Kolega Martinoviću, vi bar znate, maločas sam direktno pomenut i pomenuta je SPS kako želi da ubira nekakve benefite.

(Aleksandar Martinović: Pa zar ne ubira?)

Ne, meni nije namera da ubiram benefite, jer ovu priču, uvaženi kolega nisam započeo ja. Ovu priču nije započela SPS. Ne razlikuje se naš stav kada je reč o osudi, od vašeg stava. Ovu priču je započeo jedan od predstavnika poslaničke grupe koji je tokom pre podneva postavio pitanje i nisam ja želeo da ovaj problem politizujem i pretvorim ga u politikanstvo, već sam želeo da se to prekine i zato sam se obratio nadležnim institucijama i nadležnim organima, pre svega MUP-u. Ministar unutrašnjih poslova je vrlo jasno objasnio ko može prekinuti utakmicu i na koji način. To su delegat ili organizator, ali da ne ulazimo sada u sportske manifestacije i da se ne bavimo vi i ja sportskim manifestacijama, mada možemo. Koliko god hoćete, ja sam uvek spreman da pričamo o svemu, pogotovo o tome. O tome možete sa mnom da pričate koliko god želite. Da se takmičimo u tome, ako ste spremni.

Ali, to da li je Rasim Ljajić ili je Rasima Ljajića neko na čelu kluba, to nas apsolutno ne interesuje, niti amnestira od odgovornosti, klub sam, ukoliko je dozvolio organizaciju takve utakmice. A te benefite, ostavite te benefite u Novom Pazaru koje ima SPS. Možemo da vam ih poklonimo sve, ako je dotle došlo. Ako mislite da je to razlog moj javljanja.

Razlog mog javljanja je jer ovo pitanje nije pitanje sportske manifestacije, ovo pitanje je pitanje rezolucije i uvod zašto je neophodno usvojiti rezoluciju ovde u republičkom parlamentu. To je bio razlog mog javljanja. Protiv toga sam, a sa vama se slažem, osuda za svako skandiranje, i u Novom Pazaru i u Beogradu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče, gospodine Orliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, sigurno da je danas centralno pitanje nacionalni i državni interesi, zaštititi Srbe koji žive na prostoru KiM, odgovoran i ozbiljan odnos države i Vlade prema ovom pitanju, kao i krajnje neodgovoran, rekao bih, neozbiljan odnos EU, NATO, ali i KFOR-a.

Jučerašnja dešavanja na severu KiM, kada su naoružane snage ROSU upale u Severnu Mitrovicu i Zvečan jureći oklopnim vozilima goloruke Srbe, bacajući suzavac i gasne bombe, predstavljaju direktan udar na sve napore Srbije i Srba sa KiM da dijalogom rešavamo sporna pitanja, da dijalogom dođemo do kompromisnog i pravičnog rešenja koje će biti prihvatljivo za obe strane.

Juče su pucali u leđa nenaoružanim Srbima, a sve pod obrazloženjem da sprovode zakon i bore se protiv šverca i kriminala. Pitamo se otkada se to i gde se to danas u 21. veku u Evropi i svetu sprovodi topuzom zakon, odnosno oklopnim vozilima i puškama? Juče je teško povređeno na desetina Srba, a teško je ranjen Srećko Sofronijević u koga je pucano s leđa i koji je zadobio tešku prostrelnu ranu i završio u bolnicu. Noćas je, prema nekim nezvaničnim informacijama suzavcem koji su joj pripadnici ROSU bacili u dvorište, preminula Verica Đelić iz Zvečana.

Jasno je svima da ovakvo nasilje nema nikakve veze sa sprovođenjem zakona, iako prištinski zvaničnici tako obrazlažu jučerašnji napad na Srbe. Jučerašnje slike iz Mitrovice, slike iz Zvečana su obišle svete i ne znamo kojim to pravnim argumentima Priština svetu danas može da objasni jučerašnje nasilje na prostoru severa KiM. Juče je predsednik Republike hitno otišao u Rašku gde je razgovarao sa Srbima sa KiM, rekavši da je stav Srbije jasan i čvrst. Srbija će braniti svoj narod na prostoru KiM.

Mi smo juče, poštovane kolege, u ovoj sali osudili nečuveno nasilje nad Srbima koje je očigledno najagresivniji politički marketing koji 21. vek pamti. Smatramo da je to odgovoran i ozbiljan odnos i da takav odgovoran i ozbiljan odnos građani upravo očekuju od nas, svojih predstavnika.

Kurti očigledno misli da će ubijanjem Srba dobiti lokalne izbore ili su ga naterali da tako misli. Njegovo paranoično ponašanje i nervoza su očigledni, on više ne bira sredstva, na red je došlo, na žalost, oružje. To što Kurti i Osmanijeva hoće silom da naprave svoju državu, ne mareći ni za kakve međunarodne akte, ponajmanje za Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN, nas ne čudi. Zabrinjava činjenica da se o Rezoluciju 1244, o Briselskom sporazumu oglušuju upravo oni koji u ime međunarodne zajednice treba da čuvaju mir na prostoru KiM.

Juče saznajemo da su o ovoj operaciji, nesvakidašnjeg nasilja ROSU-a, bili obavešteni upravo ti predstavnici. Posebno zabrinjava izjava predstavnika NATO snaga na KiM kojom oni opravdavaju ovu operaciju ROSU, dakle i nasilje nad Srbima, zarad izmišljenog sprovođenja zakona. O ovom sramnom ataku na život i slobodu srpskog naroda u našoj južnoj pokrajini još se nije oglasio ni specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine gospodin Miroslav Lajčak. Za sutra je zakazana sednica Saveta bezbednosti UN na temu poslednjih događanja na prostoru KiM.

Poslanička grupa SPS pruža nedvosmislenu podršku našem državnom rukovodstvu i predsedniku države koji je juče kazao da ćemo svi skupa čuvati mir, ali i da ćemo svoj narod na KiM braniti ako nas napadnu. Pružamo podršku našem narodu na KiM i verujemo u njihovu snagu koju su i do sada nebrojeno puta pokazali. Zato bih, imajući u vidu jučerašnji akt nezapamćenog nasilja nad našim narodom, uputio još jedan apel Vladi Republike Srbije da i zvanično zatraži reakciju EU koja je posrednik u dijalogu Beograda i Prištine i njenog predstavnika Miroslava Lajčaka koji još uvek ćuti po ovom pitanju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Ukazujem na povredu Poslovnika, član 106. i član 107.

Povređeno je dostojanstvo Narodne skupštine i to u kontinuitetu već nekoliko puta od strane predlagača, predsednika Fiskalnog saveta. Sa druge strane smatram da treba dase vratimo na ono što jeste tema današnjeg skupštinskog zasedanja i dozvolimo predstavnicima poslaničkih grupa da se izjasne o izveštajima.

Pre toga, gospodine Petroviću, nemojte da potcenjujete Narodnu skupštinu Republike Srbije, ne činite to prvi put. To ste radili sa Vladom Republike Srbije. Ja sam vam vrlo jasno rekao i tokom prethodne sednice, kada smo razgovarali o izveštaju Fiskalnog saveta. Ovde tačno svako ima svoju odgovornost. Zna se šta je vaša odgovornost, zna se šta je naša odgovornost.

Naša odgovornost je, dozvolićete, malo veća od vaše odgovornosti, jer nas biraju građani i odgovaramo građana zbog kojih sedimo ovde. Nemojte da govorite da je period pandemije razlog zašto nije održana sednica i zašto gospodin Dimitrijević, kao član, nije potpisao izveštaj. Da li smo svi mi ovde blesavi? Da li mi ne poštujemo mere pandemije? Hoćete da kaže da smo mi neodgovorni što sedimo ovde, nas 250 i što radimo? Time degradirate ove ljude koji sede ovde u skupštinskoj sali, čitavu Skupštinu, Vladu Republike Srbije.

Vas trojica niste mogli da se sastanete i da se ispoštujete mere pandemije i da sačinite i onako kako je to proceduralno definisano, usvojite izveštaj. Danas ga nudite gospodinu Dimitrijeviću da potpiše ili ne. Gospodine Petroviću, to je sramno. Nije učestvovao u 2020. godini. Pa šta to znači? Imamo danas problem Kosova i Metohije. Taj problem traje vekovima. Šta to znači? Došao je Aleksandar Vučić, nova Vlada, pa mi ne treba da se bavimo tim pitanjem. Zašto? Pa, nismo mi odgovorni. To je nasleđeno.

Gospodine Petroviću, molim vas da poštujete dostojanstvo Narodne skupštine u nastavku današnjeg zasedanja, a vas predsedavajući molim da započnemo sa raspravom, kada je reč o ovlašćenim predstavnicima i šefovima poslaničkih grupa. Zahvaljujem.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Poštovani predstavnici nezavisnih regulatornih tela, poštovani predstavnici odbora, najpre želim da zahvalim predstavnicima odbora na jednom uvodnom iscrpnom izlaganju i želim da kažem na samom početku da će Poslanička grupa SPS podržati sva četiri izveštaja. Ovde je maločas bilo pitanje, kolega Zukorlić mislim da je, žao mi je što nije tu trenutno, pitanje doslednosti. Ako ste dosledni, glasajte protiv. Nije suština u tome da mi glasamo protiv. Obaveza nas narodnih poslanika je da jačamo rad nezavisnih regulatornih tela, da naravno razgovaramo o izveštajima nezavisnih regulatornih tela, da svako ima svoj nivo odgovornosti, o tome sam maločas govorio, i da vidimo da li oni poštuju zakon. Ne da tražimo od nezavisnih regulatornih tela da ulaze u politički ring, jer oni su nezavisni i ne treba to da čine, i ne da tražimo da tumače zakon onako kako mi želimo jer to opet ne bi bilo korektno.

Ali, svakako ni nezavisna regulatorna tela sa druge strane trebaju uvek da imaju na umu svoj nivo odgovornosti i ono što proceduralno jesu vaše obaveze i da kroz vaše izveštaje i analize koje vrlo često rado sagledavamo i čitamo, i analiziramo ne definišete određene stvari kroz jedan vid politizacije. Ako neko želi da se bavi politikom neka izađe iz nezavisnog regulatornog tela, osnuje političku stranku i učestvuje na izborima. To je mnogo jednostavno. Onda vidite koliko vas građani vrednuju, a koliko ne. Ovako, odgovarate Skupštini, jer mi smo vas izabrali i ja ne mislim ni jednog trenutka, naprotiv, smatram da je ovo prilika kada razgovaramo o izveštajima nezavisnih regulatornih tela, da je ovo prilika i da razgovaramo i da analiziramo vaše izveštaje, da razmenimo mišljenja, stavove, određene sugestije i predloge, ali isto tako kažem ne želimo i nemamo nameru da vršimo pritisak na rad nezavisnih regulatornih tela.

Smatramo da su ovakve diskusije korisne i to ne samo na sednicama resornog odbora, jer mnogi od nas nisu članovi odbora, pa nisu u prilici da učestvuju u radu, već baš ovde u plenumu. To je naša obaveza, pre svega, i naša i vaša obaveza prema građanima Srbije. I ne moraju naravno, mišljenja uvek da nam se poklapaju, ne moraju stavovi uvek da nam budu identični, jer ako bi stavovi uvek bili identični onda bi se postavljalo pitanje, uopšte postojanja nezavisnih regulatornih tela.

Dakle, rekao sam četiri izveštaja danas su pred nama i postala je praksa i mi smatramo da je to dobro da Narodna skupština koja i bira nezavisne organe i tela redovno na plenarnim sednicama raspravlja o izveštajima o radu.

Ovu plenarnu raspravu smatram novim kvalitetom, pre svega u radu Narodne skupštine Republike Srbije, ali i u radu tela, jer otvorena dvosmerna komunikacija predstavlja, pre svega kontinuitet praćenja i kontrole rada ovih tela i organa, što obezbeđuje redovno i transparentno izveštavanje, kao što sam rekao, javnosti o onome što je važno. A, važno je da javnost izveštavamo, zapravo posebno onda kada govorimo o onome što jesu životna pitanja, a mnoge analize pojedinih nezavisnih regulatornih tela, koje se tiču 2020. godine odnose se upravo na životna pitanja, imajući na umu činjenicu da od marta meseca, nažalost smo suočeni sa najvećim zdravstvenim izazovom, kao i čitav svet.

Dakle, sve ono što se moglo sagledati u izveštaju, upravo se odnosi na životna pitanja građana pojedinih nezavisnih regulatornih tela. O tome ću naravno, govoriti.

Uvođenje regulatora i nezavisnih organa u pravni sistem Republike Srbije, dakle potvrđuje pre svega implementaciju međunarodni standarda i standarda Evropske unije za čije članstvo je potpuno opredeljena naša država. Regulatori su i deo demokratizacije, pre svega našeg društva i uslov daljeg jačanja pravne države, a time i otvorenosti državnih organa za svaki oblik javne kontrole, pre svega za kontrolu zakonitosti trošenja javnih sredstava, što je po mišljenju poslaničke grupe SPS od izuzetne važnosti, odnosno sredstava svih poreskih obveznika, čime se ojačava i obaveza države da usmerava ta sredstva u strateške prioritetne razvojne pravce i ostvarivanje pre svega što je za nas posebno važno, kao socijaliste socijalnu politiku i socijalnu funkciju države.

Sva četiri izveštaja koja su danas na dnevnom redu su od izuzetne važnosti i značaja. Njihova ocena i stanja predloga mera za sektor koji pokrivaju, Narodna skupština razmatranjem ovih izveštaja ostvaruje svoju, kao što sam rekao, kao kontrolnu funkciju, a svaka kontrola rada uvek može samo doprineti novom kvalitetu rada i nezavisnih regulatornih tela, a možda i nas predstavnika građana, narodnih poslanika.

Ja ću se ovoga puta kao predsednik poslaničke grupe SPS uz dužno poštovanje ostalih predstavnika nezavisnih regulatornih tela, ali s obzirom na vreme osvrnuti na dva izveštaja. Kolege će govoriti u nastavku današnje sednice o preostala dva izveštaja nezavisnih tela. Tu pre svega mislim na Fiskalni savet i na DRI, na izveštaje za 2020. godinu.

Što se tiče Fiskalnog saveta na početku smo jasno definisali neke stvari. Ja ne želim da se vraćam na to. Verujem da će svaki naredni izveštaj biti usvojen, ne elektronski, ne onlajn, nego onako kako je to proceduralno definisano. Ali, o tome smo već razgovarali. Ne želim ponovo o tome da govorim.

Sam izveštaj, pažljivo sam ga pročitao, jeste sveobuhvatan, počiva na zakonom utvrđenom delokrugu rada ovog nezavisnog organa, čija misija jeste da ocenjuje kredibilitet, pre svega fiskalne politike sa aspekta poštovanja fiskalnih pravila, da obezbedi javnost u vođenju fiskalne politike. To apsolutno nije sporno.

Da podsetimo i to da svojim nezavisnim analizama fiskalne politike i stručnim pristupom Fiskalni savet treba da unapredi kulturu fiskalne odgovornosti u Republici Srbiji. U tom smislu, Fiskalni savet, kako to stoji između ostalog u zakonu jasno, a o tome je govorio predstavnik Fiskalnog saveta, analizira makroekonomske i fiskalne pretpostavke na kojima se zasnivaju dokumenta, daje nezavisnu i kredibilnu ocenu ekonomske politike, procenjuje fiskalne rizike itd.

Dakle, Fiskalni savet ima značajna, rekao bih, ovlašćenja koja posledično podrazumevaju stručnost i odgovornost ovog organa. Iako se u ranijim raspravama o izveštaju nisam u svemu slagao i nismo se u svemu slagali sa ocenama Fiskalnog saveta, imali smo potpuno suprotne stavove, ne mogu da kažem da Fiskalni savet nije radio. To nećemo reći.

Sa jednim brojem ocena i konstatacija za izveštaj 2020. godine se mogu u potpunosti složiti. Tako recimo, Fiskalni savet je u izveštaju za prethodnu godinu pozitivno ocenio saradnju sa Narodnom skupštinom Republike Srbije, konstatujući da je ona bila dobra, da se odvijala kroz rad Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava. Takođe saradnja sa predstavnicima Vlade, Ministarstvom finansija, po oceni Fiskalnog saveta je bila dobra. Tu se u potpunosti slažemo, bez obzira na stavove koje su u raspravi i u diskusijama izneseni.

Fiskalni savet je pohvalio i u praksi novog saziva Narodne skupštine koji se odnosi na usvajanje završnog računa budžeta republike, zaključujući da je ona važna karika u budžetskom procesu, što svakako jeste. Slažemo se, jer to je ključni oblik parlamentarne kontrole i načina trošenja planiranih budžetskih, odnosno javnih sredstava za finansiranje opšte države. Činjenica je da završni računi budžeta Republike Srbije nisu razmatrani u Narodnoj skupštini Republike Srbije još od 2003. godine i da je sadašnji predsednik parlamenta Ivica Dačić od početka ovog saziva vratio obavezu razmatranja i usvajanja završnih računa budžeta republike.

Završni računi su veoma važni, jer su slika ostvarenih prihoda, ali i rashoda budžeta u toku godine. Oni egzaktno pokazuju da li su budžetirana sredstva trošena u skladu sa Zakonom o budžetu, odnosno u skladu sa rebalansom. Razmatranje završnih računa budžeta jeste značajan, ali i zakonski vid parlamentarne kontrole fiskalne politike koju sprovodi Vlada. Sa druge strane i razmatranje završnih računa i izveštaja o radu nezavisnih organa i regulatora pojačava pre svega kontrolnu funkciju parlamenta i potvrđuje da Skupština nije mesto gde se samo glasa, već je mesto gde se vode ozbiljne debate o značajnim društvenim i državnim temama i pitanjima.

Kao pozitivnu budžetsku tendenciju u 2020. godini, Fiskalni savet je izdvojio to što javne investicije u infrastrukturu nisu smanjivane pod naletom krize izazvane Kovidom. U potpunosti se slažemo sa ovom konstatacijom. Ekonomska je premisa da bez kapitalnih investicija infrastrukturnih projekata nema ekonomskog razvoja. Srbija, uprkos svemu, ulaže dosta u putnu infrastrukturu, grade se autoputevi, rekonstruišu pruge, izdvojen je novac za izgradnju kanalizacione i vodovodne mreže u mnogim gradovima i opštinama. Pri tome, ne možemo a da ne afirmišemo zdravstvenu politiku Vlade, imajući u vidu pre svega globalno zdravstvenu krizu izazvanu Kovidom – 19.

Kada govorim o zdravstvu, za vakcine je izdvojen ogroman novac, a Srbija je izdvojila značajna sredstva i za zdravstvenu infrastrukturu. Tu, pre svega, mislim na bolnicu u Batajnici, u Novom Sadu, takođe, novac za rekonstrukciju kliničkih centara, kako u Beogradu, tako i u Vojvodini. Pored toga, aktuelna investicija je izgradnja fabrike vakcina. Sve ovo je od nemerljivog značaja u borbi protiv pandemije, jer zdravlje građana nema cenu i iskoristio bih priliku da pozovem još jednom sve građane, koji to do sada nisu učinili, da se vakcinišu. To je jedini način da izađemo i da se zajednički izborimo sa zdravstvenim izazovom sa kojim smo suočeni.

Posebno, dakle, kada je reč o infrastrukturnim projektima, Vlada je izdvojila budžetom za 2020. godinu nikada više, 330 milijardi dinara, a rebalansom još 88 milijardi dinara. Tih 330, to je kada saberete negde otprilike 17,2% bruto društvenog proizvoda. Ne, oprostite, grešim, 335,5% bruto društvenog proizvoda. Moja greška, oprostite.

Ja sam potpuno ubeđen da će Vlada uspeti da realizuje, iako ste vi bili malo pesimisti kada smo govorili o onoj projektovanoj stopi bruto društvenog proizvoda od 6%, Međunarodni monetarni fond sada kaže da će to biti oko 6,5%, a ja sam ubeđen u ono o čemu je govorio ministar finansija, da ćemo uspeti da realizujemo projektovanu stopu od oko 7%.

Slažem se u potpunosti sa ovom vašom konstatacijom što se tiče infrastrukture, jer nema ekonomskog bez infrastrukturnog razvoja. Ali, zamislite sada, da napravimo jednu paralelu, da je sve u Srbiji stalo u periodu pandemije i da je život stao u periodu pandemije, da smo zatvorili Skupštinu, da smo radili on-lajn, da smo zatvorili Vladu, da je predsednik države radio iz svog kabineta ili od kuće, da li bi imali realizaciju infrastrukturnih projekata?

Zašto ovo pričam? Pa, vi ste imali tri člana i niste mogli zbog pandemije da organizujete sednicu, a mi ovde govorimo o sredstvima od januara do novembra meseca prošle godine i realizovano ukupno investicija 146,7 milijardi dinara, što je 14,7% više u odnosu na isti period prethodne godine. Dakle, ne može i ne sme život u Srbiji da stane.

Potpuno iskren da budem, sa platama koje primaju nezavisna regulatorna tela mogli ste da organizujete ekstremno kvalitetne uslove, daleko bolje od onih koje mi imamo ovde u Skupštini, da napravite sednicu od tri člana. Ali, dobro, kažem, o tome smo već govorili. U ovim ocenama, dakle, u potpunosti se slažem sa Fiskalnim savetom.

U prethodnim raspravama o izveštajima bilo je i neslaganja nas parlamentaraca sa ocenama pojedinih nezavisnih organa, datim u njihovim izveštajima. To sam lično video kao razmenu mišljenja koja treba da doprinese novom kvalitetu uređenosti našeg društva, a ne kao isključivost i netoleranciju.

Postoje razlike u našim stavovima i kada je u pitanju ovaj izveštaj Fiskalnog saveta. Naveo bih ključne kritike koje je Fiskalni savet izneo u svojim analizama, a sa kojima se ne slažemo u potpunosti kao poslanički klub. Razloge ću pokušati i da argumentujem.

Kao najveću kritiku Fiskalni savet je u svojoj analizi izneo meru Vlade 100 evra svakom punoletnom građaninu. Naravno, legitimno je pravo da imamo drugačije mišljenje, suprotan stav od Fiskalnog saveta. Ovog puta mislimo da je ova vladina mera bila u potpunosti ekonomski i socijalno opravdana. Naime, Vlada Srbije definisala je tri stupa razvoja, a jedan od tih stubova jeste upravo životni standard građana, koji je takođe u proteklom periodu bio ugrožen pandemijom Kovid 19. Kao što su podsticajnim merama države značajno ublažene posledice Kovida po privredu, pa i po najmanje preduzetnike, tako je država vodila računa i o svojim građanima.

Država Srbija je ne samo u prethodnih godinu izdvojila 100 evra, već je i ove godine penzionerima isplaćena jednokratna pomoć od 50 evra, a potom svi građani koji su na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje dobili su 60 evra jednokratne pomoći, i da ne navodim dalje. Početkom naredne godine penzioneri će dobiti još 20.000 dinara.

Kritika Fiskalnog saveta se odnosila i na povećanje plata i penzija, ali ne možemo se u potpunosti složiti ni sa ovim ocenama. Dakle, zašto smatramo da su ove mere koje utiču na povećanje životnog standarda građana opravdane? Prosto, veća plata znači veću potrošnju, veća potrošnja inicira proizvodnju, čime se poboljšava ekonomska situacija u državi Srbiji, jer se u budžet uplaćuje više novca kroz poreze.

Navešću konkretne statističke podatke koji govore u prilog vladinim kovid merama. Najpre, uprkos zdravstvenoj krizi, i prošle i ove godine povećana je minimalna cena rada. Od 1. januara minimalna cena rada je 6,6%, tj. za oko 2000 dinara, tako da minimalna cena rada za 2021. godinu iznosi 32.126 dinara. Minimalna cena rada u 2022. godini iznosiće 35.012 dinara, što je povećanje od 9,4%. Država je povećala plate i penzije, penzije po švajcarskom modelu za 5,9%, plate u javnom sektoru najpre za 3,5%, a potom za 1,5%. Ukupno povećanje penzija u periodu od 2012. do 2021. godine iznosilo je 30,9%.

E, sada, kada govorimo o povećanju plata i penzija, kada govorimo o merama od 100 evra, ovu meru nije izmislila Vlada Republike Srbije, ovo je mera koju su koristile velike svetske ekonomije poput SAD, a mislim da je i Japan koristio takođe. Sa druge strane, ovo je mera koja, prema Međunarodnoj organizaciji rada, doprinosi smanjenju siromaštva. Izvinite, ali usko stručna politika nije čarobni štapić i lako je sedeti u udobnoj fotelji, analizirati, praviti izveštaje, baviti se ciframa, ali kada siđete među narod i kada vidite šta je živa politika, to je onda nešto drugo. Kada vidite da li je narod, da li su građani zadovoljni ili ne, to je onda nešto drugo.

E, to je ono na čemu radi ova Vlada Republike Srbije i ima punu podršku Poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije. Dakle, vodi pre svega ekonomsku politiku, ali ekonomsku politiku koja je socijalno odgovorna i ekonomsku politiku koja u središtu ima čoveka, običnog građanina Srbije, da obezbedi građanima Srbije život dostojan u 21. veku.

Prekoračio sam vreme, je li tako? Neću stići da govorim o Izveštaju DRI, ali nema veze, samo ću završiti ovom rečenicom.

Što se tiče konkretno plata u javnom sektoru, vrlo često govorimo o tome, nalazite se u Narodnoj skupštini Republike Srbije i vidite ove momke koji raznose dokumentaciju. Da li ste se nekada zapitali kolika je njihova plata? Sramno je da uporedite vašu platu sa njihovom platom. Sramno!

Zato se mi u potpunosti zalažemo da se svaki dinar koji je ušteđen upravo usmeri na povećanje plata i penzija. Stalno govorimo o tome kako nam odlaze stručnjaci. Pa koji stručnjak će da ostane u lokalnoj samoupravi i da se bavi konkretno najodgovornijim poslom, a to su trenutno javne nabavke, da se bavi javnim nabavkama za platu od 45.000 ili 50.000 dinara? Neće niko, verujte. Zato se u potpunosti zalažemo za povećanje plata i penzija, sa jedne strane.

Sa druge strane, nije ovo neodgovoran, neozbiljan potez i neoprezan potez Vlade Republike Srbije. Nije se Vlada zadužila da bi isplaćivala plate i penzije kako je to rađeno u nekom prethodnom periodu, već je zahvaljujući pre svega reformskom kursu Vlade, čiji su temelji postavljeni 2014. godine, došlo do jednog zdravog sistema koji je zasnovan na zdravim osnovama.

Izvinjavam se što sam prekoračio vreme. Izvinjavam se predstavnicima nezavisnih regulatornih tela, ali 20 minuta je ograničenje. Svakako ćete imati našu podršku u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče Orliću.

Moram da reagujem, bez obzira što je kolega Arsić iz druge poslaničke grupe. Dakle,106. dostojanstvo Narodne skupštine.

Mi smo danas ovde da razgovaramo o izveštajima nezavisnih regulatornih tela, a ne da nam predstavnici nezavisnih regulatornih tela drže predavanja i da govore poslanicima kako poslanici nešto ne znaju. Najblaže rečeno to je degradacija i diskreditacija poslanika.

Gospodine Petroviću, Vama niko ni jednog trenutka nije rekao da nešto ne znate. Ako želite da vodite argumentovanu raspravu onda ukrstite argument, ukrstite činjenice. Da li je kolega Arsić u pravu ili ne, on će verovatno se javiti kasnije za repliku, pa će o tome govorite, ali mene ste pomenuli u kontekstu 100 evra. Za mene je najbolji pokazatelj 6,2 miliona građana je dobilo podršku i uzelo podršku od 100 evra.

Govorio sam o tome da usko stručna politika nije čarobni štapić i ja ne znam da li nekada prošetate Beogradom, da li razgovarate sa građanima i da li pitate građane kako se osećaju kada dobiju tih i 100 evra.

Socijalna karta, u redu slažem se, treba Vlada da uradi socijalnu kartu, ali pitajte građane. Prošli put sam vam rekao – pitajte vaše zaposlene, imate ih tridesetak, ja imam spisak ko je uzeo 100 evra, pa pitajte ih kako se osećaju, a oni su sačinili izveštaj. Pitajte ih kako se osećaju kada su dobili tih 100 evra.

Što se tiče toga, ovde je reč da se održi nivo potrošnje, ali se unela i jedna doza optimizma kod građana Srbije u jednom izuzetno teškom vremenskom periodu. Zato je podeljeno svima. Ponavljam, nije mera koju je izmislila Srbija, već su i druge svetske ekonomije koristile ovu meru.

Što se tiče subvencija koje su usmerene ka preduzećima, potpuno opravdana mera Vlade Republike Srbije da pomogne privatnom sektoru, da pomogne privredi, jer to je krvotok Srbije. Ali, sa druge strane, imajte na umu i činjenicu da su i strane direktne investicije nešto što je pomoglo da se smanji nivo nezaposlenosti u Srbiji. Recimo, 2020. godine strane direktne investicije su bile 2,902 milijarde evra, a u periodu od januara do jula 2021. godine iznosile su 1,950 milijardi evra.

Dakle, ne samo subvencije koje je izdvajala Vlada Republike Srbije, za koje vi smatrate da nekim preduzećima nisu bile potrebne, ja ne smatram da je tu trebalo imati selektivan pristup, već se slažemo u potpunosti, odnosno poslanička grupa SPS se u potpunosti slaže sa stavom Vlade Republike Srbije.

Ali, još jednom vas molim, na početku sam govorio o tome da poštujete dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije. Niste ga poštovali time što na način na koji ste predstavili da je usvojen izveštaj o kojem danas govorimo, sada se na ovakav način obraćate narodnom poslaniku, molim vas da to ne činite u nastavku današnje rasprave. Zahvaljujem. Izvinjavam se.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Povreda Poslovnika, dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije.

Ne mislim da ste to učinili vi, niti prethodni govornik, ali ono što se danas dešava na prostoru severne Kosovske Mitrovice je svakako narušavanje dostojanstva i Narodne skupštine Republike Srbije, jer svako od nas je potpisao, svako od nas 250 je potpisao jednu istu zakletvu u kojoj se kaže da ćemo poštovati Ustav Republike Srbije, a onim što se danas dešava na prostoru Kosova i Metohije je blago rečeno narušen Ustav Republike Srbije. Mislim da treba povodom toga i da se oglasimo.

Naime, u Severnoj Mitrovici, u toku je akcija kosovske policije koja koristi šok bombe i suzavac a nekoliko stotina građana je blokiralo više ulica i čuju se sirene za uzbunu. Navodno, reč je o akciji za sprečavanje krijumčarenja robe, a u Severnoj Mitrovici i Zvečanu stigli su i pripadnici ROSU.

Jedan Srbin, prema poslednjim informacijama, danas prilikom nasilnog upadanja jedinice ROSU u Kosovskoj Mitrovici je ranjen. Prema nezvaničnim informacijama za sada nepoznati muškarac pogođen je u leđa, a metak mu je izašao na grudi. Hitno je primljen u bolnicu i njegovo stanje je zabrinjavajuće. U gradu se čuju rafali i situacija je dramatična.

Tim povodom, naravno, odmah se oglasila premijerka Ana Brnabić, zahtevajući da na ovakav zločin hitno reaguju međunarodna zajednica NATO i KFOR sa čime se mi u potpunosti slažemo i pozivamo kao poslanička grupa, a nadam se da će to učiniti i ostale poslaničke grupe, pozvati međunarodnu organizaciju i EU da prestanu sa dvostrukim standardima i dvostrukim aršinima i zauzdaju Kurtija.

Predsednik Vučić, kao pravi državnik, se hitno uputio u Rašku na sastanak sa Srbima na prostoru Kosova i Metohije, što u potpunosti podržavamo i dajemo apsolutnu podršku.

Premijerka Ana Brnabić je, kao što sam rekao, reagovala danas posle jutrašnje akcije, pozvala policiju i pozvala na reakciju. Ovakvo ponašanje, definitivno, prevršilo je svaku meru i za svaku je osudu.

Mi socijalisti, PG Socijalističke partije Srbije osuđuje ovo nasilje koje se svakodnevno dešava Srbima na Kosovu i Metohiji, to je nedopustivo i ne vodi rešavanju problema. Ovo je izazivanje nemira, mogao bih reći sa sigurnošću i predratno stanje.

Pitam i to dokle će Međunarodna zajednica da ćuti? Pitam nije li to patološki strah od ugleda Srbije ili njihove potrebe da silom dođu do boljih rezultata na lokalnim izborima ili možda od strah od Konferencije nesvrstanih na kojoj je Srbija okupila preko 105 država i međunarodnih organizacija? Misle li da ovakvom silom mogu da dođu do svojih ciljeva?

Ovo sam samo želeo da učinim kao apel, jer smatram da je to obaveza nas kao predstavnika građana i koji žive na prostoru Kosova i Metohije.

Zahvaljujem predsedavajući.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče, gospodine Orliću.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što postavim pitanje, ako dozvolite, osvrnuo bih se na pitanje koje je postavio kolega Krkobabić. Ono jeste opravdano i takvo pitanje već postoji, ali nećemo mi, kolega, implementirati onaj deo dijaloga koji se vodi na drugom koloseku, već ćemo implementirati sve ono što je dogovoreno sa evropskim parlamentarcima, a onaj drugi deo dijaloga sa političkim strankama koje ne žele da razgovaraju sa evropskim parlamentarcima još uvek je u toku. Tu imamo, znate, ono pravilo „chat and house“.

Dakle, ništa nije gotovo dok ne bude gotovo i onog trenutka kada bude definisan čitav predlog i set mera za poboljšanje izbornih uslova, svakako da tada možemo govoriti o tome. To, naravno, podrazumeva određenu zakonodavnu aktivnost, jer svakako da sve ono što su i evropskim parlamentarci predložili i što je prihvaćeno i što će biti implementirano podrazumeva zakonodavnu aktivnost i određene izmene i dopune zakona ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Tako je i bilo i tokom prve faze međustranačkog dijaloga. Ništa zlonamerno, samo prosto da znate da takav predlog već postoji.

Moje pitanje je za danas sledeće. Kada je u pitanju naš evropski put, opredeljenje Srbije je potpuno jasno. Naš strateški cilj da postanemo članica EU ispunjavamo svakodnevno, transparentno, usklađujući kompletan zakonodavni okvir sa pravom EU, ali i sprovodeći brojne infrastrukturne i druge razvojne projekte koji Srbiju približavaju evropskoj porodici naroda.

Isto tako, sve aktivnosti države na spoljnopolitičkom planu i na regionalnom nivou dokaz su naše čvrste opredeljenosti da suštinski uvedemo međunarodne standarde u sve sektore života, ne samo radi ispunjavanja zahteva EU, već pre svega zato što građani zaslužuju bolji život, a naša država bolji međunarodni položaj i bolji međunarodni ugled i imidž.

Na tome naše državno rukovodstvo, naša zakonodavna vlast, čiji smo mi predstavnici, i naša izvršna vlast svakodnevno rade. Srbija je ojačala i ekonomski i politički, postala faktor političke stabilnosti u regionu i pokretač mnogih afirmativnih regionalnih inicijativa koje treba da doprinesu miru, stabilnosti i ekonomskom napretku regiona.

Jedna od najvažnijih regionalnih inicijativa jeste svakako mini Šengen, za koji se sada koristi naziv – otvoreni Balkan, to jeste po mišljenju poslaničke grupe SPS vizionarski potez. Srbija je zarad regionalnog povezivanja i intenziviranja ekonomske saradnje u regionu potpisala i brojne bilateralne sporazume sa susednim zemljama, pre svega sa Severnom Makedonijom i sa Albanijom. Dakle, tri države su se opredelile. Ne želimo više da gledamo u prošlost, želimo da gledamo u sadašnjost i u budućnost, u interesu naših građana.

Dakle, Srbija je integrativni faktor zapadnog Balkana, ma koliko nekima iz okruženja to smetalo. Napredak Srbije evidentno je da ne odgovara svima. Zato imamo i očigledne pokušaje sabotiranja našeg evropskog puta. S druge strane, iz Evrope ne dolaze baš najsjajnije vesti po Srbiju. Datumi našeg pristupanja EU se stalno pomeraju. Na poslednjem samitu EU sa zemljama zapadnog Balkana, održanog u Sloveniji proteklih dana, saopšteno nam je da je perspektiva ulaska zemalja ovog regiona, a time i Republike Srbije, u EU 2030. godine. Govori se o perspektivi proširenja, a ne o stvaranom ulasku u EU.

U Deklaraciji usvojenoj juče, 6. oktobra, na samitu u Sloveniji, EU ponovo potvrđuje svoju nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi zapadnog Balkana. Da podsetim da je ta ista formulacija bila sadržana i u Deklaraciji sa samita održanog još 2003. godine u Solunu. Stiče se utisak iz ovoga da smo na istom mestu gde smo bili i te 2003. godine. Da nije tako i da je Srbija danas potpuno drugačija od Srbije 2003. godine jasno je svima, ali se nama stalno nameću novi uslovi i od nas traži ispunjenje posebnih zahteva koji ni za jednu drugu zemlju kandidata nisu postojali, niti danas postoje.

Evropska unija je očigledno ranjiva kada je u pitanju zapadni Balkan i ne može još uvek da ponudi objektivna i prihvatljiva rešenja. U vezi sa tim, a povodom juče završenog samita u Kranju u Sloveniji, želim da postavim pitanje Vladi Republike Srbije. Šta se očekuje od samita EU sa zemljama zapadnog Balkana, održanog u Sloveniji? Da li se očekuje da EU objektivnije sagledava dešavanja u regionu, pritiske koji se na Srbiju vrše i sabotiranja regionalnih inicijativa koje Srbija pokreće, a koje treba da doprinesu integraciji zapadnog Balkana i pre svega jačanju ekonomskih i političkih veza na ovim prostorima, što je sve preduslov za evropske integracije zapadnog Balkana? Zahvaljujem.

Zahvaljujem uvažena potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije, gospođo Kovač.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kolega Tomić je maločas postavio jedno pitanje kada je reč o jednom delu opozicije, najpre zašto ponovo u politici?

Kolega, to je jedini način da, zapravo najpre da se pokuša doći do vlasti bez izbora, a onda putem te iste vlasti sačuvati kapital. To je razlog zašto u politici.

Pomenuli ste jednog, takođe, opozicionara. Ja neću da govorim o njegovim nazovite uspesima kada je reč o nacionalnom i državnom pitanju, kada je reč o pitanju Kosova i Metohije, mislim na Jeremića, ali ću podsetiti na nešto što se desilo krajem 2013. godine upravo u ovoj sali, kada smo razgovarali o budžetu Republike Srbije za 2014. godinu, kada smo kretali u jedan reformski kurs Vlade i kada je zapravo sve počelo. To je bio taj osnov da bi danas imali zdrav sistem koji je zasnovan na zdravim osnovama.

Tada je taj isti Jeremić glasao za budžet, a razlog zašto je glasao za budžet je zapravo bio zato što je usvojen supstancijalni amandman, ma šta to u tom trenutku značilo, a u prevedenom to je značilo - dajte mi podršku da budem ponovno generalni sekretar i sve će biti u redu i dajete mi dovoljno finansijskih sredstava.

Iako je, da se vratim na amandman, amandman Vlade na član 13. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji postao sastavni deo zakona, želeo bih u ime poslaničke grupe SPS da na ovaj način podržim amandman, stav Vlade koji se u suštini odnosi na rad lokalnih samouprava poreskih administracija, mislim na konkretan amandman.

Naime, Vlada amandmanom predlaže da poslove vođenje jedinstvenog informacionog sistema lokalnih poreskih administracija preuzme Ministarstvo finansija, odnosno Poreska uprava kao organ u sastavu Ministarstva finansija. To preuzimanje se predviđa potpuno i treba da se završi do januara 2024. godine.

Dakle, i ovde je dat duži period za preuzimanje ovog značajnog posla kojim će se podaci o naplati PDV i automatsko preuzimanje plaćenog PDV od obveznika fiskalizacije voditi na nivou Poreske uprave kao poreskog organa u sastavu Ministarstva finansija što smatramo da je veoma opravdano i da je pozitivno.

Verujemo da će ovako planiran način vođenja jedinstvenog informacionog sistema apsolutno doprineti efikasnosti rada poreske administracije, boljoj kontroli naplate i sagledavanju obima naplate PDV na teritoriji Republike na dnevnom nivou. Mislimo da je to jako važno. Ovaj sistem je u velikoj meri i sada integrisan, ali će se potpunim preuzimanjem od strane Poreske uprave, pored ostalog, ostvariti jedan od ciljeva, a to je transformacija Poreske uprave u još efikasniji poreski organ čiji rad će doprineti i boljim poreskim projekcijama koji se shodno odnose i na budžetsko planiranje između ostalog. Ne zaboravimo da je PDV jedan od poreskih prihoda državnog budžeta.

Koristim priliku da se osvrnem na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji koji predstavlja pravni osnov za realizaciju poreske politike naše države. Moje kolege iz Poslaničke grupe SPS su govorili u načelnoj raspravi i o ovom Predlogu zakona, ali nije na odmet ponovo reći da sve predložene izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji doprinose još efikasnije poreskom sistemu. Valjda je to interes svih nas, valjda je to interes privrede, valjda je to interes građana Srbije.

Ove izmene su neophodne takođe jer se zakonska rešenja usklađuju sa izmenama i dopunama Zakona o fiskalizaciji, o kome takođe raspravljamo na ovoj sednici. Dakle, još jedan važan zakonski predlog.

Pohvalio bih poresku politiku koju vodi Vlada Republike Srbije jer je zaista vidljivi efekat ozbiljnog pristupa u planiranju i naplati svih oblika poreza, što posledično znači i bolje punjenje budžeta, a time i više novca za ostvarivanje funkcija same države. Tu mislim na više velikih i značajnih investicija i na ostvarivanje socijalne funkcije države, socijalnog aspekta socijalne funkcije države na koje mi posebno stavljamo akcenat.

Maločas je takođe bilo reči o ekonomiji i o egzaktnim podacima i o ekonomskoj politici koju vodi Vlada Republike Srbije. Tačno je da jedan deo opozicije, ali ne samo i jedan deo opozicije već i oni koji sebe nazivaju nezavisnim regulatornim telima, ja ću ponovo reći da mi nemamo ništa protiv nezavisnih regulatornih tela, tu smo da ih podržimo, da ojačaju, da osnaže, ali ne moramo uvek imati identična mišljenja jer onda bi se moglo postaviti, ako bi uvek imali isto mišljenje, pitanje suštine njihovog postojanja. Ovako je bolje da mislimo različito jer kada bi svi mislili isto ne bi mislili dovoljno, a to svakako nije dobro.

Međutim, jasno je i vidljivo, da kažem, da jedan deo opozicije, ali i jedan deo nezavisnih regulatornih tela smatra da je ovo društvo na jedan određen način izgubilo osećaj da prepozna prave prioritete, da je ovo društvo izgubilo osećaj da na pravi način prepozna i vrednuje rezultate.

Na njihovu veliku žalost nije. Znate, vi možete da pokušate da prevarite, možete da govorite neistine, ali kada govorite i kada pričate o ekonomiji, tu su pokazatelji i podaci egzaktni i tu nema prevare. Dakle, to su činjenice, a činjenice su neumoljive. Ne možete činiti to kada je reč o ekonomiji.

Što se tiče SPS ja ću ponoviti po ko zna koji put da Poslanička grupa SPS daje punu podršku ekonomskoj politici Vlade Republike Srbije iz jasnog razloga, jer Vlada vodi ekonomsko-socijalno odgovornu politiku u čijem središtu je običan čovek, građanin Srbije i kada slušam ove kvazi stručnjake koji smatraju da je usko stručna politika čaroban štapić – nije i ne može biti. Živa politika je nešto drugo. ta živa politika koju uspešno vodi Vlada Republike Srbije i predsednik Republike je upravo donela rezultate, donela nove kovid bolnice, dovoljno medicinske opreme, dovoljno na vreme, kada je to bilo neophodno, respiratore, dovoljno vakcina, obnovila Torlak, izgradila zajedno sa UAE i Kinom fabriku za proizvodnju vakcine „Sinofarm“, počela u Torlaku sa proizvodnjom vakcine „Sputnjik V“.

Dakle, to je ta živa politika. Tu ne pije vodu ova usko stranačka politika, odnosno usko stručna politika i analiza i nekakvi izveštaji koji se sačinjavaju onako iz dubokih i udobnih fotelja nezavisnih regulatornih tela sa dobrim platama. Dobro, ne mogu da govorim ništa protiv plata jer za te plate smo mi glasali, ali možemo nekada da ih malo isproveravamo, da li su realne i da li su realistične u skladu sa vremenom u kojem živimo.

Kažu da se zadužujemo. Tačno je, zadužujemo se, ali se ne zadužuje Srbija da bi plaćala plate i penzije, kao što je to nekada činjeno, već se zadužuje za budućnost, zadužuje se za infrastrukturne projekte pre svega, za nešto što će vratiti novac u periodu koji je pred nama.

Kada govorimo o konkretnim ekonomskim pokazateljima izaći ću samo sa nekoliko egzaktnih i tačnih podataka. Minimalna cena rada recimo, poređenja radi, u 2012. godini u januaru i februaru i martu je bila 102 dinara, u aprilu 115 dinara, a 2021. godine iznosila je 189,93 dinara. Minimalna cena rada u 2022. godini iznosiće 35.012. dinara, što je povećanje od čak 9,4%. Prosečna plata u dinarima, podsetiću, 2012. godine je bila 41.377 dinara, a prosečna plata za jun 2021. godine 65.070 dinara. Dakle, plate zdravstvenih radnika su uvećane, kao što znate, u 2021. godini za 5%, plate zaposlenih u javnom sektoru najpre za 3,5%, a potom za još 1,5% od aprila 2021. godine.

Što se tiče plata u zdravstvu, one su poslednjih godinu dana povećane za oko 30%, 2019. godine u novembru bile su povećane za 15% medicinskim sestrama, 10% lekarima, u aprilu 2020. godine svi medicinski radnici dobili su povećanje od 10%, takođe imali smo jednokratne isplate za medicinske radnike od 10.000 dinara.

Penzije su povećane shodno švajcarskom modelu za 5,9% i prosečna penzija za jul 2021. godine iznosila je 29.376 dinara, a 2012. je bila 23.024 dinara. Potpuno smo ubeđeni da ovako jaka i ekonomski stabilna Srbija sa potpunim uverenjem da ćemo realizovati onu projektovanu stopu BDP, kako je to ministar rekao tokom jučerašnjeg izlaganja, koja može biti i preko 7% ćemo realizovati onaj naš krajnji cilj Srbija 20-25 kada će prosečna penzija u Srbiji biti 430 evra a plata 900 evra. Što se tiče nezaposlenosti 2012. godine o tome smo već govorili, 23,9% je bila nezaposlenost 2012. a 2020. rekordnih 9%.

Maločas sam govorio o zaduživanju, na dan 30. juna 2021. godine javni dug iznosi 55%, što je manje od nivoa mastrihta od 60%. Dakle, 60% BDP, kriterijum iz mastrihta koji je ustanovljen još 1991. godine unutar tadašnje Evropske zajednice, odnosi se na to koliko je nivo duga koji države mogu da imaju da bi bile kandidat za članstvo u evrozoni, odnosno valutnoj uniji, od tada figurira taj podatak od tih 60%.

Strane direktne investicije, o tome sam govorio tokom jučerašnjeg dana. Dakle, u 2020. godini, onda kada je bilo najteže 2,902 milijarde evra, a u periodu od januara do maja 2021. godine 1,274 milijarde evra. Nije slučajno i prema „Fajnenšl tajmsu“ Srbija među prvim najatraktivnijim destinacijama, ne samo u Evropi, već i u svetu.

Kada se postavi pitanje odakle novac? Vrlo je jednostavan odgovor. Ne od zaduživanja, naravno, ali novac je upravo od onoga o čemu sam govorio na početku kada je gospodin Jeremić usvojio, glasao za budžet i glasao za ekonomsku politiku Vlade, podržao ekonomsku politiku Vlade, zato što smo usvojili ovaj supstencijalni amandman. Dakle, novac u budžetu imamo, jer smo započeli jedan reformski kurs Vlade Republike Srbije koji se ne zasniva na priči, lepim željama i onome što bi građani želeli da čuju, već na onome što je život i što je ekonomija i upravo zahvaljujući tom reformskom kursu Vlade Republike Srbije mi danas imamo zdrav sistem koji je zasnovan na zdravim osnovama.

Tri godine za redom smo imali suficit u budžetu. Mislim da smo 2019. godine ministre, poslednji put imali rebalans budžeta, ne zato što smo imali deficit, već zato što smo imali suficit u budžetu. Tada se jedan deo opozicije ovde u sali smejao, a mi smo rekli - završili smo period fiskalne konsolidacije, naredna faza je razvoj Srbije, cilj je, dakle, da ovaj suficit sada usmerimo na pravi način, odnosno da sačuvamo makroekonomsku stabilnost, da pokrenemo razvoj, da prihvatimo sve one podsticaje i inicijative koje vode ka razvoju, da sačuvamo ona teško stečena fiskalna dostignuća.

Ja sam ubeđen i sa time želim da završim, dakle, naravno da će poslanička grupa Socijalističke partije Srbije kao što sam rekao tokom jučerašnjeg dana, podržati sva četiri zakonska predloga, ali smo potpuno ubeđeni ministre da ćemo uspeti da realizujemo pre svega onu projektovanu stopu BDP o kojoj ste govorili krajem ove godine i da ćemo moći da pogledamo, pa, hajde da ne budem protiv regiona i da ne bude da sam pričao protiv regiona, jer Srbija je simbol novih vrednosti u regionu, ali reći ću slobodno da onda vidimo ko u regionu vodi jalovu politiku, kada u decembru podvučemo crtu i pogledamo ekonomske pokazatelje, Srbija ili neke druge države.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Narodne skupštine, gospodine Dačiću.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, danas je 5. oktobar, i ja ne mislim da govorim o prošlosti, jer mi iz poslaničke grupe SPS, smatramo da iz prošlosti treba izvući pouke, afirmisati ono što je dobro, gledamo sadašnjost i gradimo temelje budućnosti. Ali, prosto, neke stvari koje su se dešavale u prošlosti zaslužuju danas konačno epilog i zaslužuju odgovore na određena pitanja.

Oni koji su pre 21 godinu bili na ulici i mislili da će činom rušenja Slobodana Miloševića doći demokratija u Srbiju, imali su pogrešna očekivanja i oslonili su se na pogrešne političke ciljeve. Danas je svima jasno da je cilj bila zapravo, Srbija.

Da je tako pokazali su oni sami posle 5. oktobra, Srbija je rušena, privreda rasprodata, za po dva, tri evra burazerska privatizacija je najbolja preduzeća stavila u tuke tajkuna ili finansijera DOS-a, i Otpora. Iza njih je ostala bukvalno, pustoš.

Nažalost ti petooktobarci od kojih neki i danas priznaju 6. oktobar i govore o nekakvoj lustraciji, su upravo oni koji bi trebalo da se nađu pred nadležnim organima, objasne građanima šta je u stvari bio cilj njihovog 5. oktobra.

Da im je cilj bio bolji život, nisu pokazali kada su preuzeli vlast, pod stečaj su otišle hiljade preduzeća, skoro 500 hiljada ljudi je ostalo bez posla, uništene sve domaće banke, uništena vojska, odbrambeni sistem, preko 1000 sudija smenjeno i time uništeno pravosuđe, a Srbija postala moneta za potkusurivanje DOS-ovaca i njihovih spoljnih patrona. Nema oblasti u kojoj Srbija i danas ne trpi posledice posle 5. oktobra.

Danas bih u ime svih građana i onih koji su verovali DOS-u, onih koji nisu, podsetio na još jedno razaračku akciju 5. oktobra. To je paljenje ove zgrade, Doma Narodne skupštine Republike Srbije, kada je uništeno i pokradeno ogromno kulturno blago od vrednih slika, do mobilijara, spaljene prostorije u kojima je bio uskladišten izborni materijal.

U toku prošlog saziva imali smo priliku da u holu Skupštine vidimo izložbu i popis nestalih umetničkih eksponata čija se vrednost meri gotovo milionima evra. Videli smo i dokumentarni film o pljačkanju Narodne skupštine i izdata je jedna knjiga „Umetnost koja čeka pravdu“. Mi zaista, očekujemo tu pravdu. Do danas niko nije za ovo odgovarao.

U vezi sa tim želeo bih da postavim pitanje najpre vama predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, zapravo generalnom sekretarijatu, a potom i nadležnim organima i nadležnim institucijama - da li Narodna skupština ima saznanja o tome da li je Tužilaštvo pokrenulo neki krivični postupak protiv organizatora ili pojedinih izvršilaca rušilačkog napada na Narodnu skupštinu i za pljačku neprocenjivo vrednog kulturnog blaga, i ako nije, da li će se to učiniti u narednom vremenskom periodu?

Pitanje za generalnog sekretara i sekretarijat je – da li se zna kolika je vrednost ukradenih umetnina i umetničkih dela iz Skupštine? Neki od bivših DOS-ovaca, se ovih dana pojavljuju po medijima optužujući sada neke ljude posle 20 godina. Veoma interesantno, u ostalom, uvek je bilo tako da je napad najbolja odbrana. Svesni su oni da su uz pomoć svojih stranih investitora za kratko vreme naneli nenadoknadivu štetu Srbiji.

Danas, oni koji su priznali bombardovanje, koji ne vole svoju zemlju niti svoj narod, danas govore o Srbiji o njenoj budućnosti, osuđuju one koji su branili svoju zemlju, danas Srbe proglašavaju genocidnim narodom, ako je i od propalih DOS-ovaca, mnogo je.

Čak, predsedniče, u jednoj od emisija je jedan od nazovite kvazi političara, i onaj koji je pluskvamperfekat, političke scene Srbije rekao da ste vi trebali da budete uhapšeni tog 5. oktobra. Pa, što vas nisu uhapsili od 2000. do 2012. godine, imali su sasvim dovoljno vremena za to.

Inače, što se tiče lustracije, ne razumeju oni šta znači lustracija. Lustraciju sprovode građani, a SPS je relevantan politički činilac na političkoj sceni Srbije punih 31 godinu. Dakle, oni su lustrirani, a ne SPS.

Veoma kratko, drugi deo pitanja se odnosi na to, maločas je kolega Samir Tandir govorio o tome, načinu na koji se ophode prema poslanicima. Najpre smo kamenovani, izloženi pritiscima ovde ispred Narodne skupštine Republike Srbije, i nemojte mi reći da je to bilo tek onako okupljanje građana. Naravno, da ih okuplja jedan deo opozicije.

Danas počinju jednu novu fazu pritisaka na narodne poslanike. Narodi poslanici ne smeju da govore u Narodnoj skupštini Republike Srbije, jer će dobiti pretnje. Jedan od poslanika koji je dobio pretnju je poslanik SPS, Toma Fila, samo zato što je govorio u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Čovek koji profesionalno i stručno ostvaren, koji je kulturan, emancipovan, nikada nije koristio ružan vokabular, niti se obratio bilo kome nekim ružnim tonom, dobio je ružnu i skaradnu pretnju.

Insistiram da ovo pismo, zajedno sa kovertom, dostavite nadležnim organima i nadležnim institucijama, jer na ovo mora da se stavi tačka i ovo ne sme da postane norma društvenog ponašanja u Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani potpredsedniče Krkobabiću, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, nažalost, malo je 20 minuta da govorimo na jedan kompetentan, kvalifikovan i adekvatan način o ova četiri izuzetno važna zakonska predloga i ja ću u svom izlaganju, neumanjujući, naravno, važnost i značaj preostala dva zakonska predloga, ali akcenat staviti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privremenom registru punoletnih državljana Republike Srbije kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije bolesti Kovida-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 i Predlogu zakona o zaduživanju Republike Srbije kod OTP banke a.d. Novi Sad.

Dozvolite mi da na samom početku napravim jednu konstataciju. U martu mesecu 2020. godine, kada smo se, kao i čitav svet, suočili sa najvećim zdravstvenim izazovom, čiji se kraj tada, nažalost, nije nazirao, a ni danas se, nažalost, ne nazire, mi smo verovali, kao i u ostalim državama Evrope i sveta, opozicija neće koristiti ovaj zdravstveni izazov za jeftino ubiranje političkih poena, da će shvatiti da svi imamo

samo jedan zajednički zadatak i jedan zajednički cilj koji moramo da realizujemo i jednu zajedničku bitku koju moramo da pobedimo i da politizaciju kovida u periodu dok traje pandemija treba da smestimo tamo gde joj je mesto, a to je u karantin.

Nažalost, jedan deo opozicije ne bira sredstva, da po svaku cenu dođe do jeftinih političkih poena i pri tome je spremna da prigrli svaki glas, pa čak i ove antivaksere, zapravo ove koji zagovaraju da građani Srbije ne treba da se vakcinišu, pa između ostalog kažu da korona i ne postoji, što je za nas zaista neodgovorno i krajnje neozbiljno.

Kao što sam rekao, početkom marta 2020. godine prvi put smo bili suočeni sa ovom opakom bolešću i nedovoljno poznatoj svetskoj medicini. Nismo ni slutili koje će razmere ove pandemije biti i koliko će biti pogubna po zdravlje stanovništva, pre svega, na celoj planeti, a potom i po svetsku ekonomiju, ali i po materijalni položaj pojedinaca, materijalni položaj porodica, odnosno životni standard.

Tada se Vlada Republike Srbije pandemiji suprotstavila paketima mera kojima je saniran značajan deo posledica koje je pretrpela privreda, ali država je mislila, kao što to i danas čini, na podršku našim građanima.

Dakle, onda kada je bilo najteže predsednik Republike, Vlada Republike Srbije i Narodna skupština Republike Srbije, naravno, govoreći o ovim zakonskim predlozima, raspravljajući o paketima mera koje ste vi predložili i koji su u potpunosti opravdani, je imala jedan odgovoran i krajnje, rekao bih, ozbiljan pristup.

Podsetiću naše građane da smo prošle godine, o tome je već bilo reč, realizovali dva paketa pomoći ukupne vrednosti od 800 milijardi dinara. Treba podsetiti i na činjenicu da su upravo tada usvojene mere ekonomske politike minimizirale pad BDP-a u 2020. godini. Tako je Republika Srbija 2020. godine završila sa padom privredne aktivnosti od svega 1%, što je bio jedan od najboljih rezultata u Evropi u tom trenutku.

Dakle, u periodu kada je bilo najteže, Vlada je pokazala ne samo da sistem može da funkcioniše, već i da može da ostvaruje dobre ekonomske pokazatelje.

Takođe, na tržištu rada, uprkos kovidu, zabeležena je rekordna stopa nezaposlenosti od 9%, za razliku od 2012. godine, kada je stopa nezaposlenosti iznosila čak 23,9%. Istovremeno, 2020. godine imali smo povećanje plata i penzija. Dakle, povećanje penzija shodno švajcarskom modelu za 5,9%, povećanje plata u javnom sektoru za 5%, minimalne cene rada za 6,6%.

Dakle, mi smo jedna od retkih zemalja koja je, uprkos pandemiji korona virusa, uprkos ogromnim problemima u ekonomiji, akcenat stavila i zadržala na povećanju životnog standarda građana.

Mislim da je Vlada napravila kroz budžet za 2021. godinu jasne pravce delovanja u narednom vremenskom periodu i poslanička grupa Socijalističke partije Srbije misli da su oni u potpunosti opravdani. Prvi pravac delovanja svakako jeste borba protiv korone, dovoljno medicinske opreme, dovoljno kovid ambulanti, dovoljno vakcina. Nijednog trenutka se nije kasnilo sa revakcinacijom.

Drugi pravac delovanja je životne standard građana i to upravo kroz povećanje plata, kroz povećanje penzija, kroz jednokratna izdvajanja i to je nešto što mislim da nijedna država u svetu i Evropi nije prihvatila toliki teret krize na sebe.

Treći pravac delovanja jeste infrastrukturni. Dakle, iako je period pandemije, život u Srbiji ne sme da stane. Vlada je budžetom izdvojila nikada veća sredstva za infrastrukturne projekte, 330 milijardi dinara, potom rebalansom budžeta 88 milijardi dinara. Dakle, nema ekonomskog bez infrastrukturnog razvoja.

Nije tačno da se i u toj 2020. godini nije radilo. Ja ću jedan podatak izneti. Mislim da su od januara do novembra meseca, a vi me ispravite ako grešim, ministre, realizovani infrastrukturni projekti u ukupnom iznosu od 146,7 milijardi dinara, što je od prilike za 14,7% više u odnosu na isti period prethodne godine. Dakle, jasni su pravci delovanja.

Sa druge strane, ključna pitanja koja se postavljaju u periodu pandemije svakako jesu - da li smo uspeli da sačuvamo radna mesta? Da, uspeli smo. Da li je došlo do zatvaranja fabrika? Ne, nije. Da li smo uspeli da sačuvamo strane investitore, odnosno da li su strani investitori odustali od ulaganja u Srbiju? Makroekonomskoj stabilnosti doprineo je veliki priliv stranih direktnih investicija u 2020. godini koji je iznosio čak 2,902 milijardi evra, a u periodu od januara do maja 2021. godine strane direktne investicije su iznosile 1,274 milijarde evra. Dakle, strani investitori nisu odustali od ulaganja u Srbiju.

Javni dug opšte države bio je na nivou od 52% BDP-a, što je i dalje manje od nivoa Mastrihta od 60%. Ako saberemo sveukupnu pomoć države od početka pandemije Kovida-19 pa do danas, ona je najpre iznosila 800 milijardi dinara, potom treći paket 257,1 milijardu dinara, što je 4,3% BDP-a. Dakle, ako saberemo u celini pakete pomoći koji su usmereni ka privredi, ka građanima to je otprilike 17,2% BDP-a. Mislim i ponavljam još jednom da nijedna država u svetu i Evropi toliki teret krize nije prihvatila na sebe.

Mislim da su mere koje su preduzete usmerene u dobrom pravcu, a tu pre svega mislim da se sačuva makroekonomska stabilnost, životni standard građana i privreda. Privreda je ostala na stabilnim nogama i mi smo u 2021. godinu ušli jaki, ekonomski stabilni sa potpunim uverenjem da ćemo realizovati projektovanu stopu BDP-a od 6%. Ne znam da li me čujete, ali koliko sam čuo, pre nekoliko dana vi ste najavili, ta projektovana stopa BDP-a do kraja godine može biti i 7%, što je zaista zavidan i odličan rezultat.

Stimulisani su privrednici bankarskim pogodnostima da očuvaju sopstvenu likvidnost, vrate dospele kredite, može se reći da je država odgovorno postupila svim segmentima privrednog društva i taj pozitivan efekat je vidljiv u projekciji daljeg rasta BDP-a. Ekonomska podloga takvim planovima bio je i dodatni treći paket koji smo usvojili u prvoj polovini, kao što sam rekao, 2021. godine.

Zašto je bitan rast BDP-a? Zato što bez ekonomskog razvoja nema napretka društva. Privredni rast znači nove investicije, znači nova radna mesta, više novca u budžetu, a samim tim stvara se prostor za nova povećanja plata, penzija, odnosno za povećanje potrošnje koja je suštinski pokretač i svake sektorske proizvodnje i razvoja tržišta uopšteno.

Predlogom zakona koji je danas na dnevnom redu stvoren je zakonski osnov, kao što ste rekli u uvodnom izlaganju, za davanje dodatne jednokratne pomoći punoletnim građanima u visini od 20 evra u dinarskoj protivvrednosti, čija se isplata planira u decembru ove godine. Ovo je još jedna mera koja predstavlja nastavak, odnosno kontinuitet podrške Vlade Republike Srbije građanima u vezi sa pandemijom Kovid-19.

Kada je konkretna procedura dodele pomoći u pitanju, važno je reći ono o čemu je već bilo reči, ne bih se ponavljao, ona je u mnogome olakšana, jer građani koji su se prijavili za raniju pomoć 30 plus 30 evra nije potrebno da se dodatno prijavljuju za ovu pomoć od dodatnih 20 evra. Sa druge strane, građani koji se do sada nisu prijavljivali za pomoć mogu sada to uraditi bez problema, kao i oni građani koji su postali punoletni nakon 24. aprila 2021. godine kada je zakon stupio na snagu. Rok za prijavu je od 15. do 30. novembra 2021. godine. Ovo sam čisto informativno naveo i podsetio još jednom zbog javnosti i zbog građana Srbije.

Kao što se iz sadržaja mera utvrđenih ovim zakonom vidi, Srbija i danas nastavlja snažnu borbu protiv pandemije korona virusa, a sve u cilju napretka naše ekonomije i rasta životnog standarda naših građana.

U prilog tome svedoči o Odluka Vlade o povećanju cene rada za 2022. godinu koja će iznositi 35.012. godina, što je povećanje od značajnih 9,4%. Takođe, još jedan izuzetno važan i značajan i sjajan rezultat.

Da podsetimo još jednom da je država prošle godine pomogla građane najpre sa 100 evra, i to 6,2 miliona građana je prihvatilo pomoć i primilo pomoć od 100 evra. Kada dođu ovde predstavnici Fiskalnog saveta, a razgovaraćemo sa njima opet sledeće nedelje, jer je na redu izveštaj o radu regulatornih tela, i kada nam kažu da je ova mera nepotrebna, a mi dobijamo potvrde od Međunarodne organizacije rada da ova mera smanjuje siromaštvo u Srbiji, mi možemo da zaključimo samo jedno, a to je da su predstavnici Fiskalnog saveta protiv smanjenja siromaštva u Srbiji.

Ne kažemo mi i nismo protiv, ne želimo da vršimo apsolutno nikakav pritisak na nezavisna regulatorna tela, ali, dozvolite, imamo legitimno pravo da imamo suprotno mišljenje i suprotan stav i nije ovo mera koju je izmislila Srbija. Mislim da su i brojne svetske ekonomije, poput SAD, pa i Japana, mislim, koristile sličnu meru. Dakle, ona je po nama u potpunosti opravdana i ne mogu da kažu da je to deo nekakve predizborne ili izborne kampanje. Ovde govorimo o budućnosti Srbije i ovde govorimo o budućnosti građana Srbije i o njihovom životnom standardu.

Dakle, sa druge strane, ove godine penzionerima je isplaćena jednokratna pomoć od 50 evra. Svi građani koji su na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje dobili su 60 evra jednokratne pomoći. Takođe, svi punoletni građani su dobili najpre 30 evra pomoći, dok će im u novembru mesecu biti isplaćeno još 30, a usvajanjem ovog predloga, kao što sam rekao, ostaje još 20 evra.

Država nije zaboravila ono što je od velike važnosti i značaja, ni svoje građane na prostoru Kosova i Metohije. Za sve Srbe iz naše južne pokrajine bila je obezbeđena pomoć u iznosu od 100 plus 100 evra. Dakle, još jedan odgovoran i ozbiljan odnos i potvrda da će predsednik, Vlada i Narodna skupština uvek biti uz svoj narod na prostoru Kosova i Metohije.

Pored ovoga, predsednik Srbije najavio je sledeće godine dodatnu pomoć penzionerima, početkom godine, od 20.000 dinara.

Vlada Srbije na čelu sa predsednikom Srbije i ovim pokazuju neprekidnu brigu za sve građane, za životni standard građana i to omogućava odgovorna ekonomska politika Vlade čiji rezultat su pozitivni privredni tokovi, makroekonomska i budžetska stabilnost naše države. U tom smislu, mi smo u potpunosti ubeđeni da smo na dobrom putu da realizujemo onaj konačan cilj koji želimo da postignemo, a to je Plan 20/25 ili 2025, kada će u Srbiji penzije biti 430 evra, a kada će plate biti 900 evra.

Kada je u pitanju Kovid podrška države, ne možemo a da ne govorimo o zdravstvenom aspektu borbe protiv Kovida i o svim naporima države da sačuva zdravlje stanovništva. Retka smo zemlja koja raspolaže svim vakcinama i novim Kovid bolničkim kapacitetima, ali ukoliko građani uprkos alarmantnim podacima o broju obolelih i broju preminulih u ovom novom talasu ne shvate da su pre svega oni lično odgovorni za svoje zdravlje i da vakcinisanjem mogu da samo izbegnu najgori životni scenario, posledice i dalje mogu biti nesagledive.

Ako je država odgovorna, valjda mi građani, ako je država imala jedan odgovoran i ozbiljan pristup i odmah na početku obezbedila četiri vakcine, nakon toga pet vakcina, ako smo omogućili proizvodnju, ako je Vlada Republike Srbije zajedno sa predsednikom omogućila proizvodnju vakcine „Sputnik V“ na Torlaku, ako je omogućila ulaganje u Torlak, ako smo zajedno sa našim prijateljima iz UAE i Kine napravili fabriku koja će imati kapacitet od dva miliona, čini mi se, proizvodnje vakcina, tako da ćemo moći da pomognemo i državama u regionu.

Važno je da građani imaju, hajde da kažem, onaj minimalan stepen lične odgovornosti i da shvate da bi izašli iz ove situacije potrebno je da se vakcinišu i ne da slušaju nekakve kvazi-političke stranke, antivaksere, već da slušaju struku, da se ponašaju odgovorno, ozbiljno, racionalno i da vrlo precizno slušaju uputstva onih ljudi koji rade taj posao na pravi način.

Želim još jednom sa ovog mesta da apelujem na građane da se vakcinišu, jer na taj način zaštitiće pre svega sebe, zaštitiće svoju porodicu, ali naravno zaštitiće i ljude oko sebe, sve one koji se nalaze oko njih, građane Srbije.

Kada je reč o Predlogu zakona o zaduživanju Republike Srbije kod OTP banke Srbije a.d. Novi Sad za potrebe finansiranja projekta, rekonstrukcije i modernizacije železničke pruge Subotica - Horgoš, granica sa Mađarskom - Segedin, osvrnuo bih se na značaju ovog projekta sa više aspekata. Pre svega da podsetim da su bilateralni odnosi Srbije i Mađarske na izuzetno visokom nivou, rekao bih na najboljem u poslednjoj deceniji. Bilateralni odnosi Srbije i Mađarske su uspostavljeni još 1882. godine, a danas ih možemo definisati kao veoma sadržajne, intenzivne i to gotovo u svim oblastima života.

Da podsetimo da je ustanovljena i praksa održavanja zajedničkih sednica dveju vlada, što je od velike važnosti i značaja. Na ekonomskom polju Mađarska inače četvrti najvažniji partner Srbije u odnosu na sve zemlje članice EU sa kojom sarađujemo. Najvažniji aspekt saradnje Republike Srbije i Mađarske poslednjih godina odnosi se na oblast saobraćajne infrastrukture, posebno železničke koja je obostrani interes naših zemalja, jer su i Beograd i Budimpešta značajna železnička čvorišta.

Obzirom da sam prekoračio vreme, izvinjavam se predsedavajući, ali rekao sam na početku, teme su od velike važnosti i značaja, tako da je 20 minuta malo da govorim o svemu. Naravno da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati zakonske predloge. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvažena potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovih dana, tačnije od 21. do 30. septembra, održava se 76. zasedanje Generalne skupštine UN. Za razliku od prethodne godine, kada su se predstavnici država obratili putem video poruka, ove godine dozvoljeno je fizičko prisustvo. Uveren sam da će predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić i ministar spoljnih poslova gospodin Nikola Selaković na najbolji mogući način da predstave Srbiju i lobiraju za naše interese, kako na samom zasedanju tako i na brojnim bilateralnim i multilateralnim sastancima koji će biti održani na marginama.

Ono što je za nas takođe veoma važno a dešava se upravo u Njujorku u ovom momentu, to su lobiranja lažne države Kosovo za prijem u određene međunarodne organizacije i priznanje od strane država koje to do sada nisu učinile.

Osmanijeva se sastala sa predsednikom Kostarike, sa predsednikom Gvajane i zatražila pomoć u lobiranju kod njima susednih zemalja za nova priznanja, jačanje državnog subjektiviteta i uplanjenje u međunarodne organizacije.

Osmanijeva je takođe iznela stav Prištine da je Kosovo konstruktivna, kako je rekla, strana u dijalogu sa Srbijom, kao i da dijalog ima smisla ukoliko će na kraju jedino uslediti međusobno priznanje.

Gospođo Osmani, o ovakvom međusobnom priznanju mi ovde ne govorimo. Srbija nikada neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost KiM, Srbija je svoju nezavisnost od Osmanskog carstva stekla na Berlinskom kongresu 1878. godine, a vi ste Kosovo proglasili državom protivno svim pravilima međunarodnog prava, Povelji UN, Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN.

Predstavnici Prištine lobiraju i za članstvo u međunarodnim organizacijama ističući, između ostalog, da im je osnovni cilj da Kosovo što pre postane članica NATO-a zbog, kako kažu, osiguranja mira u regionu.

Nažalost, sve ovo moglo se očekivati nakon isteka jednogodišnjeg moratorijuma kada je reč o Vašingtonskom sporazumu i onog dela koji se odnosi na lobiranje za nova priznanja Kosova i prijem Kosova u članstvo u međunarodne organizacije.

Srbija se dosledno zalaže za poštovanje međunarodnog prava i pravno obavezujuće Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, kao i svakog do sada potpisanog sporazuma, svake stavke Briselskog sporazuma.

Do sada smo u potpunosti sprovodili i ispunili sve ono što je predviđeno ovim pravnim aktima, što se za drugu stranu, nažalost, ne može reći.

Naša država na čelu sa predsednikom Republike i tadašnjim ministrom spoljnih poslova gospodinom Dačićem ispunila je veoma važnu uspešnu spoljno-političku aktivnost od priznavanja Kosova, kada je 19 država povuklo svoja priznanja. Verujem da se spisak i broj država ne bi na ovome zaustavio, zapravo ubeđen sam i znam da je tako, da nismo poštovali međunarodne odredbe na koje smo se obavezali.

U ime poslaničke grupe SPS uputio bih najpre podršku predsedniku i Vladi u borbi za očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta, pre svega, mira i stabilnosti u regionu.

Pitanje bih postavio Vladi Republike Srbije - da li u ovom trenutku ima određenu percepciju naše države u pravcu daljih aktivnosti u pogledu otpriznavanja Kosova od strane onih država koje su ga priznale, imajući na drugoj strani aktivnosti Prištine nakon isteka potpisanog sporazuma u Vašingtonu?

Drugo pitanje više se odnosi na reakciju Međunarodne zajednice, obzirom na sve provokacije koje dolaze od strane Prištine, aktuelna dešavanja, kada imamo u vidu sve učestalije napade na Srbe i njihovu imovinu, kojih je samo u ovoj godini bilo više od 90 napada na srpsko kulturno, istorijsko i versko nasleđe, rušenje pravoslavnih crkava i grobova, da li Vlada može da apeluje, ponovo ponavljamo, na Međunarodnu zajednicu, koja bi stala na put ovakvim daljim napadima i provokacijama Prištine? Zahvaljujem.

Zahvaljujem uvaženi predsedniče Narodne skupštine gospodine Dačiću, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici.

Na žalost dešavanja na KiM su ovih dana najaktuelnija politička tema. Provokacijama, pretnjama, nasilnim akcijama Prištine čini se da definitivno nema kraja. Pozivajući se na poštovanje nepostojećih sporazuma između Beograda i Prištine i postojeće tumačeći na način na koji njima odgovara, specijalne jedinice „Rosu“ od juče su raspoređen na administrativnim prelazima Jarinje i Brnjak, sa zadatkom da oduzimaju tablice sa oznakama sa severa Kosova, dok će vozila iz centralne Srbije morati da uzimaju probne tablice.

Osmanijeva je jutros otišla i dalje i optužila Srbiju da vodi destabilizijuću politiku na KiM i regionu zarada hegemonističkih ciljeva kako je rekla, za razvoj tzv. srpskog sveta, i pozvala na prekid provokacija i zloupotrebu građana u političke svrhe.

Gospodo iz Prištine, na poštovanje kojih sporazuma se vi pozivate i ko je faktor nestabilnosti u regionu?

Vi ste ti koji svakodnevno destabilizujete ovaj region. Do sada ste prekršili sve moguće sporazume i dogovore, na svaki način pokušavali da onemogućite dijalog dve strane, rušili ste pravoslavne svetinje, srpske kuće, grobove, proterivali stotine hiljada Srba sa prostora KiM, podigli takse na uvoz srpske robe, svojom zapaljivom i ratno huškačkom retorikom, gotovo svakodnevno narušavate mogućnosti bilo kakvog dogovora prihvatljivog i kompromisnog rešenja za obe strane.

Kada se već pozivate na poštovanje Sporazuma iz Brisela, zašto ne biste u praksi to i dokazali, dozvolili da se formira Zajednica srpskih opština ili da se konačno formira policija sever kako je to predviđeno Sporazumom shodno etničkoj strukturi gde ima 96% Srba? Zašto Priština ne poštuje odluke Apelacionog suda u Mitrovici ili kada je reč o katastru, ili kada je reč o priznavanju diploma i da ne navodimo dalje? Ni jednu stavku Sporazuma niste ispoštovali.

Srpska strana je učinila sve što je Briselskim sporazumom predviđeno. Bili smo spremni na dijaloge i pregovore i danas smo spremni na dijalog i pregovore o svim pitanjima, sa glavnim ciljem da zaštitimo malobrojno srpsko stanovništvo na prostoru KiM i omogućimo povratak onima koje ste vi proterali.

Podsetiću, poslednji dijalog. Tema koju je prihvatilo tada i prištinska strana, je da se razgovara o nestalima. Naprosto, zbog toga što je Veljko Odalović predsednik Komisije za nestale, jer je, navodno, moralno nepodoban. Nisu bili spremni na to. Moralno nepodoban zato što je odgovorno, ozbiljno i posvećeno radio svoj posao i zato što je imenovan od strane porodica nestalih.

Inače, zarad toga, reći ću jedan podatak. Od 22 lokacije koliko su oni tražili da mi istražimo, Srbija je istražile svih 22 lokacija. Ispravite me gospodine Odaloviću ako grešim. Od deset lokacija koje je tražila Srbija, oni nisu istražili devet. Dakle, o kakvoj podobnosti ima smisla uopšte da govorite.

Nudili smo vam vakcine koje niste hteli da prihvatite zato što dolaze kao pomoć iz Srbije i na taj način ste ugrozili živote svih građana, nezavisno od toga kojoj nacionalnosti pripadaju.

Srbija nikada neće priznati nezavisnost lažne države Kosovo, neće dozvoliti da se ponovi pogrom iz 2004. godine, neće dozvoliti da se fizički i kao što se pokušava brutalno, maltretiraju Srbi koji žive na prostoru KiM, i neće dozvoliti dalje proterivanje Srba sa prostora KiM. Veoma je važno da srpski narod ne naseda provokacije Prištine, protesti su u redu, ali nikao fizičko nasilje i fizički sukob, jer to oni i očekuju i priželjkuju.

Svoje pitanje više u formi podrške uputio bih predsedniku Republike i Vladi Republike Srbije, do sada ste činili sve i znamo da ćete u narednom periodu nastaviti da se borite za zaštitu interesa, i bezbednost srpskog stanovišta na KiM, u skladu sa ratifikovanim sporazumima, međunarodnim pravom, ustavnim poretkom naše zemlje.

U svemu tome, imate podršku nas narodnih poslanika, poslaničke grupe SPS.

Moje konkretno pitanje glasi – da li Vlada uopšte može da računa na objektivnost i nepristrasnost međunarodne zajednice u rešavanju aktuelne političke krize, na prostoru KiM, imajući na umu pre svega jučerašnju izjavu od strane, jučerašnju izjavu i konstataciju EU, da obe strane treba da spuste i smire tenzije. Izvinite, o koje obe strane mi govorimo? Ovde je reč o samo jednoj strani, a to je Prištinska strana. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvažena potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije, gospođo Kovač.

Uvažena ministarko Popović, gospodine Martinović, obzirom da ste i vi predlagač, poštovani predstavniče ministarstva, dakle, dozvolite da pre nego što pređem konkretno na dnevni red današnjeg skupštinskog zasedanja, a obzirom da raspravljamo i da govorimo o jednom veoma važnom dokumentu i mislim da je tu gospodin Martinović veoma skromno nastupio u smislu da je upravo zahvaljujući njemu, predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije i gospodinu Orliću koji su intenzivno radili na izradi ovog dokumenta, mi imamo etički kodeks kao jedna od retkih evropskih parlamenata, a da je etički kodeks od izuzetne važnosti i značaja, pre svega, zarad očuvanja dostojanstva Narodne skupštine Republike Srbije. Želim, gospodinu Martinoviću, da zahvalim kao vrsnom pravniku i čoveku koji je posvećeno radio na ovom poslu.

Što se tiče, rekao sam da ću na samom početku samo nekoliko rečenica vezano, obzirom da govorim o dokumentu koji je vezan za rad Skupštine, a da vrlo često slušamo od strane predstavnika nekakve kvazi opozicije ili predstavnika jednog dela opozicije da imamo nelegitimnu Skupštinu, da imamo Skupštinu koja je izabrana na nefer i nedemokratskim izborima. Naravno, to im je sve palo u vodu nakon međustranačkog dijaloga, jer međustranački dijalog se ne bi nastavio da su evropski parlamentarci, u koje su oni verovali, smatrali da smo imali nefer i nedemokratske izbore i da imamo nelegitimnu Skupštinu i nelegitimno izabranog predsednika Narodne skupštine Republike Srbije.

Dozvolite da u nekoliko rečenica kažem da upravo zahvaljujući predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije, zahvaljujući svima nama, svih 250 poslanika, mi imamo danas Narodnu skupštinu koja je simbol i demokratičnosti i efikasnosti i transparentnosti i javnosti u radu, da imamo Narodnu skupštinu koja je na najbolji način odgovorila na zahteve koji se postavljaju pred parlament, kao najviši organ zakonodavne vlasti, Narodnu skupštinu koja radi u najboljem interesu građana Srbije.

U proteklom vremenskom periodu smo, a evo i danas to potvrđujemo, uspeli da implementiramo sve ono što je bilo sadržano u izveštaju Evropske komisije, a tiče se konkretno rada Narodne skupštine Republike Srbije, da su uvedene neke novine poput toga da smo, zapravo da su nastavljeni, uvedene neke novine i nastavljeni neki važni procesi, kao što je na primer, započete su ustavne promene.

Pokrenuta je inicijativa za ustavne promene, što je od izuzetne važnosti i značaja kako bi došli do nezavisnog i efikasnog pravosuđa, da je po prvi put u Narodnoj skupštini Republike Srbije razgovarano o izveštaju Evropske komisije. To do sada nije bila praksa. Nastavljen je Međustranački dijalog, ali da uz inicijativu predsednika Narodne skupštine u dogovoru i uz podršku predsednika države, Aleksandra Vučića, se dijalog vodi na oba koloseka, na dva koloseka kako mi to kažemo, jer ovo je proces iz kojeg ne možete isključiti ni jednu političku stranku.

Morate je saslušati, sugestije i predloge svih političkih stranaka i da je na ovaj način pokazana jedna objektivnost i nepristrasnost tokom međustranačkog dijaloga i tokom dijaloga na ovom, kako mi kažemo, drugom koloseku sa predstavnicima političkih stranaka koje ne žele da razgovaraju sa evropskim parlamentarcima. Mislim da je u svemu tome uz predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, Ivicu Dačića, važno veoma i prisustvo Aleksandra Vučića, kao nekoga ko je u ovom trenutku faktor političke stabilnosti u Srbiji.

Mislim da je važno da se na tom koloseku razgovori vode u jednom demokratskom duhu, da postoji jedan prag političke tolerancije, političke kulture, ali isto tako da je važno, da je pokazan jedan visok stepen političke odgovornosti u smislu da je predsednik države, eto po prvi put se predsednik države, to do sada nismo imali, nije do sada bila situacija i slučaj u parlamentu kada je reč o nekima koji su obavljali funkciju predsednika države, da je i sa vanparlamentarnim strankama i sa opozicijom razgovarao o nacionalnim i državnim pitanjima neposredno pred samu Skupštinu. Dakle, po pitanju Kosova i Metohije, pitanju Republike Srpske i ako su to pojedini opozicioni, nazovite, mediji, ja ne želim da delim medije, ali definitivno opozicioni mediji, pokušali da izigraju ruglu i da taj deo opozicije koji je želeo da razgovara i koji je pokazao odgovoran i ozbiljan odnos, predstave kao nekoga ko sarađuje sa vlašću.

To je klasično nerazumevanje, nerazumevanje politike, nerazumevanje važnosti nacionalnih i državnih interesa, jer kada je reč o nacionalnim i državnim interesima građani od nas očekuju odgovoran i ozbiljan odnos. Građani o nas očekuju da postignemo što širi konsenzus po ovom pitanju.

Dakle, današnja rasprava posvećena je, kao što sam rekao, važnim pitanjima, to je Kodeks ponašanja narodnih poslanika koji smo usvojili, kao što je gospodin Martinović u uvodnom izlaganju rekao, decembra 2020. godine, koji sada menjamo radi dodatnog preciziranja i dopune nekih odredbi da bi se sadržaj Kodeksa, kao akta propisanih normi ponašanja narodnih poslanika, uskladio i sa preporukama i sa sugestijama GREKO.

U pitanju su sugestije koje su sadržane u izveštaju o Srbiji za četvrti krug evaluacije ili ako bismo reč „evaluacija“ preveli na srpski jezik, to bi bilo periodični izveštaj o uspešnosti primene ovog akta kojim su ustanovljeni etički principi ponašanja narodnih poslanika kao predstavnika naroda u najvišem organu zakonodavne vlasti.

Ono što je suštinska obaveza narodnih poslanika, a o tome smo iscrpno govorili prilikom usvajanja Kodeksa, jeste da se ponašaju na način koji će jačati integritet i ugled Narodne skupštine Republike Srbije i jačanje poverenja u ovaj najviši organ ustavotvorne i zakonodavne vlasti.

Govorili smo tom prilikom i o stanju poštovanja Poslovnika, o uticaju medija na stvaranje javne slike o Narodnoj skupštini, a poslaničku dužnost sagledavali smo iz različitih uglova, najpre iz ugla ustavnih ovlašćenja Narodne skupštine i ustavne činjenice da narodni poslanici ne mogu biti sankcionisani za iznošenje svog mišljenja, ali isto tako i sa aspekta neetičkog, ne priličnog, pa čak i nezakonitog ponašanja određenih parlamentaraca. Na primer, mi smo o tome govorili, unošenje zastave druge države u parlament, što ne može biti upoređivano sa pravom na iznošenje ličnih i političkih stavova u parlamentu.

Neki bi rado i ove teze zamenjivali da su tada u Narodnoj skupštini i opomene za kršenje reda u sali Narodne skupštine predstavljali kao kršenje njihovog prava da saopšte svoj stav, takvih situacija bilo je dosta u tridesetogodišnjoj praksi višestranačja u Srbiji.

Kodeks ponašanja narodnih poslanika nam je potreban uprkos tome što verujemo da za prethodnih 30 godina višestranačja, politička svest učesnika u političkim procesima i nas kao nosilaca zakonodavne vlasti morala da sadrži, da sazri, da shvatimo da bez obzira na različite, često potpuno suprotne stavove ne moramo nastupati kao neprijatelji, već kao politički neistomišljenici koji mogu da vode dijalog i činjenicama brane svoje političke stavove i činjenicama brane svoje političke programe.

Ne moramo koristiti, niti inspirisati govor mržnje kao politički narativ. Ne moramo vređati jedni druge, jer i jedni i drugi, tačnije svi mi narodni poslanici, pripadali poziciji ili pripadali opoziciji, jesmo predstavnici građana i moramo biti dostojanstveni i čuvati ugled Narodne skupštine, kao i svoj lični ugled kao narodnih poslanika, jer građani nas prepoznaju i ocenjuju ne samo po političkim stavovima i idejama koje iznosimo za skupštinskom govornicom, već i po načinu na koji to činimo – jesmo li etični, jesmo li tolerantni, ima li jezika mržnje u našem obraćanju i koliko zapravo poštujemo jedni druge.

Zato je važno što smo doneli Kodeks ponašanja narodnih poslanika. Dakle, krenuli smo najpre od pravila sopstvenog ponašanja, jer mi kao nosioci zakonodavne vlasti moramo biti primer svima ostalima, svim ostalim nosiocima javnih funkcija na svim nivoima. Ta činjenica nam daje za još veće pravo od onog zakonskog da i mi zahtevamo od drugih nosilaca javnih funkcija, posebno onih koje Narodna skupština bira i vrši nadzor nad njihovim radom, da se i oni ponašaju upravo u skladu sa kodeksima struke, obavljaju svoje javne funkcije u skladu sa pozitivnim propisima naše zemlje.

Etičnost u vršenju javnih funkcija značajna je i koliko i sama odgovornost. Linija između etičkog kodeksa i poštovanja zakona je tanka, ako bi se tako moglo reći. Etičnost, odnosno moral u vršenju javne funkcije jeste istovremeno i javna slika o vlasti, o državi, o kreatorima javne politike, o onima koji tu politiku sprovode.

Jednom rečju, bilo čiji javni peh, kršenje zakona, koruptivnost, često baca senku na sve nas i utiče na smanjenje poverenja. Upravo da bi smo postigli suprotan efekat u javnosti, upravo da bi smo pokazali da smo odgovorni predstavnici naroda, želimo da ovim Kodeksom pojačamo sopstvenu odgovornost.

Upravo u pravcu daljeg jačanja naše odgovornosti kao narodnih poslanika, već usvojeni Kodeks dograđujemo ovim izmenama o kojima danas govorimo, deo izmena je procesne i pravno-tehničke prirode, dok se drugi deo odnosi na uvođenje sankcija za nepoštovanje Kodeksa, čime se ovaj pravni akt zaokružuje u primenjivu pravnu celinu.

Izmenama Kodeksa se precizira sastav, broj članova Komisije za etiku, mandat članova Komisije, a definišu se i predlagači, o tome je gospodin Martinović govorio u uvodnom izlaganju.

Ove na izgled tehničke izmene imaju i suštinski karakter, jer ona treba da bude stručna, nepristrasna i efikasna, otkanja se sumnja da može postojati sukob interesa, zato je i precizirano da narodni poslanici ne mogu biti članovi ove Komisije.

Druga važna izmena Kodeksa odnosi se na uvođenje sankcija za prekršaje koje učine narodni poslanici nepoštovanjem etičkog kodeksa. To su novčane kazne koje će narodni poslanici plaćati ukoliko Komisija utvrdi da su prekršili kodeks. Novčane kazne kao sastavni deo disciplinskih mera već su sadržane u Poslovniku o radu Narodne skupštine i odnose se na remećenje reda na sednici Narodne skupštine, tako da ove novčane kazne iz kodeksa, u suštini prate već postojeće mere iz Poslovnika.

Na kraju, kada je Kodeks u pitanju rekao bih da je on suštinski dokaz demokratičnosti, ali i odgovornosti zakonodavne vlasti koja najpre sama sebi propisuje kazne za neetično ponašanje u Narodnoj skupštini, najvišem predstavništvu građana.

Dakle, mi kao što smo govorili u uvodnom izlaganju kada smo usvajali etički Kodeks smo jasno rekli – imamo Poslovnik o radu kojim je uređen rad unutar plenuma, imamo pravilnike kojima je takođe uređen rad unutar plenuma, ali etički Kodeks uređuje pravila ponašanja i van parlamenta jer mi smo narodni poslanici i predstavnici građana i van ove zgrade, a ne samo u ovoj sali. Naravno, da će ove izmene i dopune imati podršku Poslaničke grupe SPS.

Kada je u pitanju drugi Predlog zakona, a to je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije, možemo ga integralno posmatrati sa Prvom tačkom, odnosno Kodeksom. Zašto? Zato što značajnim delom izmene se odnose na sprečavanje sukoba interesa u vršenju javnih funkcija, a poslanička funkcija jeste u suštini jedna od najznačajnijih javnih funkcija.

Ako se vratimo definiciji korupcije koja u najširem smislu predstavlja svaku zloupotrebu položaja od strane državnog službenika ili osobe koja vrši određenu javnu funkciju, a koja za cilj ima pribavljanje lične ili materijalne koristi, onda je jasno koliki je značaj antikorupcionih zakona i mera države u lečenju ove opake bolesti našeg društva.

Korupcija koja nije prepoznata, niti sankcionisana može temeljno da uruši pravni sistem i poredak jedne države i proizvede nesagledive posledice po državni interes, pa i po opštu ali i po nacionalnu bezbednost.

O bolesti modernih društava, zvanoj korupcija i o njenom suzbijanju na nacionalnom i globalnom nivou, govorili smo mnogo puta do sada u Narodnoj skupštini. Doneli smo više antikoruptivnih zakona koji se odnose na brojne oblasti društvenog života, sve sa ciljem da suzbijemo ovu opaku pojavu koja je prisutna u svim porama društva.

Na globalnom nivou korupcija je povezana sa još opasnijim pojavama, kao što su pranje novca i terorizam koji se i hrani iz koruptivnih i protivzakonitih ponašanja. Najopasnija dimenzija korupcije za jednu državu jeste politička korupcija, čije se sprečavanje u Srbiji sankcioniše upravo Zakonom o sprečavanju korupcije. Politička korupcija se definiše kao upotreba ili zloupotreba moći od strane državnih i vladinih zvaničnika, nosilaca javnih funkcija i službenika od uticaja u svrhu sticanja nezakonite lične dobiti putem prekoračenja ovlašćenja ili trgovine uticajem.

Znamo da oblici korupcije mogu biti različiti, od evidentno vidljivih, ali i onih teško dokazivih. To su mito, iznuda, nepotizam, pokroviteljstvo, finansiranje političkih stranaka radi obezbeđenja ličnog uticaja na javne politike, korišćenje položaja i političkog uticaja u nečije ime u zamenu za novac itd. Nažalost, mnogo je i sve više oblika korupcije, jer oni koji preko korupcije funkcionišu, stalno inoviraju svoju korupcionu agendu.

Srbija je 2019. godine usvojila nov Zakon o sprečavanju korupcije koji je usaglašen sa komunitarnim pravom i u ovoj oblasti ni korupcija, kao ni opšti kriminal niti poznaju granice, niti se zaustavljaju na poznatim oblicima. Zakon koji smo 2019. godine inovirali upravo ima za cilj zaštitu javnog interesa kroz sprečavanje svih oblica korupcije i koruptivnosti nosilaca javne vlasti.

Dakle, cilj i jačanje poverenja u državu i jačanje odgovornosti javne vlasti upravo kroz prepoznavanje i sankcionisanje koruptivnog ponašanja i izmene i dopune ovog zakona, koje su pred nama, treba da doprinesu daljem unapređenju pravnog okvira u oblasti sprečavanja korupcije u Srbiji.

Pored toga, usvajanjem predloženih izmena i dopuna mi ispunjavamo i našu obavezu prema GREKO, tj. prema grupi država Saveta Evrope za borbu protiv korupcije, a znamo da je Republika Srbija članica GREKO. Ovim izmenama se precizira i sam pojam korupcije, tako što se definiše odnos koji nastaje korišćenjem službenog ili društvenog položaja ili uticaja radi sticanja nedozvoljene koristi za sebe ili drugoga. Ovom definicijom se stavlja akcenat na sticanje nedozvoljene koristi.

Značajna izmena je nova zakonska obaveza javnih funkcionera da prilikom prijavljivanja imovine pri stupanju, odnosno pri prestanku javne funkcije Agenciji za sprečavanje korupcije dostavljaju obavezno i podatak o gotovom novcu, dragocenostima, digitalnoj imovini, pokretnim stvarima vrednosti veće od 5.000 evra.

Takođe, predloženim izmenama i dopunama predlaže se da kada javna funkcija zahteva rad sa punim radnim vremenom onda ne postoji mogućnost obavljanja drugog posla ili delatnosti bez saglasnosti Agencije za sprečavanje korupcije. Takođe, izmenama zakona se u kaznenim odredbama zakona povećavaju najniži iznosi zaprećenih kazni sa 50 na 100 hiljada dinara.

Izmenama zakona uvodi se jedno novo krivično delo, a to je slučaj neprijavljivanja prihoda ili davanja lažnih podataka. Do sada se ovo krivično delo odnosilo samo na imovinu, a sada obuhvata i prihode. Za ovo krivično delo zaprećena je zatvorska kazna od šest meseci do pet godina.

Kada je reč o pravnim licima, uvodi se obaveza da za sve postupke privatizacije javnih nabavki gde pravna lica u kojima javni funkcioner ima akcije ili vlasnički udeo moraju da obaveste Agenciju za sprečavanje korupcije o ovim poslovima. Do sada je to bilo određeno limitom od 20% i to znači da ispod tog procenta nije postojala obaveza prijavljivanja.

Dobro rešenje u ovim izmenama zakona jeste i novi kriteriju za izbor direktora Agencije za sprečavanje korupcije, a to je posedovanje posebnog znanja i iskustava u oblasti sprečavanja korupcije. Ovaj standard će svakako uticati na još stručniji i odgovorniji nepristrasan rad Agencije čiji posao se može nazvati pravnom branom protiv korupcije.

U celini posmatrano i sam zakon i izmene o kojima danas govorimo imaju za cilj da korupciju svedu na minimum ili kako obično kažemo na nultu toleranciju prema patološkoj pojavi koja se zove korupcija. Naravno da će i ovaj zakonski predlog u danu za glasanje imati podršku Poslaničke grupe SPS. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovano predsedništvo, poštovana potpredsednice Vlade Republike Srbije, uvažena ministarko, poštovana predstavnice ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, najpre želim da kažem da danas na Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave zadovoljstvo je govoriti o zaštiti našeg jezika i pisma.

Koristim priliku da u ime poslaničke grupe, iako vi predsedniče pripadate poslaničkoj grupi SPS, ali ja koristim priliku kao šef poslaničke grupe SPS da čestitam našem narodu današnji praznik i podsetio bih ono o čemu je već kolega govorio, da je ovaj praznik ustanovljen u znak sećanja na proboj Solunskog fronta 1918. godine u čast slavnih predaka, Solunaca. Ovaj dan je potvrda našeg državnog opredeljenja da svoju istoriju i svoje pretke poštujemo, da poštujemo žrtve za slobodu i da im dugujemo večitu zahvalnost.

Podsetio bih neke koji su odlučili da pale zastavu svoje države da su uvredili naše mrtve Solunce koji su se za slobodu svih nas borili, isto je kao da su zapalili zastave pod kojima su Solunci oslobodili Srbiju od okupatora. Danas treba da pokažemo državno i nacionalno jedinstvo. To svi narodi čine i zašto je nekima problem kada Srbi žele da budu jedinstveni, gde god da žive na to imamo potpuno pravo.

Naravno, protivnici bi radije ostali na onoj izreci naših neprijatelja – ne daj Bože da se Srbi slože. Sve ovo ne znači da svi naši građani koji žive u Srbiji, koje god da su nacionalnosti ne uživaju sva manjinska prava po najvišim evropskim standardima. Dokaz tog razumevanja i dobrih odnosa sa našim nacionalnim manjinama koje poštuju svoju državu jesu upravo i amandmani poslaničke grupe SVM na Predlog zakona o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti očuvanja ćirilice. Amandman koji je ova poslanička grupa podnela na član 1. Vlada je prihvatila, on se odnosi na pravo nacionalnih manjina da uz službenu upotrebu ćirilice i srpskog jezika istovremeno mogu koristiti jezik i pismo svoje manjine. Istovetna odredba stoji i u Zakonu o službenoj upotrebi jezika i pisma u članu 1. stav 3. zakona, ali se ovim amandmanom to pravo utvrđuje i ovim zakonom u potpuno istovetnom tekstu. Poslanička grupa SPS podržava stav Vlade u vezi sa ovim amandmanom jer se radi o nespornom i već utvrđenom pravu.

Veoma je zanimljivo kako pojedini krugovi protivnika jačanja srpskog nacionalnog identiteta i kao narod čiji su preci osnovali Srbiju, imamo pravo imamo i mi pravo na patriotizam i svoje korene, a srpski jezik i ćirilica zapravo i jesu naši koreni. Zašto bi drugi narodi širom ovog sveta imali pravo na svoj jezik i pismo, a da to pravo ne bi pripadalo nama. Na to imamo pravo i kao članica UN, jezik je svih naroda sveta čuva Unesko, promovišući vrednosti kao što sam govorio tokom jučerašnje rasprave u načelu, šest hiljada naroda kojima govore narodi i etničke grupe sveta.

To da je ćirilica ugrožena nije nikakva novost, naprotiv dugo na to se upozorava, ali je tek ova Vlada i državno rukovodstvo odlučili da pojačaju mere zaštite očuvanja srpskog jezika i ćiriličnog pisma. Naravno, da je iz svega do sada rečeno jasno da nijedna nacionalna manjina nije ugrožena zaštitom našeg državnog jezika i pisma. Ugroženima se verovatno osećaju oni koji bi da na teritoriji naše zemlje stvaraju neke svoje države i to kao nacionalne manjine, kao pokušaj stvaranja samoproklamovane države Kosova.

Uvažena ministarka, vi ste i do sada pokazali veliku posvećenost i odgovornost kada je u pitanju nasleđe našeg naroda. Javno ste govorili o ugroženoj kulturnoj baštini na KiM o čemu smo govorili često i moje koleginice Snežana Paunović i ja, i druge kolege iz poslaničke grupe. Verujemo da ćete i ovom zakonu prići na potpuno identičan način i u svemu ćemo vas kao poslanička grupa, naravno podržati.

Više puta smo govorili o potrebi sakupljanja, popisivanja naše pisane baštine, jer su hiljade starih i retkih i istorijski važnih pisanih knjiga ćirilicom, staroslovenskom ili Vukovom rasute širom sveta, neke su otete, neke su poklonjene, neke sklonjene, da podsetim da se Ilovički prepis Zakonopravila Svetog Save danas nalazi u Hrvatskoj, jer su ga tokom Drugog svetskog rata iz manastira Ilovica na Prevlaci ukrale ustaše.

Ćirilica i srpski jezik čuvaju se i čuvanjem ovih vrednosti našeg jezika i pisma.

Još jednom, naravno, poslanička grupa Socijalističke partije Srbije podržava stav Vlade i u danu za glasanje podržaće ovaj amandman.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvažena potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije.

Poštovana ministarko, predstavnici ministarstva, kolega Mrdić je maločas pomenuo ne tako davnu istoriju i odnos koji nadam se nikada se više neće ponoviti u Srbiji, a to je odnos DOS-a prema umetninama, umetničkim delima, ali i odnos i prema ovom visokom domu.

Ono što, i tačno je i dobro je da je jedan deo tih umetničkih dela pronađen i da je vraćen u Narodnu skupštinu Republike Srbije, ali ono što nije učinjeno jeste da niko nije odgovarao za taj događaj koji se desio 5. oktobra, paljenje Narodne skupštine Republike Srbije i klasična, rekao bih, krađa umetničkih dela. Za to neko jednom mora da odgovara u Srbiji. To nije pitanje za ovo ministarstvo, ne znam zašto me tako gledate ministarka, to nije pitanje za ovo ministarstvo, to je pitanje za Ministarstvo pravde.

Što se tiče amandmana koji je podnet na član 5, poslanička grupa SPS podržava mišljenje Vlade o amandmanu na član 5. koji je poslanička grupa SVM podnela, jer on upravo omogućava svojevrsnu pozitivnu diskriminaciju, odnosno afirmaciju jezičkih prava nacionalnih manjina i to kroz stimulativne mere za korišćenje srpskog jezika i ćirilice uz manjinski jezik koji koriste manjine u sredinama u kojima upravo i žive.

Prihvatanjem ovog amandmana Vlada još jednom potvrđuje čvrstu opredeljenost naše države da naš narod živi složno sa svim nacionalnim manjinama koje Srbiju prihvataju kao svoju državu, koje poštuju Ustav i koje poštuju zakone Republike Srbije.

Za sve u Srbiji ima mesta, jer Srbija je demokratska država koja ne pravi razlike među građanima. Naprotiv, naš zakonodavni okvir nudi različite mere pozitivne diskriminacija. Navešću kao primer učešća na izborima, pošto upravo razgovaramo o izbornim uslovima i tokom narednog vikenda nastavljamo međustranački dijalog. Recimo, za stranke nacionalnih manjina nije potrebno osvojiti 3% glasa, već je to prirodan prag, dakle, broj glasova potreban za jedan mandat. Po tom osnovu što smatram da demokratskom tekovinom našeg višestranačja mi u parlamentu imamo stranke nacionalnih manjina još od prvog višestranačkog saziva. Upravo je to bila tadašnja Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara, tako da mađarska nacionalna manjina koja živi u Srbiji od početka kreativno učestvuje u političkom životu Srbije, što želim da istaknem kao pozitivan primer i nadam se da će tako biti, ubeđen sam da će tako biti i u narednom vremenskom periodu.

Hteo bih ovom prilikom da skrenem pažnju na naše nacionalne obaveze koje proističu iz ovog zakona, srpski jezik i ćirilicu treba da čuvamo svi. Ona se institucionalno čuva kroz obrazovni sistem, pre svega u osnovnoj školi, ali upravo stanje ćirilice govori o potrebi da se razmišlja o većem broju časova srpskog jezika, posebno gramatike. To je važno i za srednje škole, jer se u srednjim školama pažnja posvećuje prevashodno književnosti, a ne samo jeziku, gramatici i jezičkim pravilima.

Bilo je ideja da se na nivou univerzitetskog obrazovanja uvede srpski jezik, jer, nažalost, svedoci smo nepravilnog korišćenja jezika čak i od strane visokoobrazovanih ljudi.

Još jedan predlog, mada je on više predlog za Ministarstvo prosvete, jeste da bi, radi ispravnog korišćenja srpskog jezika u govoru, u pisanju trebalo afirmisati ulogu lektora koji su veoma važni čuvari jezika i pisma. Uostalom, ovaj zakon treba da sprovodi cela Vlada i sve stručne i naučne institucije, pre svega SANU. Ne bi se onda dešavalo da neko kaže, na primer, ispred Poslaničke grupe SPS obraća se taj i taj poslanik, već u ime Poslaničke grupe SPS obraća se poslanik, pa onda ime i prezime. Ili „svo vreme“ umesto „sve vreme“.

Ovo su, naravno, samo neki, možda banalni primeri sa kojima se javno srećemo svakog dana, ali odatle počinje pravilno da živi jezik. Trebalo bi upravo pravilnim govorom, pravilnim pismom, danas kada nas je preplavila latinica i žargonski govor, da se odupremo rušenju i kvarenju našeg srpskog jezika, koji iako je mali jezik ima najsavršenije pismo na svetu.

Dakle, Poslanička grupa SPS, naravno, podržaće i ovaj amandman u danu za glasanje. Zahvaljujem.