Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7449">Đorđe Milićević</a>

Đorđe Milićević

Socijalistička partija Srbije

Govori

Zahvaljujem uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, obzirom da su poslanici Stranke pravde i pomirenja, nakon sedam dana, ponovo u parlamentu koristim priliku da njima, njihovoj stranci, porodici i čitavoj Islamskoj zajednici još jednom izrazim najdublje saučešće u ime poslaničke grupe SPS.

Želim odmah da započnem sa pitanjem, ali pre toga gospodine predsedniče, moram da napravim jednu konstataciju. Mislim da ste morali da prekinete malopređašnjeg govornika, jer on je uvredio Srbiju, uvredio je srpski narod, nazivajući Srbiju genocidnom državom, a nazivajući srpski narod genocidnim narodom i to sasvim slučajno u trenutku kada među nama nema gospodina Zukorlića. To nije slučajno, apsolutno nije slučajno.

Dakle, proteklih dana u javnosti jeste prisutna jedna tema koja sama po sebi ne predstavlja apsolutno nikakav problem. Naime, u pitanju je mural generala Ratka Mladića koji se nalazi na fasadi jedne stambene zgrade u centru Beograda. Interesantno je da se ovaj mural na tom zidu nalazi već mesecima, a da je pažnju grupice aktivista nekih nevladinih organizacija, koji se tobože zalažu za ljudska prava, ne zna samo za čija, nije mi jasno, privukao upravo sada i to baš u tom trenutku devet poslanika Evropskog parlamenta… Ovo govorim zato što ovo ima daleko više ciljeve. Nije ovde reč o muralu. Ovde je reč diskreditovati Srbiju, diskreditovati građane Srbije, diskreditovati predsednika Srbije i ovu Narodnu skupštinu, jer ne želi da prihvati ovo o čemu smo maločas slušali.

Dakle, devet poslanika Evropskog parlamenta, devet od 705, pa i nije neka cifra morate priznati, ali devet poslanika Evropskog parlamenta potpisalo je saopštenje u kojem osuđuju Srbiju i njenog predsednika zbog toga što je kako kažu neprihvatljivo da u zemlji kandidatu za članstvo u EU policija čuva mural osuđenog ratnog zločinca. To su reči koje smo maločas čuli ovde od jednog od kolega. Upravo identične reči.

Policija je, a i njima je to jasno, radila samo svoj posao. Nije policija štitila mural, nego je održavala javni red i mir, jer je neko želeo i imao interes da podeli na konto toga, da napravi nove podele u društvu, jer im tako odgovara.

Pitamo se odakle im drskost da govore da je Srbija na strani ratnih zločinaca kada je jedino Srbija ispoštovala sve obaveze prema Haškom tribunalu. Srbija nikada nije negirala ni jedan genocid, zapravo ni jedan zločin, poštujući sve žrtve sukoba nastalog tokom raspada SFRJ, ali šta je sa poštovanjem srpskih žrtava o kojima nikada i nigde nije bilo reči, niti se prozborilo?

Smeta im mural Ratka Mladića u Beogradu, a ne smeta im što već godinama desetina ulica u Hrvatskoj, koja je članica EU, nose imena ratnih zločinaca, kao što je ustaški Mile Budak osnivač ustaškog pokreta i ideologije, autor ustaške krilatice „Srbe na vrbe“ ili ulica 10. aprila 1941. godine, a to je datum kada je osnovana ustaška tvorevina NDH ili ulica Mire Barišića koji je 1971. godine u Švedskoj ubio jugoslovenskog ambasadora Vladimira Rolovića, istaknutog borca protiv fašizma.

Ovo je vrhunac licemerja, jer je upravo jedan od potpisnika ovog saopštenja evropski parlamentarac iz Hrvatske, inače bivši ministar spoljnih poslova Hrvatske. Pitamo se zašto nisu reagovali na postavljanje table Aćif Efendije koga je Hitler odlikovao, domaći sud osudio, a ovo bi bilo posebno pitanje upućeno Aidi Ćorović koja je iz Novog Pazara. Zašto nisu tražili da se procesuiraju oni koji stoje iza žute kuće, koji su prodavali organe srpske dece i da ne nabrajam više? Mnogo je zla učinjeno nad Srbima. Zašto niko od zvaničnika EU do sada nije reagovao, pa ni Viola fon Kramon koja je više puta turistički gostovala u Srbiji? Nije li sve ovo nažalost dokaz dvostrukih aršina Evrope? Kakvi su interesi bivših demokrata iz Srbije da se baš danas bave jednim muralom koji je napravila ni ova vlast, ni ova država?

Javlja se čak i bivši tužilac za ratne zločine, koji je u Hagu isporučivao Srbe, da pokrene peticiju protiv Srbije koju optužuje za izazivanje nestabilnosti u regionu. Očigledno da gospodin Vukčević nije obavešten.

Znam da sam prekoračio vreme, ali dozvolite, gospodine predsedniče.

Tu istu peticiju potpisali su: Čanak, Latinka Perović, Basara, Olenik, Sonja Biserko, Balša Božović, Jerkov i Kostreš. Šta traže tom peticijom? Da se procesuiraju sva lica optužena za ratne zločine, kao da Srbija nije pokazala spremnost da sarađuje sa Haškim tribunalom, zahtevaju smenu tužiteljke za ratne zločine, smenu ministarke pravde Maje Popović itd, itd. Zakon mora da važi i da se primenjuje jednako za sve, bez izuzetka, bilo da se radi o delima koja se mogu kvalifikovati kao ratni zločin ili organizovani kriminal. U suprotnom, pravo postaje izvor nepravde, tiranije i nesigurnosti. Ne pristajemo da se zločin pravda nacionalnom pripadnošću. Ne pristajemo da zločincima država Srbija bude utočište i zaštita pred zasluženom kaznom.

Da li da ga onda upoznamo, gospodina Vukčevića, da je Srbija danas simbol novih vrednosti i nosilac regionalnih inicijativa i ekonomski lider regiona, dosledno se zalaže za mir, stabilnost i onda kada je bilo najteže, Srbija je pokazala solidarnost prema svima, svim svojim susedima? Očigledno ugled i nova međunarodna pozicija Srbije nekima i nečijim interesima smetaju.

Zato bih postavio pitanje Vladi. Kada je Srbija suočena sa velikim izazovima i iskušenjima, ko želi da Srbiju predstavi kao genocidnu tvorevinu, a Srbe kao genocidni narod? Nisu li ciljevi onih koji odjednom pokreću pitanje jednog murala daleko veći i perfidniji?

Meni je čast i privilegija što sam poznavao gospodina Zukorlića. Prisustvovao sam sahrani iz pijeteta prema njihovoj stranci, iz pijeteta prema gospodinu Zukorliću. Bio sam sa Bošnjacima toga dana. Ne misle svi Bošnjaci isto. Nije tačna konstatacija da je danas teško biti Bošnjak u Srbiji, a to što neko pokušava da na ovakav način politički profitira, da otima biračko telo, konkretno vama, kolega, to je sramno i to je licemerno.

Bio sam prošle nedelje u Republici Srpskoj i bilo mi je zadovoljstvo da kažem, pored Inckovog zakona i pored Šmitove rezolucije, da Srbija nikada neće prihvatiti da je počinjen genocid i da je genocidna država. Voleo sam da to čuju i nadležni organi i nadležne institucije. Nemam problem, neka me uhapse. To je moje mišljenje i to je pravo na moje mišljenje. Imam legitimno pravo da imam svoj stav.

U Srbiji, Srbija je naša država, bez obzira što smo se mi politički razlikovali, što smo nekada imali različita politička mišljenja, uvek smo nalazili zajednički imenitelj, a to je prosperitet države u kojoj živimo, to je Srbija. Zahvaljujem predsedniče.
Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, bojim se ministre da ćemo još mnogo gluposti čuti od strane te nazovi ideologije ili minorne šačice političara koji imaju samo jedan cilj, a to je da destabilizuju Srbiju. Oni se ovako pojave na početku skupštinskog zasedanja, saopšte nekoliko političkih floskula, izađu i njihov cilj je da se o njima priča, da se o njima govori.

Ali, nemojte da se zavaravamo. Sve ovo je jedan deo osmišljene strategije koja je upravo usmerena ka Srbiji, ka destabilizaciji Srbije i ka predsedniku Srbije. Jedan deo te strategije vezan je za međunarodnu zajednicu, za pritisak koji treba izvršiti na pet država koje nisu prihvatile i koje nisu priznale jednostranu proglašenu nezavisnost Kosova.

Što se tiče drugog dela, svedoci smo, Bajden formira svoj tim koji treba da se bavi Zapadnim Balkanom. I kada jedan od nazovite opozicionara kaže – pa ne odlučuje EU samo šta će se dešavati u Briselu, već i SAD, onda brže-bolje oni koji misle da će naći podršku u SAD otrče u SAD, jer novac njima ništa ne znači, iznađu lobiste i pokušaju, ne pokušaju, nego ponovo loše govore o svojoj državi. To je jedan vid pritiska.

Drugi vid pritiska je pokušaj kriminalizacije predsednika države i predsednikove porodice.

Treći vid pritiska, tačno je, Srbija je simbol novih vrednosti danas u regionu i Srbija se ne meša u unutrašnja pitanja drugih država, ali druge države u regionu nemaju takav stav i one se itekako mešaju u unutrašnja pitanja Srbije.

Četvrta vrsta pritiska, pa uvek ćete naći nekog poput ovog poslanika, uvek ćete naći neku Mariniku, uvek ćete naći nekog Đilasa koji će loše govoriti o Srbiji, jer oni polaze od teze – što gore po Srbiju, to bolje po nas.

Jedino što možemo da vidimo jeste da menjaju sve više političkih stranaka i sve više skupljih automobila, a koju god političku stranku da promene, ona nestaje sa političke scene Srbije, a vrednost automobila sve više raste. Pa, odakle novac? Odakle novac da se plaćaju lobisti u SAD? Čiji je to novac? Kako je taj novac zarađen?

Šta sam imao da kažem kolegi, rekao sam, mada je izašao, jer on ima taj manir da prospe političke pamflete i parole i da izađe.

Mural je samo povod. Mural je povod da pokuša da se pridobiju nekakvi politički poeni, da se podeli društvo i da se osudi Srbija kako brani, navodno, ratne zločince. Njegov cilj je jasan i nije prvi put da se podnosi ovakva rezolucija, kolega.

Marinika Tepić je u prethodnom sazivu mnogo puta govorila o rezoluciji u kojoj Srbija treba da bude genocidna država, da se definiše kao genocidna država, a Srbi kao genocidan narod. Najbolji odgovor na to kako se Bošnjaci osećaju u Srbiji je upravo dao maločas kolega. To je dovoljna satisfakcija i dovoljna potvrda za sve.

Nemojte da se zavaravamo, ja sam govorio na početku sednice, nije mural kao mural bitan, bitno je da se ta priča raširi na evropske parlamentarce i o tome sam govorio na početku sednice, koji su brže bolje napravili nekakvo saopštenje. Među njima i jedan koji je bio ministar spoljnih poslova Hrvatske, pomenuo sam ga. Desetine ulica u Hrvatskoj nosi nazive onih koji su počinili najstrašnije ratne zločine, najstrašnije ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije tokom Drugog svetskog rata. O tome se nije setio da govori. O tome se nije setila da govori ni ova Viola fon Kramon koja, kao što sam rekao, više turistički posećuje, ovako nezvanično, Srbiju nego što se bavi svojim poslom, a inače je izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo i Metohiju. Bar su mogli da pošalju nekoga ko zna gde je Kosovo i Metohija, ali dobro. Ono što je važno jeste da na to treba da stavimo tačku i da ne pridajemo previše važnosti.

Ministarstvo unutrašnjih poslova, ja sam to rekao i na samom početku današnjeg zasedanja, je samo radilo svoj posao, jer posao Ministarstva unutrašnjih poslova je da sačuva javni red i mir, a pokušaj onih koji su prekrečili mural je bio da izazovu sukobe i da da izazove podele. Da nije bilo Ministarstva unutrašnjih poslova tih sukoba bi sigurno bilo.

Kolega, kad već pominjete ovu Mariniku Tepić, ja sam rekao na početku današnjeg zasedanja, sramnu peticiju koja je pokrenuta, i ko je pokrenuo tu peticiju u Srbiji. Zamislite, peticiju u Srbiji pokreće Vladimir Vukčević, bivši tužilac za ratne zločine, a među potpisnicima su, kao i uvek – Čanak, Latinika Perović, Basara, Olenik, Sonja Biserko, Balša Božović, Jerkova i Kostreš. Sramno na koji način govore o Srbiji, kako Srbija veliča ratne zločince, kako Srbija ne poštuje žrtve i kako su Srbi genocidan narod. Uz sve to, traže da se odmah procesuiraju sva optužena lica za ratne zločine, traže smenu tužiteljke za ratne zločine, smenu ministarke pravde itd.

Da ne gubim vreme, da bih mogao da se vratim na sporazume i na ono što jeste tema današnjeg zasedanja, ali vrlo je interesantno, onaj ko je potpisao i pokrenuo peticiju je tužilac za ratne zločine. Bivši tužioče za ratne zločine, šta si uradio povodom „žute kuće“? Zašto „žuta kuća“ nikada nije bila deo optužnice pred Haškim tribunalom? Da li je ona postojala ili nije postojala, osim što si blagonaklono gledao na sve ili si danas rešio, kao i brojni predstavnici nekakvih nezavisnih regulatornih tela da se bave politikom i politizacijom?

Da se vratim na temu, kao što sam rekao. Dakle, dva sporazuma – Sporazum o zaštiti od katastrofa na zapadnom Balkanu, potpisan u Skoplju 29. jula 2021. godine kao trilateralni sporazum između Srbije, Severne Makedonije i Albanije, kao deo regionalne inicijative „Otvoreni Balkan“, a drugi je bilateralni Sporazum između Republike Srbije i Narodne Republike Kine o uzajamnom priznavanju o zameni vozačkih dozvola. Oba sporazuma su od izuzetnog značaja.

Kada je u pitanju prvi sporazum, koji su u Skoplju potpisali predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, tadašnji predsednik Vlade Republike Severne Makedonije Zoran Zaev i predsednik Vlade Republike Albanije Edi Rama, veoma je važno naglasiti da će u narednom periodu saradnja u oblasti zaštite i sprečavanja katastrofa, ne samo u regionu, već i na globalnom nivou biti jedan od temelja, tačaka međunarodne saradnje. Zašto? Zato što globalne klimatske promene o kojima je do pre tri dana bilo reči o svetskom samitu o klimatskim promenama u Glazgovu izazivaju sve brutalnije posledice, kao što su poplave, požari, zemljotresi, zagađenje vazduha, vode, zemljišta, što će nužno morati da spaja sve odbrambene potencijale, ne samo na nivou svake države ponaosob, već iziskuju i dobro organizovanu regionalnu saradnju za dejstva u slučaju ovakvih vanrednih situacija. Prirodno je da se susedne zemlje oslanjaju jedna na drugu. To je potpuno logično i da objedinjuju resurse, tehnologije i znanja kako bi se najefikasnije oduprli posledicama različitih prirodnih, hemijskih ili bilo kojih drugih katastrofa velikih razmera.

Ovaj sporazum posmatram kao na vreme prepoznat oblik regionalne saradnje u tom kontekstu od koje svi mogu imati koristi, pre svega građani naše tri zemlje i naše tri države. Koliko je brza i pravovremena reakcija na prirodne katastrofe dragocena i neophodna, mi u Srbiji smo se uverili 20147. godine kada je u Obrenovcu, ali i druge delove Srbije zadesila nezapamćena poplava sa ljudskim i ogromnim materijalnim žrtvama. Takvi katastrofalni poplavni talasi se dešavaju svuda u svetu, a prethodnih dana obilne poplave su, nažalost, zahvatile Bosnu i Hercegovinu, Sarajevo i, naravno, pohvalno je to, gospodine ministre, što ste posetili i Lučane i što ste sagledali direktno situaciju na terenu, kako pomoći naših građanima.

U kontekstu potpisivanja ovog izuzetno značajnog sporazuma, podsetio bih da je inicijativa predsednika Vučića i Srbije za čvršće povezivanje i saradnju zemalja zapadnog Balkana, koja je započeta pod nazivom „Mini šengen“, a ovog leta je preimenovana u inicijativu „Otvoreni Balkan“, izuzetno značajna za svakovrsnu saradnju i jačanju pozicije regiona na evropskom i na svetskom putu.

Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma o uzajamnom priznavanju i zameni vozačkih dozvola između Vlade Republike Srbije i Narodne Republike Kine, naravno da će u danu za glasanje SPS dati punu podršku ovom sporazumu.

U tom kontekstu bih želeo nešto više da kažem o bilateralnim odnosima sa Narodnom Republikom Kinom, kao i o ulozi i značaju Narodne Republike Kine za našu ekonomiju. Ne treba zanemariti: ukupne investicije u ovom trenutku u Srbiji Narodne Republike Kine su osam milijardi evra, ali mi govorimo samo o započetim investicijama. Šta je sa sporazumima koji se pripremaju, koji su potpisani, ugovorima koji su potpisani? Dakle, oni su daleko veći. Za pet godina je trgovinska razmena sa Narodnom Republikom Kinom porasla tri puta, i to sasvim dovoljno govori o dobrim odnosima sa Narodnom Republikom Kinom.

Naše države vezuje i tradicionalno prijateljstvo, uzajamno poverenje, međusobna podrška po važnim pitanjima, a jedan od najvažnijih spoljnopolitičkih prioriteta Srbije jeste dalje produbljivanje sveobuhvatnog strateškog partnerstva i saradnja na svim poljima koja je intenzivirana u poslednjih pet godina sa ovom nama prijateljskom državom.

Ranije uspostavljeni odnosi strateškog partnerstva između Republike Srbije i Narodne Republike Kine dodatno su produbljeni 2013. godine tokom vlade tadašnjeg predsednika, sada Narodne skupštine, Ivice Dačića, a na najviši nivo sveobuhvatno strateško partnerstvo podignuti su 2016. godine, tokom vlade Aleksandra Vučića, kada je Srbiju posetio predsednik Narodne Republike Kine, Si Đinping. Ta poseta ocenjena je kao istorijska, a to je ujedno i bila prva poseta na najvišem nivou nakon tri decenije, čime su odnosi naše dve zemlje podignuti na nivo sveobuhvatnog strateškog partnerstva.

Kineska strana posebno ceni posetu u vreme početka pandemije Kovid-19, tadašnjeg ministra spoljnih poslova Ivice Dačića, koji je bio jedini strani diplomata koji je u sred pandemije obišao Narodnu Republiku Kinu.

Naši odnosi su razvijeni na različitim nivoima vlasti, a njihovo unapređenje rezultiralo je i potpisivanje Protokola o uspostavljanju Komisije za saradnju Narodne skupštine Republike Srbije i Svekineskog narodnog kongresa, čime je formirano zajedničko parlamentarno telo u cilju novog većeg stepena saradnje. Parlamentarna diplomatija i parlamentarna saradnja naše dve zemlje unapređena je i aktivnostima Poslaničke grupe prijateljstva sa Kinom, koja je među najbrojnijima u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Republika Srbija pridaje ogroman značaj inicijativi predsednika Si Đinpinga, „Pojas i put“, kao razvojne strategije Narodne Republike Kine u okviru koje je predviđena čvršća saradnja Narodne Republike Kine sa Evroazijom. U tom kontekstu, Srbija je pokazala veliku zainteresovanost za različite oblike ekonomske saradnje sa Kinom i mnogi zajednički projekti su u toku, pored zajedničke izgradnje različitih infrastrukturnih projekata izgradnje železnice, izgradnja auto-puteva.

Inicijativa „Pojas i put“ obuhvata i projekte u oblati energetike, izgradnju informacionih i telekomunikacionih objekata, mrežu slobodne trgovine, olakšanje međusobne trgovine, investiranje, finansijske saradnje, finansijske saradnje, saradnje u zaštiti životne sredine i brojne druge.

Upravo trilateralni projekat modernizacije i rekonstrukcije pruge Beograd – Budimpešta, jedan je od najvažnijih projekata Inicijative 17+1, jer je to prvi prekogranični projekat koji zajednički realizuje Srbija, Kina i Mađarska, u okviru saradnje Kine i zemalja centralne Istočne Evrope, koji je od ogromnog značaja za Srbiju, ali i za zemlje čitavog regiona.

Pored projekta modernizacije pruge Beograd – Budimpešta, ostali dosadašnji projekti koji su od izuzetnog značaja za saradnju dve države i predstavljaju uspešan primer saradnje jeste izgradnja mosta „Mihajlo Pupin“, izgradnja deonice puta „Miloš Veliki“, zatim tu je Železara Smederevo, rekonstrukcija termoelektrane Kostolac, izgradnja fabrike guma u Zrenjaninu, kao i kineske fabrike u Kragujevcu za proizvodnju komponenti za unutrašnjost automobila fabrike automobilskih delova u Loznici, a započeta je izgradnja i Naučno-tehnološkog parka u Borči i mnogo toga još.

Kineska kompanija „Ziđin“ postala je strateški partner RTB Bor, a pre kratkog vremena je otvorila i novi rudnik Čukaru Peki kod Bora.

Možemo stoga za našu dugogodišnju saradnju sa Republikom Kinom reći da je prosperitetna u obostranom interesu naših naroda i nadamo se da će naš cenjeni, pouzdani poslovni partner Kina i kineske kompanije nastaviti sa investicijama u Srbiji.

Dakle, u Boru potpuno novi rudnik. Plata u Boru je bila 2018. godine 68.200 dinara. Danas je 98.000 dinara. Obećanje kineskih partnera je da će krajem godine biti i preko 100.000 dinara, što dovoljno govori o ekonomskoj saradnji NRK i Srbije.

Možemo s toga za našu dugogodišnju saradnju sa NRK reći da je prosperitetna u obostranom interesu naših naroda i nadamo se da će kao cenjeni i pouzdani poslovni partneri Kina i kineske kompanije nastaviti sa investicijama u Srbiji.

Da podsetim da u 2020. godini, recimo, samo obim razmene naše dve zemlje bio je impozantan i iznosio je čak 3,2 milijarde evra. To dovoljno svedoči o činjenici da je u pogledu ekonomske saradnje Kina najvažniji partner Srbije. Pre svega, u pitanju su infrastrukturne investicije.

Posebno i uvek treba istaći podršku i pomoć Kine u borbi protiv Kovida 19, što je po ko zna koji put potvrdilo da u Kini imamo iskrenog, da imamo tradicionalnog prijatelja. Doprinos Kine Republici Srbiji u borbi protiv korone je od nemerljivog značaja. Kina je pomogla Srbiji da na vreme dobije ogromnu količinu medicinske opreme, respiratore. Kineski lekari su došli kod nas i ne samo to, dobili smo ogroman broj vakcina iz Kine.

Takođe, tu je i izgradnja fabrike za proizvodnju vakcine „Sinofarm“, zajedno sa našim prijateljima iz Kine i UAE. Kapacitet će biti dva miliona, što znači da ćemo moći da pomognemo i državama u regionu, jer Srbija je, kao što sam rekao, mnogo puta do sada simbol novih vrednosti i spremna da pruži ruku svima.

Podsetio bih, to prijateljstvo je višedecenijsko, tradicionalno iako su naše dve zemlje udaljene. Podsetio bih ovom prilikom na jedan često zaboravljen detalj našeg prijateljstva, gospodine ministre, a vi ćete se setiti, a to je „Valter“. Naš pokojni filmski velikan Bata Živojinović i njegov film „Valter brani Sarajevo“, koji je najgledaniji strani film u Kini već decenijama, koliko mi je poznato, Poslanička grupa prijateljstva sa Republikom Kinom ima inicijativu da se u okviru novog Kineskog kulturnog centra u Beogradu formira posebna filmska soba koja će biti posvećena pokojnom Velimiru Bati Živojinoviću.

Sve ovo nosi ključnu poruku da ništa nije daleko, pa ni Kina. Vezuje nas sve jače prijateljstvo, ali i obostrani ekonomski interes i prosperitet naših država i naša dva naroda. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Uvaženo predsedništvo, najpre još jednom koristim priliku da porodici našeg uvaženog kolege Muamera Zukorlića, njegovoj stranci i čitavoj islamskoj zajednici izrazim najdublje saučešće.

Što se tiče pitanja, danas kada država Srbija ekonomski jača i postaje pouzdan i poštovan politički partner, stabilan politički partner, kada predlaže regionalne inicijative u korist upravo stabilnosti regiona, organizuje svetske samite i učestvuje na događajima važnim za čitav svet, pojave se srbomrsci kojima sve to smeta i koji bi Srbiju i srpski narod radije videli na kolenima i zato nikada ne miruju. Šetajući po svetu, blate svoj narod i svoju državu, a sve se nadajući da će upravo od te Srbije koju mrze i ponižavaju dobiti glas za preuzimanje vlasti.

Nije teško pogoditi da su u pitanju Dragan Đilas i njegovi kompanjoni koji ovih dana krstare po Americi lobirajući upravo protiv svoje države, protiv Srbije, a lobisti su im isti oni kongresmeni koji lobiraju za Albance i Bošnjake iz Prištine i za nezavisno Kosovo. To su isti oni koji su bili za bombardovanje Srbije, to su isti oni koji su bili za uvođenje sankcija Srbiji i to su isti oni koji su se borili za usvajanje rezolucije kojom bi Srbija bila genocidna država, a Srbi genocidan narod.

Nije im za blaćenje Srbije bio dovoljan ni prostor Srbije ni Evrope, pa su se svi kolektivno prebacili u Ameriku, gde je svakodnevno napadaju i obezvređuju svoj narod i svoju državu, zaputili su se i do Amerike da se preporuče kao neprikosnovene demokrate. Ali, nije njima do demokratije, daleko od toga, njima je do njih i njihovih ličnih interesa.

Da im nije ni do Srbije ni do Kosova i Metohije, koje bi rado predali i finom i kulturnom gospodinu Kurtiju, jer za Kurtija sami kažu da je veliki intelektualac i patriota, sami potvrđuju time što su Kurti i Đilas izabrali upravo iste američke lobiste, verujemo sasvim slučajno.

Očigledno je da je njihov interes za umnožavanje bogatstva preči od svega drugog. Tako saznajemo iz medija da Šolak plaća sedam američkih kompanija i lobista kako bi uništio „Telekom“ i spasao od sigurne propasti svoj SBB koji posluje u okviru njegove „Junajted grupe“, koja je dužna čak četiri milijarde. Verovatno misle da će svoje medijsko carstvo spasiti medijskim udarima na Srbiju i srpsko rukovodstvo dodvoravajući se onima koji otvoreno rade protiv Srbije i naših državnih i nacionalnih interesa.

Ova američka turneja dugo je pripremana i obilato verovatno plaćena. Oni su, prema pisanju medija u SAD, angažovali lobiste bliske Albancima kako bi im pomogli da politički ugroze „Telekom“ i izdejstvuju američke sankcije prema „Telekomu“, dakle prema Srbiji. Taj uticaj dobro plaćenog lobiranja nije naivan, jer je grupa američkih kongresmena koji rade i za Albance sa Kosova i Metohije uputila pismo predsedniku Bajdenu u kome neosnovano optužuje Srbiju. Optužuju Srbiju za slobodu medija, optužuju Srbiju za korupciju. Zamislite, Đilas je našao da govori o slobodi medija danas, a nije se setio 2011. godine nakon sastavljanja vrlo preciznog i jasnog izveštaja Verice Barać, gde stoji čiji je bio svaki sekund vremena na medijima nacionalne frekvencije. Ako je i od Đilasa, zaista je mnogo. Istina, ne bi nas i danas začudilo da ponovo, kao što su to tražili 1999. godine, zatraže i bombardovanje Srbije, jer šta će njima neposlušna Srbija kojoj ne mogu da budu vlast, naravno, ako je moguće bez izbora. Lepo su se udružili sa svim rasturačima srpske države.

Sramota je, Dragane Đilase, da toliko mrziš svoj narod. Za tebe ništa nije sveto, nijedna srpska žrtva, nijedan proteran Srbin sa prostora Kosova i Metohije. Za tebe nije sveta na Pećka patrijaršija, ni Gračanica, ni Samodreža crkva, za tebe nije svetinja nijedan zapaljeni manastir, ni onaj krst koji su Albanci skinuli sa kupole naše crkve. Ti se klanjaš i Aljbinu Kurtiju, koga ste, zajedno sa 1.400 albanskih terorista koji su 90-ih godina žarili i palili na Kosovu i Metohiji, 2001. godine iz zatvora pustili vi upravo dosovci. Očigledno je, tvoje su svetinje nešto drugo, novac kome se klanjaš i kojim kupuješ, ali čast se nikada ne može kupiti.

Zato bih danas postavio pitanje Vladi, činjenica je da se već dugo vremena bavimo Đilasom, Šolakom i njihovim medijskim mahinacijama i malverzacijama, njihovim ogromnim kapitalom, ali ovo što poslednjih dana čine, njihovo otvoreno lobiranje protiv Srbije i ruženje našeg naroda svuda po svetu predstavlja ozbiljan politički atak na Srbiju, i to dobro plaćen.

Moje pitanje Vladi bi bilo – da li Vlada poseduje informaciju o njihovim dugovanjima državi i koliko građane Srbije košta njihovo lobiranje protiv Srbije? Zahvaljujem, predsedniče.
Zahvaljujem, uvažena potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije.

Poštovana ministarko, poštovani predstavniče ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 9. se zapravo nadovezuje na ono o čemu je maločas govorila moja uvažena koleginica Snežana Paunović, odnosi se na polaganje zakletve zamenika Zaštitnika pred predsednikom Narodne skupštine, kao što je to i do sada bilo, naravno, u okolnostima da se prihvati amandman o izboru zamenika u Narodnoj skupštini.

Polaganje zakletve, kao što je to koleginica istakla, jeste jedan svečan čin i svečano obećanje da će dužnost obavljati u skladu sa Ustavom, u skladu sa zakonom. Smatramo da taj čin ima i institucionalni značaj, ali i da samoj ličnosti zamenika ta vrsta davanja javnog institucionalnog značaja, obećanja treba da bude dodatni motiv i da doprinese afirmaciji, dužnosti koju obavlja.

Čast je, morate priznati, pred Narodnom skupštinom, pred predsednikom Narodne skupštine Republike Srbije položiti i potpisati zakletvu koja ostaje i kao trajni dokument na taj svečani čin.

Sa druge strane, ovde govorimo o nezavisnim telima, telima koja podnose izveštaje Narodnoj skupštini Republike Srbije, tela koja biraju, konkretno Zaštitnika građana bira Narodna skupština Republike Srbije i mi smo smatrali da je potpuno logično da, shodno svemu tome, upravo zakletvu polaže i Zaštitnik i zamenici Zaštitnika, ne ulazeći u broj zamenika Zaštitnika pred Narodnom skupštinom Republike Srbije.

Dozvolite da kažem samo još nekoliko reči vezano za samu temu, jer smatram da je od velike važnosti i značaja.

Dakle, razgovarali smo i tokom rasprave u načelu o Zaštitniku građana i mi se slažemo sa svim sugestijama i predlozima, kao poslanička grupa, a koji su se mogli čuti na račun rada Zaštitnika građana na neke stvari nije odreagovao a trebao je da odreaguje kao neko ko je Zaštitnik svih građana Republike Srbije. Dakle, o ulozi i značaju Zaštitnika građana kao nezavisnog i samostalnog državnog organa govorili smo dosta, u načelnoj raspravi o predlogu novog zakona, danas u ovoj raspravi u pojedinostima dosta je bilo reči o ulozi ovog nezavisnog državnog organa sa ogromnim ovlašćenjima, ali nije na odmet ponovo, radi javnosti, podsetiti na činjenicu da je u pitanju Ustavom definisan organ iz čega proističe njegova odgovornost.

Dakle, Zaštitnik građana je, shodno tome, zadužen da štiti prava građana, kontroliše rad državnih organa, pravobranilaštva, svih ostalih organa i svih ostalih organa, organizacija i preduzeća koja imaju javna ovlašćenja. Dakle, veliki korpus ovlašćenja, odgovornosti i obaveza.

Njegov suštinski zadatak je i to da kroz svoj rad stalno unapređuje poštovanje pre svega sloboda i prava, da afirmiše i insistira na zakonitosti u radu državnih organa, čime na svoj način utiče na jačanje pravne države i to je ono za šta se svi mi zalažemo i danas kada govorimo o raspravi u pojedinostima, ali i kada smo govorili o raspravi u načelu o Zaštitniku građana.

Da podsetimo i na to da Zaštitnik građana, kao što je već rečeno, uživa imunitet kao narodni poslanik. Upravo taj imunitet koji uživa omogućava mu nezavisnost, omogućava mu samostalnost u radu, ali i ogromnu odgovornost da upravo zahvaljujući svemu tome postigne određene rezultate, da realizuje one ciljeve i zadatke koji su pred njim postavljeni.

Upravo za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini koja ga bira i kojoj je dužan da podnese godišnji izveštaj o radu.

U ovom sazivu predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, gospodin Ivica Dačić, je uveo praksu da se o izveštajima nezavisnih organa regulatornih tela raspravlja u plenumu tako da se obezbeđuje još veća transparentnost, još veća javnost u radu i u kontrolnom radu. U tom smislu želim da pohvalim rad i odgovornost sadašnjeg Zaštitnika građana koji povodom prethodnog izveštaja od njegovog izbora 2017. godine, uz sve one sugestije i predloge koji su se mogli čuti, dakle, do poslednjeg izveštaja ovde pred narodnim poslanicima je obrazlagao svoj rad. Reći ću zašto ovo posebno ističem.

Moram da podsetim na taj neki prethodni period i na ponašanje prethodnog Zaštitnika građana, iako je o tome već bilo govora danas. Znamo da se radi o bivšem Zaštitniku građana Saši Jankoviću, koji je, slobodno možemo reći, na neki način narušio dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije više puta tako što je imajući sve nadležnosti, znajući šta je njegova odgovornost, znajući jako dobro šta je njegova obaveza ignorisao rad Narodne skupštine, ignorisao rad resornih odbora, kojima je morao da odgovara na pitanja kada konkretno govorimo o izveštaju o radu Zaštitnika građana.

Izgleda da je pogrešno shvatio svoju ulogu, pa se usmerio na zaštitu samo, rekao bih sa sigurnošću, svojih prava. On nije nalazio za shodno ni da se pojavi pred članovima nadležnog skupštinskog odbora prilikom razmatranja izveštaj o njegovom radu, to mu je izgleda bilo ispod časti, jer je sebe video na nekom definitivno drugom mestu, kasnije smo videli i na kom, a danas se o tome između ostalog i javno govori.

Zatim, ako je neko kršio Zakon o sukobu interesa, pa onda je to upravo bivši Zaštitnik građana Saša Janković. Ja nisam pravnik, ali smatram da ako je neko bio u sukobu interesa i kršio zakon onda je upravo to on, koji bi trebao da štiti građane i njihova prava od nesavesne i nestručne državne administracije i državnih organa, a ako je i iko bio tada nesavestan i neodgovoran to je upravo bio tadašnji Zaštitnik građana gospodin Saša Janković.

Sećamo se rasprava o takvom njegovom ponašanju uglavnom u njegovom, nažalost, odsustvu, nikada u prisustvu kako bi dobili odgovore na pitanja koja smo postavljali kao narodni poslanici, kao neko ko predstavlja građane i ko ima potpuno pravo da postavi pitanje onome koga je ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije i izabrao.

Nije nam poznato čija je to ljudska i manjinska prava zapravo on u tom periodu štitio osim što je gradio i trasirao, pokušao da izgradi i trasira neki svoj put.

Istina, pojavio se u medijima onda kada je trebalo voditi predsedničku kampanju. Dakle, nije našao za shodno da se pojavi na sednici odbora, da udostoji poslanike, da im odgovori na pitanja, konkretno o izveštaju o radu, o njegovom radu, ali je našao za shodno da se pojavi onog trenutka u skupštinskom holu kada je započela izborna kampanja, iako smo sve vreme govorili da se Zaštitnik građana više bavi političkim floskulama, političkim temama, da više iznosi političke konstatacije nego što se konkretno bavi poslom i nadležnostima koje su definisane konkretno Zakonom o Zaštitniku građana.

Da podsetimo da je jedan od uslova za izbor Zaštitnika i to da poseduje visoke moralne, stručne kvalitete, što se za prethodnog Zaštitnika ne bi sa sigurnošću moglo reći. Ne samo da se nije mnogo mešao u svoj posao, već je i sam kršio zakon. Od njega koji je sebe video kao nekog nazovite političkog lidera na svu njegovu žalost, propalog, građani nisu mogli da se zaštite ni od njegovog nezakonitog rada, ni od kršenja svih apsolutno svih moralnih postulata. On se nije mnogo brinuo ni za to što je političkog delovanje Zaštitnika građana zakonom zabranjeno. Dakle, vrlo precizno i jasno delovanje, političko delovanje Zaštitnika građana je zakonom zabranjeno. Naprotiv, politički se aktivirao baš u vreme vršenja javne funkcije Zaštitnika građana, kandidovao za predsednika države, vodio javnu političku kampanju koja podrazumeva iznošenje političkih stavova, a kakva mu je bila kampanja, to nam je već jako dobro svima poznato.

On se takođe mešao i u rad Vlade Republike Srbije, mešao se u rad predsednika Republike, legitimno izabranog predsednika Republike iako u Zakonu o Zaštitniku građana jasno piše da on ne može kontrolisati rad Narodne skupštine, predsednika Vlade i Ustavnog suda. Ni na to se nije obazirao jer ga je vodio njegov politički interes, a ne ustavna i zakonska obaveza da kao Zaštitnika građana bude van politike. Zato je dobro što u ovom Predlogu zakona jasno piše da Zaštitnika građana ne može biti član nijedne političke stranke, sa čime se mi u potpunosti slažemo i sa čime smo u potpunosti saglasni. Zahvaljujem predsedavajući.
Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče, gospodine Orliću.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što postavim pitanje, gospodine Orliću, znam da po Poslovniku na početku sednice utorkom i četvrtkom, kada se postavljaju pitanja neposredno pred nastavak sednice, nije moguće ukazati na povredu Poslovnika, ali ja želim da zamolim, niste vi predsedavali, želim da zamolim vas i sve koji su predsedavali, da poštuju Ustav Republike Srbije, a to pre svega mislim, postajem i sam sebi po malo dosadan, ali ću uvek to ponavljati, Sandžak ne postoji. Postoji Raško upravni okrug.

Ja sam ubeđen da će sva pitanja koje je postavio kolega biti rešena i da će Ministarstvo rudarstva i energetike izaći u susret, kako to oni kažu, koalicionim sporazumom, ali vas molim Raško upravni okrug. To je ono na čemu insistira poslanička grupa SPS, jer svako do nas, 250 ovde, se obavezao da će poštovati, potpisujući zakletvu, da će poštovati Ustav Republike Srbije.

Moje pitanje je danas sledeće.

Naime, pitanje KiM naša su svakodnevna briga i pitanje od životnog značaja za našu državu, a ovoga puta želim da skrenem pažnju na veliki broj vesti koje su poslednja dva dana prisutni u medijima, a odnose se na intenzivnu militarizaciju, odnosno naoružavanje Prištine. Uz pomoć svojih spoljnih pomagača, Priština se naoružava, čime se krši pre svega Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN, koja podrazumeva da jedine oružane snage na prostoru KiM mogu biti mirovne snage UN, odnosno KFOR, ali na žalost nije tako.

Pre svih pitanja, pre je pitanje za mene, da li je naoružavanje Prištine uz pomoć spoljnih pomagača u suštini znači da upravo oni koji naoružavaju Prištinu, ne rade to samo radi Prištine, već i da namerno podgrevaju sukobe sa Srbijom ne bi li ostvarili svoje interese na zapadnom Balkanu koji jeste ranjiv zato što je svojevrsna zona preplitanja različitih vojnih političkih apetita i interesa.

Dnevna štampa, ali i ozbiljni vojnopolitički analitičari u vezi sa tim kažu da zapad planski naoružava Kosovo koje je u skladu sa Rezolucijom 1244 pod patronatom UN, a KFOR je kao mirovna misija UN dužan da se stara o miru i bezbednosti svih na KiM.

Uprkos tome što se nanosi ogromna šteta ugledu UN, na ovo naoružavanje Svet bezbednosti ne reaguje. Ne reaguje, nažalost, ni EU. Ovakva slika ćutanja i izostanka adekvatne reakcije međunarodnih institucija se, nažalost, ponavlja poslednjih meseci, što zabrinjava i navodi na pomisao da se otvoreno krše međunarodni akti i da oni koji su zaduženi da čuvaju mir u svetu nisu u stanju da ispune svoju misiju, ne zato što to nije moguće, već zato što su mnogi koji su bili na čelu KFOR-a situaciju merili dvostrukim aršinima i dvostrukim standardima.

Verujemo, međutim, da će novo postavljenje general Kjarija, koji je stigao iz Mađarske, imati prilike da realno sagleda situaciju i vidi ko je zaista pretnja miru i sigurnosti na Kosovu i Metohiji i da o tome obavesti svoje pretpostavljene, da obavesti o tome da se Priština naoružava.

Mediji saopštavaju da je Priština kupila od Bosne i Hercegovine 3.000 protivoklopnih ručnih bacača, da su nabavili 150 avionskih topova, a da sa zapada nabavljaju 12.000 minobacačkih mina. Ova agresivna i protivpravna militarizacija Prištine, s ciljem stvaranja sopstvene vojske iako nije država i pod protektoratom UN, govori u prilog tome da se svim sredstvima pojačava pritisak na Srbiju.

S tim ciljem je i najavljeno zauzimanje trafostanice Valač, koja se nalazi na severu Kosmeta u opštini Zvečan, preko koje sever Kosova i Metohije i u akumulaciju Gazivode dolazi više od 80% struje iz centralne Srbije. Takva mogućnost ravna je katastrofi, jer bi sever Kosmeta na kome živi srpsko stanovništvo ostalo potpuno bez snabdevanja električne energije. O tome sam već govorio prošli put.

Ove pretnje su očigledan plan Prištine i njihovih saveznika da se Srbija uplaši i odustane od svojih prava. Jasno je i to da militarizacija, odnosno naoružavanje Prištine nije dozvoljeno, ali, nažalost, slabost i ćutanje čitave međunarodne zajednice ide na ruku prištinskim separatistima. Naravno, Srbiji je potpuno jasno da su ovakvi militarni potezi Prištine uvek aktuelni onda kada treba bilo kakav dijalog blokirati. Dok ne pristaju ni na šta, Srbija čini ustupke i zalaže se za obostrano prihvatljivo rešenje.

Moje pitanje je više podrška našem rukovodstvu, da i dalje čini sve napore da diplomatskim sredstvima sačuva državni suverenitete i integritet i da nikada ne odustane od zaštite Kosova i Metohije i svog naroda.

Istovremeno, moje pitanje Vladi Republike Srbije, i sa time završavam, bi bilo da li Republika Srbija kao članica UN može da od UN zatraži poštovanje Rezolucije 1244, odnosno da obezbedi uslove da snage KFOR-a, u skladu sa Rezolucijom 1244, održavaju mir i bezbednost, ne samo Srba, već i ostalih građana koji žive na prostoru Kosova i Metohije? Da li je u tom smislu moguće zatražiti veće prisustvo pripadnika KFOR-a pre svega, koji bi u slučaju militantnog ponašanja Prištine mogli da obezbede mir i prava srpskog naroda na život u svojim domovima? Zahvaljujem.
Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče, gospodine Orliću.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, dakle, reč je o trećem zajedničkom jedinstvenom pretresu: Predlog odluke o dopuni Odluke o prestanku funkcije i imenovanju u Republičkoj izbornoj komisiji, kao i o Predlogu odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela poslanička grupa SPS.

Naravno, kao predlagač, najpre ću obrazložiti o čemu je reč kada govorimo o Predlogu odluke o izmenama Odluke o sastavu Odbora. Došlo je do određenih izmena u poslaničkoj grupi do rotacije, kako mi to kažemo, i zamene poslanika i potpuno je logično da novi poslanici dobiju određeno članstvo u odborima, naravno, shodno Poslovniku o radu.

Mi smo ovaj predlog podneli ne po hitnom postupku, već onako kako je to, između ostalog, dogovoreno i kako je to, između ostalog, insistirano, da izbegavamo hitan postupak, već da idemo u redovnu proceduru.

Dakle, shodno tome, mi smo izvršili određene izmene u odborima i potpuno smo ubeđeni da će poslanici i poslanice koje smo predložili u resorne odbore odgovorno, ozbiljno i posvećeno obavljati svoj posao, jer smatramo, poslanička grupa SPS smatra da je rad resornih odbora od izuzetne važnosti i značaja, jer svaki zakonski predlog koji se nađe pred nama u plenumu najpre prolazi resorni odbor.

Resorni odbor je prilika da se neposredno pre samog plenuma, pre same sednice, upute određene sugestije, daju određeni predlozi ili formulišu odborski amandmani, ukoliko je to neophodno.

Što se tiče Predloga odluke o dopuni Odluke o prestanku funkcije i imenovanju Republičke izborne komisije, takođe, iskoristiću priliku kao predstavnik predlagača da se osvrnem i na ovu temu, jer smatram da je izuzetno važno i pokušaću da napravim jednom paralelu sa svim onim dešavanjima koje smo imali proteklih nekoliko meseci, a tiču se konkretno međustranačkog dijaloga.

Dakle, sama zamena, odnosno sam predlog odluke nije sporan i on, naravno, imaće podršku poslaničke grupe SPS u danu za glasanje, ali kažem, upravo zato što govorimo o Republičkoj izbornoj komisiji, koja je bila tema onoga o čemu smo razgovarali nekoliko meseci unazad, ja želim da napravim jednu retrospektivu svih dešavanja i želim da otvoreno danas, obzirom da smo imali ono pravilo „četn haus“, pa nismo mogli da govorimo o međustranačkom dijalogu koji se vodio i na jednom i na drugom koloseku, ali obzirom da je završen i međustranački dijalog sa evropskim parlamentarcima, obzirom da je završen i međustranački dijalog i da je potpisan sporazum sa predstavnicima političkih stranaka koji nisu želeli da razgovaraju sa evropskim parlamentarcima, mislim da danas možemo otvoreno da govorimo o svemu ovome.

Najpre, želim da kažem da kada je reč o samom međustranačkom dijalogu, cilj učešća poslaničke grupe SPS u međustranačkom dijalogu je bio da pokušamo da zajedno sa našim koalicionim partnerima iznađemo određena rešenja, iznađemo kompromis, poštujući pre svega različitosti, ali poštujući Ustav i poštujući zakone koje smo usvojili u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Srbija je slobodna i demokratska država i naravno da izražavamo spremnost da uvek razgovaramo o izbornim uslovima, ukoliko postoje, i da ih prihvatimo, naravno, ukoliko postoje opravdane sugestije, opravdani predlozi, koji će biti iskorak napred, kada konkretno govorimo o izbornom procesu i kada konkretno govorimo o izborima koji će 3. aprila 2022. godine biti održani u Srbiji, mislim na predsedničke, gradske i vanredne parlamentarne izbore.

Socijalistička partija Srbije se opredelila da učestvuje u razgovorima, kako mi kažemo, na oba koloseka. I smatramo da je jako dobra inicijativa predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, u dogovoru sa predsednikom Republike, jer veoma je važno bilo prisustvo i predsednika Republike, naravno, na ovom drugom koloseku, kada je reč o političkim strankama koje ne žele razgovor sa evropskim parlamentarcima, kao neko ko je faktor političke stabilnosti u ovom trenutku u Srbiji.

Dakle, mi smo se opredelili da učestvujemo u razgovorima na oba koloseka, želeći da saslušamo sugestije i predloge, a važno je da postoje oba koloseka, jer ovo je prosto proces iz kojeg ne možete isključiti nikoga. Ne možete isključiti nijednu političku stranku, a red je da čujete, ukoliko imaju određene sugestije i predloge.

Mislim da, reći ću najpre, kada je reč o međustranačkom dijalogu sa evropskim parlamentarcima, potpuno jasno i potpuno precizno, pošto se već nekoliko meseci unazad dezavuiše javnost od strane jednog dela opozicije, da je bojkot razlog zašto smo mi kao vladajuća koalicija razgovarali sa evropskim parlamentarcima. To je notorna laž.

Dakle, mi smo razgovarali sa evropskim parlamentarcima jer je zaključak prve runde, odnosno prve faze međustranačkog dijaloga bio da odmah nakon izbora nastavimo razgovore o izbornim uslovima.

Takođe, želim da napomenem da sve ono što je bilo definisano tokom prve faze međustranačkog dijaloga je implementirano, više od 95% agende koju smo zajedno definisali je implementirano.

Dakle, nikakav bojkot nije razlog. Bojkot je propao i to je danas svima jasno, ali definitivno nije jasno onima koji su izbore bojkotovali.

Najpre, nismo mi ti koji su pozvali evropske parlamentarce da razgovaramo o izbornim uslovima, pošto nam vrlo često neke političke stranke to spočitavaju. Većina vas je sedela u ovim skupštinskim klupama 2019. godine. Tada je predsednica Narodne skupštine Republike Srbije bila gospođa Maja Gojković. Ona je još u martu mesecu pozvala sve poslaničke grupe na razgovor, da razgovaramo o radu parlamenta, da razgovaramo o izbornim uslovima, kako da unapredimo parlamentarni dijalog, kako da unapredimo parlamentarnu praksu, kako da unapredimo parlamentarizam u Srbiji. Niko se, ali apsolutno niko nije odazvao.

Nakon toga imamo bojkot jednog dela opozicije u radu Narodne skupštine Republike Srbije. Zašto bojkot? Kažu nije im omogućena demokratska rasprava i demokratsko sučeljavanje mišljenja, što je notorna laž opet, još jedna notorna laž u nizu laži koje ću danas izneti.

Dakle, ni jednog trenutka nisu postojali dvostruki standardi i dvostruki aršini. Njihov izlazak je upravo nemoć, odraz nemoći i političke impotentnosti da kroz demokratsku raspravu i argumentovano sučeljavanje mišljenja pokažu svoju snagu. Onda su svi zajedno izašli u ovaj skupštinski hol i jedini zahtev koji su tada imali je bio raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.

Kada su shvatili da bi vanredni parlamentarni izbori za njih bili politički krah i da ih ne bi politički preživeli, da bi bili pluskvamperfekat političke scene Srbije, morali su nečega da se dosete. Dosetili su se da pozovu u pomoć evropske parlamentarce, misleći da će evropski parlamentarci izvršiti nekakav pritisak na vladajuću koaliciju u Srbiji, misleći da će ih evropski parlamentarci, što je bio krajnji cilj, bez izbora dovesti do vlasti i privilegija. Ne može, dame i gospodo. Demokratija u Srbiji se ostvaruje samo na izborima i izbori mogu promeniti politički kurs Srbije.

Dakle, nismo mi insistirali na razgovoru sa evropskim parlamentarcima. Zašto ga nismo odbili? Da smo odbili razgovor sa evropskim parlamentarcima ispalo bi da vladajuća koalicija nešto želi da prikrije, da vladajuća koalicija želi nefer i nedemokratske izbore, što se ni jednog trenutka nije dovodilo u pitanje. Dakle, tada je izmišljena floskula izborni uslovi.

Izborni uslovi su za njih su bili samo farsa i zamajavanje javnosti. Nisu njih interesovali izborni uslovi, već su želeli sebe da predstave srpskoj javnosti kao žrtvu, da svoju inferiornost pretvore u oružje, iako su unapred znali šta će biti njihov krajnji politički potez, a to je bojkot izbora. Ovo sam morao da kažem iz jednog prostog razloga, jer, kažem, već nekoliko meseci u nazad se dezavuiše javnost Srbije da smo mi primorani da razgovaramo sa evropskim parlamentarcima i da nas je bojkot primorao na to, što apsolutno nije tačno i što apsolutno ne stoji.

Tokom prve faze, podsetiću vas, međustranačkog dijaloga mi smo nastupili vrlo konstruktivno, vrlo korektno i vrlo konkretno i u Republičkom parlamentu smo shodno dogovoru sa evropskim parlamentarcima i sa strankama koje su učestvovale u razgovoru usvojili pet zakonskih predloga, što nam je kasnije spočitavano, kao negativno u izveštaju Evropske komisije, da smo u periodu izborne godine menjali izborno zakonodavstvo. Tu nisu mislili sigurno na ove zakone na kojima su oni insistirali, već na snižavanje cenzusa sa pet na tri posto, što opet nije išlo u prilog vladajućoj koaliciji, već se time stvarala mogućnost da oni koji su daleko od cenzusa od pet posto imaju mogućnost da imaju svoje predstavnike u Republičkom parlamentu i da Republički parlament bude jedan relevantan prikaz javnog mnjenja u Srbiji, da pokušamo da politiku sa ulice vratimo tamo gde joj je mesto u parlament. Nisu to shvatili na najbolji način.

Prihvatili smo drugu fazu međustranačkog dijaloga, govorim sada o međustranačkom dijalogu sa evropskim parlamentarcima. Konkretno, kada smo došli do završnog dokumenta, ni taj završni dokument nije odgovarao onima koji su prizvali evropske parlamentarce i sve vreme razgovarali sa njima. Da se razumemo, svaka poslanička grupa, svaka politička stranka je imala mogućnost da dostavi svoju platformu, sugestije i predloge kojima smatra da može popraviti izborne uslove u Srbiji.

Mi smo kao stranka, poštujući institucije sistema, tu platformu dostavili Narodnoj skupštini, predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije i evropskim parlamentarcima. Dok su druge političke opcije, jedan deo opozicije koji je insistirao na razgovoru sa evropskim parlamentarcima, sve vreme komunicirao, ne sa nama, ne sa Narodnoj skupštinom, opet zaobilazeći institucije sistema, narušavajući dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije, već su direktno razgovarali sa evropskim parlamentarcima i veče uoči zaključaka, konačnih zaključaka, mi smo dobili predlog od jednog dela opozicije.

Taj predlog je, dame i gospodo poslanici, tragikomičan, a gde se traži samostalno gostovanje na RTS i RTV svakog dana od 18.30 do 19.00 časova, gde se traži tri puta nedeljno debatni karakter emisije u kojem će naravno oni učestvovati od 21.00 čas, gde se traži da se imenuje jedno nadzorno telo koje će imati izvršnu funkciju. Da bi došli do izvršne funkcije, morate da dođete do vlasti, a da bi došli do vlasti morate da imate poverenje građana. Zamislite, kažu, Beta, Fonet, Istinomer, KRIK, CINS, Vreme dva puta nedeljno da emituju svoje programe upravo na nacionalnoj frekvenciji, odnosno na RTS-u. Ovu platformu smo mi dobili veče uoči zaključaka koje je definisao Evropski parlament.

Želim da se vratim na zaključke, jer su vezani za RIK i zato samo o ovome govorio i napravio jednu kraću retrospektivu.

Dakle, kada je reč o zaključcima Evropskog parlamenta, dogovor je formiranje privremenog nadzornog tela koje bi se sastojalo od 12 članova. Šest članova bi činili predstavnici REM-a, a šest članova bi dala opozicija. Ovo regulatorno telo imalo bi za cilj da prati rad medija, naročito obraćajući pažnju na rad RTS i RTV, jer to je za njih bilo najinteresantnije.

Takođe, dogovoreno je, kada govorimo o RIK, napravljen je jedan presedan i mislim da nikada ni jedna vladajuća koalicija ovo nije prihvatila i ne bi usvojila kao što je to učinila ova vladajuća koalicija, a to je da umesto 17 članova RIK imamo 23 člana RIK. Dakle, vi jako dobro znate, imamo 17 članova RIK, broj članova se definiše shodno paritetu, odnosno procentualno koliko imate zastupljenost i koji broj poslanika imate unutar poslaničke grupe u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Mi smo dozvolili vanparlamentarnim strankama koje nemaju poverenje građana da imaju svojih šest predstavnika i šest zamenika i to su zaključci koji su za njih bili neprihvatljivi.

Međutim, uveren sam da bi većina opozicije koja je vodila razgovore sa evropskim parlamentarcima ove zahteve prihvatila, ali nije smela. Zašto nije smela? Zato što bi ih Đilasovi mediji ocenili kao nekoga ko sarađuje sa vlašću, a to im svakako nije bio interes. Inače, sam u potpunosti ubeđen da su ovi zahtevi za njih prihvatljivi.

Što se tiče drugog koloseka i što se tiče razgovora sa političkim strankama koje nisu želele da razgovaraju sa evropskim parlamentarcima, mi smo više puta rekli da ti razgovori ipak imaju jedan demokratski duh, da postoji jedan politički prag tolerancije i političke kulture i ono što je jako važno - postoji visok stepen političke odgovornosti. Tu pre svega mislim kada je reč o nacionalnim i državnim interesima, pitanje Kosova i Metohije, Republike Srpske, dakle, tu građani od nas očekuju da se ne delimo na vlast i na opoziciju već da postignemo što širi konsenzus.

Ali, kako je to gospodin Zukorlić, nećete mi zameriti, jednom rekao tokom dijaloga - potpuno je jedna priča kada sedimo i nema kamera, a čim se pojave kamere onda je to druga priča, što se pokazalo onog trenutka kada smo potpisali sporazum, konačno potpisali sporazum sa političkim strankama koje nisu želele razgovor sa evropskim parlamentarcima, njihove konferencije za novinare i njihovo obraćanje u skupštinskom holu u tom trenutku meni je više ličilo na početak izborne kampanje, nego konkretno na ono o čemu smo govorili, a to su izborni uslovi.

Dakle, šta je to što je omogućeno predstavnicima opozicije? Pa, oni će imati oko 85.000 predstavnika koji će kontrolisati biračke odbore, biračka mesta na dan izbora, što bi trebalo da isključi svaku sumnju u legitimitet izbornog procesa. Sporazum predviđa formiranje radnog tela za kontrolu biračkog spiska pomoću koga će predstavnici opozicije svaki dan moći da upoređuju razne podatke među kojima su podaci koliko ima umrlih i onih koji su stekli pravo glasa da bi se otklonile sumnje da lažni glasači glasaju.

Takođe, predstavnici opozicije, što je opet na jedan način indirektno vezano za RIK, jer je vezano za stalni sastav biračkog odbora, predstavnici opozicije imaju po jednog člana, stalnog člana biračkog odbora koji će imati ukupno četiri člana. Opet, stranka koja nije učestvovala na izborima ima stalnog člana biračkog odbora i to je nešto što je prihvatila vladajuća koalicija. Znači osam hiljada predstavnika opozicije u isto toliko biračkih odbora u Srbiji, pri čemu će još najmanje 10 do 20 ljudi iz opozicije kontrolisati izbore na svakom biračkom mestu, gde svaka opoziciona stranka ima prava da ima svog predstavnika.

Može li se u ovom trenutku sa ovakvim sporazumima govoriti o nekakvoj neregularnosti, nefer i nedemokratskim izborima?

Još jednom ponavljam, potpuno sam ubeđen da nijedna vladajuća koalicija ne bi prihvatila ono što smo mi prihvatili tokom međustranačkog dijaloga sa evropskim parlamentarcima, tokom međustranačkog dijaloga sa predstavnicima političkih stranaka koje nisu želele razgovore sa evropskim parlamentarcima.

Veoma kratko ću samo u nekoliko rečenica još nekoliko teza koje su se provlačile. Naravno, uvek se spočitavao taj pritisak na birače. Ovo nema veze sa RIK-om, ali ću iskoristiti priliku da kažem. Uvek se spočitavao taj pritisak na birače. Sada se postavlja pitanje - kako su neke političke stranke 2017. godine konkretno imale svoje predstavnike ovde u Republičkom parlamentu? Da li je to što ih je neko sve zajedno okupio, a ne bih da govorim ko ih je okupio, ali sve zajedno okupio tada i Pajtića i Radulovića i onako sve zajedno skupa, da pozovu svoje birače i da prosto nateraju svoje birače da podrže tu izbornu listu, da li je to pritisak na birače? Ja mislim da jeste.

Evo, reći ću vam konkretne podatke. Recimo, ta izborna lista je na biračkom mestu u Bačkoj Topoli najpre imala 3,5% a na ponovljenim 23,27%. Rejting im je toliko porastao? U Sremskim Karlovcima je 1,31%, na ponovljenim 19,02%, u Jagodini 1,63%, na ponovljenim 22,36%, u Kladovu 2,59%, na ponovljenim 9,70%, Niš opština Pantelej 3,85%, na ponovljenim 15,90%, Vranje, kao primer, 2,71%, na ponovljenim 12,57%.

Jel ovo, dame i gospodo narodni poslanici, jedna vrsta pritiska na birače ili kako se to već drugačije zove?

Druga tema koja je bila interesantna je da se razdvoje parlamentarni od predsedničkih i gradskih izbora. Od uvođenja višestranačkog sistema ja ne pamtim, tu je profesor Jokić, profesore da je praksa bila da se izbori razdvajaju, a konkretno 2004, 2007, 2008, 2012. godina.

Zašto bi razdvajali izbore? Vodimo izbornu kampanju svejedno i za parlamentarne i za predsedničke i za gradske. Ne onemogućavamo građane Srbije ni na jedan način da se izjasne za bilo kojeg predsedničkog kandidata, za bilo koju parlamentarnu listu ili listu na gradskom nivou.

Treća stvar koja je najvažnija, a to je finansijski efekat. U periodu korone, u periodu pandemije mi ćemo organizovati u jednoj godini najpre predsedničke, pa parlamentarne, pa gradske izbore. Zar nije logičnije da taj novac usmerimo tamo gde je u ovom trenutku najpotrebniji, a to je u kovid bolnice, u ambulante, da konačno rešimo pitanje i stavimo tačku na borbu protiv korone?

Još jedna stvar je bila veoma interesantna a to su mediji, sloboda medija. Evropskim parlamentarcima sam lično više puta rekao – vrlo je interesantno da se 2019. godine bavite slobodom medija, a da to niste činili 2011. godine kada je Verica Barać sačinila izveštaj o slobodi medija i vrlo precizno i jasno naglasila ko je vlasnik svake sekunde na pojedinim medijima nacionalne frekvencije.

O slobodi medija govori neko ko kaže – da li podržavate ideju da jednog dana zgrada Pinka bude srušena uz obrazloženje da ne ispunjava komunalne kriterijume ili drugog zakonsko opravdanog razloga, a da se na njenom mestu podigne spomenik slobodi govora pribavljen kroz transparentan proces javne nabavke? Ovo govori jedan od nazovite lidera političke opcije opozicije koji danas kaže – pa nije Brisel jedini koji se pita, obratićemo se mi SAD, dolazi novi ambasador.

Ljudi, nije vam dovoljna podrška ambasada. Potrebna vam je podrška građana i kada kažete – ostrašćenost, revanšizam, lustracija, najpre ne znate šta znači reč lustracija, a lustrirani smo mi iz SPS 31 godinu kao relevantan politički činilac, lustraciju sprovode građani na izborima.

Kada sve to kažete i na kraju kažete – protesti imajte na umu da su vam za te proteste potrebni građani kojih nema.

Što se tiče zastupljenosti u medijima na poslednjim izborima, samo jedan podatak, ovo je zvaničan izveštaj REM-a. U zvaničnom izveštaju REM-a se jasno kaže - drugi po zastupljenosti kada je reč o medijskim uslugama je Savez za Srbiju. Dakle, politička opcija koja nije učestvovala na parlamentarnim izborima. I mi se žestoko borimo protiv toga da političke opcije izborne liste koje bojkotuju izbore ne mogu imati zastupljenost u medijima. A čini mi se da pogrešno tumače i pogrešno analiziraju ravnopravnu zastupljenost u medijima. Ravnopravna zastupljenost u medijima ne znači da ćete se baviti uređivačkom politikom medija. Mediji moraju da budu autonomni i slobodni u odlučivanju.

Što se tiče ravnopravne zastupljenosti, mi smo u Platformi, prof. dr Žarko Obradović i ja, napisali da se zalažemo za ravnopravnu zastupljenost, ali što više tematskih debata, pa, dame i gospodo, izvolite, program, ljude koji su garant za realizaciju tog programa, pa da ukrstimo koplja, a građani neka odluče na izborima kome će ukazati poverenje.

Na kraju, Strategija o privatizaciji medija je napravljena 2000. godine. Tada su privatizovani mediji. Neko je želeo kapitalizam, dobio je kapitalizam. Odakle danas potreba da se meša u privatni sektor?

Dakle, mi možemo, i to smo dogovorili, Javnom servisu proslediti pravilnik. Ali, privatnim emiterima možemo proslediti samo preporuke. Dogovor koji je postignut je da nakon sporazuma koji je potpisan predsednik Narodne skupštine uputi poziv odnosno dopis svim medijima o tome kako su predvideli, na koji način, da izborne liste budu zastupljene tokom izborne kampanje.

Mislim da smo ovim sporazumom, i sa evropskim parlamentarcima i sporazumom koji smo potpisali ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, napravili jedan veliki ustupak, pre svega ustupak, u svakom pogledu, jer sve vreme taj ustupak činimo vanparlamentarnim strankama, nekome ko nema poverenje građana, ali mislim da smo pokazali demokratsku opredeljenost da nemamo šta da krijemo i da ćemo, u potpunosti smo ubeđeni, imati fer i demokratske izbore, a građani će 2022. godine, 3. aprila, reći kome će ukazati poverenje. A tih šest članova RIK i njihovi zamenici i nadzorno telo i sve ono što smo dogovorili ćemo implementirati u periodu koji je pred nama i neka izvole, ako misle da ima bilo šta skriveno u izbornom procesu.

Još jednom, uvažena predsedavajuća, mi ćemo u danu za glasanje, naravno, kao predlagači, podržati ovaj naš predlog koji smo formulisa, ali podržati i predlog poslaničke grupe kada je reč o zameni u sastavu RIK. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče, gospodine Zukorliću.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da, pre nego što postavim pitanje, čestitam godinu dana rada Vlade Republike Srbije, koju je parlament izabrao 28. oktobra 2020. godine, a koja je Vlada kontinuiteta. Vlada koja je nastavila privredne i društvene reforme u Srbiji i treba da dovede Srbiju u svet i dovešće Srbiju u svet razvijenih zemalja.

Ovo je svakako reformska Vlada, kako smo rekli prilikom konstituisanja i formiranja Vlade Republike Srbije, reformska Vlada za teško vreme, Vlada koja je pokazala da onda kada je najteže sistem može da funkcioniše i da ostvaruje dobre rezultate. Svakako je danas prioritetan cilj i rukovodstva Srbije i Vlade da se odbranimo od neprekidnih i sve brutalnijih napada na naš državni integritet i suverenitet, pre svega.

Ovih dana od strane Prištine, ali i iz drugih delova regiona, orkestrirano se vrši pritisak na Srbiju kako bi se odrekla dela svoje teritorije i dopustila albanskim separatistima, koje vodi jedino neopisiva mržnja prema svemu što je Srbija danas i što će Srbija biti u perspektivi. Po ko zna koji put oglasila se Vjosa Osmani, koja više ni u jednoj izjavi ne može da prikrije svoju mržnju. Ona je juče izjavila da je Srbija kancer Evrope i da njihovoj improvizovanoj državi Kosovo ne pada na pamet da menja svoj ustav kako bi se osnovala zajednica srpskih opština i da zajednica srpskih opština može eventualno da bude nevladina organizacija.

Osmanijeva u svom brutalnom verbalnom pohodu na sve što je srpsko ide i dalje. Ratno-huškačkom retorikom javno poziva NATO pakt i druge evropske saveznike da kosmetske Albance odbrane od Srba i Rusa, govoreći kako region treba odbraniti od uticaja Ruske Federacije. Jasno je da Osmanijeva ovakvim predstavama želi da se predstavi kao najvažniji branjenik interesa zapada na ovom prostoru. Valjda misli da bilo kakvu odluku o Srbiji može da donese bez Srbije koja kao suverena država ima, naravno, svoje interese.

Koliko god sve ovo Priština radi samo radi skretanja pažnje sa svih zločina koji su prema Srbima činjeni u celom regionu, ovo je nedopustivo i ne može se dopustiti niti prećutati ovakvo svakodnevno atakovanje na Srbiju i na srpski narod. Albanski mediji takođe orkestrirano preko medija napadaju Srbiju.

Najsvežiji primer za to je događaj vezan za, recimo, izbor za mis sveta, kada su predstavnici Albanije, Srbije i lažne države Kosovo pokazali znak albanskog dvoglavog orla albanska štampa nije reagovala, ali kada su pokazali tri prsta kao srpski simbol, tamošnji mediji su ih osudili rekavši da su tri prsta simbol mržnje prema Hrvatima, Albancima i prema Bošnjacima.

Tako nešto mogu da smisle samo bolesni umovi. Zato mi moramo da u svakom momentu pokažemo složnost i da tamo gde predstavljamo Srbiju to bude dostojanstveno i patriotski.

Pre dva dana sam govorio o današnjem skupu Albanaca, Hrvata i Bošnjaka ispred Konzulata Republike Srbije u Njujorku, koji je svojevrstan diplomatski skandal. Ni o ovom skupu, niti o ratnohuškačkim izjavama Osmanijeve niko se, nažalost, iz međunarodne zajednice nije do danas oglasio.

Nedopustivo je da prećutimo i novu jučerašnju provokaciju Hrvatske, odnosno vlasti u Vukovaru, koja juče ponovo nisu srpskoj manjini dozvolili upotrebu ćirilice. Istovremeno se od strane navijača Fudbalskog kluba „Dinamo“ iz Zagreba čuje pesma „Oj, hrvatska mati, Srbe ćemo klati“. Nažalost, ni Hrvatska se nije oglasila povodom današnjeg protesta u Njujorku, čiji ćemo ishod videti u toku dana.

Sve ovo je nedopustivo, posebno što se povodom ovih povoda ne oglašava ni međunarodna zajednica i spreči ovakva divljanja, koja samo vraćaju nazad sve naše pokušaje da vodimo miroljubivu politiku u regionu, da sačuvamo mir i stabilnost u regionu, a često smo radi mira i stabilnosti u regionu pravili kompromise, koje drugi narodi ne bi pravili.

S druge strane, od Srbije se otvoreno i bez skrivanja traži da odustane od svojih nacionalnih interesa, da dozvoli rušenje sopstvenog državnog integriteta i suvereniteta, što Srbija nikada kao ucenu neće prihvatiti. Mi jesmo za dijalog, drugi nisu. Ono što je vidljivo je da što je Srbija jača, to su napadi na Srbiju brutalniji. A kome to smeta država koja, uprkos svim udarima sa svih strana u regionu, još uvek pruža ruku pomirenja i otvoreno jača regionalnu saradnju, pre svega, u svim segmentima društva, što se potvrđuje u zakonodavnoj aktivnosti našeg parlamenta.

U vezi sa ovim orkestriranim napadima na Srbiju, postavio bih Vladi sledeće pitanje – da li se planiraju diplomatske i druge aktivnosti Vlade, kako bi se reafirmisalo poštovanje međunarodnih dokumenata, pre svega mislim na Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN, koju bi mnogi da zaborave, ali naravno, i Briselski sporazum, koji jedino Srbija za sada ispunjava? Koji bi to bili politički koraci i da li se može još energičnije tražiti od međunarodne zajednice i UN i EU, odnosno Brisela, da stane na stranu međunarodnog prava i pokaže snagu i mogućnost da privoli drugu stranu, odnosno Prištinu, da prestane sa ratnohuškačkom politikom, sa otvorenim napadima na Srbe i ucenama?

(PREDSEDAVAJUĆI: Kolega Milićeviću, imajte obzira na vreme, molim vas.)

Završavam, samo još jedna rečenica. Zahvaljujem.

Ovo pitam u kontekstu najava Prištine da će 6. novembra preuzeti trafostanicu „Valač“, što bi bila crvena linija za Srbe, posle terorističkog upada na sever Kosmeta pre desetak dana. Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, danas bih najpre iskoristio priliku da Skupštini Republike Srpske čestitam 30 godina od konstituisanja a tim povodom je i predsednik našeg parlamenta Ivica Dačić juče boravio u Banjaluci. Ova poseta je dokaz jačanja parlamentarne saradnje između Srbije i Srpske i dobro je što će jedan od ishoda biti i održavanje zajedničkih sednica naših parlamenata.

Predsednik Dačić je juče u ime svih nas ponovio naš državni stav da će Srbija garantovati sve što proizilazi iz Dejtonskog sporazuma i specijalnim vezama između Banjaluke i Beograda. Jasno je, moramo čuvati jedni druge jer napad na Srbiju i Srbe gde god da žive su sve brutalniji.

Dobro je da postoje dobri odnosi između Bošnjaka i Srba u Priboju, Sjenici, u Novom Pazaru ali najnoviji napad stiže od strane Albanske zajednice iz Amerike, koja je zajedno sa Bošnjačkom i Hrvatskom zajednicom u Americi je dala sramno i uvredljivo saopštenje u kojem optužuju našu zemlju za navodne zločine i etničko čišćenje.

Tim povodom, ove organizacije pozivaju svoje istomišljenike da 28. oktobra dođu ispred Konzulata Republike Srbije u Njujorku na protest koji organizuju pod nazivom „Podizanje glasa protiv Srbije koja je počinila zločine na Balkanu kroz etničko čišćenje, ubistva i silovanja, pokušavajući da izgradi dugogodišnji hegemonistički stav o velikoj Srbiji“. Tako oni kažu i navode da svetsku pravdu za prolivenu krv, za nevine žrtve, zločine fašističke Srbije.

Na ove monstruozne navode ne smemo nikako ostati nemi, jer činjenice govore sasvim suprotno. U vezi sa najavom ovog skupa koji želi da nas Srbe osudi po našem mišljenju da bi prikrili sopstvene zločine i nepočinstva, činjenice su suprotne.

Da krenemo od stanovništva. Prema podacima austrijskog kartografa Hajnija Banhauza, po popisu iz 1846 godine na teritoriji tadašnje Hrvatske koja je pripadala Austrougarskom carstvu živelo je 2.643.000 Srba a Hrvata tri puta manje, svega 836.000 a prema podacima istog kartografa teritorije tadašnje Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore koje su bile pod Osmanskim carstvom živelo je 99% Srba.

Ovo nisu naši podaci već podaci austrougarskog kartografa. Pitanje je šta se u narednih 150 godina desilo sa Srbima? Jasno je da je izvršena asimilacija i etničko čišćenje nad Srbima.

U 20. veku, to je bio genocid u Jasenovcu i drugim logorima smrti, to je bio raspad Jugoslavije, to je bila NATO agresija. Podaci su jasni i potpunu demantuju morbidne navode da je Srbija ta koja je vršila etničko čišćenje.

Pitamo se gde je nestalo 250.000 Srba iz Hrvatske posle „Bljeska“ i „Oluje“ gde je isto toliko Srba nestalo sa prostora Kosova i Metohije i kako Albanci, Hrvati i Bošnjaci mogu da govore da smo mi vršili etničko čišćenje kada je njih više a Srba manje u tim krajevima.

Da podsetim samo na neke podatke. Tako u Hrvatskoj 1991. godine živelo je 580.762 Srbina, odnosno 12,2% a 2011. godine svega 201.631 što je 4,54%. Na Kosovu i Metohiji situacija je još gora, naravno po Srbe, prema popisu iz 1981. godine u Prištini je živelo 50.290 Srba a 2011. godine svega 430 Srba, u Uroševcu 1981. godine živelo je 18.285 Srba, danas svega 32. U Gnjilanu je 1981. godine, prema popisu, 19.212 Srba a 2011. svega 322 Srbina. U Podujevu 1981. godine živelo je 2.242 a 2011. svega 12 Srba. U Đakovici je 1981. godine živelo 1.898 Srba a 2011. svega 17. U Peći 1981 živelo je 3.837 a trenutno živi svega 9 Srba.

Da ne nabrajamo dalje, jer u svakoj sredini na KiM osim na severu je slika ista. Onda se mi pitamo - ko je ovde vršio etičko čišćenje? Da ne pominjemo "žutu kuću", izmišljeni Račak ili da se vratimo na slučaj Đorđa Martinovića iz 1986. godine.

Danas se sve više u međunarodnoj javnosti, koja je bila decenijama dezinformisana, govori otvoreno o stradanju Srba na teritoriji svoje države ili države čija je Srbija bila članica. Taj proces proterivanja, pokrštavanja, asimilacije i ubijanja Srba je dug i vešto politički planiran proces. Uprkos tome, Srbija i dalje nastoji da budi faktor stabilnosti u regionu i da povezuje sve narode, pa i one koji nam kroz istoriju nisu bili naklonjeni.

Moje pitanje je sledeće. Država Srbija na ovaj sramni protest koji prekosutra Albanci, Hrvati i Bošnjaci organizuju ispred konzulata Srbije u Njujorku ne sme da odćuti. Mudra spoljna politika Vlade Republike Srbije jeste naš temelj, ali isto tako smatramo da na teške uvrede izrečene na račun srpskog naroda i Srbije u najavi navedenog skupa ne smemo ostati nemi. Moje pitanje je da li će Vlada ili Ministarstvo spoljnih poslova preduzeti potrebne preventivne diplomatske mere kako bi sprečili ovakav vid političkog pritiska na naš narod i državu? Zahvaljujem.
Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Poštovani ministre, poštovani predstavniče ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je izmena Zakona o budžetu za 2021. godinu i na samom početku moram da se složim sa profesorom Mijatovićem - jedan kontinuitet ekonomske stabilnosti, jer Srbija je i 2021. godinu ušla jaka i ekonomski stabilna sa potpunim uverenjem da ćemo realizovati projektovanu stopu BDP od 6%, a dolazimo do projektovane stope BDP od 7%. Mi smo ubeđeni i preko 7%.

Kada je reč o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2021. godinu, šta reći, pozitivan, razvojni, ali moram posebno naglasiti i, pre svega, socijalno odgovoran. Socijalno odgovoran je pored razvojne politike kroz infrastrukturne projekte, kapitalne investicije. Dakle, država nastavlja da vodi jednu ekonomsko-socijalnu, odgovornu politiku u čijem sedištu je običan čovek, građanin Srbije i životni standard građana Srbije.

Država u ovom trenutku, kao što je ministar rekao na Odboru za finansije ima više od 300 milijardi dinara i nastavlja sa politikom podizanja životnog standarda i ulaganja u infrastrukturu.

Ostvarili smo rezultat. Mi danas ne razgovaramo o rebalansu budžeta zato što imamo rashod, već zato što smo ostvarili dobar rezultat. Ostvarili smo rezultat bolji nego što smo očekivali za 183 milijarde dinara. Dakle, mi vršimo promenu Zakona o budžetu, jer smo postigli rezultate koji su bolji od onih koje smo planirali. U odnosu na aprilski rebalans fiskalni deficit je smanjen na 304,5 milijardi dinara, a u najvećoj meri zbog značajno bolje realizacije prihoda. Samim tim, predloženim rebalansom predviđen je i deficit republičkog budžeta i, umesto 6,9% BDP, sada iznosi 4,9% BDP, što je veoma značajan rezultat.

Sa ovako planiranim deficitom javni dug će na kraju 2021. godine, kao što ste rekli, iznositi 58,2% BDP, što je manje od nivoa Mastrihta od 60%, a da ne objašnjavam ponovo šta je Mastriht i od koje godine je uveden Mastriht i iz kojih razloga.

Pandemija izazvana korona virusom jeste uticala na ekonomsku politiku zemlje, ali zahvaljujući, pre svega, merama Vlade Republike Srbije na umanjenju negativnih posledica pandemije na ekonomski sistem, država je spasila privredu, održala je na stabilnim nogama, sačuvali smo proizvodne kapacitete, sačuvali smo radna mesta, obezbeđena je likvidnost i održan životni standard građana, što je suštinski najvažnije. Dakle, država je reagovala pravovremeno i na vreme sprovela prvi i drugi paket ekonomske pomoći građanima i privredi, a trenutno se sprovodi i treći paket.

Dakle, država je, podsetiću, izdvojila 961,1 milijardu dinara za pomoć građanima i privredi od početka pandemije korona virusa do danas. To je otprilike, ispravite me ako grešim, negde oko 17,2% BDP. Postavlja se pitanje da li je jedna država u svetu, da li je jedna država u Evropi prihvatila ovoliki teret krize na sebe. Dakle, Vlada Republike Srbije, predsednik Srbije pokazali su jednom odgovornom i ozbiljnom ekonomskom politikom, opreznom ekonomskom politikom, mada nam ovi, kako da kažem, predstavnici nezavisnih regulatornih tela vrlo često govore da smo neoprezni, ali jednom opreznom politikom uspela da pokaže da sistem funkcioniše onda kada je najteže i ne samo da sistem funkcioniše, već da ostvaruje dobre ekonomske pokazatelje.

U 2020. godini, osim 100 evra pomoći svim punoletnim građanima Srbije, penzioneri su, podsetiću, u nekoliko navrata dobili dodatni novac od države, najpre 4.000 dinara, potom 5.000 dinara. Ove godine će svi punoletni građani naše zemlje dobiti po 60 evra, odnosno dva puta po 30 evra, a uz to u decembru biće isplaćeno dodatnih 20 evra pomoći. Penzioneri su i ove godine dobili dodatnih 50 evra pomoći, a nezaposleni 60 evra, a svi vakcinisani po 3.000 dinara. Pomoć od 100 evra, ono što posebno treba naglasiti, dobili su i Srbi sa prostora Kosova i Metohije, uključujući i decu, dok su nezaposleni dobili dodatnih 100 evra.

Pomenuću samo neke od mera Vlade za ublažavanje posledica korona virusa, a to je isplata tri minimalne zarade za više od milion zaposlenih, odlaganje poreza i doprinosa na zarade za tri meseca, povoljniji krediti preko garantne šeme sa komercijalnim bankama i preko Fonda za razvoj, stavljen je i moratorijum nad otplatom kredita, najpre za tri meseca, a zatim za još dva, što je iskoristilo čak 90% zaduženih građana.

Odgovorno vođenje ekonomske politike i dobro stanje u budžetu omogućilo je da se danas kroz rebalans obezbede sredstva za dodatno finansiranje, pre svega infrastrukturnih i kapitalnih projekata. Svako ulaganje u infrastrukturu podstiče, naravno, rast ekonomije, zapošljava privredu, otvara i održava nova radna mesta. Nema ekonomskog bez infrastrukturnog razvoja. Izgradnja infrastrukture je preduslov za dolazak investitora.

Srbija je prošle godine privukla strane investicije u iznosu od tri milijarde evra, a u periodu od januara do jula meseca, čini mi se, negde oko 1,902 milijarde evra.

Srbija je u vrhu evropskih zemalja po stranim investicijama, a upravo od stranih direktnih investicija zavisi napredak zemlje, finansijski rast ali i isplata plata i penzija.

Rebalansom budžeta za 2021. godinu za kapitalne investicije izdvojeno je čak 3.088,094 milijarde dinara. Podsetiću javnost pre svega, ne govorim ovo zbog vas gospodine ministre i zbog kolega, ali prethodnim rebalansom izdvojili smo 330, zapravo budžetom smo izdvojili 333 milijarde dinara, što je bilo 5,5% BDP a potom još 88 milijardi dinara.

Najveći deo sredstava opredeljen je za povećanje državnih ulaganja u infrastrukturu i zdravstvo. Kada je, konkretno, reč o saobraćajnoj infrastrukturi, vi ste o tome govorili, novac je izdvojen za izgradnju puta E 761 deonica Pojate-Preljina, autoput E 763 deonica Novi Beograd – Surčin, zatim za izgradnju brze saobraćajnice petlja Požarevac – Golubac, kao i za beogradski metro.

Čujem od nekih nazovite opozicionih političkih stranaka, danas u dnevnoj štampi konkretno, pišu da je beogradski metro predizborno obećanje. Pa, kako može biti nešto predizborno obećanje ako ovim rebalansom umesto tri milijarde izdvajamo pet milijardi i 10 miliona dinara. Uostalom, rezultati će na kraju pokazati ovakav način ophođenja i koliko su u pravu sa ovakvim konstatacijama.

Srbija je infrastrukturno razvija. Gradimo autoputeve više nego ikada. Urađeno je 350km autoputeva, gradi se 370km autoputeva i još 300km je u pripremi. Važno je da infrastrukturno povezujemo zemlju.

Rebalans predviđa, naravno, i nastavak velikih ulaganja u zdravstvo. Značajnije povećanje sredstava planirano je za realizaciju izgradnje fabrike vakcina, potom za izgradnju i opremanje Kovid bolnice u Novom Sadu, tu je i rekonstrukcija KC Srbije, kao i KC Beograd.

Ulaganje u izgradnju saobraćajne infrastrukture, kao i ulaganje u izgradnju i opremanje novih bolnica i fabrika vakcina višestruko je korisno. Time se razvija i unapređuje sama infrastruktura, unapređuje se kvalitet javnih usluga, pa samim tim i kvalitet života građana. Rebalansom je izdvojen novac za izgradnju gasnog interkonektora Srbija-Bugarska, izgradnju Data centra u Kragujevcu, kao i za isplatu dodatnih 20 evra pomoći građanima u decembru.

Uspeh ekonomskih paketa pomoći građanima i privredi potvrđeni su pre svega kretanjima na tržištu rada. Ne samo da sačuvana radna mesta, već smo uprkos pandemiji, uprkos ogromnim problemima u ekonomiji povećali minimalnu cenu rada i povećali plate i penzije. Minimalna cena rada prošle godine povećana je za 6,6%. Podsetiću da je Ministarstvo finansija, Vlada Republike Srbije i ove godine donela odluku o povećanju minimalne cene rada i to za čak 9,4%. Plate su povećane za oko 5%, dok je povećanje penzija shodno švajcarskom modelu iznosilo 5,9%.

U okviru Programa „Srbija 2025“ cilj države je prosečna plata u Srbiji do 2025. godine 900 evra, a prosečna penzija 470 evra. Mislim da ovakvim rebalansom i ovakvom ekonomskom politikom se trasira put koji vodi ka realizaciji ovog cilja.

Srbija je prošle godine imala jedan od najmanjih padova BDP u Evropi i siguran sam da će na kraju ove godine realizovati projektovanu stopu BDP od 7%. Mi bi želeli da to bude i preko 7%, ali sasvim je dovoljno i 7% s obzirom da smo krenuli od 2021. godine, ponavljam, sa potpunim poverenjem da ćemo realizovati projektovanu stopu BDP od 6%. Potvrdili smo našu dominantnu poziciju u regionu, kada je privreda i ekonomija u pitanju. Naša ekonomija se brže oporavlja. Pokazali smo da smo otporniji na krizu i da je država na pravi način reagovala sa sva tri paketa pomoći.

Država kontinuirano radi na merama koje imaju za cilj dalje ubrzavanje privredne aktivnosti, očuvanje radnih mesta, ali i kao što ste rekli u uvodnom izlaganju održavanje ukupno makroekonomske stabilnost.

Međutim, da bi omogućili nastavak pozitivnih kretanja na tržištu neophodna je imunizacija stanovništva. Potrebno je što pre da dođemo do kolektivnog imuniteta kako bi se ekonomija otvorila u potpunosti.

Podsetiću vas da smo budžetom za 2021. godinu definisali tri stuba razvoja da bi došli do onog konačnog cilja. Prvi stub jeste svakako borba protiv kovida, drugi stub jeste životni standard građana i treći stub jeste izdvajanje za kapitalne investicije.

Kada je reč o borbi protiv korona virusa mi smo jedna od retkih država koja raspolaže sa svim vakcinama. Država je izdvojila ogroman novac na zdravstvo, na izgradnju i opremanje kovid bolnica, na fabriku vakcina, kao što sam rekao, i ako je država pokazala ovako odgovoran pristup na građanima je sada da pokažu minimum stepena lične odgovornosti. Da bi konačno izašli iz ove situacije potrebno je da se svi vakcinišu. Na taj način zaštitićemo sebe, zaštitićemo svoje najbliže, zaštitićemo one sa kojima se svakodnevno suočavamo, sa kojima radimo i čijem se okruženju nalazimo. Raduje me što je Evropska komisija, zapravo Poslaniku grupu SPS raduje to što je Evropska komisija u svom izveštaju o napretku Srbije je konstatovala da je Srbija uspela da očuva privredu uprkos teškim okolnostima koje izaziva pandemija virusa korona.

Posebno je istaknuto da smo zahvaljujući izuzetno rastu u periodu pre izbijanja same krize uspeli da znatno ublažimo posledice pandemije. Evropska unija je prepoznala napredak koji je napravila Srbija i aktuelna Vlada na čelu sa predsednikom Republike zahvaljujući reformskom kursu Vlade Republike Srbije čiji su temelji postavljeni 2014. godine, a to su rast, reforme, razvoj, napredak i prosperitet. Pokazalo se da sistem funkcioniše, kao što sam rekao, i onda kada je najteže.

Naravno da će Poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati izmene i dopune Zakona o budžetu za 2021. godinu i potpuno smo sigurni da će Srbija u 2022. godinu ući jaka, ekonomski stabilna sa privredom koja je naravno kao i u 2021. godini bila na stabilnim nogama.

Još nekoliko reči na samom kraju obzirom da smo nedavno imali prilike da razgovaramo sa predstavnicima nezavisnih regulatornih tela kroz razmatranje izveštaja o radu nezavisnih regulatornih tela, a i da su predstavnici nezavisnih regulatornih tela prisustvovali sednici Odbora za finansije, nemamo mi apsolutno nikakvu nameru da vršimo pritisak na rad nezavisnih regulatornih tela. Naša je obaveza da ojačamo rad nezavisnih regulatornih tela, ali i da pratimo da li nezavisna regulatorna tela rade shodno zakonu.

Imao sam prilike da pogledam izveštaj Fiskalnog saveta kada je konkretno reč o izmenama i dopunama Zakona budžeta za 2021. godinu i moje prvo pitanje, da su prisutni, bilo bi da li su uopšte održali sednicu na kojoj su sačinili ovaj izveštaj? Jer, znate, teško je u ovim uslovima pandemije okupiti tri člana i održati sednicu i napraviti jednu analizu kada je reč o Izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2021. godinu. Ja razumem te teškoće, ali ne razumem određene sugestije i predloge koje su dali, a konkretno se tiču netransparentnosti. Poslanička grupa SPS smatra da ako je ikada bilo transparentno, danas je, i od perioda pandemije pa do danas je najtransparentnije.

Druga sugestija, 20 evra koji se dele svima, kao i 3.000 dinara za vakcinisane. Dakle, ovo je slična sugestija i kritika koju smo imali i prilikom podele svim punoletnim licima od po 100 evra. Najbolji odgovor na tu kritiku je da je 6,2 miliona građana prihvatilo pomoć od 100 evra i da zapravo ta pomoć pokušava da smanji najpre siromaštvo u Srbiji, a sa druge strane da na jedan psihološki način utiče na građane Srbije u ovom teškom vremenu, ali i da poveća potrošnju.

Lično sam pitao profesora kojeg veoma uvažavam - kako su se osećali njegovi zaposleni u Fiskalnom savetu kada su primili tih 100 evra, odnosno kada su prihvatili i uzeli tu podršku od 100 evra, a oni su ti koji su sačinili izveštaj koji navodno kritikuje ovu meru? Nije ovo mera koju je izmislila Srbija, ovo je mera koju su koristile velike svetske ekonomije, poput Japana i SAD. Ali, dobro, na nezavisnim regulatornim telima je da rade svoj posao.

Ono što je za nas važno je samo da razgraničimo nivo odgovornosti. Naša odgovornost je velika, kao i Vlade Republike Srbije, kao i predsednika Republike Srbije, a to je odgovornost prema građanima. Odgovornost onih koji predstavljaju nezavisna regulatorna tela jeste samo to da podnesu izveštaj Narodnoj skupštini Republike Srbije o izmenama i dopunama Zakona o budžetu ili o budžetu, da daju određene sugestije i predloge, da se slože ili ne slože i tu se završavaju njihova ovlašćenja. Ali, kažem, nadam se bar da je održana ta sednica Fiskalnog saveta, iako razumem tešku situaciju pandemije, da je zaista teško okupiti tri člana i organizovati maksimalne mere predostrožnosti, kao što mi to činimo ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Zahvaljujem, uvaženi ministre, i još jednom ponavljam - poslanička grupa SPS u danu za glasanje svakako će podržati ovaj predlog.
Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine Orliću.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, najpre bih iskoristio priliku u ime poslaničke grupe SPS da čestitam na izbornim rezultatima koje je ostvarila Srpska lista na Kosovu i Metohiji.

Smatramo da je ovo veoma važno za srpski narod na prostoru Kosova i Metohije, koji je uprkos nezapamćenim pritiscima koje doživljava svih ovih godina od kada su Albanci samoproglasili državu „Kosovo“, želi da ostane na svojim vekovnim ognjištima.

Već smo govorili o nezapamćenom teroru koji se prošle nedelje desio na severu Kosova i Metohije, kada su naoružani pripadnici ROSU, uz borna kola, gasne bombe i suzavce, upali u severni deo Kosovske Mitrovice i Zvečan, pod izgovorom da samo sprovode zakon, da je reč o borbi protiv kriminala i korupcije. Očigledno da im je zakon bio u topuzu i ono što brine sve nas, jeste pitanje - šta se dalje može očekivati o Prištine koja očigledno želi da sprovede etničko čišćenje Srba i to metodama čistog aparthejda?

Međutim, naš narod je čvrst u nameri da ostane na svojim ognjištima, da se bori za opstanak na svom ognjištu. Srpski narod na Kosovu i Metohiji za to ima punu podršku državnog rukovodstva i čitavog srpskog naroda, jer su Srbi sa Kosmeta više od dve decenije najugroženiji deo našeg naroda, ali i najugroženija nacionalna zajednica u Evropi, a Evropa se o to nažalost oglušuje.

Srpski narod na Kosovu i Metohiji je svoju odlučnost da se bori za svoju budućnost na KiM pokazao izašavši na izbore i podžavši Srpsku listu koja je u prvom krugu osvojila devet od deset mesta predsednika opštine. Za deseto mesto se bore u drugom krugu. Čestitamo Srbima na KiM na pokazanom jedinstvu, jer samo kada smo jedinstveni onda smo jaki, na pokazanoj slozi, a slobodno možemo reći da su oni trenutno najhrabriji deo našeg naroda.

Ovaj rezultat je izuzetno važan za nastavak borbe za ispunjenje Briselskog sporazuma od strane Prištine koja izbegava bilo kakvu obavezu i uporno krši sve što je u Briselu dogovoreno.

Gospodin Goran Rakić, predsednik Srpske liste, je nakon izbora u nedelju poručio i Prištini i međunarodnoj zajednici da u koliko se do kraja godine ne formira Zajednica srpskih opština Srbi sa KiM će napustiti sve prištinske institucije. Srbi sa KiM imaju nespornu podršku svoje države Srbije i obećanje predsednika Republike da nećemo dopustiti da naš narod na prostoru KiM bude zlostavljan, proterivan i ubijan, da mu se puca u leđa.

Danas želim da u vezi sa svim događajima na KiM, koji su prethodili lokalnim izborima i stavom našeg rukovodstva, jasnim stavom našeg rukovodstva, državnog rukovodstva da smo uvek i po svaku cenu uz svoj narod, da pitam Vladu Republike Srbije - da li Vlada razmišlja o drugim i novim aktivnostima i merama u slučaju da Brisel ne obezbedi nastavak dijaloga, a Priština odbije formiranje Zajednice srpskih opština u roku koji su dali Srbi sa Kosmeta, a to je do kraja ove godine? Da li u slučaju neispunjenja ovog dela Briselskog sporazuma posredovanje Brisela i nastavak dijaloga uopšte ima smisla kada Priština odbija sve, a Brisel je nemoćan da natera Prištinu da sede za sto? Zahvaljujem.
Zahvaljujem, uvažena potpredsednice Jevđić, poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, najpre želim da iskoristim vaše prisustvo na današnjoj sednici, i da u ime poslaničke grupe SPS, vama i vašem Ministarstvu i predstavnicima BIA, čestitam na jednoj organizovanoj neselektivnoj beskrupuloznoj borbi protiv kriminala i korupcije, jer ovo što danas imamo kao rezultate tužilaštva, su zapravo rezultati vašeg rada u prethodnom vremenskom periodu, a oni su to samo sistematizovali i konačno kreću u jedan vid realizacije.

Mi smatramo da je ovo samo mali deo onoga što će se dešavati u periodu koji je pred nama i očekujemo da u narednom vremenskom periodu otvore još dve značajne teme, a znamo da ste predano, odgovorno i ozbiljno i posvećeno radili na tome. Tu pre svega mislimo na temu prisluškivanja predsednika Srbije, ali i na temu koja se tiče pokušaja kriminalizacije porodice predsednika sa samo jednim jasnim ciljem, a to je destabilizacija Srbije, što naravno i u čemu neće uspeti, ali je dobro da konačno dođemo do imena počinioca, do imena onih koji su bili spremni da to urade, pa makar to bili i predstavnici nekakvih ambasada, jer sigurno je da čitava ova priča, ne znam da li ćete se složiti sa mnom, ali sigurno je da čitava ova priča ne bi mogla biti ni započeta ni realizovana bez podrške neke od ambasada, ne želim zaista nikoga da optužujem, prepuštam to nadležnim organima i nadležnim institucijama i verujemo kao poslanički klub da ste vi svoj deo posla odradili kao što sam rekao odgovorno, ozbiljno i posvećeno.

Što se tiče današnje sednice, gospodine ministre, reč je dakle o pet sporazuma, tri sporazuma su sa BiH, jedan sa Austrijom i jedan sa Egiptom.

Pre nego što krenem da govorim o sadržaju samih sporazuma, želim da kažem jedan stav poslaničke grupe SPS, a to je, obzirom da ću govoriti najpre o tri sporazuma koja se tiču BiH, a to je da nam je žao što čitav region nije shvatio poruku Srbije u periodu pandemije, kada je Srbija donirala vakcine, jer nije tu reč bila samo o donaciji, tu je reč o obnovi poverenja i kada je vrlo jasno rečeno, mnogo smo mali da bi loše govorili jedni o drugima, i da bi pojedinačno realizovali nekakve interese.

Zar nije logičnije da svi zajedno nastupamo pred velikim silama i pred Briselom, i pred SAD. Tačno je, mi pretendujemo da budemo članovi i članica , punopravni član EU.

Ali, dozvolite, najveća trgovinska razmena se obavlja u regionu i to ne treba zaboraviti, to je od 70 do 80%, prema nekim podacima i zar nije logično bilo da umesto što smo govorili loše jedni o drugima, a Srbija to nikada nije učinila, jer Srbija danas jeste simbol novih vrednosti u regionu, i Srbija ima jasan stav da se ne meša u unutrašnja pitanja drugih država, a ukoliko postoje otvorena pitanja i ukoliko postoje sporovi, Srbija je uvek spremna da ih rešava kroz dijalog, da iznađe kompromisno i pravično rešenje, nikako jednostranim aktima, nikako jednostranim potezima, jer to gledajući prošlost i gledajući prethodni period nije donelo apsolutno ništa dobro.

Umesto da smo se okrenuli regionalnim projektima, poput Ekonomskog samita u Beogradu, Turski tok, ogroman značaj za našu industriju i za našu privredu, mini šengen i Otvoreni Balkan, o čemu ću nešto kasnije govoriti.

Sam Vašingtonski sporazum koji smo trebali da iskoristimo sa ekonomskog aspekta i ekonomske normalizacije. Srž Berlinskog procesa je takođe privreda, ulaganje u oblast digitalizacije, inovacije, investicije, industrije.

Nismo se na žalost, time bavili, bavili smo se, ne mi, nego drugi, da li Srbija vodi jalovu politiku ili ne, da li treba vršili prtisak na određene države, zapravo 5 država koje nisu priznale KiM, Kosovo kao državu, ili ne.

To da li Srbija vodi jalovu politiku ili ne to ćemo videti u decembru kada podvučemo crtu. Znate, kada je ekonomija u pitanju tu ne možete da varate, oni su jasni, oni su vidljivi i tada će se videti jasan i vidljiv napredak Srbije, kao što se vidi danas kada je reč o organizovanoj borbi protiv kriminala i korupcije.

Velika je razlika kada, recimo, predsednik Srbije ode u Bosnu i Hercegovinu, čini mi se da je to bio dan kada je dobio ključeve od grada Banjaluke i kada vrlo jasno kaže da mi želimo dobre odnose sa Bosnom i Hercegovinom i njenim entitetom u Republici Srpskoj i da nam ne pada na pamet priča da pričamo o ratu, i da nam ne pada na pamet da izričemo uvrede na račun drugih naroda.

Banjaluka, eto, gde su postojale velike razlike, u tom trenutku je postao grad bez razlika, bez obzira na različita politička uverenja jednoglasno je doneta odluka.

Kada je rečeno da će preko 100.000.000 evra biti uloženo u projekte Republike Srpske, izgradnja mosta preko Save i 100.000.000 evra pomoći, zatim izgradnja 17km autoputa od mosta do Bijeljine, procenjena vrednost radova je bila 136.000.000, a Srbija da će uložiti 100.000.000 evra. Time se pokreće ceo region i pripadnici različitih naroda.

Zatim, izgradnja aerodroma Trebinje. Početna vrednost je 98.000.000 do 100.000.000 a Srbija će uložiti između, citiram, 73.000.000 do 75.000.000 evra. Milion evra za četiri lokalne samouprave.

Znate, kada predsednik Srbije poseti Memorijalni kompleks u Donjoj Gradini on kaže da će poštovati istoriju i da ne želi da raspiruje mržnju, već poštuje kulturu sećanja i vodi računa o našoj istoriji i da našu istoriju nikada ne treba da zaboravimo. U tome je razlika između Srbije i drugih država u regionu.

Nema veze, Srbija se opredelila za jednu mudru i racionalnu politiku. Srbija je danas faktor političke stabilnosti u regionu, želeli to da prihvate ili ne.

Ovi sporazumi o kojima danas govorimo jesum zapravo akt saradnje. Srbija želi saradnju. Srbija želi saradnju sa svima, jer Srbiju svi sagledavaju kao pouzdanog, sigurnog, stabilnog i korektnog partnera.

Na saradnju Republike Srbije sa Federacijom Bosne i Hercegovine odnose se tri sporazuma, a u pitanju je sticanje pravnog osnova za saradnju u oblasti regulisanja graničnih prelaza i pograničnog saobraćaja. Njihovim potpisivanjem, kao što je rečeno, pokazuje se otvorenost za dalje jačanje veza sa susednom Bosnom i Hercegovinom, konkretno ovim sporazumom treba da se doprinese bržem protoku ljudi, roba i usluga, što je od važnosti za privredni i društveni razvoj obe zemlje.

Intenzitet pogranične saradnje potvrđuje otvaranje čak devet graničnih prelaza prema BiH. Srbija kao inicijator više značajnih regionalnih projekata profilisala se kao nesporni lider i faktor stabilnosti Zapadnog Balkana, što na svakom koraku iskazuje intenzivnom i bilateralnom i multilateralnom saradnjom sa zemljama u regionu, a koje u krajnjoj liniji imaju za cilj jačanje pozicije i konkurentnost čitavog regiona u odnosu kako na evropsko, tako i na svetsko tržište.

Svaka od zemalja regiona ima svoje komparativne prednosti, ali je sigurno da udruživanjem resursa možemo postići bolji ekonomski efekat i biti konkurentniji sa trećim tržištima, što valjda i jeste suština.

Kada je u pitanju saradnja sa Bosnom i Hercegovinom jako smo u mnogo čemu različiti i po nekim ključnim pitanjima imamo različite stavove. Srbija nastoji da svojim politikom afirmiše sve integrativne procese, posebno u oblasti privrede i posebno u oblasti ekonomske saradnje.

Sporazumi sa Federacijom Bosne i Hercegovine odnose se na granične prelaze i pogranični saobraćaj, a njihov cilj jeste upravo svojevrsna granična liberalizacija na dobrobit obe zemlje, jer mi smo dve susedne države koje su veoma upućene jedna na drugu, bez obzira na bolne događaje iz bliske prošlosti koje su u jednom istorijskom trenutku udaljavale i naše politike, udaljavale i naše narode.

Ono što danas činimo je za budućnost naših dobrosusedskih odnosa, a verujemo da će vreme i činjenice istorijski objektivizirati događaje iz tih devedesetih godina.

Srbija i sa ostalim zemljama u regionu, posebno sa bivšim republikama Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije uspostavila diplomatske odnose u cilju stabilizacije regiona, ali zbog činjenice da su svi narodi Balkana isprepleteni i upućeni jedni na druge.

Tako i sa Federacijom Bosne i Hercegovine, bilateralni odnosi uspostavljeni 2000. godine, i uprkos povremenim oscilacijama koje su posledice upravo istorijskih događanja možemo reći da između Srba i Bosne i Hercegovine postoje aktivni politički dijalog i sve bolja ekonomka saradnja.

Srbija poštuje integritet, ponavljam, Federacije Bosne i Hercegovine, uz poštovanje integriteta Republike Srpske kao posebnog identiteta, jer Republika Srpska jeste tekovina Dejtonskog sporazuma i ustavna je kategorija u Federaciji Bosne i Hercegovine.

Što se Srbije tiče to je nesporna i nepromenljiva činjenica. Uostalom, to se jasno vidi iz politike Republike Srbije prema Republici Srpskoj sa kojom imamo i Sporazum o specijalnim vezama i mnogobrojne bilateralne sporazume o saradnji u gotovo svim sektorima života.

Srbija nastoji da unapređuje bilateralne odnose sa Bosnom i Hercegovinom upravo polazeći od navedenih činjenica. Danas je Bosna i Hercegovina jedan od najznačajnijih spoljnotrgovinskih partnera Srbije, a međusobna trgovinska razmena u konstantnom porastu, jer imamo komplementarna tržišta i privredu.

Recimo, tako je u 2019. godini, Bosna i Hercegovina bila treća izvozna destinacija za naše robe, a po ukupnoj robnoj razmeni bila je na petom mestu. Negujemo korektne odnose.

Srbija je u prošloj godini kovida pokazala koliko drži do regionalne saradnje i koliko je u ovim vanrednim okolnostima značajna solidarnost, koliko je u ovim vanrednim okolnostima značajno razumevanje.

Da podsetim, prošle godine je Srbija donirala medicinski materijal i vakcine svim zemljama u regionu, i Bosni i Hercegovini, i Crnoj Gori i Makedoniji. Na taj način smo pokazali ne samo svoju ekonomsku i političku snagu, već pre svega humanost na delu.

Kada su u pitanju konkretna tri sporazuma sa Bosnom i Hercegovinom važno je istaći da oni treba da doprinesu ne samo većoj spoljnotrgovinskoj razmeni, bolje organizovanom tranzitu i efikasnijem upravljanju granicom, već i jačanju naše bilateralne saradnje u borbi protiv prekograničnog kriminala ilegalnih migracija koje su, nažalost, zbog položaja i Srbije i Bosne i Hercegovine na migrantskoj ruti jedna od važnih oblasti bilateralnih odnosa. Srbija je na udarnoj evropskoj migratskoj ruti od 2015. godine. Kroz našu zemlju prošle su desetine hiljada migranata. Njihov cilj je Zapadna Evropa, ali su oni u Srbiji prihvaćeni i zbrinuti na najbolji način.

Najnovija migratska kriza vezana je za događaje u Avganistanu. Važno je istaći da kako je predsednik države kazao – Srbija neće biti parking za migrante.

Sporazum između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o pograničnom saobraćaju graničnim prelazima, zajedničkim lokacijama na graničnim prelazima, kao i Aneks Sporazuma za zajedničku lokaciju na graničnom prelazu Bratunac (Novi most) - Ljubovija (Novi most) potpisani su 27. jula 2021. godine u Zvorniku.

U fokusu ovih sporazuma, pored olakšanja privredne saradnje, jeste i bolji i lakši svakodnevni život građana koji žive u pograničnim opštinama. Ovi sporazumi su pravni osnov koji omogućava svim građanima iz pograničnih opština, bilo da je u pitanju Ljubovija, bilo da je u pitanju Priboj, bilo da je u pitanju Bajina Bašta ili da su u pitanju opštine koje se nalaze sa druge strane Drine, kao što su Rudo ili Bratunac, da na jednostavniji način, brže i lakše, bez potrebe da imaju dokumenta koja su potrebna za prelazak iz jedne države u drugu, mogu da prelaze sa teritorije jedne na teritoriju druge države. To umnogome olakšava život. Dakle, suština je u tome da vodimo računa o životima građana a ne da se bavimo samo politizacijom.

Iskoristio bih prisustvo ministra Vulina i pitao ga, imajući u vidu sporazume koji su danas na dnevnom redu, da li se zna datum otvaranja mosta Bratoljub, koji povezuje opštine Ljubovija i Bratunac?

Podsetiću da je ovaj most država Srbija izgradila 2017. godine i da je za njegovu izgradnju izdvojeno 13 miliona evra. Ovaj most ima ogroman značaj za privredu, stanovništvo i razvoj Bratunca i Ljubovije, a saradnja zemalja regiona preduslov je napretka za sve zemlje zapadnog Balkana, jer samo ako budu oslonjene, kao što sam rekao, jedna na drugu, ako unapređuju saradnju, ako grade regionalno tržište, mogu napredovati na putu ka EU.

Ne treba zanemariti činjenicu da region zapadnog Balkana sa 18 miliona stanovnika predstavlja važno tržište za sve kompanije u regionu, a isto tako i odskočnu dasku za pristup tržištima EU.

Da podsetimo i na Berlinski proces, koji je kao regionalna inicijativa pokrenut 2014. godine, sa ciljem jačanja regionalne saradnje i boljeg povezivanja zapadnog Balkana u kontekstu bržih evropskih integracija. Zato Srbija svoju poziciju ekonomskog lidera regiona koristi upravo za ekonomsko jačanje regiona i regionalne inicijative koje tome doprinose. Jedna od tih regionalnih inicijativa jeste svakako "Otvoreni Balkan", a cilj je upravo otvorenija i intenzivnija privredna saradnja, olakšavanje međudržavnog prometa i nesmetano kretanje ljudi i roba na tom prostoru. Dakle, tri države su odlučile da zanemare prošlost, ne da zanemare prošlost, već da se ne osvrću na prošlost i da gledaju sadašnjost i da budu okrenuti pre svega ka budućnosti.

Bosna i Hercegovina, isto kao što su Srbija i Albanija članice "malog Šengena", čija primena već daje rezultate u praksi, što je dobar putokaz i za ostale zemlje u regionu koje do sada nisu to uradile da se priključe ovoj inicijativi. Treba shvatiti činjenicu da je brži i ujednačen razvoj regiona uslov pozicioniranja svake zemlje ponaosob, kao što treba shvatiti da svaka zemlja koja ostane usamljena i nepovezana neće moći da bude respektabilna, pre svega u ekonomskom smislu.

Danas niko ne može ostati ako je izolovano i usamljeno ostrvo u globalnom svetu, u kome velike ekonomije jedu male. Upravo zato je "Mini Šengen" ili "Otvoreni Balkan" lansiran sa ciljem unapređenja međusobne ekonomske integracije. Dakle, ovo svakako jeste vizionarski potez, ideja da se olabave granice u svakom smislu, da se stvori jedinstveno tržište radne snage, kao i da se zemlje bez ikakve zadrške i prepreka pomažu u slučaju elementarnih nepogoda.

Svi ovi projekti i investicije su od velikog značaja za stanovništvo naših zemalja, kojima će na taj način da se omogući bolji i kvalitetniji život, narodi će moći lakše i jednostavnije da se povezuju, a najveću korist, ponavljam, imaće građani iz pograničnih naselja i opština i to će biti novi kvalitet života.

Ulaganje u infrastrukturu je i u kontekstu regionalne saradnje veoma značajno. Uz sporazum između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara BiH o zajedničkim lokacijama na graničnim prelazima i Aneks sporazuma o zajedničkoj lokaciji na graničnom prelazu Ljubovija-Bratunac, pored ovoga, ove godine smo na dnevnom redu imali i potvrđivanje Sporazuma o izgradnji 11 mostova između Srbije i BiH, čiji je značaj višestruk i nemerljiv.

Suština svega je ubrzani razvoj regiona koji je, nažalost, u poslednjih 30 godina tavorio zbog, pre svega, nažalost, istorijskih događaja koji su za posledicu imali stvaranje novih država, razdvajanje naroda koji su suštinski uvek bili i biće upućeni jedni na druge.

Zato danas treba ponovo da gradimo nove mostove, nove puteve, zajedničke projekte, na kojima će se zapošljavati ljudi iz naših država, pre svega. Na ovaj način razvija se infrastruktura, kao jedna od najznačajnijih privrednih grana svake, pa tako i naše dve države, a krajnji cilj je dobrobit građana, u kontekstu "Otvorenog Balkana" ili "Mini Šengena", posmatran sa tri sporazuma, sa Bosnom i Hercegovinom, o kojima danas govorimo, a koji predstavlja celinu rešavanja pitanja graničnih prelaza, a time i značajan korak ka liberalizaciji granice protoka roba i usluga, što sve treba da olakša život građanima obe zemlje.

O ovim sporazumima će još više govoriti moje kolege u nastavku današnje sednice.

Kratko bih spomenuo i naredna dva sporazuma - Sporazum sa Austrijom o saradnji u oblasti prirodnih katastrofa i Memorandum sa Egiptom o vojnoj saradnji.

Kada je Sporazum sa Austrijom u pitanju, želim da istaknem gotovo viševekovnu saradnju sa ovom zemljom i da pohvalim intenzivnu saradnju koju danas ostvarujemo sa Austrijom. To da je Beč treći grad u svetu po broju Srba samo potvrđuje značaj naše međudržavne saradnje i značaj položaja koji Srbi u Austriji zauzimaju, ali…
Da, završavam.

Znači, privredne saradnje koju danas imamo sa Austrijom.

Reafirmacija prijateljstva sa nesvrstanima, i time završavam, neću nažalost moći da govorim, ali reći ću jednu rečenicu, kada je u pitanju sporazum sa Egiptom. Treba istaći kontinuitet višedecenijske saradnje sa ovom zemljom, sa kojom prijateljstvo potiče još od osnivanja Pokreta nesvrstanih, u čemu su lideri obe naše zemlje imali gotovo presudnu ulogu.

Reafirmacija prijateljstva sa nesvrstanima je velika zasluga i sadašnjeg predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, Ivice Dačića, koji je kao ministar spoljnih poslova upravo sa ovim zemljama započeo proces, veoma važan nacionalni i državni projekat u koordinaciji sa predsednikom Republike, a to je proces povlačenja priznanja samoproglašenog Kosova.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući, izvinjavam se zbog prekoračenja vremena i naravno da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati predložene sporazume.
Uvaženi gospodine ministre, obzirom da, kao što je kolega rekao, imamo prilike retko da se viđamo, a ne znam da li ste uspeli da stignete na početak sednice, mislim da niste, kada su poslanici postavljali pitanja, pa ste me inspirisali i iz tog razloga sam se javio.

U potpunosti se slažemo sa vama kada govorite o principu nepromenjivosti granica. Onaj koji je jednom promenio granicu, pa kako da mu verujete. Onaj koji je jednom odlučio da bombarduje Srbiju, pa kako da mu verujete da to neće učiniti ponovo i da sada govori o nekakvom miru i o stabilnosti.

Ali, ne brinu nas sada ministre velike sile. Mi znamo otprilike njihove namere, znamo otprilike šta je njihova intencija, znamo zašto dvostruki standardi i dvostruki aršini kada je reč o evropskom putu Srbije. Znate šta nas brine? Brine nas unutrašnjost, brine nas Srbija, brine nas ova Skupština. Ovde je danas postavljeno pitanje i koristi se svaki način i svaki trenutak za podrivanje i podele unutar Srbije.

Kolega može da se uvredi, kada pomenu Sandžak, za mene Sandžak ne postoji. Za mene po Ustavu postoji Raško upravni okrug. Imali smo ovde, jedan kolega je postavi pitanje na početku današnje sednice, da sve ekipe iz Novog Pazara treba da istupe iz takmičenja u Srbiji zbog rukometne utakmice na kojoj se skandiralo ratnom zločincu. Ako je to tako, ja to osuđujem. Ali, nisam primetio da su na takav način reagovali pre dve godine kada sam prisustvovao utakmici u hali u Novom Pazaru gde se skandiralo Naseru Oriću. Nisam primetio ni jednog trenutka da su odreagovali na ovakav način kako danas reaguju i između ostalog predlažući kao kompromisno rešenje, kao nešto što će da nas prosvetli, da usvojimo rezoluciju o Srebrenici koja je sramna.

Izvinite, gospodine ministre, ali morao sam da se javim. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Kolega Tandir je verovatno iskoristio priliku da kaže javnosti da, ne znam, njegovi predstavnici političke opcije ili opcije koju predstavlja nisu na vlasti u Novom Pazaru.

Da, SPS jeste na vlasti i deo je vladajuće koalicije u Novom Pazaru, ali to nema apsolutno nikakve veze sa onim o čemu sam ja govorio. Ja sam govorio, to apsolutno nikakve veze nema o čemu sam ja govorio, ja sam govorio o skandiranju na utakmici i rekao sam, vrlo jasno, da mi iz SPS osuđujemo svako skandiranje, a naravno da su organizatori ti koji moraju da daju konačnu ocenu i konačan stav. Ne možete nekome manje, nekome više.

Moja diskusija je išla u jednom drugom pravcu. Da se ovo desilo pre dve godine, a ja sam lično prisustvovao, a ne verujem, vas nisam video, ne verujem da ste prisustvovali utakmici gde se skandiralo Naseru Oriću, nije se ovako odreagovalo. Znači, ovde je suštinsko pitanje nešto drugo.

Vi podržavate ovu rezoluciju koja je predložena ili ne? Ja kažem da je ona sramna, kažem da je ona licemerna i kažem da smo svih, 250, potpisali zakletvu da ćemo poštovati Ustav.

Ovakvom rezolucijom i ovakvim ponašanjem i stavovima u periodu koji je iza nas, ne mislim na vas, znate na koga mislim, ne poštujemo Ustav i ne poštujemo zakletvu koju smo potpisali. U tom pravcu je išla moja replika.

Da li ima nekoga iz SPS, to nema veze sa vlašću. Da li ima nekoga u nekom klubu? Možda i ima, ali će osuditi kao što i mi danas osuđujemo i nema tu dvostrukih standarda i dvostrukih aršina. Ja vas podsećam, pre dve godine sam lično bio na utakmici, lično bio na utakmici, i čuo to isto i nije bilo SPS, jer bi ih prepoznao. Zahvaljujem.
Obraćamo pažnju naravno na vreme, ali ovde govorimo o opštinskim odborima, da opštinski odbori treba da osude i da donesu odluku o tome da li je neko odgovoran ili nije odgovoran za skandiranje na utakmici. Kakve to veze ima? Znate li vi kako se organizuje jedna sportska manifestacija? Znate li vi ko snosi odgovornost za organizaciju jedne sportske manifestacije? Znate li vi ko treba da donese konačnu odluku?

Samo kažem nema dvostrukih standarda. Ja se slažem sa vama. Da li je Novi Pazar, Sjenica, Beograd, potpuno isto, potpuno isto, ali ne može nekome manje, nekome više. Ne može jedanput da pređemo preko toga, pa u redu je, nećemo.

(Samir Tandir dobacuje.)

Opet vi o koalicionim partnerima, da li mi ovde govorimo…

To je za vas suština, to za mene nije suština, to ćete vi i videti, pošto pokušavate da se usmerite ka istom biračkom telu. Ne otimamo vam mi biračko telo, prepuštamo mi to vama, ne mešamo vam se, ali ovde govorimo o suštini, a suština je u organizaciji sportske manifestacije i o tome da neko želi da zloupotrebi organizaciju sportske manifestacije da pozove sve klubove da napuste takmičenja u Srbiji. Šta to znači izvinite? Zahvaljujem.