ne mogu da ostvare pravo na subvenciju, a inspekcija u skladu sa zakonskim normama i sa onim što im zakon nalaže je morala da pribegne ovoj meri, znači stavljanje gazdinstava u pasivan status.
Ja sam to izdvojila kao nešto što je bilo različito u odnosu na ono što ste prethodno čuli u prvom delu zasedanja i u odnosu na ono na šta sam već odgovarala. Još jedom vam se najtoplije, najiskrenije zahvaljujem na pokazanom interesovanju, na pažnji, na diskusiji i nastavimo u ponedeljak sa amandmanima. Naravno, mi ćemo pažljivo izanalizirati sve vaše amandmane i sve ono što je u duhu zakona, a sadržaj amandmana, naravno, će biti i prihvaćeno. Hvala lepo.

Uvaženi poslaniče, zahvaljujem na pitanju. Zaista, vi ste u pravu. Pričinjena je šteta pčelarima. Nastupio je pomor pčela na pojedinim lokacijama. U potpunosti smo upoznati sa problemom, pratimo stanje i otkrivamo uzroke.

Moram da kažem da je u prethodnom periodu održan niz sastanaka Uprave za veterinu, Uprave za zaštitu bilja, Zavoda za zaštitu prirode. Svi su analizirali stanje i tražili uzroke problema.

Moram da kažem i to da sumnja na korišćenje pesticida je postojala, ali da su rezultati ispitivanja u laboratoriji pokazali da pesticidi nisu uzrok ovog pomora. Naravno, tražili smo i super analize i u narednom periodu će se uraditi i super analize.

Što se tiče vašeg pitanja – ko kontroliše uvoz semena i sadnog materijala, moram da kažem da smo u prethodnoj godini načinili veliki pomak kada se govori o kontroli semena i sadnog materijala. Kao što znate, započela je sa radom Nacionalna referentna laboratorija i u okviru kompleksa ove laboratorije u Batajnici baš smo opremili fito-sanitarno odeljenje koje u potpunosti kontroliše semenski i sadni materijal. Dakle, nema nikakve sumnje da je uvezeno seme suncokreta, kako vi kažete da postoji sumnja, bilo dodatno zaraženo pesticidima i da ono može biti uzrok trovanja pčela.

Moguće je da su uzroci i na drugim stranama. Ono što je važno to je da se aktivno analizira stanje, da ćemo u narednom periodu imati preciznije informacije i da ćemo o tome obavestiti javnost. Inače, naši ratari, kao i naši pčelari znaju šta je dobra poljoprivredna praksa i uvek im skrećemo pažnju na to da se maksimalno poštuje osetljivost pčele kada se radi o korišćenju sredstava za zaštitu bilja.

Pomenuli ste i agenciju za hemikalije. Kažete da je ona ukinuta. Ona jeste ukinuta, ali samo je ukinuta kao jedno posebno telo koje je funkcionisalo kao nezavisno, ali sve obaveze, uključujući i opremu, kao što kažete, koju je donirala EU, i sve one poslove koja je imala u okviru agencije preuzeo je Odsek za zaštitu životne sredine i danas se, u okviru dela našeg Ministarstva, Odsek za zaštitu životne sredine Odeljenje za hemikalije bavi upravo svim ovi poslovima koje ste vi naveli.

Sigurna sam da ćemo u narednom periodu imati preciznije informacije, a naravno, ukoliko je neko napravio propust u sistemu kontrolu, sasvim sigurno, moraće da snosi konsekvence, odnosno moraće da odgovara. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovani poslanici, uvaženi gospodine Markoviću, pitanje koje ste mi uputili samo na izgleda izgleda jednostavno, u suštini je jako složeno pitanje. Postavili ste mi pitanje, šta bih ja preporučila poljoprivrednicima da naredne godine seju i šta mogu da im obećam kada se radi o otkupu poljoprivrednih proizvoda i o cenama.

To pitanje je izuzetno teško, posebno je teško za ministra poljoprivrede u Srbiji s obzirom na sve specifičnosti poljoprivrede naše zemlje. S jedne strane, imamo Vojvodinu, jedno veliko prostranstvo, na kome se može zasnovati intenzivna ratarska proizvodnja, a sa druge strane imamo brdsko-planinska područja južne, centralne i istočne Srbije.

S obzirom na različite mogućnosti, s obzirom na različite agroekonomske prilike, tradiciju, na sve ono što prati poljoprivrednu proizvodnju nije moguće dati jedinstven odgovor. Mi u svakom slučaju kao Ministarstvo i ja kao ministar u svakom kraju Srbije prepoznajem određene specifičnosti, određene potencijale i mislim da, kao što ih ima Vojvodina kada se radi o ratarskoj proizvodnji koja bi u narednim godinama trebalo da bude sam stub i potpora za razvijanje stočarske proizvodnje, tako i naša područja na istoku, na jugu Srbije imaju potencijale za razvoj proizvodnje kao što je recimo proizvodnja proizvoda sa oznakom geografskog porekla, proizvodnja organskih proizvoda i tako dalje.

U svakom slučaju, mi kao Ministarstvo, naše stručne službe, poljoprivredne stručne službe, savetodavne službe, a uključićemo i aktivno poljoprivredne fakultete, naučne institute da pomognu našim poljoprivrednicima kada im tu pomoć traže. Vi, vrlo dobro znate da naši poljoprivrednici misle da imaju dovoljno iskustva u tome šta da seju.

Na nama je da im pomognemo da postignu veće prinose, da imaju rentabilniju proizvodnju. Naše računice kažu da samo kada bismo povećali prinose ratarskih kultura, industrijskog bilja, kada bismo povećali proizvodnju, recimo, muznoj kravi za 10%, kao i prinos ovih ovih kultura koje sam navela ovde, takođe za 10%, mi bismo mogli da obezbedimo veći prihod od poljoprivrede za oko 150 miliona evra.

Dakle, na nama je da pomognemo našim poljoprivrednicima da budu rentabilniji. Na nama je da im prenosimo i stručna znanja, da im prenosimo i znanja potrebi udruživanja, jer naš posed sadašnji kakav je, veličini od 5,4 hektara po gazdinstvu u proseku, koji je kao takav još izdeljen na tri i više parcela, svakako ne pruža dovoljnu osnovu za razvoj moderne masovne proizvodnje koju zahteva ekonomija obima.

Vi vrlo dobro znate da kada ste mali proizvođač i kada ste samostalni na tržištu, vi nemate mnogo šansi. Te šanse će biti sve manje u narednim godinama i zato smo intezivirali rad na objašnjavanju važnosti udruživanja kao što smo intezivirali rad na izradi Zakona o zadrugarstvu. Cilj nam je da male proizvođače organizujemo, da ih udružimo, da budu jači, da budu rentabilniji faktor na domaćem, a takođe i na inostranom tržištu.

Mi smo usaglasili izvozne procedure sa mnogim zemljama iz okruženja i bližeg i dalje. Vi znate, da smo usaglasili izvozne procedure sa Rusijom, da smo usaglasili i sa Kinom, sa zemljama CEFTA, ali nažalost mi ne ostvarujemo rezultate koje bismo mogli da ostvarimo, s obzirom na sve ove mogućnosti, upravo iz razloga što nemamo dovoljne količine. Dobro je to što ove godine imamo bolji rezultat nego što je to rezultat u prethodnoj godini. Imamo veći izvoz, veći udeo suficita u odnosu na prošlu godinu kada se radi o poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima.

To je ono što nam uliva optimizam i što daje nadu da zaista poljoprivreda će vrlo brzo postati jedan zaista izuzetno važan sektor privrede Srbije, kao što je i danas, ali da će u narednom periodu taj njen udeo i njen značaj biti još veći.

Što se tiče cena, na žalost, mi ne možemo da utičemo na cene poljoprivrednih proizvoda, vi to dobro znate. Država Srbija je davne 2002. godine napustila sistem uticaja na cene poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, prosto naši proizvođači su sada na tržištu slobodnom. Cena zavisi od ponude i potražnje, ali mi zbog toga vidimo našu mogućnost da pomognemo poljoprivrednicima tako što, kao što sam rekla, ćemo im pomoći da proizvedu jeftinije, da imaju veći prinos i da kao udruženi, organizovani, sa specifičnim proizvodima iz pojedinih područja, ostvare bolje rezultate, nego što ih trenutno ostvaruju. Zahvaljujem se na pitanju.