Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, uvaženi narodni poslanici, tema parlamentarne debate ovog skupštinskog zasedanja je izuzetno važna, obzirom da se radi o predlogu zakona kojim se propisuju procedure potrebne za osnivanje, organizovanje i rad budućeg Memorijalnog centra „Staro sajmište“.

Predloženim zakonom, zapravo, stvaraju se pravne pretpostavke za formiranje nove ustanove kulture na republičkom nivou, čiji je osnovni cilj očuvanje sećanja 11.000 Srba i 7.000 jevrejskih i romskih žena, dece, starih i drugih stradalih u nekadašnjem logoru.

„Staro sajmište“ je jedan od simbola tragedije naše zemlje i našeg naroda, u Drugom svetskom ratu i izuzetno je važno što se predlaže formiranja memorijalnog centra, obzirom da do danas ovaj nekadašnji koncentracioni logor ni na koji način nije obeležen kao takav.

Stoga smatram da je uspostavljanje Memorijalnog centra „Staro sajmište“ kao ustanove kulture od ogromne važnosti za negovanje kulture sećanja na žrtve i istorijske događaje koji su se desili na prostoru nekadašnjeg nacističkog logora.

Predlog je da se memorijalni centar sastoji iz dve celine, Jevrejskog logora „Zemun“ i prihvatnog logora i da obuhvata prostor na Novom Beogradu, na levoj obali Save, područje nekadašnje Bežanijske bare, tj. Beogradskog sajma, kao i prostor nekadašnjeg logora „Topovske šupe“.

Zapravo, plan je da u sklopu jedne ustanove funkcionišu dva muzeja. Jasno je da je usvajanje ovog zakona prvi korak kako bi ovaj prostor zaista i postao memorijalni centar.

Ono što je takođe važno, to je da nakon usvajanja predloženog zakona postoji jasan plan njegove implementacije. S tim u vezi, na primer, u toku je priprema projektne dokumentacije za prvi projekat, a tiče se rekonstrukcije centralne kule na Starom sajmištu. Dobro je i što je Vlada Republike Srbije za tu svrhu obezbedila potrebna sredstva i što su se iz resornog ministarstva mogle čuti najave da nakon usvajanja zakona i realizacija ovog prvog projekta bi mogla uskoro da usledi.

Pored sećanja na ono što se desilo na Starom sajmištu, zadatak novoosnovane ustanove biće i da prikuplja, sređuje, čuva, izlaže, stručno obrađuje, istražuje i povezuje muzejske, arhivske i filmske dokumente i predmete.

Uz to, memorijalni centar će se baviti organizovanjem manifestacija negovanja sećanja na žrtve, kao i korišćenjem građe u obrazovno-vaspitne, naučno-istraživačke i izdavačke svrhe.

Cilj je i da memorijalni centar organizuje sopstvenu arhivu, biblioteku, odeljenje za međunarodnu saradnju, što je važno kako bi se uklopio u mrežu muzeja koji se bave kulturom sećanja.

Uverena sam da će Memorijalni centar „Staro sajmište“ na najbolji način otrgnuti od zaborava sve nedužne žrtve ovog nekadašnjeg logora, među kojima su bile i žene i deca i stari i nemoćni. To je naša obaveza iz pijeteta prema žrtvama, ali i zbog stalnog podsećanja na sve strahote ratovanja kako se one nikada više ne bi ponovile.

Polazeći od svega navedenog, poslanička grupa SPS podržaće Predlog zakona o Memorijalnom centru „Staro sajmište“.

Hvala na pažnji.

Poštovani potpredsedniče, gospodine ministre sa saradnicima, uvaženi narodni poslanici.

Pred nama je set izuzetno važnih finansijskih zakona. Uz puno uvažavanje i podršku svim predloženim zakonima koji su tema parlamentarne debate današnjeg skupštinskog zasedanja ja želim posebno da se osvrnem na predlog zakona kojim se potvrđuje Sporazum o zajmu, projekat za konkurentnu poljoprivredu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj.

Smatram da je predlog ovog zakona izuzetno važan zato što njegovo usvajanje zapravo znači novo finansijska sredstva za razvoj i unapređenje poljoprivrede naše zemlje. Naime, kako smo čuli iz obrazloženja predstavnika predlagača ovog zakona radi se o sredstvima u iznosu od oko 46 miliona evra koja se planiraju investirati u više različitih programa u oblasti poljoprivrede, među kojima je posebno važan program unapređenja proizvodnih i preduzetničkih kapaciteta malih i srednjih poljoprivrednih proizvođača.

Zašto smatram da je predlog ovog zakona posebno važan? Zato što svaka investicija i svaki dinar uložen u naš agrar je dragocen, ne samo za ovaj sektor, već i za ukupan privredni razvoj naše zemlje i njenu ekonomiju. Da je to tako govore, između ostalog podaci o učešću naših poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u ukupnoj spoljno-trgovinskoj razmeni Republike Srbije. Prema njima prosečno godišnje učešće ovih proizvoda u poslednjih pet godina bilo je 20% u izvozu i oko 7,8% u ukupnom uvozu.

Uz to podsetiću vas da je poljoprivreda jedina grana privrede u našoj zemlji koja dugi niz godina obezbeđuje suficit u spoljno-trgovinskoj razmeni, a prosečan godišnji suficit za proteklih petogodišnji period iznosio je milijardu i 200 miliona evra. Navedeni podaci nema sumnje dobri su pokazatelji opravdanosti ulaganja, tj. da svaki dinar i svaki evro uložen u našu poljoprivredu višestruko se vraća kroz proizvodnju poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda bilo onih namenjenih izvozu, bilo onih koji su potrebni da se obezbedila prehrambena sigurnost naših građana.

Ipak jasno je i da resursi u našoj poljoprivredi nisu iskorišćeni onako kako bi mogli i trebalo da budu u godinama pred nama. Upravo zbog toga potrebne su nam i nove investicije i nova ulaganja. U tu svrhu uz već raspoloživa sredstva agrarnog budžeta, važna su i sredstva koja se obezbeđuju kroz povoljne zajmove kakav je upravo i zajam o kome danas govorimo. Dobro je što su u fokusu predloga sporazuma o zajmu malih i srednji poljoprivredni proizvođači, a oni danas čine ogromnu većinu registrovanih poljoprivrednih gazdinstava u našoj zemlji.

Tako prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2019. godine u Srbiji je registrovano oko 540.000 poljoprivrednih gazdinstava, od kojih njih 94,% ima posed manji od 10 ha. Iako imaju mali i usitnjen posed ova gazdinstva su ta koja danas generišu više od 80% proizvoda naše poljoprivrede. Uz dugu tradiciju i iskustvo, vredne domaćine, plodno zemljište, dobru klimu, razvijenu naučnu i stručnu bazu za implementaciju najsavremenijih tehničko-tehnoloških dostignuća u poljoprivredi naše male poljoprivredne proizvođače prate i brojni problemi koji se, pre svega reflektuju na njihovu nedovoljnu konkurentnost na tržištu.

S druge strane, dobra poljoprivredna praksa je potvrdila da je efikasan način unapređenja konkurentnosti poljoprivredne proizvodnje podrška investicijama, u objekte i opremu, u nove zasade višegodišnjih kultura, u stočni fond, u mere za adaptaciju na promenjene klimatske uslove, kao što su sistemi za navodnjavanje, u savremenu mehanizaciju i slično. Dakle, jasno je, nove investicije i veća ulaganja u snažnu podršku države, u tom smislu, od presudnog su značaja za unapređenje svih segmenata naše proizvodnje poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda. U tome je i važan korak ka postizanju definisanog cilja u samo dve reči – konkurentna poljoprivreda.

Uz investicije uređenje tržišta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda bilo bi i te kako važno za budućnost naše poljoprivrede, jer podsetiću vas 2008. godine potpisan je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju koji je između ostalog propisao kratak rok za pripremu našeg agrara za gotovo potpunu liberalizaciju trgovine ovim proizvodima. Tako da 2014. godine kada je stupio na snagu ovaj sporazum naši poljoprivrednici nisu bili dovoljno spremni za otvorenu tržišnu utakmicu sa proizvođačima iz zemalja EU čija proizvodnja je između ostalog i visoko subvencionisana.

Moram da kažem i to da smatram da srpski agrar nije dovoljno pripremljen za takmičenje sa evropskim proizvođačima i da su u tom smislu izgubljene dragocene godine posle 2000. godine, tačnije u periodu od 2000. do 2012. godine.

Zato mi danas na našem tržištu imamo veliku ponudu uvezenih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, kao npr. mleka iz Hrvatske, mesa iz Austrije, jabuka iz Italije, malina iz Poljske i upravo zbog toga, uz subvencionisanje i kreditnu podršku, uređenje tržišta i plasman naših poljoprivrednih proizvoda je od izuzetne važnosti.

Moramo se založiti i za poštovanje dobre trgovačke prakse, jer iako trgovački lanci se mahom drže pravila da 70% proizvoda bude domaćeg porekla, ipak naši mali i srednji poljoprivredni proizvođači teško ulaze u ove sisteme i ne lako se u tim sistemima pozicioniraju.

Uz to, poseban problem za naše male poljoprivredne proizvođače je taj što često zbog nedostatka obrtnih sredstava za nabavku repromaterijala, za obnovu proizvodnje koriste kredite ili ugovore sa tzv. organizatorima proizvodnje i neretko se dešava da glavni deo profita ne dobiju oni, nego trgovci.

To su problemi koji mi moramo da rešavamo, jer naši poljoprivredni proizvođači za svoj rad i trud moraju da budu i adekvatno nagrađeni.

Na kraju, želim sve nas ovde, kao ozbiljne i odgovorne ljude koji volimo svoju zemlju i želimo joj privredni, ekonomski i svaki drugi uspeh i razvoj da podsetim na čuvenu rečenicu – kupujmo domaće.

U našim vrednim domaćinima, prirodnim resursima je garant neponovljivosti mirisa, ukusa i boje naših poljoprivrednih proizvoda, a naši vrhunski naučni i stručni kadrovi na poljoprivrednim fakultetima, institutima i laboratorijama su tu da sa svoje strane garantuju njihov kvalitet i zdravstvenu bezbednost. I zato kupujmo domaće poljoprivredne i prehrambene proizvode, jer na taj način najbolje štitimo sopstvene i interese naše zajednice.

Zbog svega ovoga, poslanička grupa Socijalističke partije Srbije podržaće Predlog ovog zakona, kao i sve druge predložene zakone koji su na dnevnom redu današnjeg skupštinskog zasedanja, uverena da je to u najboljem interesu naših građana. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.

Poštovani potpredsedniče, gospodine ministre sa saradnicima, uvaženi narodni poslanici, pred nama su danas tri izuzetno važna zakona iz oblasti kulture.

O kulturi ne govorimo često, podstaknuti nekim drugim naizgled važnijim temama, a znamo da je kultura ogledalo društva i važan segment života svakog pojedinca i svake zajednice.

Kultura i umetnost u biti obogaćuju naš unutrašnji svet, ali njihov poseban značaj je u doprinosu ekonomskom i sveukupnom doprinosu razvoja svakog društva.

Otuda smatram da je predloženi zakon o izmenama i dopunama Zakona o kulturi izuzetno važan, jer se njime, pre svega, vrši dalje usklađivanje i dalja regulacija svih važnih tema u ovoj oblasti, a posebno je važan sa aspekta preciziranja okvira za sprovođenje sveukupne kulturne politike naše zemlje.

Podsetiću vas da je Zakon o kulturi krovni, sistemski zakon. Njime se utvrđuju načela na kojima se zasniva opšti interes u kulturi, a nema dileme, kultura je naš opšti interes.

Za ovaj zakon možemo reći da je savremen, moderan, evropski, jer usklađen je sa brojnim konvencijama i drugim relevantnim dokumentima međunarodnih organizacija kao što su UN, odnosno UNESKO. Tu su i novi dokumenti EU iz oblasti kulture, poput nove evropske Agende za kulturu iz 2018. godine.

Ne manje važnim smatram i to što je ovaj zakon usaglašen sa domaćim opštim strateškim opredeljenjima koja su utvrđena i u nekim drugim oblastima kod nas, poput npr. obrazovanja i spoljne politike.

Ono što smatram da je posebno važno je to što se predlogom ovog zakona jasno preciziraju oblasti kulturne delatnosti. Dobro je što je u tom smislu postignuta visoka saglasnost u stručnoj javnosti, na čiji je predlog, između ostalog, dodata kao posebna delatnost i oblast umetničke fotografije.

Poznato je da su budžetska sredstva opredeljena za ostvarivanje opšteg interesa u kulturi ograničena i zato pozdravljam nameru predlagača zakona da se uspostavi pravni okvir koji će biti obavezujući za kreatore kulturne politike na svim nivoima, kako bi se budžetska sredstva opredeljena za kulturu trošila na krajnje racionalan, planski, ravnomeran i održivi način.

Pri tome, jasna je namera da se i u narednim godinama obezbedi sigurna i stabilna podrška kulturnim aktivnostima koje podstiču razvoj kulturnih potreba, zatim, za promociju i popularizaciju kulturnih delatnosti, siguran i stabilan rad ustanova kulture, zaštitu i očuvanje kulturnog nasleđa, a posebno za razvoj sadržaja i programa za mlade i za decu.

Jedna od novina predloga zakona su definisani kriterijumi za procenjivanje značaja manifestacija koje ulaze u domen prepoznatljivih brendova na lokalnom i centralnom nivou, što je izuzetno važno sa aspekta razvoja kulturnog turizma, ali i dalje integracije kulturnog razvoja u sveukupni opšti, socio-ekonomski i politički dugoročni razvoj našeg društva.

Takođe, važna je i namera predlagača zakona da se u oblast kulture integrišu savremena dostignuća informacionih i komunikacionih tehnologija, na taj način što se propisuje pravni okvir za razvoj svih aktivnosti koje se odnose na digitalizaciju našeg kulturnog nasleđa. To je, inače, izuzetno važno, obzirom da je jedan od strateških ciljeva Vlade Republike Srbije zapravo digitalizacija u ostvarivanju vidljivosti i dostupnosti našeg kulturnog nasleđa, a u funkciji ostvarivanja ciljeva kulturne politike naše zemlje.

Svakako treba pomenuti i to da zahvaljujući podršci resornog ministarstva u prethodnom periodu već je realizovano nekoliko projekata kao primera dobre prakse u prezentaciji našeg kulturnog nasleđa, a uz pomoć savremenih tehnologija.

Usvajanjem predloženog zakon nema sumnje stvaraju se važne pretpostavke za unapređenje sveukupnog stanja u oblasti kulture, za razvoj novih kulturnih sadržaja, zaštitu i očuvanje našeg kulturnog nasleđa i posebno za unapređenje uslova rada naših ustanova kulture.

Kada pominjem naše ustanove kulture, ne mogu a da ne pomenem Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti, koji su zahvaljujući snažnoj podršci, finansijskoj i svakoj drugoj Vlade Republike Srbije, posle mnogo godina prošle godine ponovo otvoreni za posetioce.

Uverena sam da ćemo i u narednim godinama moći da se hvalimo novim i dobrim rezultatima u sprovođenju kulturne politike naše zemlje.

Naravno, vredan pažnje i pohvale je i Predlog zakona o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti, budući da se radi o jednom sasvim novom predlogu zakona, čiji je cilj da se urede i unaprede svi segmenti arhivske delatnosti, a posebno da se značajno poboljšaju uslovi rada ustanova koje su nosioci ovih delatnosti.

Na kraju, želim posebno da pohvalim zakon kojim se potvrđuje Sporazum između vlada Republike Srbije i Ruske Federacije, a koji je zapravo preduslov da se realizuje ono što odavno očekujemo, a to je vraćanje 166. stranice Miroslavljevog jevanđelja Republici Srbiji. To je za Srbiju izuzetno važan događaj, jer Miroslavljevo jevanđelje je najstariji sačuvan srpski ćirilični rukopis iz 12. veka. Pisan je perom na pergamentu i danas se čuva u Narodnom muzeju.

Vraćanjem 166. stranice, ovaj dokument, koji je bez sumnje od ogromne i neprocenjive važnosti, biće kompletiran i na taj način sačuvan za naša buduća pokolenja.

Polazeći od svega navedenog i na samom kraju, želim posebno da istaknem da će poslanička grupa SPS podržati sve zakone iz oblasti kulture o kojima danas govorimo, uverena da je to u najboljem interesu naših građana i našeg društva u celini. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, uvaženi narodni poslanici, ovlašćen predstavnik poslaničke grupe SPS izneo je jasan stav naše poslaničke grupe i na argumentovan način obrazložio zbog čega će poslanička grupa SPS podržati sve predložene zakone iz oblasti obrazovanja, a koji su predmet debate današnjeg skupštinskog zasedanja.

Iz seta predloženih zakona, o kojima danas govorimo, ja želim posebno da se osvrnem na Predlog zakona o žigovima. Naime, nakon desetogodišnje primene važećeg zakona, predlaže se novi sa namerom da se uredi i unapredi postupak u ostvarivanju prava i zaštite u oblasti žigova, a u skladu sa najboljim praktičnim iskustvima i pozitivnim pravnim rešenjima. Predložen zakon je izuzetno važan i iz domena je zakona kojima se štite prava intelektualne svojine.

Podsetiću vas da samo pre nekoliko meseci usvojili važne zakone kojima se unapređuje pravna zaštita i nekih drugih oblika intelektualne svojine, kao što su patenti, autorska i srodna prava i topografija poluprovodničkih proizvoda. Zato za novi Zakon o žigovima mogli bismo reći da je on u stvari nastavak dobre prakse i posvećenosti resornog ministarstva i Zavoda za intelektualnu svojinu u postupku predlaganja pravnih akata kojima će se ostvariti najviši stepen zaštite svih vidova intelektualne svojine.

Predloženim zakonom propisuje se precizan pravni okvir u postupku registrovanja i zaštite žiga kojim se zapravo pravno reguliše znak, a koji u prometu služi za razlikovanje roba ili usluga jednog fizičkog ili pravnog lica od iste ili slične robe ili usluga drugog fizičkog ili pravnog lica.

Izuzetno je važno to što žig kao pravno zaštićen znak, reč, logo ili njihova kombinacija može biti validan neograničeno dugo naravno pod uslovom da se ispravno koristi i održava. Uz to, važna je i činjenica da zaštićen znak povezan sa popularnim imenom, tj. brendom može biti od ogromne važnosti za vlasnika.

Naime, pravna zaštita roba i usluga putem žiga iako nije obavezna uvek je dobrodošla jer nudi brojne koristi za njegovog vlasnika kao što je na primer isključivo pravo titulara ili monopola da svojim žigom obeleži svoju robu ili svoje usluge u prometu i na teritoriji zemlje gde je ta zaštita priznata.

Koliki je značaj žigova najbolje se može uočiti kroz posmatranje potrošačke kulture jer registrovan žig često je garancija kvaliteta, ali i eventualnog životnog stila. Stoga nema dileme, žig je moćno komercijalno oruđe za osiguravanje prepoznatljivosti na tržištu, sigurno i stabilno poslovanje, postizanje dobrih ekonomskih i ukupnih poslovnih rezultata.

Da je to tako ilustrovaću samo jednim primerom svima nama dobro poznatom, a to je čuveni zaštitni znak „Koka Kole“ koji ima svetsku reputaciju i prepoznatljivost, dugu tradiciju i deo je poslovne politike i uspeha ove kompanije.

U Srbiji u proteklim decenijama i godinama naše kompanije i pojedinci ostvarili su pravo zaštite žiga. Od dvadesetih godina prošlog veka kada je ustanovljen Registar žigova u našoj zemlji do danas registrovano je oko 75 hiljada žigova, od kojih je njih oko 25 hiljada još uvek u važnosti. Inače, najviše žigova imaju velike kompanije koje imaju u stvari dugu tradiciju u zaštiti poput na primer „Galenike“, „Soko štarka“, „Pionira“, „Bambija“, „Jafe“ iz Crvenke, „Merime“, danas „Henkela“ iz Kruševca i drugih.

Ove kompanije su vlasnice i najstarijih žigova registrovanih u našoj zemlji koji su još u važnosti, ali moram da kažem i to da među njima ipak najstariji žig je žig kompanije „Merima“, danas „Henkel“ i to za naše sapune, pri čemu je posebno poznat zaštitni znak ili žig za dečiji sapun.

Sve ovo nedvosmisleno govori da se radi o izuzetno važnom Predlogu zakona. Novi Zakon o žigovima mogli bismo reći da je savremen i moderan, pa i evropski jer je usklađen sa brojnim propisima koji su iz ove oblasti, aktuelni su i u primeni su u zemljama članicama EU.

Pored neophodnih usklađivanja sa relevantnim međunarodnim dokumentima izuzetno je dobro i to što se ovim zakonom uklanjaju nedostaci terminološke prirode, a koji su ukočeni u toku primene važećeg zakona. Važna novina ovog zakona je ta što se uvodi sistem prigovora u postupku ispitivanja prijave žiga, pored sistema prigovora, odnosno sistema ispitivanja razloga za odbijanje prijave žiga po službenoj dužnosti. Ovo predloženo rešenje je u skladu sa pozitivnim zakonodavstvom i s tim u vezi dobrim praktičnim rezultatima u zemljama EU.

Dobro je i što se ovim zakonom propisuje obaveza uvođenja elektronskog registra žigova čime se moderna dostignuća informacione tehnologije integrišu i u ovu izuzetno važnu oblast zaštite intelektualne svojine.

Uz niz i drugih novina koje donosi predloženi zakon, a koje će zasigurno imati pozitivan efekat na brže, bolje i efikasnije ostvarivanje prava zaštite žiga, smatram da je izuzetno važno i to što se zakonom reguliše efikasan i precizan postupak u slučaju povrede prava žiga.

Takođe, sva predložena rešenja u ovom zakonu su, nema sumnje u funkciji jačanja pravne sigurnosti nosioca prava, kako u momentu registrovanja žiga, tako i u slučajevima pokretanja postupka kada je to pravo ugroženo. Ali, ne treba izgubiti iz vida da ovakav pristup izradi ovog zakona svakako je i u funkciji jačanja tržišne konkurencije i to poštene tržišne konkurencije na našem tržištu.

U tom smislu, uverena sam da će poseban doprinos, istina indirektan, primene ovog zakona biti stvaranje novih privrednih subjekata u našoj zemlji. Zbog toga, kao i zbog svega onoga što sam već istakla, poslanička grupa Socijalističke partije Srbije podržaće Predlog Zakona o žigovima, kao i sve druge predložene zakone iz oblasti obrazovanja, a koji su predmet današnje skupštinske debate. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi narodni poslanici, moja pitanja tiču se sprovođenja politike zaštite očuvanja promocije i popularizacije našeg kulturnog nasleđa i potrebe da se ova pitanja više zastupe u našim obrazovnim politikama, te s toga pitanja upućujem ministru kulture i informisanja i ministru prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Činjenica je da je kulturna baština Srbije od neprocenjive vrednosti i od izuzetnog značaja za očuvanje našeg nacionalnog identiteta, naše vere i tradicije, kulture i istorije.

S ponosom ističemo da je Srbija zemlja bogatog materijalnog i nematerijalnog kulturnog nasleđa i da je naša obaveza da kroz iskazan aktivizam, ali i ulaganja u njegovo očuvanje ovaj dragocen resurs učinimo dostupnim i sadašnjim generacijama i budućim pokolenjima.

U tom smislu izuzetno su važni programi očuvanja restauracije i obnavljanja, kao i programi kontinuirane promocije i popularizacije kulturnog nasleđa sa ciljem da se najširoj javnosti našim građanima, ali i inostranim turistima na najbolji način približi njihova vrednost, istorijat, simbolika i trajanje.

Posebna važnost očuvanja kulturne baštine i ulaganja u kulturne istorijske znamenitosti je sa aspekta turizma, što pokazuju i rezultati, ankete, turističke organizacije Srbije po kojima kulturna baština je ta koja privlači čak 65% turista u našu zemlju.

S druge strane, turizam i kulturna baština ogroman su potencijal za lokalni, ekonomski i svaki drugi razvoj. To se posebno odnosi na gradove i opštine, geografska područja gde su locirani spomenici kulture, arheološka nalazišta, prostorne kulturno-istorijske celine.

Koliko je pred nama ozbiljan izazov i nemali zadatak, očuvanja kulturne baštine, nedvosmisleno govori podatak da kada je reč samo o nepokretnim kulturnim dobrima u Centralni registar upisano je 2.306, od kojih 2.023 su spomenici kulture, a 151 je arheološko nalazište.

Od impozantnog broja kada se radi o spomenicima kulture, 512 ih je proglašeno za dobra od velikog značaja, 200 ima najviši stepen zaštite po domaćem zakonodavstvu, a 10 spomenika kulture su na listi UNESKO, kao deo svetske kulturne baštine. Među njima, kada se radi o našim spomenicima kulture su Stari Ras Sopoćanima, Studenica, ali tu su i srednjovekovni manastiri koji se nalaze na KiM: Gračanica, Pećka patrijaršija, Visoki Dečani, Crkva Bogorodice LJeviška.

Dakle, jasno je, naše kulturno nasleđe je naše bogatstvo, ali i naša obaveza stalne posvećenosti i ulaganja u njegovu obnovu i očuvanje.

Svedoci smo da je u poslednjih nekoliko godina, zahvaljujući predanom radu i velikim ulaganjima Republike Srbije obnovljeno više spomenika kulture u našoj zemlji, pomenuću samo neke: Subotička sinagoga, Tvrđava u Baču, Pirotska tvrđava, ili Momčilov grad, crkveni kompleks u Jablanici, Golubačka tvrđava u Smederevu.

Obzirom da je za sprovođenje programa očuvanja kulturne baštine potrebno dosta sredstava i velika ulaganja su iz nacionalnog budžeta znamo da su nam na raspolaganju i neki drugi fondovi, poput Fondova EU za kulturu i zbog toga ja upućujem pitanja ministru kulture i informisanja i to sledeća.

Da li su utvrđeni prioriteti za naredne godine u obnavljanju i restauraciji kulturnih dobara i koji su objekti u pitanju? Da li postoje pripremljeni projekti obnove kulturne baštine kojima Srbija može da aplicira za sredstva EU fondova? Da li Ministarstvo sarađuje sa UNESKO, posebno kada je u pitanju naša baština koja je pod zaštitom UNESKO, a nalazi se na prostoru KiM? Pitanje za ministra prosvete, da li postoje mogućnosti uvođenja obaveznog obrazovnog sadržaja, a kroz predmet nacionalne istorije koji bi se odnosio na bogatu kulturnu baštinu Srbije, a čiji bi cilj bio da naša deca, od najranijeg uzrasta se upoznaju sa bogatstvom našeg kulturnog nasleđa i važnošću njegove zaštite i očuvanja.

Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, podržavam odluku Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava koji je prihvatio obrazloženje Vlade i predložio Narodnoj skupštini da se amandman kojim se osporava Projekat urbanog razvoja sa izgradnjom nacionalnog stadiona ne prihvati.

Smatram da je Predlog budžeta za 2020. godinu dobro planiran i korektno raspoređen po sektorima, tj. da su u predloženoj raspodeli budžetskih sredstava uzete u obzir potrebe da se, pre svega, obezbedi sigurno i stabilno finansiranje tekućeg rada, ali i da se obezbede sredstva za dalja ulaganja u investicije u svim sektorima, i u sektoru prosvete, u sektoru zdravstva, privrede, sporta, kulture, zaštite životne sredine.

Da je to tako, ilustrovaću primerom sektora iz kog ja dolazim, a o kome se u protekloj skupštinskoj raspravi nije mnogo govorilo. Naime, moja matična kuća kada se radi o profesionalnoj opredeljenosti je fakultet i naučno-istraživačka zajednica našeg društva i ja želim ovom prilikom posebno da se osvrnem na razdeo budžeta koji se tiče sredstava opredeljenih za nauku u narednoj 2020. godini.

Nema sumnje, Vlada Republike Srbije prepoznaje nauku kao posebno značajan sektor za društveni razvoj i kao glavni pokretač privrednih aktivnosti. Otuda je Predlogom zakona o budžetu za 2020. godinu za sektor nauke, tehnološkog razvoja i inovacija opredeljeno oko 21 milijarda dinara, što je za 500 miliona više nego u tekućoj 2019. godini. Najveći deo ovih sredstava, to jest dve trećine istih ili oko 14,4 milijarde planirano je za finansiranje naučno-istraživačkog rada kroz projekte odobrene od strane resornog ministarstva. To je izuzetno važno i za našu naučno-istraživačku zajednicu. To znači kontinuitet u sigurnom, stabilnom i predvidivom finansiranju nauke i istraživanja.

Pred toga, za nauku, tehnološki razvoj i inovacije predloženo je povećanje sredstava u Fondu za inovacione delatnosti i to za nešto više od 15%, tako da će budžet ovog Fonda u narednoj godini biti oko 1.260.000.000,00 dinara. Predlog je i da se povećaju sredstva Fonda za nauku i to za 100%, tako da u narednoj 2020. godini možemo računati na duplo veća sredstva nego u ovoj godini, tačnije na iznos od milijardu dinara.

Uz sve ovo, za podršku učešća naučnih radnika na međunarodnim naučno-istraživačkim projektima, poput Programa EU „Horizont 2020“, planirane su dotacije u iznosu od oko 2,4 milijarde dinara. Sve ovo nedvosmisleno govori da je namera Vlade Republike Srbije da se budžetom za narednu godinu osigura stabilno i sigurno finansiranje naučnih istraživanja, ali i da se obezbede dodatna sredstva za nove projekte i nove učesnike istraživače.

Verujem da će među novim učesnicima biti dosta mladih koji će, nakon završetka studija, svoje profesionalne karijere vezivati za naše fakultete, naučne institucije, istraživačke centre.

Podsetila bih vas ovom prilikom da je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u proteklom periodu već uključilo 1.179 mladi istraživača u tekuće naučno-istraživačke projekte, a da je u toku i treći poziv za još 100 mladih naučnih radnika.

Osim toga, smatram da je izuzetno važno što se predloženim budžetom planiraju sredstva i za dalja ulaganja u razvoj inovacione infrastrukture, kao što su sredstva za završetak Data centra u Kragujevcu, sredstva za završetak naučno-tehnoloških parkova u Nišu i Novom Sadu.

Uz to, plan je da se budžetom predviđenim za 2020. godinu započne i sa novim projektima i novim aktivnostima, poput projekta izgradnje obrazovno-istraživačkog centra u Beloj Crkvi i projektom osnivanja i razvoja Centra za popularizaciju nauke u Valjevu.

Uz sigurno finansiranje naučno-istraživačkog rada, smatram da je jasno da je namera Vlade Republike Srbije da se u narednoj 2020. godini nastavi sa ulaganjima u poboljšanje infrastrukture, kao i poboljšanje materijalne i tehničke opremljenosti naših naučnih institucija.

Dobro je i to što se predloženim budžetom planiraju i veća sredstva za rad centra čiji je osnovni zadatak promocija i popularizacija nauke.

Kada se svemu ovome doda povećanje plata zaposlenih u nauci za 10% kao posledicu pozitivnih rezultata ukupne ekonomije naše zemlje, jasno je da naša naučno-istraživačka zajednica ima mnogo razloga da bude zadovoljna predloženim budžetom za 2020. godinu.

Zbog svih navedenih argumenata, kao i argumenata koje su istakle moje kolege, a tiču se drugih sektora, poslanička grupa SPS podržava Predlog zakona o budžetu za 2020. godinu, uverena da je on u najboljem interesu našeg društva i građana Republike Srbije. Zahvaljujem na pažnji.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, uvaženi narodni poslanici, tema današnjeg skupštinskog zasedanja je važna, jer tiče se izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju, a kojima se zapravo omogućava studentima upisanim pre 10. septembra 2005. godine da završe fakultete u naredne dve školske godine po programima po kojima su studije započeli.

Da se podsetimo. Rok za završetak studija po starim programima za ove studente, po važećem zakonu, je 30. septembar ove godine. Kako jedan broj studenata upisanih po predbolonjskim programima do sada nije uspeo da okonča svoje studije iz različitih razloga, najčešće opravdanih, Vlada Republike Srbije i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja izašlo je u susret zahtevima ovih studenata i predložilo novi rok, tj. dodatne dve školske godine za završetak studija po predbolonjskim, tj. starim programima.

Smatram da je to u ovom momentu dobro i jedino racionalno rešenje, rešenje koje je u najboljem interesu naših tzv. „starih studenata“. Ne zna se tačan broj ovih studenata. U javnosti se pominju različiti podaci, ali najčešće se čuje podatak da je reč o oko tri do četiri hiljade studenata.

Ono što se zna, to je da je nakon uvođenja Bolonjske deklaracije u naš visokoobrazovni sistem rok za završetak studija po predbolonjskim programima bila školska 2011/2012. godina.

Od tada do danas ovaj rok je više puta produžavan, sve sa ciljem da ovi naši studenti uspešno okončaju svoje studije po programima po kojima su studije i započeli. Zna se i da je jedan broj ovih studenata uspeo u prethodnom periodu da iskoristi date rokove i da stekne fakultetsku diplomu.

Ipak, ima i onih koji su bili vredni, položili su dosta ispita, ali im je i ostao jedan ili dva ispita do kraja.

Zbog njih, ali i onih drugih kojima životne okolnosti nisu dale da iskoriste priliku u prethodnom periodu, smatram da je dobro što im se i ovaj put izlazi u susret zahtevima sa nadom da će sada svi oni koji zaista žele i koji zaista hoće da završe fakultete po programima po kojima su ih i započeli iskoristiti datu mogućnost.

Sada je veliki zadatak i velika odgovornost na studentima, ali i na fakultetima koji u organizacionom i tehničkom smislu treba da obezbede uslove za sprovođenje ovog zakona, što neće biti nimalo lako.

Želim da verujem da će pozitivan ishod primene ovog zakona za dve godine biti taj da su naši stari studenti stekli fakultetske diplome, a naše društvo dobilo nove profesore, inženjere, lekare, informatičare, pravnike, ekonomiste, na njihovu ličnu korist i na korist naše zajednice.

Zbog svega navedenog, a pre svega zato što je to u interesu naših studenata i našeg društva u celini, poslanička grupa Socijalističke partije Srbije će podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju. Hvala na pažnji.

Poštovani potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS u danu kada smo raspravljali u načelu govorila dosta o ovom zakonu, ali danas podstaknuta pričama na temu amandmana ili u pojedinostima želim da kažem nekoliko stvari koje mislim da su bitne i važne, a nisu do sada istaknute.

Pre svega, primedba da mi ove zakone donosimo zato što nam je neko naredio iz EU ne stoji. Mi ove zakone donosimo zato što su oni potrebni nama, našim građanima, našoj industriji i našim boljim ekonomskim i privrednim rezultatima. Zašto? Zato što nam jeste cilj EU, ali pre toga nama je cilj da naši građani žive bolje, da žive kao što žive u EU u smislu standarda, u smislu uslova života, u smislu uređenog sistema.

Zapravo, ovi zakoni koji se odnose na zakone o intelektualnoj svojini su pravi primer za to. Reći ću i zbog čega. Mi jesmo ove zakone uskladili sa direktivama EU u ovoj oblasti, ali zašto? Zato što mi želimo da u našoj zemlji velike kompanije, koje već ovde posluju, ovde ulažu i u istraživanja i u razvoj, a prepoznali smo to kao jednu našu, da kažem tako, slabu tačku. Malo imamo patenata iz radnog odnosa, odnosno iz privrednih subjekata, a imamo dosta potencijala. Imamo jako kreativne ljude. Imamo ljude školovane i pismene koji mogu da odgovore zahtevima koji se tiču novih pronalazaka, odnosno patenata.

Podsetila bih vas da je ovo samo izmena i dopuna važećeg Zakona o patentima, i to upravo kažem onim patentima koji su rezultat sinergije, materijalno-tehničkih ulaganja poslodavca i intelektualnog rada zaposlenog. Zašto? Zato što zakon koji se tiče priznavanja patenata iz naučno-istraživačkog sektora, sa fakulteta i instituta je na neki način rešen kroz Zakon o nauci i istraživanju i Zakon o inovacionim delatnostima.

Dakle, ovaj segment, patenti iz radnog odnosa, nije bio dovoljno dobro uređen i mi ga sada uređujemo. Očekujemo da će, zahvaljujući uređenom sistemu, usaglašenim pravnim regulativama sa najvišim standardima međunarodnim, to u stvari biti i podsticaj velikih industrija, privrednih subjekata iz inostranstva upravo ovde da ulažu. To je jedan od razloga zbog kojih donosimo ove zakone.

Drugi razlog, rekla sam da je i taj što je Vlada sama došla do zaključka da ovde imamo dosta prostora za ulaganje i za dobre rezultate, pa je i sama donela neke dobre i pozitivne odluke u ovom pravcu, a u smislu da je smanjila porez na prihod od intelektualne svojine koji se stvara u Srbiji, koji ovde kod nas biva registrovan.

To je izuzetno dobra mera Vlade koja se primenjuje od nove godine. Mi već sada možemo da kažemo da ona daje rezultate, jer kažem već imamo oni koji su zainteresovani da u Srbiji otvaraju patentne biroe i da ovde registruju svoja autorska prava i svoju intelektualnu svojinu.

Potrebno je da ovaj pozitivan trend u kreiranju pozitivne atmosfere bude i dalje nastavljen. Ja zato pozdravljam Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja koje je i pripremilo nama ove zakone. Mislim da bi u narednom periodu uz ove zakone koji će biti doneti, uz mere Vlade kada se radi smanjenju stope oporezivanja, bilo dobro da se više radi na edukaciji, na promociji ovih dobrih mera, da naša javnost i oni građani, ali i oni koji bi mogli da budu potencijalno nosioci ulaganja u cilju proizvodnje patenata, budu bolje obavešteni.

Mislim da smo bez prava zapostavili Zavod za intelektualnu svojinu, koji je ovde izuzetno bitan i važan segment. Bez tog zavoda ništa mi ne bismo mogli da uradimo. Zaista želim da pohvalim sve ono što ste vi do sada uradili i da kažem da je na nama i na ministarstvu i na Vladi da vama pomogne da i kadrovski, i materijalno ojačate da bi brže mogli da odgovorite na prijave. Znam da prođe ipak neko vreme, otprilike dve godine, a to za one koji su vama dostavili prijavu i očekuju rezultat, odnosno očekuju odgovor bilo pozitivan ili negativan, dve godine možda bude neki period.

Vama je potrebno, znači, više stručnih ljudi, više kadra, više materijalnih resursa da vi brže odgovarate. To će biti još jedan dodatan podsticaj. Mi možemo onda da kažemo sve smo uradili da Srbija zaista napreduje kada se radi o jačanju kreativne industrije, a da nam je potrebno jačanje zaista je potrebno, da ne ponavljam ono što sam već rekla u uvodnom izlaganju.

Još jednom vam se zahvaljujem na pažnji. Toliko za sada.

Poštovani potpredsedniče, gospodine ministre sa saradnicima, uvaženi narodni poslanici, tema današnje parlamentarne debate ovog skupštinskog zasedanja su izuzetno važni zakoni iz oblasti prava intelektualne svojine, i to predlozi zakona koji se odnose na izmene i dopune važećih zakona, a tiču se patenata, autorskih i srodnih prava i topografije poluprovodničkih proizvoda.

Intelektualna svojina je civilizacijska tekovina, nastala kao rezultat spoznaje da kreativni ljudi, pronalazači, pisci, kompozitori, slikari, dizajneri moraju da imaju posebna prava na svoja originalna i kreativna dela, u smislu zaštite uslova njihovog korišćenja u širokoj praksi, kao i adekvatne nagrade za to.

Intelektualna svojina je izuzetno važna tema za razvoj svakog društva i njegov ekonomski napredak, jer podstiče ljudsko stvaralaštvo, pomerajući granice nauke i tehnologije i obogaćujući svet književnosti i umetnosti.

Danas, čini se više nego ikada ranije intelektualna svojina za mnoge nacije, zapravo je ključ njihove dominacije na svetskom nivou. Svesni toga najrazvijenije zemlje sveta sve više ulažu u intelektualni resurs čime se borba za globalan prestiž u svetu prenosi sa vojnog na teren naučno tehnološkog razvoja. Ko u tom domenu ostvari prednost ima šansu da za sebe obezbedi bolju ekonomsku, političku i vojnu poziciju.

U takvoj situaciji i zemlje u razvoju mogu da traže šansu za popravljanje vlastitih pozicija, jer intelektualni resursi su im ipak češće jači nego finansijski. Uz to poznato je da su velike kompanije uvek u istraživanja i razvoj ulagale dosta svojih resursa. Te investicije su im omogućavale da stvore nove proizvode, da se razvijaju i da postanu vodeće firme u oblasti u kojoj deluju.

Tako, na primer, zahvaljujući patentiranim inovacijama svojih osnivača, japanske kompanije, poput „Tojote“, „Micubišija“, „Honde“, „Sonija“, postale su industrijski giganti i stubovi japanske privrede. Slična situacija bila je i sa korejskim kompanijama, od kojih su neke postale globalni lideri na tržištu i dovele su do transformacije Koreje, od siromašne poljoprivredne zemlje šezdesetih godina 20. veka sa dohotkom po glavi stanovnika manjim od 100 dolara, u danas visoko industrijalizovanu zemlju sa dohotkom po glavi stanovnika većim od 12 hiljada dolara.

Dobar primer je i Doaen u razvoju informaciono komunikacionih tehnologija, ABM koji godinama unazad, a mogli bi smo reći i decenijama investira preko pet milijardi dolara na godišnjem nivou u istraživanja, razvoj i inženjering. Danas ova kompanija ima u vlasništvu preko 40 hiljada patenata širom sveta.

Interesantna je i analiza Evropskog zavoda za patente, objavljena prošle godine, a tiče se podataka o važnosti i rezultatima industrija zasnovanih na pravima intelektualne svojine, tzv. kreativnim industrijama u ukupnom ekonomskom učinku na nivou zemalja članica EU.

Prema tim podacima industrije zasnovane na pravima intelektualne svojine, patentima, žigovima, autorskim i srodnim pravima, industrijskom dizajnu i slično, učestvuju sa oko 42% u BDP-u EU. Proizvodi ove industrije su okosnica trgovine EU, jer čak 86% ovakvih proizvoda se uvozi, a 93% je izvoz.

U ovom sektoru zaposleno je skoro trećina svih zaposlenih u EU i oni ostvaruju plate veće u proseku za oko 46%.

Takođe, zanimljiv je i podatak da je na primer prošle godine „Simens“, Evropskoj kancelariji za patente prijavio najveći broj patenata za 2018. godinu, ukupno 2.493 čime je zauzeo prvo mesto potisnuo dotadašnjeg lidera „Huaveja“ na drugo mesto, a na trećem mestu po broju prijavljenih patenata u toj godini našla se kompanija „Samsung“. Više od 25% patenata „Simens“ je prijavio u oblasti industrije. Sledi oblast veštačke inteligencije, digitalizacije i sajber-bezbednosti.

Kada je reč o Srbiji, u Srbiji zaštita intelektualne svojine ima dugu tradiciju. Od registrovanog prvog patenta pa do danas, naš Zavod za intelektualnu svojinu objavio je i zaštitio preko 56.000 patenata, bilo u Srbiji, bilo u našim bivšim državnim zajednicama.

Inače, interesantno je da je naš prvi registrovan patent bio „kazan za pečenje rakije“, priznat 1909. godine Milanu Jovanoviću iz Novog Sada. On je, zapravo, bio registrovan u Austro-Ugarskoj i zaveden pod rednim brojem 48.722, a nakon osnivanja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i tadašnje Uprave za zaštitu intelektualne svojine zaveden je pod rednim brojem 1.

Međutim, iako imamo dugu tradiciju i kulturu zaštite intelektualne svojine ipak industrija zasnovana na pravima intelektualne svojine kod nas je još uvek nedovoljno zastupljena.

Ukupno učešće svih kreativnih industrija u stvaranju BDP Republike Srbije je nešto manje od 5%, a u ukupnoj zastupljenosti kreativne industrije kod nas učestvuju samo po 4%. Da je ovaj procenat mali i da njim ne možemo biti zadovoljni, nedvosmisleno govore podaci iz visokorazvijenih zemalja koje imaju visoko razvijenu industriju zasnovanu na intelektualnoj svojini, kao npr. u Americi 38% ili u zemljama EU, oko 42%.

Uz sve to naša realnost je i ta da privredna društva koja posluju u našoj zemlji još uvek nedovoljno koriste mehanizme zaštite prava intelektualne svojine za postizanje boljih poslovnih rezultata. Uprkos svim pokazateljima koji jasno govore da prava patenata kao i druga prava intelektualne svojine obezbeđuju njihovim nosiocima monopol na iskorišćavanje njihovih pronalazaka i inovacija čine im se utire put za ubrzan sopstven razvoj i za siguran povraćaj investicija uloženih u njihovo stvaranje.

Polazeći od navedenog, a pri tom imajući u vidu da je današnji stepen civilizacijskog razvoja dostigao nivo koji znači da nema razvijene privrede i razvijene ekonomije bez razvijene intelektualne svojine.

Jasno je da je i za našu zemlju i te kako važna posvećenost u kreiranju pozitivnog ambijenta za jačanje i širenje kreativnih industrija, industrija zasnivanih na pravima intelektualne svojine, na patentima, žigovima, autorskim i srodnim pravima, industrijskom dizajnu, topografiji poluprovodničkih proizvoda. To je iz razloga jer samo na taj način Srbija može ići u korak sa svetom i može očekivati dobre ekonomske rezultate i razvoj društva kao i bolji standard i unapređenje kvaliteta života svih naših građana.

U kreiranju pozitivnog ambijenta za jačanje i širenje kreativnih industrija posebno mesto zauzima zakonska regulativa kojom se propisuje pravni okvir za striktno poštovanje prava intelektualne svojine uz odlučnu i doslednu borbu protiv krivotvorenja i piraterije. To je izuzetno važno jer intelektualna svojina je jako dinamična oblast, brzo se menja, između ostalog i zbog ubrzanog razvoja digitalnih tehnologija i novih oblika iskorišćavanja autorskih dela.

Zato dobra pravna rešenja zemalja sa visokorazvijenom industrijom zasnovano na intelektualnoj svojini kao što su zakoni, direktive EU u ovoj oblasti, dobar su vodič za našu legislativu koju želimo da uskladimo i da implementiramo.

Ujedno, to je i naša obaveza u procesu evropskih integracija budući da se celo jedno pregovaračko poglavlje odnosi upravo na zaštitu prava intelektualne svojine.

U tom smislu smatram da su predložene izmene i dopune zakona o patentima važne i potrebne, pre svega zato što se odnose na jednu oblast koja do sada nije bila dovoljno precizno zakonom regulisana, a tiče se patenata nastalih u radnom odnosu. To su, zapravo, patenti nastali kao rezultat sinergije materijalno-tehničkih ulaganja poslodavaca i intelektualnog rada zaposlenog koji je pronalazak stvorio.

U takvim situacijama potrebna su predvidiva, jasna, precizna i sigurna pravna rešenja, koja će biti prihvatljiva i stimulativna i za poslodavce i za zaposlene, odnosno jasan pravni okvir koji će jednima i drugima garantovati visok stepen zaštite prava i interesa.

Jasno je da je cilj predlagača zakona pozitivan zakonski okvir za znatno veći broj patenata iz radnog odnosa nego što je on do sada i bio. To je i razumljivo, posebno ako se ima u vidu da naš Zavod za intelektualnu svojinu na godišnjem nivou godinama unazad zaprimi tek oko 200 prijava patenata, pri čemu najveći broj prijava dolazi iz naučno-istraživačkog sektora, sa fakulteta i iz instituta, a vrlo malo iz privrednih društava.

Ako se sada podsetimo da je prošle godine samo „Simens“ Evropskoj kancelariji za patente prijavio oko 2.500 patenata, jasno je da je pred nama ozbiljan zadatak da podstaknemo privredne subjekte koji posluju u našoj zemlji da ubuduće znatno više ulažu u istraživanje i razvoj i znatno više koriste mehanizme patentne zaštite pronalazaka nastalih u radnom odnosu. Na taj način povećaće vrednost svojih preduzeća, bilo kroz povećanje dobiti, bilo kroz ostvarene uštede, a svakako doprineće i boljim ekonomskim rezultatima i razvoju našeg društva u celini.

Kada je reč o autorskim i srodnim pravima, cilj predloženih izmena i dopuna važećeg zakona je efikasniji sistem pravne zaštite autorskih i srodnih prava kako bi se pre svega zaštitili ekonomski interesi autora, interpretatora, proizvođača fonograma, organizacija za kolektivno ostvarivanja autorskih i srodnih prava, kao i drugih fizičkih i pravnih lica koja su nosioci ovog prava.

Posebna novina zakona je u tome što će ubuduće, osim interpretatora muzike, i glumci čije su interpretacije snimljene na nosač zvuka i slike dobijati naknadu za emitovanje i reemitovanje, čime se ispravlja dosadašnja mogli bismo reći i nepravda prema glumačkoj branši i doprinosi poboljšanju njihovog ekonomskog položaja.

Vredan pažnje i pohvale je i predlog za produženje trajanja imovinskih prava interpretatora i proizvođača fonograma, CD, DVD, ploča i slično, sa 50 na 70 godina, što praktično za njih znači duži period za ostvarivanje prava na dobit i ekonomsku sigurnost u starijoj životnoj dobi.

Dobro je što je ovaj zakon usklađen sa Evropskom direktivom o sprovođenju prava o intelektualnoj svojini, jer to govori da su ispoštovani najviši međunarodni standardi u zaštiti prava autora i nosioca autorskih i srodnih prava.

Osim toga, donošenje ovog zakona, interesi autora nosioca autorskih i srodnih prava pred našim sudovima biće bolje zaštićeni nego do sada. Zato verujem da će poseban doprinos primene ovog zakona biti efikasna borba protiv piraterije. Zapravo, ovim zakonom se i najavljuje rat pirateriji u muzici filmovima, književnosti, na internetu i na uličnim tezgama, a to iz razloga što su predviđene visoke kazne, te neće ni malo isplativo baviti se krivotorenjem i piraterijom. Naprotiv, biće strogo sankcionisano i kažnjeno.

U eri ubrzanog razvoja IT sektora i digitalnih tehnologija, smatram da je dobro i to što ovaj zakon propisuje postupak za efikasnije ostvarivanje prava i autora baza podataka i računarskih programa.

Takođe, izuzetno je važno i to što se propisuju procedure kojima će se značajno urediti i unaprediti rad organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskih i srodnih prava. Nova rešenja povećaće transparentnost i efikasnost njihovog rada, što je važno i u interesu je svih članova ovih organizacija.

Uz sve to, uverena sam i da će bolji i kvalitetniji nadzor od strane Zavoda za intelektualnu svojinu dodatno doprineti još boljoj i još efikasnijoj zaštiti prava nosioca ovog vida autorskih prava, odnosno ovog vida intelektualne svojine.

Kada se radi o topografiji poluprovodničkih proizvoda, izmenama i dopunama ovog zakona vrši se usklađivanje istog sa standardima u ovoj oblasti propisanim od strane EU, ali i sa Zakonom kojim se uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja i Zakonom koji se uređuje zaštita podataka o ličnosti.

Topografija poluprovodničkih proizvoda najviše se primenjuje u oblasti informacionih tehnologija, oblasti koja je inače sa strane naše države prepoznata kao strateški segment za razvoj ekonomije i razvoj našeg društva u celini.

U tom smislu, nova zakonska rešenja su važna za privredne subjekte koji se bave proizvodnjom poluprovodničkih proizvoda, modelovanjem električnih kola, dizajnom i izradom gotovih štampanih ploča i slično, ali i sve druge nosioce ovog vida zaštite, fizička i pravna lica koji su nosioci ovog vida zaštite intelektualne svojine.

Novim zakonskim rešenjima uređuju se važna pitanja, kao što je, recimo, propisivanje obima u kome topografija može biti predmet zaštite. Zatim, propisivanje obaveze vođenja registra topografije od strane nadležnog organa, propisivanje sadržaja zahteva za priznavanje topografija, propisivanje sadržaja isprave o priznatim topografijama. Sve to izuzetno je važno, jer sticanjem i ostvarivanjem prava zaštite ovog vida intelektualne svojine podstiče se nesmetan razvoj topografija poluprovodničkih proizvoda, a što ima direktan uticaj n a naučni, tehnološki i ukupan privredni razvoj.

Obzirom da je ovim zakonom izvršena i harmonizacija nacionalnog zakonodavstva sa međunarodnim standardima u ovoj oblasti, uverena sam da će donošenje ovog zakona značajno doprineti i većem interesovanju pravnih i fizičkih lica iz inostranstva da u većoj meri ostvaruju pravnu zaštitu intelektualne svojine i više ulažu na teritoriju Republike Srbije.

Na kraju želim da kažem i to da su predloženi zakoni iz oblasti intelektualne svojine samo jedna od mera Vlade Republike Srbije u kreiranju pozitivnog ambijenta za jačanje i širenje kreativnih industrija kod nas.

Važna mera koju je Vlada već uvela početkom ove godine su poreske olakšice kada se radi o oporezivanju intelektualne svojine. To, praktično, znači da oni koji ulažu u znanje, u edukaciju, u istraživanja, razvoj, koji stvaraju intelektualnu svojinu u Srbiji koja je kod nas uz to i registrovana, imaju porez na prihod od intelektualne svojine u visini svega 3%, umesto 15%, kolika je opšta stopa poreza.

Direktan rezultat ove mere je da već danas imamo veće interesovanje stranih kompanija da otvaraju patentne biroe, da ulažu u istraživanja i razvoj u svojim kompanijama koje posluju u Srbiji, kao i da u našoj zemlji registruju svoja autorska prava i intelektualnu svojinu. Polazeći od svega navedenog, a posebno ceneći važnost zaštite prava intelektualne svojine za brži razvoj kreativnih industrija u Republici Srbiji koje bi značajano doprinele i poboljšanju standarda i unapređenju kvaliteta života svih naših građana, poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati predloge sva tri zakona iz oblasti prava intelektualne svojine. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem.

Poštovani potpredsedniče, uvaženi narodni poslanici, tema današnje parlamentarne debate ovog skupštinskog zasedanja je izuzetno važna obzirom da se radi o izboru Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Uspostavljeni institut Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, odlika je demokratskih društava, jer predstavlja svojevrsnu kontrolu javnosti nad radim državnih organa. Da se podsetimo, institut Poverenika u Srbiji ustanovljen je u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja iz 2004. godine, kao slobodan državni organ, nezavistan u sprovođenju svojih nadležnosti, sa ciljem da se osigura pravo na pristup informacijama od javnog značaja.

Osim toga, treba imati u vidu pre svega da Ustavom naše zemlje, svim našim građanima jemči se pravo da budu istinito, potpuno i blagovremeno obavešteni o svim pitanjima od javnog značaja, a posebno se jemči pravo svakom pojedincu na pristup podacima koji su u vlasništvu da tako kažemo, državnih institucija i organa kojima je povereno obavljanje javnih funkcija u skladu sa zakonom.

U tom smislu, uloga i funkcija Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti izuzetno je važna u svakom demokratskom društvu, pa samim tim i u našoj zemlji, jer zapravo ona se tiče zaštite ljudskih prava, kao civilizacijske tekovine koja je između ostalog i potpisana u svim međunarodnim dokumentima koje je naša zemlja i potpisala i na kraju verifikovala, odnosno ratifikovala. Uz zaštitu prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja, izuzetno važna funkcija Poverenika je da u isto vreme štiti pravo na privatnost podataka o licima.

Naime, Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, koji je u primeni od 2009. godine, Povereniku su stavljeni u nadležnosti poslovi koji se tiču zaštite podataka o ličnosti. Ono što želim posebno da istaknem, to je dosadašnja praksa nedvosmisleno pokazala da Poverenik za informacije od javnog značaja je izuzetno važna institucija kojom se osigurava i obezbeđuje veća javnost u radu organa vlasti, počev od lokalnog, do onih najviših državnih nivoa i za 15 godina, koliko postoji ova institucija u našoj zemlji, do sada je odgovoreno na više od 100.000 zahteva naših građana.

Podsetiću vas da smo na prethodnoj sednici razmatrali godišnji izveštaj Poverenika za 2018. godinu i da smo iz tog izveštaja saznali da samo prošle godine Poverenik, odnosno ova institucija je rešila više od 14.000 predmeta. Ono što smo takođe iz ovog izveštaja saznali, jeste da je sasvim sigurno da veliki broj informacija od javnog značaja ne bi bio dostupan građanima bez posredstva Poverenika i to je zapravo ono što praktično znači izuzetnu važnost i korisnost postojanja ove institucije.

Takođe, želim da istaknem da kada govorimo o Povereniku, izuzetno je bitno, značajno, važno da to bude osoba od ličnog i profesionalnog integriteta, sa adekvatnim stručnim kvalifikacijama, ali i sa zavidnim radnim iskustvom. To mora biti osoba koja će biti vrhunski profesionalac imun na sve vrste političkih i drugih neprofesionalnih uticaja u donošenju odluka na zahteve građana. Verujem da su upravo ove osobine bile prepoznate kada je kao kandidat za novog Poverenika predložen gospodin Milan Marinović, dosadašnji predsednik Prekršajnog suda u Beogradu, i da su to zapravo bili razlozi zbog kojih je Odbor za kulturu i informisanje, gospodina Marinovića predložio za budućeg Poverenika.

Od gospodina Marinovića, obzirom na reference koje su ga preporučile za ovu funkciju, mislim da sa pravom možemo očekivati izuzetno kvalitetnog budućeg Poverenika koji će predano raditi na daljem unapređenju rada ove institucije, ali koji će u isto vreme biti i siguran i veran oslonac svim našim građanima u ostvarivanju njihovih Ustavom zajemčenih prava.

Zbog svega navedenog poslanička grupa SPS pruža snažnu podršku instituciji Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštiti podataka o ličnosti, kao i kandidatu za novog Poverenika gospodinu Milanu Marinoviću, jer uvereni smo da je to u najboljem interesu svih naših građana i našeg društva u celini. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, uvaženi narodni poslanici, tema današnje parlamentarne debate ovog skupštinskog zasedanja je jedan izuzetno važan zakon iz oblasti nauke. Reč je o Predlogu zakona o nauci i istraživanjima, čija posebna vrednost proizilazi iz činjenice da se radi o vodećem, to jest krovnom zakonu, kojim se propisuje pravni okvir potreban za sprovođenje važnih reformskih procesa u ovoj sferi našeg društvenog života.

Jasna je namera predlagača zakona da se urede i unaprede uslovi za celokupno funkcionisanje svih segmenata u oblasti nauke i istraživanja Republike Srbije, kao i da se uspostavi pozitivan ambijent za neophodne reforme.

U predlaganju ovog zakona pošlo se od činjenice da društvo zasnovano na znanju, kakvom teži i naša zemlja, zahteva visok nivo znanja i transfer tog znanja u nove proizvode, procese i usluge.

To je i razumljivo, jer savremena društva su odavno prepoznala nauku i obrazovanje kao dinamičke faktore ekonomskog, društvenog i ukupnog civilizacijskog razvoja. Osim toga, nema sumnje, nauka i inovacije su ključni faktor konkurentnosti i održivog razvoja.

Stoga, koncept savremene ekonomije baziran je na znanju, a razvoj, rast bruto nacionalnog dohotka, standard građana i bolji kvalitet života nezamislivi su bez nauke i obrazovanja.

U razvijenom delu sveta konstantno ulažu se značajna materijalno finansijska sredstva u istraživanja, inovacionu delatnost i ljudske resurse. Tako na primer, zemlje EU za nauku, odnosno istraživanja i razvoj izdvajaju u proseku 2% BDP-a, pri čemu više od polovine ovih sredstava dolazi iz privatnog sektora, tj. od zainteresovanih kompanija.

Cilj EU je da sve zemlje članice do 2020. godine postignu nivo od 3% BDP-a za ulaganja u nauku, sa strukturom 2% iz privatnog sektora i 1% iz budžeta, koji treba da obezbede vlade država članica. Njihova kalkulacija je jasna - veća ulaganja za veći broj inovacija, koje vode otvaranju novih radnih mesta i povećanju BDP-a.

Tako prema procenama iz Strategije „Evropa 2020“ 3% BDP-a za ulaganja u istraživanja, razvoj i inovacije trebalo bi da donesu 3,7 miliona novih radnih mesta i povećanje BDP-a od 795 milijardi evra 2025. godine.

Srbija, takođe, ima ambiciozne planove. Našom strategijom „Istraživanja za inovacije“ planiran je kontinuiran rast ulaganja u naučna istraživanja i mi danas možemo da kažemo da je Vlada Republike Srbije u periodu od 2015. do 2019. godine povećala budžetska sredstva za naučno-istraživački rad za 35,8%.

Namera je da se i u narednim godinama nastavi pozitivan trend većih izdvajanja iz budžeta za nauku, ali i da se značajno poveća udeo sredstava i iz drugih izvora, koji je sada skroman i iznosi oko 10%.

Sve ovo nedvosmisleno govori da su pred našim društvom i pred našom naučnom zajednicom godine velikih izazova i velikih očekivanja. Jasno je da srpska ekonomija i društvo moraju zakoračiti u novo polje razvoja bazirano na rezultatima naučnih istraživanja i na inovacijama. Samo tako Srbija može pratiti i ići u korak sa savremenim trendovima civilizacijskog razvoja, a srpska ekonomija biti ravnopravan i konkurentan partner na globalnom ekonomskom tržištu.

Poštovani narodni poslanici, znanje, obrazovanje, nauka, istraživanja i inovacije ključ su razvoja i daljeg preporoda Republike Srbije. Od naše naučne zajednice, nauke i tehnologije koje ona razvija s pravom se očekuje da bude pokretač svekolikog nacionalnog prosperiteta.

Svesno svoje uloge i odgovornosti, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Vlade Republike Srbije hrabro ide u susret izazovima, trasirajući put neophodnim reformama sa namerom da se osiguraju što je moguće bolji materijalno-tehnički uslovi, ali i sigurno, stabilno i predvidivo finansiranje naučnih istraživanja naše brojčano male, ali i te kako kvalitetne i prosperitetne naučne zajednice.

Kada govorimo o tehničkoj podršci i uslovima za naučno-istraživački rad u prethodnom periodu načinjeni su značajni pomaci. Pomenuću samo neke. Srbija je postala 23. punopravna članica CERN-a Evropske organizacije za nuklearna istraživanja i time je širom otvorila vrata za naše istraživače i njihov rad na najsavremenijoj opremi za istraživanja u ovoj naučnoj oblasti.

U značajnoj meri unapređena je i infrastruktura za podršku nauci i istraživanjima, kao što je na primer razvoj i opremanje naučno-tehnoloških parkova u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Čačku, itd.

Poboljšana je saradnja između nauke i privrede kroz brojne projekte, finansirane od strane Fonda za inovacione delatnosti. Uz to, prethodnih nekoliko godina izdvojena su i investirana i značajna finansijska sredstva u opremanje postojećih i formiranje novih laboratorija sa jasnim planom i za buduća ulaganja.

Sada pred nama je novi važan cilj reforme koji je ujedno pretpostavka i za uspeh drugih reformskih procesa, a to je uspostavljanje novog modela finansiranja naučnih istraživanja. U tom smislu, prvi konkretan korak je već načinjen usvajanjem zakona o Fondu za nauku.

Ovaj zakon usvojen je decembra meseca prošle godine kao nov zakon, za novu instituciju kakva postoji u gotovo svim zemljama koje imaju razvijenu nauku. Inače, da se podsetimo, bio je to posle punih 12 godina prvi, sasvim nov, zakon iz ove oblasti.

Ovaj prvi korak bio je i te kako uspešan, jer danas šest meseci nakon donošenja ovog zakona možemo reći da je Fond konstituisan i da je operativan. Naime, pre nekoliko dana, tačnije 21. juna, raspisan je prvi javni poziv za predlaganje projekata koji će biti finansirani sredstvima Fonda.

Ovaj prvi poziv upućen je mladim istraživačima, što smatram da je izuzetno važno i značajno, jer i na ovaj način, kao društvo, šaljemo jasnu poruku da nam je i te kako važno da naši mladi ostaju u Srbiji i da zapravo ovde u svojoj zemlji imaju mogućnosti da rade na svojim projektima i ostvaruju svoje profesionalne ambicije, a na svoje lično dobro i dobro cele naše zajednice.

Vredne pažnje i pohvale su i najave iz Fonda da se uskoro mogu očekivati još dva nova poziva za predlaganje projekata i to jedan iz programa unapređenja kapaciteta iz oblasti veštačke inteligencije i drugi iz programa saradnje sa srpskom naučnom dijasporom.

Iz navedenog, jasno je da je politika Vlade i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja snažna podrška daljem razvoju naših naučnih istraživanja.

Sledeći važan korak, koji je ujedno i ključan u reformi sistema, je donošenje novog zakona o nauci i istraživanjima, o kome danas diskutujemo. Ono što je posebna vrednost predloženog zakona je to što je on temeljno pripreman u saradnji sa naučnom zajednicom i što je Predlog zakona ovakav kakav je danas pred nama, rezultat širokog konsenzusa postignutog u zajednici.

Za naša naučna istraživanja predlog ovog zakona donosi brojne novine. Među njima posebno važna novina je predlog za institucionalno finansiranje instituta. To praktično za naše institute znači sigurnost, jer njihov opstanak više neće zavisiti od toga da li su prošli na nekom projektu ili ne. Oni će, naime, za realizaciju svojih programa rada, odobrenih od strane osnivača, biti finansirani sigurnim institucionalnim sredstvima.

Druga važna novina predloženog zakona je pravni okvir za projektno finansiranje sredstvima Fonda za nauku. Dakle, uz institucionalno, ovaj model uključuje i mogućnost korišćenja sredstava za projektno finansiranje. Tako naši istraživači, bilo da dolaze sa fakulteta ili iz instituta, moći će ravnopravno, dakle, pod istim uslovima, da apliciraju i ostvare pravo na korišćenje sredstava Fonda za nauku.

Na ovaj način, zapravo, uspostavlja se i suštinski mogućnost za sprovođenje komptetivnih projektnih poziva, što je, inače, dugi niz godina i zahtev i očekivanje naše naučne zajednice. Uz komptetitivnost i naučnu izvrsnost, kao važan kriterijum za evaluaciju predloga projekata, srpska nauka i istraživanja dobiće novu energiju i kvalitet za još bolje naučne rezultate i još veću prepoznatljivost na nacionalnom nivou i u okviru evropskog istraživačkog prostora.

Dakle, još jednom se potvrđuje da je politika Vlade i Ministarstva prosvete da se očuvaju i osnaže naši naučni instituti, a njih je danas 63 akreditovanih, kao i da se naučni i istraživački potencijal kojim Srbija raspolaže dalje razvija i adekvatno koristi. Uz to, važan je i predložen zakonski okvir za formiranje novih naučnih instituta i za osnaživanje instituta od nacionalnog značaja.

Novim predlogom Zakona o nauci i istraživanjima uvodi se princip otvorene nauke. Propisuju se mehanizmi za bolju saradnju fakulteta i instituta, kao i za čvršće povezivanje naučnog rada između institucija, kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom nivou.

Posebno važan segment odnosi se na uređenje pitanja koja se tiču tehničke podrške transferu tehnologija kroz osnivanje novih strart ap kompanija. Za naše društvo i našu naučnu zajednicu od posebne važnosti je i snažna podrška reintegraciji i uključivanju naučnika iz dijaspore u naš naučnoistraživački sektor kroz brže i pojednostavljene procedure.

Takođe, izuzetno je važno to što zakon nudi predlog za rešenje statusa istraživača angažovanih na tekućim naučnoistraživačkim projektima pri inovacionim centrima fakulteta.

Bez predloženih rešenja ovi istraživači bi vrlo brzo bili izvan sistema naše naučne zajednice, tačnije, njihovo angažovanje bi prestalo sa završetkom tekućih projekata, tačnije 31. decembra ove godine. To, naravno, nije dobro ni za njih, za našu naučnu zajednicu i zato je važno da ovaj zakon bude donesen, jer on nudi i dobra i moguća rešenja za ovaj ne tako mali problem.

Navela sam samo neke od novina i rešenja koja ovom Predlogu zakona daju epitet novog, modernog i reformskog. Uverena sam da će primena ovog zakona za našu nauku značiti unapređenje naučnoistraživačkog rada, bolje, efikasnije i delotvornije korišćenje materijalnih, finansijskih i svih drugih resursa za nauku i istraživanje.

Uverena sam i da će primena ovog zakona doprineti boljem oblikovanju naučnoistraživačke zajednice Srbije koja će svojom naučnom izvrsnošću biti ravnopravan partner u okviru evropskog istraživačkog prostora.

U godinama pred nama verujem da će ovaj zakon doprineti i jačoj sponi naše nauke i društva u celini, jer uverena sam da je zajednički cilj svih nas da naše društvo bude društvo znanja, a rezultati naših naučnih istraživanja stožeri našeg ekonomskog rasta, unapređenja konkurentnosti naše privrede, društvenog i kulturnog napretka i sve to sa ciljem poboljšanja standarda i kvaliteta života svih naših građana.

Najzad, verujem da će najveći i posebno dragocen doprinos primene ovog zakona biti taj da naši mladi istraživači ostaju u Srbiji, jer u našem naučnom sistemu prepoznaju dobru mogućnost za svoj naučnoistraživački rad, baš kao što je to prepoznalo i njih 1157 mlađih od 30 godina i sa prosekom iznad devet, koji su prošle godine uključeni u sistem tekućih naučnoistraživačkih projekata, a koje finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Zbog svega navedenog, SPS pruža snažnu podršku našoj nauci i svim nastojanjima da se ona unapredi i dalje razvija i da u našem društvu zauzme mesto kakvo joj zasluženo i pripada. Zbog toga će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati Predlog zakona o nauci i istraživanjima. Hvala na pažnji.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri sa saradnicima, uvaženi narodni poslanici, u okviru parlamentarne debate ovog skupštinskog zasedanja kao ovlašćen predstavnik poslaničke grupe SPS osvrnuću se na ceo set predloga zakona koji su na dnevnom redu.

Govoriću najpre o prvom predloženom zakonu, a to je Predlog zakona o Centralnom registru stanovništva. Smatram da je ovaj predlog zakona izuzetno važan, jer radi se o jednom sasvim novom zakonu, zakonu koji propisuje pravnu regulativu za uspostavljanje jedinstvenog registra centralne i objedinjene evidencije svih relevantnih podataka o stanovništvu.

Koliko je važna namera nedvosmisleno govori podatak da npr. danas državni organi raspolažu relevantnim podacima o stanovništvu koji se vode u čak 13 različitih službenih evidencija i nalaze se u različitim državnim institucijama. Ovakvo stanje onemogućava uspostavljanje moderne, efikasne i racionalne državne uprave, a za naše građane to praktično znači nepotrebne i najčešće dugotrajne procedure u ostvarivanju njihovog prava u pribavljanju potrebnih isprava i dokumenata.

Navešću samo jedan primer, za ostvarivanje prava na dečiji dodatak potrebno je pribaviti skoro 20 dokumenata od različitih službi i institucija. Roditelji suočeni sa procedurama, rokovima utvrđenim procesnim zakonodavstvom i ne fleksibilnom administracijom neretko odustaju od ovog svog prava.

Prema tome, jasno je da je praksa nametnula potrebu ažuriranja i objedinjene evidencije svih relevantnih podataka o građanima, kao što su izvod iz registra matičnih knjiga, evidencija o državljanstvu, evidencija o prebivalištu, o matičnim brojevima, ličnim kartama, putnim ispravama itd. u jednoj sveobuhvatnoj bazi, tj. Centralnom registru.

Istina, napredak je već načinjen uvođenjem elektronske uprave, jer neke procedure su ubrzane, ali sada sa uspostavljanjem Centralnog registra otkloniće se i ostale prepreke za jednostavnije, brže i efikasnije ostvarivanje prava naših građana pred nadležnim državnim organima i institucijama. Dakle, uspostavljen Centralni registar biće od velike koristi za naše građane, ali kao glavni informacioni stub javne uprave u mnogome olakšaće rad i državnih organa, javnih službi, lokalnih samouprava, raznih fondova i slično.

Ono što je važno, to je da ovaj zakon propisuje i sigurnost za građane u smislu da podaci koji se tiču njih ne mogu biti zloupotrebljeni, jer pristup Centralnom registru imaće isključivo ovlašćena lica i biće strogo kontrolisan. S toga, uverena sam da će donošenje ovog zakona i uspostavljanje Centralnog registra za naše društvo značiti bržu, efikasniju i racionalniju državnu upravu, jer naši građani takvu upravu s pravom traže i očekuju.

Drugi predlog zakona na koji želim da se osvrnem je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti hrane. Ovaj zakon je važan jer propisuje pravne pretpostavke potrebne za unapređenje sistema kontrole bezbednosti u procesu proizvodnje, prometa i prodaje hrane i hrane za životinje.

Bezbednost hrane je trenutno među najznačajnijm izazovima za potrošače, proizvođače i distributere u prehrambenoj industriji. Danas, čini se više nego ranije, potrošači su zainteresovani, a neretko i zabrinuti za zdravstvenu sigurnost i poreklo namirnica koje koriste u ishrani, jer upozorenja zdravstvenih radnika su jasna u smislu da jedno od glavnih pitanja za osiguranje i očuvanje zdravlja stanovništva je pitanje obezbeđivanja kvalitetne, zdrave, sigurne hrane i pravilne ishrane.

Proizvođači i distributeri svesni su svog dela odgovornosti i velikih izazova za osiguravanje bezbednosti hrane, jer veliki su i potencijalni rizici kontaminacije hrane na svakom koraku u lancu od sirovine do potrošača. Navešću samo neke od njih, npr. rizik od obolevanja životinja, od zagađenja životne sredine, od neadekvatnih tretmana u primarnoj proizvodnji, od nestručne primene agro-tehničkih mera, nehigijenskog rukovanja hranom, neadekvatnih uslova transporta, skladištenja i čuvanja.

Pitanja bezbednosti hrane poseban su izazov u uslovima nagle ekspanzije trgovine poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima, kao i ekspanzije turističkog sektora, jer oni sa sobom nose i dodatan rizik od povećanog unosa hemijskih kontaminenata putem hrane i njihovog štetnog dejstva na zdravlje čoveka. Otuda, jasno je da je bezbednost hrane globalan izazov, da je u fokusu pažnje savremenog čoveka i nepresušan izvor interesovanja naučnika i eksperata svesnih velikih zdravstvenih, ekonomskih i pravnih pitanja koje ovo pitanje može da izazove.

Iako je odgovornost za bezbednost hrane proširena i podeljena, među učesnicima, odnosno subjektima u lancu proizvodnje, prometa i prodaje hrane, pri čemu je svaki odgovoran za svoj deo lanca, kako bi konačan ishod bio siguran i zdravstveno bezbedan proizvoda koji se nudi potrošaču, ipak na vrhu piramide su nadzor i kontrole koje sprovode nadležne inspekcijske službe u skladu sa važećim zakonom.

Ono što je važno to je da u proteklih 10 godina bezbednost hrane u Srbiji kontrolisana je na osnovu ili po osnovu Zakona o bezbednosti hrane iz 2009. godine, kao i pravilnika koji su doneseni na bazi ovog zakona. Ovaj zakon pominjem iz razloga što je njim u domaće zakonodavstvo prenet pravni okvir, odnosno određene direktive EU, kao garant sveobuhvatnosti kontrola u integrisanom lancu proizvodnje hrane sa ciljem poštovanja visokih standarda zdravstvene bezbednosti.

Primena ovog zakona i s njim u vezi posvećenost inspekcijskih službi, veterinarske, poljoprivredne, fito sanitarne i sanitarne inspekcije, doprinele su da sistem kontrole bezbednosti hrane i hrane za životinje Republike Srbije bude poznat i priznat u evropskim i svetskim okvirima. Ovo govorim iz razloga zbog slučajeva povremene pojave pojedinih proizvoda sumnjivog kvaliteta koji se nađu na našem tržištu, a o kojima inače javnost biva obaveštena. Neretko, dovodi se u pitanje ceo sistem nadzora i kontrole. To je razumljivo, jer obično ovakve informacije bivaju plasirane tako da izazivaju strah, zabrinutost i sumnju potrošača u postojanje sistema i profesionalan odnos u sprovođenju zakona.

Podsetiću vas da jaja sa salmonelom, zamrznuto meso sumnjivog kvaliteta ili pak, najnovije, otkriveno meso iz Poljske zaraženo salmonelom i ešerihijom koli nisu novina ni na tržištima drugih evropskih zemalja. Ove pojave znače i za tamošnju javnost zabrinutost i strah. Ipak, građani treba da znaju da otkriveni ovakvi slučajevi znače i da funkcioniše sistem nadzora i kontrole na nacionalnom nivou, kao i da s tim u vezi postoji koordinacija među država regiona i šire. Koordinacija i saradnja među državama po pitanjima kontrole bezbednosti hrane i hrane za životinje izuzetno je važna posebno u obaveštavanju i uzbunjivanju u slučajevima pojave incidentnih situacija ili pak pojave zdravstveno nebezbednih proizvoda za koje se pretpostavlja da se mogu proširiti i na druga tržišta.

Uz sve pozitivne efekte 10-godišnje primene Zakona o bezbednosti hrane uočeni su izvesni nedostaci i potreba nadogradnje određenih zakonskih rešenja u skladu sa najnovijim naučnim i stručnim saznanjima.

Otuda smatram da su predložene izmene i dopune zakona važne i potrebne, kao i da unapređenje i osavremenjavanje sistema kontrole bezbednosti hrane i hrane za životinje mora biti naša stalna težnja.

Izmenama i dopunama zakona precizira se nadležnost pojedinih inspekcija, pre svega veterinarske i sanitarne, u postupku nadzora i kontrole. Novina je u tome što se predlaže da kontrola hrane u maloprodajnim objektima bude u nadležnosti sanitarne inspekcije Ministarstva zdravlja, s tim što bi kontrola hrane životinjskog porekla u objektima registrovanim od strane Ministarstva poljoprivrede, kao što su npr. klanice, i nadalje bila u nadležnosti veterinarske inspekcije.

Za potrebe laboratorijskih ispitivanja u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje u postupku službenih kontrola predlog je da i nadalje budu nadležne ovlašćene referentne laboratorije koje su akreditovane i nalaze se na listi registrovanih laboratorija za ove potrebe.

Izmenama i dopunama zakona precizira se i uloga i nadležnost nacionalne referentne laboratorije, kao što je recimo saradnja sa nacionalnim referentnim laboratorijama drugih zemalja, zatim propisivanje jedinstvenih kriterijuma i metoda u sprovođenju standarda za rad ovlašćenih laboratorija i slično.

Važan deo zakona odnosi se i na hranu za životinje, sa aspekta propisivanja uslova za proizvodnju aditiva i suplemenata namenjenih za ishranu životinja. Ovo je značajno iz razloga što kvalitetna i bezbedna hrana za životinje važna je pretpostavka kvalitetnih i zdravstveno bezbednih animalnih proizvoda za čoveka, kao što su mleko, meso i jaja.

Uz Zakon o bezbednosti hrane, kao krovni zakon, važni su i prateći zakoni koji se tiču zdravlja bilja, ishrane bilja, kao i sredstava za zaštitu bilja. Važnost ovih zakona proizilazi iz činjenice da globalizacija trgovine, klimatske promene, stalan rast međunarodnog prometa bilja sa sobom nose i sve veće rizike od unošenja i širenja štetnih organizama koji mogu ugroziti naše poljoprivredne kulture i šumske ekosisteme.

Veliki broj štetnih organizama može dovesti čak u pitanje i opstanak neke biljne vrste, pa bi i potencijalne ekonomske posledice mogle biti ogromne. Otuda sprečavanje unošenja i širenja štetnih organizama od strateškog je značaja za Republiku Srbiju. U tom smislu, trgovina biljem mora biti uslovljena zakonskom regulativom kojom se garantuje primena međunarodnih standarda o fitosanitarnim merama, a što smatram da je na adekvatan način i propisano predloženim zakonima.

Kada se radi o sredstvima za zaštitu bilja, procedure za njihovu registraciju i objavljivanje na listi odobrenih za praktičnu upotrebu, prva je i najvažnija mera za dostizanje visokog nivoa zaštite zdravlja ljudi i životinja, kao i zaštite životne sredine.

S obzirom da se radi o potencijalno veoma opasnim, tj. otrovnim rastvorima i jedinjenjima, potrebno je da se poljoprivredni proizvođači striktno pridržavaju uputstva o primeni, kao i da poštuju propisanu karencu. Ogromna odgovornost je i na našim fitosanitarnim inspektorima kojima je poveren nadzor i kontrola, jer izuzetno je značajno da naši građani, naši potrošači poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda budu sigurni da voće i povrće koje konzumiraju je zdravstveno bezbedno i da ne sadrži ostatke pesticida i drugih sredstava za zaštitu bilja.

Na dnevnom redu današnje sednice su i dva nova zakona iz oblasti turizma i usluga, i to Zakon o turizmu i Zakon o ugostiteljstvu. Predloženim zakonima pre svega se usklađuje domaće zakonodavstvo sa pravnim tekovinama EU u ovoj oblasti. Srbija je zemlja sa ogromnim turističkim potencijalima u svim segmentima kontinentalnog turizma. Naše planine, naše reke, jezera, banje, naš glavni grad Beograd, naša sela naši su dragoceni turistički resursi. Oni iz godine u godinu postaju sve zanimljivije i sve posećenije turističke destinacije od strane brojnih kako domaćih tako i inostranih turista.

Srbija u turizmu poslednjih godina beleži dobre rezultate i pozitivne trendove, kako po broju turista, tako i po ostvarenom deviznom prilivu. Na primer, 2017. godine devizni priliv od turizma bio je veći od milijardu i 200 miliona evra. Već naredne 2018. godine, prema preliminarnim procenama, ovaj priliv je povećan za oko 15%. Turizam je oblast koja nesumnjivo pruža velike mogućnosti za razvoj i ekonomski napredak našeg društva. Potencijali su veliki, ali potrebna su i dodatne ulaganja kako bi naše turističke destinacije bile što atraktivnije i što privlačnije za turiste.

Važno je i da naši standardi u turističkom i ugostiteljskom poslovanju budu usaglašeni sa međunarodnim standardima. Važno je i da se osigura dobra saradnja i bolja koordinacija među svim subjektima u ovom sektoru, počev od kreatora turističke ponude, preko nosioca iste, tj. ugostitelja, pa sve do onih subjekata koji se bave promocijom i prodajom turističkih proizvoda. Ta koordinacija podrazumeva i vertikalnu i horizontalnu usklađenost, jer samo na taj način se može osigurati kvalitetna turistička ponuda koja će biti u isto vreme i atraktivna i privlačna, ali i cenovno dopadljiva na probranom svetskom turističkom tržištu.

Verujem da će usvojeni zakoni doprineti unapređenju turističke ponude naše zemlje, u skladu sa ambicioznim, ali i dostižnim ciljevima propisanim Strategijom razvoja turizma Republike Srbije.

Polazeći od svega navedenog, a posebno imajući u vidu i ceneći važnost turizma za razvoj i ekonomski prosperitet našeg društva, značaj moderne, efikasne i racionalne državne uprave, kao i zahtevi i očekivanja naših građana da na našem tržištu bude isključivo zdravstveno bezbedna hrana, poslanička grupa SPS će podržati sve predložene zakone iz objedinjenog pretresa ovog skupštinskog zasedanja. Hvala na pažnji.

Poštovani predsedavajući, gospodo ministri sa saradnicima, uvaženi narodni poslanici, tema parlamentarne debate ovog skupštinskog zasedanju su izuzetno važni zakoni iz oblasti obrazovanja, kulture, bezbednosti, kao i važni predlozi zakona kojima se potvrđuju međunarodni sporazumi, ugovori, protokoli i konvencije iz više različitih oblasti društvenog i privrednog života.

Uz svo uvažavanje predloženih zakona, imajući u vidu da je ovlašćen predstavnik naše poslaničke grupe prof. Žarko Obradović izneo stav poslaničke grupe SPS o većini predloženih zakona, ja ću u skladu sa tim, kao i raspoloživim vremenom osvrnuti se na dva predloga zakona – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o učeničkom i studentskom standardu, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Srpskoj književnoj zadruzi.

Obzirom da dolazim sa univerziteta, smatram da je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o učeničkom i studentskom standardu izuzetno važan i vredan, jer se njime propisuju pitanja koja znače uređenje i unapređenje sistema pružanja materijalne podrške učenicima i studentima. Za mnoge od njih i naravno njihove roditelje veoma je značajna podrška u vidu učeničkih i studentskih stipendija i kredita, smeštaja u učeničkim i studentskim domovima, kao i mogućnost korišćenja odmarališta za odmor i rekreaciju.

Podsetiću vas da je, na primer, u protekloj školskoj godini Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja finansiralo u mesečnim iznosima 12.200 učeničkih stipendija, oko 21.000 studentskih stipendija i kredita i oko 1.000 stipendija za izuzetno nadarene učenika i studente. Uz to u sistemu učeničkog i studentskog standarda Ministarstvo prosvete finansira i 63 ustanove, među kojima su domovi učenika, škole sa domovima učenika, kao i devet studentskih centara. Veoma je važno da i ubuduće naši učenici i studenti mogu računati na ovu vrstu podrške u toku svog školovanja.

Takođe, potrebno je da se stipendiranjem i nadalje nastavi sa podržavanjem i podsticanjem razvoja izuzetno nadarenih učenika i studenata. Važno je i da sistem raspodele sredstava namenjenih za ovu svrhu bude precizan, bude pravičan i efikasan.

Takođe, smatram da je važna i namena predlagača da se našim učenicima i studentima uz odmor u odmaralištima koja su njima namenjena ponude i drugi programi vezani za neformalno obrazovanje i usavršavanje kroz seminare, konferencije, obuke i slično.

Zbog svega navedenog, smatra da će primena predloženog zakona doprineti da se naše obrazovanje u značajnoj meri unapredi, bude dostupnije za što veći broj učenika i studenata, efikasno i da bude još kvalitetnije.

Drugi zakon na koji želim da se osvrnem je zakon o izmenama i dopunama Zakona o Srpskoj književnoj zadruzi. Smatram da je ovaj zakon izuzetno značajan, da je vredan pažnje u pohvale, budući da pravno reguliše pitanja važna za opstanak i rad Srpske književne zadruge, jedne od ključnih ustanova nacionalne kulture.

Podsetiću vas, Srpska književna zadruga je naša najstariji izdavač. Osnovana je 1892. godine. Njeni osnivači su bili naši najumniji i najuticajniji ljudi iz tog vremena. Prvi predsednik Srpske književne zadruge je bio Stojan Novaković, državnik, naučnik, književnih. Prvi potpredsednik je bio naš čuveni pesnik Jovan Jovanović Zmaj.

Za 127 godina, od osnivanja, do danas, Srpska književna zadruga jedino nije radila za vreme okupacije u Prvom svetskom ratu i zbog toga se danas sa pravom kaže da je ona ta koja povezuje tri veka.

Prepoznatljiva je po tradicionalnim godišnjim izdanjima, tzv. kola ili plave knjige, kao najstarije i najznačajnije edicije srpske književnosti i srpske kulture. Do sada je izašlo 109 kola sa ukupno 734 numerisane knjige.

Pored kola, Srpska književna zadruga je ostvarila zapažene rezultate i u objavljivanju drugih edicija, kao što je na primer „Istorija srpskog naroda“ u deset tomova, „Srpska književnost“ u 100 knjiga ili „Stara srpska književnost“ u 24 knjige.

Srpska književna zadruga je prepoznatljiva i po tome što su njenu upravu i autorske timove uvek činili naši najeminentniji književnici, profesori i naučni radnici. Dakle, nema sumnje, radi se o izuzetnom nacionalnom izdavačkom brendu koji ima izuzetno veliku vrednost, važnu za očuvanje nacionalnog i kulturnog identiteta srpskog naroda.

Danas je opstanak Srpske književne zadruge doveden u pitanje, obzirom da njena izdavačka delatnost nije bazirana na tržišnim i komercijalnim osnovama, te je u savremenim uslovima potrebno redefinisati njen status i obezbediti dodatne izvore finansiranja. U tom smislu, želim da pohvalim Ministarstvo kulture, da pohvalim predložen zakon, jer je upravo on taj koji će obezbediti rešenje pitanja statusa Srpske književne zadruge, koji će obezbediti i dodatne izvore finansiranja i u krajnjoj liniji, očuvanje i nastavak rada srpske književne zajednice u godinama koje su pred nama.

Polazeći od navedenog, a posebno ceneći i uvažavajući našu kulturu, tradiciju i istoriju, poslanička grupa SPS će podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o srpskoj književnoj zadruzi, kao i sve druge zakone iz objedinjenog pretresa ovog skupštinskog zasedanja. Hvala na pažnji.

Poštovani predsedavajući, gospodo ministri sa saradnicima, uvaženi narodni poslanici, prethodni govornici iz moje poslaničke grupe izneli su jasno stav SPS i na argumentovan način obrazložili zbog čega ćemo mi podržati Predlog budžeta za 2019. godinu, kao i sve prateće zakone koji su tema parlamentarne debate ovog skupštinskog zasedanja.

Obzirom da je moja matična kuća, kada se radi o profesionalnoj opredeljenosti, fakultet i naučno-istraživačka zajednica našeg društva, želim posebno da se osvrnem na jedan sasvim nov Predlog zakona koji danas razmatramo u kontekstu pratećih zakona.

Radi se o Predlogu zakona o Fondu za nauku Republike Srbije. Smatram da je ovaj predlog zakona izuzetno važan i da je on uz uključivanje hiljadu mladih doktoranata u tekuće naučno-istraživačke projekte, među najvrednijim rezultatima rada resornog ministarstva u protekloj godini.

Zakonom o fondu propisuje se pravni okvir za uspostavljanje Fonda za nauku čiji je prevashodan cilj da se osigura stabilno, predvidivo i održivo finansiranje naučno-istraživačkih projekata.

Smatram da je izuzetno važno i to što se usvajanjem ovog zakona stvaraju i pravne pretpostavke za sprovođenje neophodnih reformi u našoj naučno- istraživačkoj zajednici.

U našoj zajednici prepoznata je potreba za reformama, kao i potreba da se našim naučnim institucijama osigura stabilnost u radu. Zbog toga smatram da je izuzetno važno i to što se kao novina planira i institucionalno finansiranje institucija čija je pretežna delatnost nauka i istraživanje.

Dakle, jasno je da je politika Vlade i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da se očuvaju i osnaže naši naučni instituti, ali i da se naši naučni istraživački potencijali dalje razvijaju i adekvatno koriste.

Poštovani narodni poslanici, nema sumnje, naš najvredniji naučni potencijal su naši istraživači. Našu naučnu zajednicu danas čini 16.592 istraživača, od kojih oko 62% ili nešto više od deset hiljada istraživača su doktori nauka. Naši doktori nauka i istraživači rade pretežno na fakultetima i naučnim institutima, a mali broj ih je angažovan i u nefinansijskom, tj. poslovnom sektoru.

Važan naučni resurs Srbije su i savremene i dobro opremljene laboratorije fakulteta i instituta, naučni centri, ogledna poljoprivredna dobra i mnogi drugi materijalni resursi u koje su proteklih godina uložena značajna finansijska sredstva.

Da naša naučna zajednica ima izvanredan istraživački potencijal, svedoče brojni naši naučni rezultati od kojih, ne mali broj publikovan je u vodećim međunarodnim naučnim časopisima. Pominjem ovaj deo rezultata, jer je njihovom objavljivanju prethodila pozitivna recenzija od strane najeminentnijih stručnjaka za određenu naučnu oblast. Mnoge naše naučne rezultate citiraju naše kolege iz drugih zemalja, a mnogi od njih su korišćeni i za postavljanje novih hipoteza u njihovim istraživanjima.

Važni rezultati naše naučne zajednice su i patenti, nova tehničko-tehnološka rešenja. Na primer, nove tehnologije u prehrambenoj industriji, nove sorte bilja i razne inovacije u mnogim naučnim oblastima važne za ekonomski i svaki drugi prosperitet jednog društva.

Rezultat naše naučne zajednice je i visoka pozicija naših univerziteta na listama kojima se prikazuju rejtinzi svetskih univerziteta. Podsetiću vas da je Beogradski univerzitet na prestižnoj Šangajskoj listi rangiran među 400 najboljih od preko 25 hiljada svetskih univerziteta. Posebno visoko Beogradski univerzitet rangiran je u oblasti nauke o hrani, tehnologije i hrane, gde zauzima izvanredno 42 mesto.

Poštovani narodni poslanici, uz svaki naš vrhunski naučni rezultat utkano je mnogo znanja, truda, objavljenih radova u vodećim svetskim časopisima, entuzijazma mladih i talentovanih istraživača, naučnih saradnika i posvećenosti univerzitetskih profesora. Onda je jasno zbog čega Predlog zakona o fondu za nauku zavređuje i pažnju i pohvalu, jer on pruža nove i veće mogućnosti za našu naučnu zajednicu da ostvari svoje istraživačke ciljeve u oblasti osnovnih, razvojnih i tehnoloških programa kroz četvorogodišnje, dvogodišnje ili jednogodišnje projekte.

Uverena sam da će naša istraživanja i reformski procesi koji slede doprineti jačoj sponi nauke i našeg društva, jer verujem da je zajednički cilj svih nas, da naše društvo bude društvo znanja, a da naši naučni rezultati budu stožeri ekonomskog rasta, unapređenja konkurentnosti naše privrede, društvenog i kulturnog napretka i to sve sa ciljem poboljšanja standarda i kvaliteta života svih naših građana.

Zbog toga, Socijalistička partija Srbije pruža snažnu podršku nauci i svim nastojanjima da se ona vrati na pijedestal koji joj u našem društvu i pripada. Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, gospodine ministre sa saradnicima, uvaženi narodi poslanici, među predloženim zakonima koji su predmet parlamentarne debate ovog skupštinskog zasedanja, želim posebno da se osvrnem na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju.

Smatram ovaj predlog zakona važnim i potrebnim, kako za rešavanje potencijalni, praktičnih problema studenata kojima 30. septembra ističe rok za završetak studija po programima po kojima su studije započeli, tako i za dodatno propisivanje pravnog okvira za buduću sveobuhvatnu reformu visokog obrazovanja.

Kažem dodatno propisivanje pravnog okvira, obzirom da je važeća zakonska regulativa donesena prošle godine, a sada usvajanjem dopuna predloženih ovim zakonom, u skladu sa uočenim nedostacima i potrebom preciziranja pojedinih zakonskih odredbi, obezbediće se celovit zakonodavni okvir kao osnov razvoja i unapređenja sistema visokog obrazovanja u Srbiji.

Nema sumnje, cilj je dobro organizovano, efikasno i kvalitetno visoko obrazovanje u skladu sa raspoloživim resursima i najboljim domaćim i inostranim praktičnim rešenjima. Zbog toga smatram da predložene izmene i dopune zakona treba razmatrati u kontekstu kontinuiranog i intenzivnog rada na pronalaženju i optimalnog i sveobuhvatnog zakonodavnog okvira reformi visokog obrazovanja. To nije ni malo lak, niti pak jednostavan zadatak, što je i razumljivo, ako se ima u vidu da danas u sistemu visokog obrazovanja u Srbiji, prema podacima Ministarstva prosvete, važeću akreditaciju ima 121 fakultet, pet visokih škola akademskih studija i 62 visoke škole strukovnih studija. Ukupan broj akreditovanih studijskih programa na ovim našim visokoškolskim institucijama je 2.154. Procene su da našu studensku zajednicu danas čini preko 200 hiljada studenata na svim godinama i svim nivoima studija, a od čega su oko 2/3 studenti akademskih, a 1/3 čine studenti strukovnih studija.

Dakle, jasno je da su fakulteti, visoke škole, studijski programi, studentska i celokupna akademska zajednica po zastupljenosti i po potencijalu važan resurs našeg obrazovanja, kao i ukupnog društvenog i ekonomskog razvoja naše zemlje, ali resurs koji mora da se prati, analizira, razvija i unapređuje u skladu sa najboljim iskustvima i raspoloživim mogućnostima.

Najvažniji ciljevi reforme visokog obrazovanja su unapređenje kvaliteta studija, ali i bolja povezanost visokog obrazovanja sa privredom i drugim institucijama sistema. U tom smislu, smatram da je izuzetno dobra preporuka da svaka naša visokoškolska institucija treba da ima formiran savet poslodavaca, kao neposrednu sponu privrednih subjekata sa visokim obrazovanjem. Ovo je posebno važno za akademije i visoke škole strukovnih studija, obzirom da je njihova najvažnija misija da studentima osiguraju sticanje praktičnih znanja i veština koje će im omogućiti da odmah po završetku studija uđu na tržište rada i počnu da rade u nekoj konkretnoj oblasti.

Upravo, ovo su i razlozi zbog kojih su i strukovne studije posebno cenjene i popularne u razvijenim zapadnoevropskim zemljama. Na primer, u Nemačkoj i Austriji, stručnjaci po završetku strukovnih studija lakše se zapošljavaju. Za ove stručnjake poslodavci se češće odlučuju, jer oni su ti koji su odškolovani da se odmah mogu uključiti u posao neke fabrike, kompanije, privrednog društva, institucije i slično. Zašto? Zato što su ovi stručnjaci kroz studije stekli potrebna praktična znanja. U njihovom školovanju učestvovali su i profesori direktno iz prakse i oni sa velikim iskustvom iz biznisa. Uz to, visoke strukovne škole tamo sarađuju sa velikim brojem lokalnih i stranih kompanija, čime pomažu studentima u pronalaženju mesta za rad i praksu, a ta mesta kasnije najčešće budu i njihovo stalno zaposlenje.

Polazeći od ovoga, smatram da će se i kod nas sa formiranjem saveta poslodavaca na našim visokoškolskim institucijama značajno unaprediti veza visokog obrazovanja sa privredom i drugim institucijama sistema. Smatram da je to izuzetno važno, jer naši studenti moraju dobiti i nove i veće mogućnosti za sticanje praktičnih znanja i radnog iskustva, a nakon završetka studija i mnogo veće šanse za zaposlenje u struci.

Pored navedenih važan cilj ovog predloga zakona je i da se raznim merama podrške fakulteti i visoke škole dodatno stimulišu za veću otvorenost, za mobilnost studenata i rad na privlačenju stranih studenata. U tom smislu, predlog je da se značajno skrate i pojednostave procedure za odobravanje studijskih programa na stranim jezicima ili jezicima nacionalnih manjina. Predlog je i da studenti koji učestvuju u programima međunarodne mobilnosti mogu da prenose ESPB bodove između različitih studijskih programa.

Inače, smatram da je politika privlačenja stranih studenata izuzetno važna, kako zbog mobilnosti studenata, tako i zbog internacionalizacije domaćeg visokog obrazovanja, ali i velikih mogućnosti da se i na ovaj način podstakne i pomogne društveni i ekonomski razvoj.

Ono što je posebno važno kada govorimo o stranim studentima, to je da su oni kod nas svakako dobro došli. Između ostalog i zbog činjenice da godinama unazad imamo veći broj raspoloživih akreditovanih studijskih mesta, od broja novoupisanih studenata. Dakle, nakon završenog upisa, nove generacije studenata, značajan broj mesta na akreditovanim studijskim programima, ostaje nepopunjen. Razloga je više. Tu su i novoformirani fakulteti i visoke škole, ali i negativni demografski trendovi koji se posebno osećaju u obrazovanju. Da je to tako jasno govore podaci da iz godine u godinu sve manje novorođene dece i sve manje novoupisanih studenata.

Polazeći od ovog, ali imajući u vidu i pojedine druge pokazatelje, stanja potencijala i mogućnosti visokog obrazovanja u Srbiji, smatram da je izuzetno dobro, što je Ministarstvo prosvete pokrenulo nov projekat pod nazivom – studiraj u Srbiji, sa ciljem vraćanja stranih studenata na naše univerzitete. Kažem, vraćanje stranih studenata iz razloga što je nekada na našim univerzitetima bilo mnogo studenata, stranih državljana iz mnogih zemalja sveta i sa različitih kontinenata.

Podaci kažu da je krajem osamdesetih godina na univerzitetima u Srbiji studiralo oko 20.000 stranih studenata. Tada su naši fakulteti i naši univerziteti bili na dobrom glasu i prepoznati kao institucije koje školuju vrhunske stručnjake. Ova dobra praksa, nažalost, prekinuta je devedesetih godina zbog poznatih političkih dešavanja, vezanih za raspad naše bivše državne zajednice.

Posle 2000. godine, bilo je više pokušaja da se strani studenti u značajnijem broju vrate na naše univerzitete, ali rezultati su bili skromni. Tako na primer, 2005. godine, na Beogradskom univerzitetu bilo je svega 184 strana studenta. Danas na svim našim visoko školskim institucijama, opet prema podacima Ministarstva prosvete ima ih 1470, više nego 2005. godine, ali daleko od toga da smo zadovoljnim ovim brojem i ovaj broj smatramo minornim.

Zbog toga sam i rekla da smatram da je izuzetno dobro što je ministarstvo pokrenulo projekat – studiraj u Srbiji, verujem da ćete imati podršku i neophodnu logistiku i drugih ministarstva i Vlade u celini, kako bi se stranim studentima, pored kvalitetnih studija, ponudili i dobri smeštajni, boravišni uslovi, pojednostavljene procedure za dobijanje boravišnih viza, ali i lakše rešavanje drugih administrativnih pitanja.

Nadam se da ćete uspeti u svom planu da ovaj projekat u potpunosti zaživi, školske 2019, 2020. godine, i da će naši fakulteti i naši univerziteti ponovo biti atraktivni za strane studente.

Želim samo da kratko pomenem, smatram da je vredan i pomena i pažnje, predlog ovog zakona, a to je da se pravno urede pitanja vezana za izbor lektora srpskog jezika na visoko školskim institucijama u inostranstvu. Ovo je izuzetno važno, jer sam cilj govori dovoljno o tome, a cilj je da srpski jezik na ovim institucijama opstane i da se predstavlja na pravi profesionalan i odgovoran način.

I, na samom kraju, želim da kažem da ja, kao i sve moje kolege iz poslaničke grupe SPS, podržavamo predlog da se našim, pod navodnicima, starim studentima produži rok za završetak studija, uvereni da im na ovaj način pomažemo i ohrabrujemo sve njih da učine i dodatan napor i da završe studije na ličnu korist i na korist naše zajednice. Hvala na pažnji.