Poštovana predsednice, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, podstaknut prepodnevnom raspravom, kao čovek sa KiM, ja ću krenuti u raspravi od Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma o osnivanju Fonda za zapadni Balkan. Takođe, kao čovek sa KiM, ne smatram da je KiM više moja, nego vaša, ono je naše.
Oprostite, moram nešto da vam kažem, lako je govoriti o Kosmetu iz Beograda, iz toplih fotelja, treba obići i videti šta je na KiM izgrađeno, napravljeno za proteklih 17 godina. Ja razumem brigu i zabrinutost oko KiM koja često služi za dobijanje nekakvih političkih poena, ali isto tako mislim da kod pojedinaca ne postoji dovoljno brige za stanje na KiM, složićete se, koje je nažalost i dalje teško, složeno, bremenito, sa svakodnevnim pritiscima, kako na srpski narod na prostoru KiM, tako i za čitav naš državni aparat, na Vladu, na Skupštinu, na sve državne organe.
Moram da konstatujem da u dosadašnjoj raspravi nisam čuo nijedan konstruktivan i korektan predlog za rešavanje ukupne situacije na KiM. Nažalost, ne rešava se, niti ono može biti rešeno danas. Kamo sreće, bila bi sreća i za ovaj dom, i za ovu državu, a posebno za narod na KiM, da mi možemo jednom konstruktivnom raspravom da rešimo to pitanje.
Dame i gospodo narodni poslanici, ne smemo da zaboravimo, niti da se tako ponašamo, da smo na KiM mi sami, verovatno bi ga efikasnije i mnogo brže rešavali. Postoji albanska strana koja potpomognuta od dobrog dela zemalja EU i velikih sila želi da stvara ili stvori nezavisno Kosovo.
Ja ovde imam pregled dokumenata od 1999. godine, od Kumanovskog sporazuma, rezolucije, pa tako redom: Deklaracija o KiM 2003. godine, Rezolucija o KiM 2004. godine, pa format državnog pregovaračkog tima o budućem statusu KiM od 2006. godine, Rezolucija o neophodnosti pravednog rešenja pitanja AP KiM, da ne bih čitao sve, na kraju, Sporazum postignut u dijalogu sa Prištinom uz posredovanje EU od 2011. godine, politička platforma za razgovore sa predstavnicima privremenih institucija samouprave u Prištini 2013. godine, Rezolucija o osnovnim principima za političke razgovore sa privremenim institucijama samouprave na KiM od 2013. godine.
Šta hoću sa ovime da kažem? Svi smo na neki način bili uključeni oko rešavanja pitanja KiM, ili kroz izvršnu ili kroz zakonodavnu vlast.
Znači, unazad dve, tri decenije, borbu oko KiM možemo podeliti u tri perioda ili tri faze. Prvi period od 1999. godine kada se na KiM ratovalo, ginulo i kada smo nakon toga bombardovani. Svakako da je najteže onima koji su dali svoje živote i ostali bez najdražih i najmilijih. Usvojen je Kumanovski sporazum i doneta je Rezolucija Saveta bezbednosti 1244 koji su dugo godina nazivani izdajničkim dokumentima, a u poslednje vreme, unazad nekoliko godina, vezujemo se za ta dokumenta kao pijan plota.
Drugi period posle 1999. godine karakteriše nazovi demokratija. Tada smo prozivani zbog nedostatka demokratije i da će problem KiM biti rešen kada navodno pobedi demokratija. Prošlo je 17 godina, rezultata nema i tu smo gde jesmo.
Treća faza ili treći period podrazumeva mudru, pronicljivu, pragmatičnu i racionalnu politiku, što znači da dijalog i razgovor nemaju alternativu. Naravno da najbolji sud o svim politikama, kada je u pitanju KiM, jeste narod i daće narod.
Želim da vas podsetim da je na parlamentarnim izborima za Skupštinu Republike Srbije 2008. godine na KiM SPS pobedila. Ova Vlada na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem i potpredsednikom Ivicom Dačićem vodi takvu odgovornu politiku i sigurno će zaštititi nacionalne i državne interese Republike Srbije, kao i interese Srba na KiM.
Poštovani narodni poslanici, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o osnivanju Fonda za zapadni Balkan formulisan je po ugledu na Višegradski fond Višegradske grupe. Fond je organizacija čiji je cilj promovisanje saradnje pre svega u kulturi, nauci, istraživanju, obrazovanju i razmeni mladih, kao i promovisanje održivog razvoja. Srbija je podnela Deklaraciju u kojoj se precizira da se teritorija KiM tretira kao sastavni deo Republike Srbije u skladu sa Rezolucijom 1244, odnosno pod međunarodnom upravom, te da privremene institucije samouprave na KiM ne mogu delovati van okvira ovlašćenja određenih Rezolucijom Saveta bezbednosti i ustavnim okvirom za privremenu samoupravu na KiM.
Zarad javnosti, preciznije definisano u članu 3, prilikom potpisivanja Sporazuma o osnivanju Fonda za zapadni Balkan sa statutom Fonda za zapadni Balkan Republika Srbija je podnela depozituru, Deklaraciju sledeće sadržine.
Molim predsedavajućeg da mi ovo vreme ne računa u vreme poslaničke grupe. Citiram: „Budući da se teritorija KiM u sastavu Republike Srbije i na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244 od 1999. godine nalazi pod međunarodnom upravom, potpisivanje, izražavanje pristanka na obezbeđivanje Republike Srbije i/ili vlade Kosova na Sporazum o osnivanju Fonda za zapadni Balkan se ne može tumačiti kao priznanje nezavisnosti Kosova, niti se time između Republike Srbije i Kosova formira ugovorni odnos u smislu pravila Bečke konvencije o ugovornom pravu iz 1969. godine kojim je regulisana materija zaključenja i izvršenja međudržavnih ugovora. Zaključivanjem i izvršavanjem Sporazuma o osnivanju Fonda za zapadni Balkan se ni na koji način ne prejudicira pitanje statusa Kosova, kao ni nadležnosti i ovlašćenja specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN i KFOR-a, u skladu sa Rezolucijom 1244 i ustavnog okvira za privremenu samoupravu na Kosovu, Uredba UNMIK-a broj 201/9 od 15. maja 2001. godine. Ni jedna radnja koju vlada Kosova, odnosno privremene institucije samouprave na Kosovu preduzmu, prilikom zaključenja i sprovođenja ovog sporazuma, se ne može smatrati validnim, ukoliko prekoračuje okvire ovlašćenja privremenih institucija samouprave na Kosovu ili zadire u ovlašćenja i dužnosti koje su rezervisane za specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN, kako su određeni Rezolucijom Saveta bezbednosti i ustavnim okvirom za privremenu samoupravu na Kosovu.“
Namena Fonda i razvoj tešnje saradnje i jačanje njihovih veza i integracija u EU, zajedničko predstavljanja u trećim zemljama. Sporazum o osnivanju Fonda za zapadni Balkan se ne može tumačiti kao priznavanje nezavisnosti Kosova, niti se između Srbije i Kosova formira ugovorni odnos. Takođe se ni na koji način ne prejudicira pitanje statusa Kosova. Navođenje Kosova ne utiče na poziciju o statusu i u skladu je sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova.
Taj stav je Srbija jasno zauzela podnoseći deklaraciju gde se to navodi. To je poznato svim stranama. Kada se radi o setu ekonomskih zakona, prvi predlog zakona odnosi se na potvrđivanje Ugovora o zajmu između Vlade Republike Srbije i Fonda za razvoj Abu Dabija za budžetsku podršku koji je potpisan 4. oktobra 2016. godine. Ugovor je namenjen za finansiranje budžetskog deficita i smanjenje troškova zaduživanja, a pre svega za otplatu dospelih obaveza po osnovu postojećih dolarskih kredita.
Treba napomenuti da je već prilikom usvajanja budžeta za 2016. godinu predviđeno zaduživanje do dve milijarde dolara, tako da se ovaj zajam ne može posmatrati kao novo zaduženje. U kratkoročnoj perspektivi sredstva će se koristiti za finansijsku podršku budžetu, ali srednjeročno gledano, pružiće podršku ekonomskom oporavku zemlje i nastavku započetih reformi.
Mnogi ciljevi u ekonomiji koji su bili postavljeni su ispunjeni, inflacija je smanjena, smanjen je budžetski deficit, a ukoliko uzmemo u obzir činjenicu da su se ranija zaduživanja odvijala po veoma nepovoljnim uslovima, onda ćemo se složiti da su, uslovno rečeno, jeftina sredstva predviđena ovim zajmom, kojima se refinansiraju skupi dugovi, veoma je dobro za našu zemlju.
Takođe sredstava koja su svakako predviđena budžetom za otplatu kredita i kamata po osnovu ranijih zaduživanja će sada zapravo biti oslobođena i moći će da se ulože u kapitalne investicije, privredni razvoj, socijalnu politiku ili bilo koji drugi podsticaj koji Vlada bude smatrala prioritetnim.
Kamata za ovaj zajam od oko milijardu dolara iznosi svega 2,25% godišnje. Period dospeća zajma je 10 godina, plus pet godina grejs period i uz povlačenje pet tranši vrednosti približno 200 miliona dolara u razmacima od najmanje šest meseci.
Ono što ovaj zajam čini povoljnim, osim niskih kamata i uslova otplate, je svakako i mogućnost da Srbija plaća kamatu samo na onaj iznos koji je i realizovala, odnosno povukla, a ne i za ceo iznos ugovorenog zajma.
Kada je u pitanju Predlog zakona o potvrđivanju okvirnog sporazuma o zajmu od 2014. godine izmešu Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije, predstavlja još jedan sporazum o zajmu koji je predviđen budžetom za 2016. godinu. Radi se o zajmu Banke za razvoj Saveta Evrope u iznosu od osam miliona evra za projekta saniranja posledica zemljotresa u Kraljevu.
Ovaj projekat je nastao iz potrebe rešavanja stambenog pitanja za vlasnike stanova čiji su stanovi oštećeni u zemljotresu, koji je pogodio Kraljevo u novembru 2010. godine. Usvajanjem ovog sporazuma trajno će se rešiti stambeno pitanje za 366 porodica.
Uslovi otplate ovog zajma su vrlo povoljni, uzimajući u obzir činjenicu da Republika Srbija kao zajmoprimac ima mogućnost da se opredeli između fiksne ili varijabilne kamatne stope prilikom povlačenja tranši.
Takođe postoji mogućnost izbora otplate zajma u polugodišnjim ili godišnjim ratama, pristupna nadoknada i provizija na ne povučena sredstva se ne plaća, dok je rok otplate od 15 do 20 godina, uz grejs period od 5 godina.
Važno je napomenuti da će nove zgrade biti izgrađene u skladu sa načelima savremenog dizajna i energetske efikasnosti, što je važno u skladu sa novim seizmičkim propisima.
Krajnji korisnici će dobiti približno istu veličinu stana, a vlasnici starih stanova čija je veličina ispod minimuma imaće mogućnost da otkupe ili da iznajme dodatnu površinu.
Ukupna vrednost radova po navedenom projektu procenjena je na 14,2 miliona evra od čega se jedan deo finansira iz zajma o kome danas govorimo, a ostatak će finansirati Grad Kraljevo, kao i investicioni okvir za zapadni Balkan.
Ovaj projekat je veoma važan za Grad Kraljevo, jer će uticati na opšte poboljšanje uslova života stanovnike Kraljeva čiji su stanovi bili oštećeni u zemljotresu.
Predlog zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora „Apeks“ zajam za mala i srednja preduzeća i druge prioritete između Republike Srbije i Evropske investicione banke i NBS. Do sada je Evropska investiciona banka odobrila Srbiji namenska sredstva za mala i srednja preduzeća, prioritetne projekte, preduzetnike i lokalnu samoupravu u ukupnom iznosu od milijardu i 65 miliona evra.
Sredstva prva četiri zajma u iznosu od 565 miliona evra u potpunosti su iskorišćena kroz realizaciju 630 kredita po čijem osnovu je planirano otvaranje 6920 radnih mesta.
Evropska investicona banka je Republici Srbiji odobrila novi peti „Apeks“ zajam za mala i srednja preduzeća i druge prioritete u iznosu od 500 miliona evra. Iz prve tranše 150 miliona evra, do kraja septembra odobreno je 184 kredita malim i srednjim preduzećima, preduzetnicima i lokalnoj samoupravi u iznosu od 148,4 miliona evra.
Vlada Republike Srbije je u cilju razvoja preduzetništva i konkurentnosti prošle godine donela Strategiju za podršku razvoja malih i srednjih preduzeća, za period 2015.-2020. godine sa akcionim planom, kako bi ostvarila stratešku viziju zasnovanu na preduzetničkoj inicijativi i znanju i inovativnosti.
Ova strategija ima za cilj unapređenje poslovnog okruženja, smanjenja poreskih obaveza privredi, olakšan pristup izvorima finansiranja, razvoj ljudskih resursa, jačanje održivosti konkurentnosti malih i srednjih preduzeća i što je najvažnije, podsticaj preduzetničkog duha, ženskog preduzetništva, mladih i socijalnog preduzetništva.
Finansijski ugovor o drugoj tranši ovog zajma je predmet današnje rasprave. Zaključen je 13. juna ove godine. namenjen je za mala i srednja preduzeća i preduzeća srednje tržišne kapitalizacije, kao i prioritetne projekte.
Predviđena je mogućnost izbora između fiksne i varijabilne kamatne stope prilikom povlačenja tranši koja omogućuje da se za iznose veće od deset miliona evra zatraži konverzija kamatne stope, dok je rok otplate 12, odnosno 15 godina, uz četiri odnosno pet godina grejs perioda. Pristupna nadoknada i provizija na nepovučena sredstva se ne plaćaju.
Ono što je važno istaći jeste činjenica da polovina ovog zajma, do 75 miliona evra može biti namenjena za finansiranje projekata, poslovi za mlade zapadnog Balkana, što znači da će mala i srednja preduzeća dobijati vrlo povoljne kredite ukoliko se opredele za projekat zapošljavanja mladih što podrazumeva manju kamatu i duži rok otplate do 15 godina uz grejs period do pet godina.
Ovo je veoma važno za našu zemlju, imajući u obzir činjenicu da bez obzira na trend smanjene stope nezaposlenosti u Srbiji, još uvek zvanični podaci ukazuju na to da nezaposlenost najveća kod mladih između 20 i 29 godina.
U danu za glasanje poslanička grupa SPS će podržati sve predložene sporazume. Hvala.