Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Milica Radović

Govori

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, meni je drago što više ne odgovarate na naše argumente. Izgleda da je i vama postalo jasno da ovo što radite je duboko protivustavno. Jedino što mogu da vas zamolim jeste da ovaj Predlog zakona povučete iz procedure, jer on mora da se uskladi sa Ustavom, on mora da predvidi postojanje i sudova i tužilaštava na teritoriji Kosova i Metohije, jer ovo što sada radite nikako se drugačije ne može nazvati, već ukidanje sudova i tužilaštava na teritoriji Kosova i Metohije. Nemojte se baviti i služiti nekim drugim fazama, a jedna od tih je da oni nastavljaju da rade do donošenja posebnog zakona. To nikoga ne zanima.
Znači, vi ovim zakonom ukidate i sudove i tužilaštva na teritoriji Kosova i Metohije, izdvajate ih iz jedinstvenog sudskog sistema Republike Srbije i na taj način direktno najgrublje kršite Ustav Republike Srbije. Gospodine ministre, nadam se da me čujete.
Podneli smo amandmane na svaki član ovog Predloga zakona. I zaista smatram, uvažavajući potrebu drugih narodnih poslanika, da je važno govoriti i o sudskim jedinicama i o sudovima širom Srbije, ali i ovaj zakon u sebi ima jednu sistemsku grešku. Vi amputirate deo teritorije Srbije ovakvim jednim zakonom. A sve to radite samo iz jednog razloga. Jednom sporazumu, koji niste imali hrabrosti čak nigde ni da objavite, ni da objavite u „Službenom glasniku“, podređujete ceo pravni sistem Republike Srbije.
Juče sam i sinoć sam o tome govorila i govorićemo, ne samo na današnjoj sednici, nego uvek o tome šta radite. Podsetićemo vas, i kada ova tačka bude završena, na ono što radite. Vi ste u obavezi, gospodine ministre, da poštujete član 142. Ustava koji govori o tome da je sudski sistem na teritoriji Republike Srbije jedinstven i da nemate pravo iz njega da izdvajate ni jedan jedini deo Srbije, a to upravo radite.
Juče sam govorila o tome da ste upravo ono što se od vas traži započeli onog trenutka kada ste raspustili lokalne samouprave na severu Kosova i Metohije, pa ste posle toga smenili legitimno i demokratski izabrane predstavnike, tačnije gradonačelnike sa severa Kosova i Metohije, sada ukidate sudove, sutra ćete ukinuti i bolnice i škole i institucije kulture i sve što od vas budu tražili.
Vi ste čak imali hrabrosti da u Strategiji za reformu pravosuđa napišete da se usaglašavanje mreže sudova vrši sa Briselskim sporazumom. Znači, čak ste imali hrabrosti i to da ostavljate iza sebe. Gospodine ministre, iza sebe ostavljate velike tragove. Kada sam rekla u načelnoj raspravi da vam istorija to nikada neće zaboraviti, verujte mi da je to tako.
Koristiću ako nemam osnova, a mislim da imam, vreme ovlašćenog predstavnika.
Gospodine ministre, govorite o onome što je na dnevnom redu, govorite o onome i odgovorite na pitanja koja vam postavljamo. Nemojte da se služite tim stvarima da bi nas ubedili u nešto što je nemoguće. Ne možete da nas ubedite da ovim zakonom ne ukidate sudove i tužilaštva na teritoriji Republike Srbije, znači, na delu koji se zove AP Kosovo i Metohija i da ne nastavljate sa tim procesom i danas.
Nemojte. Pustite prošlost. Ne bavimo se prošlošću. Hajde da se sada vratimo i da konkretno odgovorite na sve ovo što vas narodni poslanici danas pitaju, a počeli su juče u neko gluvo doba noći. Odgovorite bar jednom argumentovano – kako mislite da institucije Republike Srbije na teritoriji Kosova i Metohije ne ukidate? Ukoliko to zaista mislite da ne radite, hajde nađite mi u ovom predlogu zakona, o kome danas raspravljamo, koji se nalazi ispred mene, gde su ti sudovi u Kosovskoj Mitrovici, gde je taj osnovni sud, gde je taj prekršajni sud, gde je taj viši sud, gde je to odeljenje. Hajde recite mi, objasnite mi tezu. Ovde smo smi. Ne moramo da budemo pravnici za ovu raspravu uopšte, čak mislim da ona u ovom slučaju nije toliko presudno važna. Važna je vaša namera, vaša namera da ukinete institucije Republike Srbije na Kosovu i Metohiji.
Nemojte se služiti tom vrstom argumenata. Odgovorite jasno na ono što vas pitamo – gde su sudovi u ovom predlogu zakona, a koji treba da se nalaze na teritoriji Kosova i Metohije?
Da javnosti bude jasno, nama je ovde jasno o čemu pričate, i to što pričate nema veze sa istinom.
„Osnivanje sudova i javnih tužilaštava nadležnih za teritoriju AP Kosova i Metohije, njihova sedišta i područja na kojima vrše nadležnost, uređuje se posebnim zakonom.“ O kom posebnom zakonu mi ovde govorimo, gospodine ministre? O kom posebnom zakonu? Da li ste doneli taj poseban zakon? Valjda je logičan sled događaja da taj poseban zakon prvo donesete da bismo prema njemu uredili ono što uređujemo ovim zakonom. Nema logike u tome što pričate, gospodine ministre. Znate i sami da ne pričate istinu i znate i sami da sprovodite naloge koji se isključivo odnose na to da institucije Republike Srbije na teritoriji Kosova i Metohije više ne postoje.
Pogledajte, gospodine ministre, član 183. Ustava Republike Srbije. Pogledajte šta je to što može autonomna pokrajina u skladu sa zakonom da uređuje. Da li u okviru tog člana Ustava igde piše da je moguće da uređuje sudsku vlast na teritoriji Republike Srbije? Gospodine ministre, ne piše nigde. Molim vas, objasnite mi kako ne mislite da ukidate sudove i tužilaštva na teritoriji KiM, ukoliko ga u ovom predlogu zakona nema? Nema ni osnovnog, ni prekršajnog, ni višeg, ni upravnog, ni privrednog, ni bilo kog drugog suda koji je realno postojao do sada na teritoriji KiM.
Molim vas jednom za uvek, govorite istinu, govorite jasno da vas narod razume, a mi vas, nažalost, i namere vaše, jako dobro razumemo.
Šta ste vi meni sada gospodine ministre rekli, sem što ste potvrdili da ukidate sudove na teritoriji Kosova i Metohije? Bilo vam je potrebno za to 10 minuta da me ubedite, ne mene, nego verovatno javnost u to da je istina sve ovo što govorim. Ali, u tome nema trunke istine, gospodine ministre. Zašto?
Evo, poslužiću se istim onim članom na koji ste se vi pozvali, govorite o članu 17. U tom članu se kaže da donošenje posebnog zakona oni nastavljaju da rade, a onda se kaže da će poseban zakon biti donet do kraja godine, do 31. decembra 2013. godine. Kako mislite da nastave da rade? Pod kojim imenom? Čak i da nastavljaju da rade oni nastavljaju do kraja godine. U januaru 2014. godine neće postojati ni jedan jedini sud na Kosovu i Metohiji. Ako smatrate da je važno danas uveriti javnost na ovaj način na koji vi govorite mislim da taj pokušaj neće uspeti.
Prošli put ste mi u načelnoj raspravi rekli da govorim samo o onome što želim da čujem i tamo gde mogu da argumentovano odgovorim na ono što se meni sviđa. Sada ste vi pokušali istim tom metodom da mi kažete da sudovi nastavljaju da rade, ali niste pročitali drugi deo, da nastavljaju da rade do 31. decembra 2013. godine u prevodu 1. januara 2014. godine svi sudovi i sva tužilaštva na teritoriji Kosova i Metohije biće ukinuta, gospodine ministre. Hvala vam.
Gospodine predsedniče, ovim amandmanom sam tražila da Majdanpek s obzirom da na osnovu ovog predloga zakona dobija sud dobije i tužilaštvo i smatrala sam da mreža tužilaštava treba da prati mrežu sudova i da se jedno tužilaštvo osniva za područje jednog suda, a ne da se osniva za područje više sudova. Naravno, postoji pregršt razloga zbog čega smo tražili ovakvo rešenje. Svakako da je olakšan pristup pravdi, ekonomičnost, novi koncept tužilačke istrage na osnovu Zakonika o krivičnom postupku. To su dovoljni razlozi koji govore u prilog tome da je neophodno da postoji ovaj princip.
Majdanpek se nalazi u pograničnoj oblasti blizu Rumunije. Znamo da je u toj oblasti poprilično pojačan intenzitet kriminalnih aktivnosti, posebno kada imamo u vidu šverc cigareta koji se maltene najviše odvija na granici sa Rumunijom, kada znamo da u toj oblasti je zabeležena trgovina drogama, narkoticima pa čak i ljudima.
S druge strane, na svojoj državnoj granici Republika Srbija ima ukupno 98 graničnih prelaza koje kontroliše uprava granične policije sa 40 policijskih stanica. Od tih 40 policijskih stanica 13 se nalazi na granici sa Rumunijom, a od toga na šest drumskih prelaza. Mislim da je dobro da protiv prekograničnog kriminala i sasvim opravdano da Majdanpek ovim predlogom zakona dobije sud pa samim tim da dobije i tužilaštvo. Hvala.
Mi smo potrošili vreme grupe.
Ne može on da potroši vreme ovlašćenog predstavnika. On može da troši vreme poslaničke grupe, a ne ovlašćenog predstavnika. Na to ste vi bili u obavezi da ga upozorite.
Možemo da napravimo pauzu. Konsultujte službe. Vreme ovlašćenog predstavnika može da koristi isključivo samo ovlašćeni predstavnik. Gospodin Samardžić nije bio ovlašćeni predstavnik.
Ovo prvi put čujem. Poslanik sam 10 godina i nikad u životu nisam čula ovakvo obrazloženje.
Sasvim je jasno da vreme ovlašćenog predstavnika može da koristi isključivo ovlašćeni predstavnik. Ja sam ovlašćeni predstavnik za sve ove četiri tačke koje su danas na dnevnom redu. Gospodin Samardžić jeste predsednik poslaničkog kluba, ali ne može da koristi moje vreme i nije koristio. Čak i da ste mu uračunali svo ono vreme koje je on koristio, nije moguće da je iskoristio sve vreme koje meni kao ovlašćenom stoji na raspolaganju.
Hvala, gospodine predsedavajući, na tolerantnosti.
Na tu vašu tolerantnost, ja ću da odgovorim tako što se više neću javljati kao ovlašćeni, sem korišćenja onog vremena koje je predviđeno za raspravu po amandmanu.
Ovim amandmanom koji je moj prethodnik, gospodin Palalić, obrazložio, mi smo tražili da se član koji se odnosi na zaštitu prava na suđenje u razumnom roku briše. To za nekog možda deluje vrlo nelogično, ali smatramo da način na koji su formulisane ove odredbe zakona, tim odredbama se neće ostvariti svrha koju je predlagač zakona imao na umu, a to je upravo da se pospeši postupanje sudova u razumnom roku. Zbog čega? Naravno, navešću argumente zbog čega ovako mislim. Na ovaj način se prosto uvodi jedan sistem vrlo skupih paralelnih procesa za zaštitu prava za suđenje u razumnom roku. Čini mi se da se njime otklanjaju samo simptomi, a ne uzroci ovog problema.
Ako bismo se bavili samim problemom i uzrokom zbog čega dolazi do povrede prava na suđenje u razumnom roku onda će nam biti sasvim jasno da je jedan od osnovnih razloga to što su sudije i sudovi nesrazmerno opterećeni i što su sudije pod konstantnim pritiskom efikasnog postupanja, s tim da se ta efikasnost shvata na jedan potpuno drugačiji, rekla bih pogrešan način u smislu da je efikasno postupanje donošenje što većeg broja presuda u što kraćem roku, umesto da se shvata na način da je efikasno postupanje donošenje kvalitetnijih odluka u razumnom roku.
Mislim da sada kada govorimo o uvođenju ove mogućnosti kroz Zakon o uređenju sudova, plašim se da bi ovakvo rešenje prosto hrabrila veliki broj stranaka da ulažu zahteve, tražeći povredu prava na suđenje u razumnom roku, čak i u onim situacijama kada bi to bilo sasvim neopravdano. Stvoriće se jedan vrlo skup sistem paralelnih postupaka od kojih građani neće imati nikakav boljitak, a plašim se da bi država mogla i te kako da se suoči sa velikim finansijskim udarom.
Postoji još jedan razlog zbog čega mislim da ovo rešenje nije opravdano. To je što neposredno viši sudovi bi bili u jednoj situaciji, da kažem prilično nepovoljnoj za sebe, da bi možda mnogo više vremena trošili na to da rešavaju zahteve za povredu prava na suđenje u razumnom roku, a da bi svoja redovna suđenja doveli u pitanje. Dakle, doveli bi u pitanje da li oni u svojim redovnim postupcima postupaju vođeni načelom suđenja u razumnom roku.
Mislim da će ovo rešenje biti jedno od osnovnih sledećih izmena ovog predloga zakona, jer će praksa pokazati da je ono u ovakvom vidu neodrživo. Hvala na tolerantnosti.
Poštovani gospodine ministre, ovim amandmanom mi smo tražili da se prilikom prijema sudijskih pripravnika u sud prednost da onim kandidatima koji su imali visoku prosečnu ocenu nakon završenog pravnog fakulteta.
Smatramo da ovu odredbu nije trebalo brisati, da je trebalo ostaviti u Predlogu zakona, ali, naravno, niko od nas nema ambiciju niti želju da prosto sada zastupa stav da ta visoka ocena ili prosečna ocena treba da bude jedino merilo koje treba uzeti u obzir. Naprotiv, ona treba da bude jedna od merila, ali nikako ne smemo da dođemo u situaciju da se ona apsolutno ne boduje i da ona u ovom slučaju, u ovom Predlogu zakona bude brisana.
Drugim delom našeg amandmana tražili smo da se postupak prijema sudskih pripravnika bliže uređuje aktom Visokog saveta sudstva, a ne aktom ministra nadležnog za pravosuđe. Razumem da je ovaj naš amandman možda rezultat različitog koncepta koji imamo kada je u pitanju odnos prema nezavisnosti ili jačanju nezavisnosti sudske vlasti, ali prosto smo mislili da ovaj amandman ima razloga da bude razmatran i da bude prihvaćen. Hvala vam.
Ovaj amandman se odnosi na drugačiju podelu nadležnosti u vršenju poslova pravosudne uprave između Visokog saveta sudstva i između Ministarstva pravde i državne uprave, tako što se predviđa da Visoki savet sudstva preuzme najveći deo ovlašćenja Ministarstva pravde, koji idu u cilju jačanja sudske nezavisnosti. Mislim da je najprirodnije da Visoki savet sudstva vrši nadzor u odnosu na postupanje po predmetima u propisanim rokovima i da vrši nadzor u postupanju po predstavkama i pritužbama.
Još su Zakonom o sudijama iz 1992. godine bile jasno razgraničene ove nadležnosti između Ministarstva i između tada vrhovnog suda, jer u to vreme Visoki savet sudstva nije postojao i Ministarstvo je bilo nadležno za vršenje nadzora nad sudskim poslovnikom, a vrhovni sud u to vreme je vršio nadzor nad predmetima i pritužbama, odnosno predstavkama.
Ako se ne varam, čak je i u mišljenju Venecijanske komisije izneta neka sumnja u pogledu toga da li je ovo ovlašćenje Ministarstva potpuno jasno. Čini mi se da su upotrebili izraz – nedvosmisleno zahteva razjašnjenje i razradu. U tom smislu mislim da je dobro što smo podneli ovaj amandman. Ako ništa, onda bar zbog prilike da ga razmatramo.
Ovim amandmanom tražili smo da pored sudija i sudijski pomoćnici pripravnici imaju pravo na udruženje u strukovna udruženja, radi zaštite svojih interesa i u krajnjom slučaju očuvanja nezavisnosti i samostalnosti u radu.
Moram da vam priznam da zaista nisam imala nameru da podnosim ovaj amandman sve do trenutka dok nisam pročitala Predlog zakona o tužilaštvima gde ste u tom predlogu predvideli upravo mogućnost da tužilački pomoćnici i da tužilački pripravnici imaju pravo na udruživanje. Prosto iz tog razloga sam smatrala da ta odredba treba da bude predviđena i u Predlogu zakona o sudijama, jer se faktički radi o regulisanju iste stvari na potpuna dva različita načina.
Mislim, naravno, da ništa vas ne sprečava da prihvatite ovaj amandman posebno zbog toga što ste vi upravo u Predlogu zakona o tužilaštvima izvršili tu intervenciju i promenili važeći zakon u tom pogledu da omogućite tužilačkim pripravnicima i tužilačkim pomoćnicima pravo na udruživanje.
Iako u obrazloženju zbog čega odbijate ovaj amandman kažete da se Zakonom o sudijama ne uređuju prava sudijskih pomoćnika i pripravnika, iako je to tako, onda me zanima kako je moguće da se to pravo uređuje upravo kada se radi o tužilačkim pomoćnicima i tužilačkim pripravnicima u Zakonu o tužilaštvima?
Amandmanom smo tražili da u članu 4. ostane rešenje koje je važilo i do sada, a koje kaže – ako sud bude ukinut sudija nastavlja funkciju u sudu koji preuzima nadležnost, odnosno u sudu iste vrste i istog stepena, ili približno istog stepena. Visoki savet sudstva donosi odluku u kom sudu sudija nastavlja funkciju.
Smatramo da je ovo rešenje potrebno da ostane u Predlogu zakona, zbog toga što je ono mnogo bolje nego rešenje koje ste predvideli u sledećem članu. Ono na neki način predstavlja i garanciju da sudija nastavlja svoju funkciju u sudu iste vrste i istog stepena.
U obrazloženju zašto ne prihvatate ovaj amandman kaže se – da je pitanje nastavljanja sudijske funkcije u slučaju ukidanja suda regulisano u članu 6. Ali, u članu 4. je to urađeno na mnogo bolji način zbog toga što nije isto kada sudija nastavlja, recimo, svoju funkciju u apelacionom sudu i u apelacionom prekršajno sudu, morate da priznate, to nije isto.
Dalje, pošto obrazloženje upućuje na član 6. moram da primetim da je amandmanom Odbora za pravosuđe intervenisano i da je taj član 6. drastično popravljen, i da su prihvaćene neke zamerke koje smo mi iznosili u načelnoj raspravi, a koje se odnose na onaj deo vezano za promenu, odnosno ukidanje nadležnosti i da ste prosto predvideli i usaglasili tu odredbu zakona sa Ustavom. To smatram da je jako dobro jel u načelnoj raspravi, čini mi se, da se oko toga nismo najbolje razumeli. Ovo potvrđuje da smo bili u pravu.
Naravno, mislim da nije loše da još jednom razmislite, jer razlika je samo u tome što se u ovom članu govori o tome da sudija nastavlja svoju funkciju u sudu istog stepena i iste vrste, a u ovom članu 6. govori samo o tome da nastavi svoju funkciju u sudu istog stepena. To je jedina razlika.
Hvala gospodine predsedavajući.
Amandman koji smo moje kolege i ja uložili, mi smo u stvari reagovali na član Predloga zakona o sudijama gde se kaže da će VSS prilikom predlaganja kandidata za sudije, prednost dati onom kandidatu koji je završio početnu obuku na Pravosudnoj akademiji.
Mi smatramo da koncept kojim su osnovni pravosudni zakoni, a mislim prvenstveno na Zakon o sudijama i zakon o tužilaštvima, da je pogrešan taj koncept kojim se ti osnovni zakoni prilagođavaju Zakonu o Pravosudnoj akademiji i to u onom članu Zakona o Pravosudnoj akademiji koji je predmet ocene ustavnosti pred Ustavnim sudom Srbije. Radi se o članu 26. i o članu 40. Zakona o Pravosudnoj akademiji koji su osporeni.
I sada da stvar bude još gora, mi upravo sa tim zakonima, sa tim članovima zakona usaglašavamo Zakon o sudijama i Zakon o tužilaštvima na taj način što predviđamo da se prednost daje kandidatima koji su završili početnu obuku.
Mislim da je jako loš koncept koji ste izabrali. Naravno, ne osporavam mogućnost da Pravosudna akademija jednog dana stasa, jednog dana dobije tu vrstu, da kažem, potrebnog kredibiliteta da može da osposobljava kadrove koji će danas-sutra, direktno biti izabrani za sudiju, ali u ovom trenutku ona nema taj kapacitet i čini mi se da je to i mišljenje Venecijanske komisije.
Ovako se postavlja pitanje, da li je upravo obuka na Pravosudnoj akademiji jedan poseban uslov koji će se mnogo više ceniti prilikom ocene osposobljenosti i prilikom ocene stručnosti kandidata za sudiju osnovnog, odnosno prekršajnog suda. Naravno, ovde je Ustavni sud u svojoj, da kažem, odluci, izneo jedno krajnje dobronamerno i logično razmišljanje da li se osporenim odredbama krši načelo jednakosti lica koje se nalaze u istoj pravnoj situaciji. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, malobrojni koji su ostali u deset sati da slušaju, raspravljaju o ovom vrlo važnom zakonu, odnosno prvom setu zakona o kome danas raspravljamo, morate da uvažite činjenicu da smo mi danas ovde od devet sati, da je Odbor za pravosuđe počeo u devet sati i da zaista nije korektno da ovoliko dugo raspravljamo. Da je koncentracija opala i da mnogi podnosioci amandmana koji su to uradili danas nisu u sali i zbog toga mislim da je bilo mnogo korektniji da ovu raspravu prekinete u neko normalno doba noći. Ali, s obzirom da to niste uradili i da naravno nema prenosa, i da ga nema još od osam sati koliko smo imali priliku da čujemo, mislim da su to dovoljni argumenti koji govore u prilog ovoga što sada iznosim.
Ovaj amandman, o kome danas i sada raspravljamo to je jedan u nizu amandmana koji smo podneli na ovaj predlog zakona, a on se odnosi na vraćanje sudova na teritoriju Kosova i Metohije. Mislimo da konkretno, ovde se radi o vraćanju osnovnog suda u Kosovskoj Mitrovici sa sudskim jedinicama u Goraždevcu, Gračanici, Ranilugu i Štrpcu. Jasno je da celim ovim predlogom zakona koji ste predložili vi faktički iz jedinstvenog sistema Srbije izdvajate sudski sistem na teritoriji Kosova i Metohije i na taj način direktno podrivate pravni poredak Republike Srbije.
Sa druge strane time nastavljate, ne vi, nego kao predstavnik Vlade da uništavate i ukidate sve institucije Republike Srbije koje postoje na Kosovu i Metohiji. Nije bilo dovoljno što je Vlada raspustila skupštine na severu Kosova, što je smenila demokratski izabrane gradonačelnike, sada treba još i da ukidamo sudove, da ukidamo tužilaštva, sutra ćemo verovatno da ukidamo i bolnice, da ukidamo i škole, institucije kulture i sve ono što spada u sistem Republike Srbije.
Mislim da se sve to radi, a vi to jako dobro znate da biste jedan sporazum koji u pravnom prometu uopšte ne postoji, koji u krajnjem slučaju nije nigde ni objavljen, da bi tom sporazumu prilagodili i podredili celokupan pravni sistem Republike Srbije, da bi tom sporazumu koji je nepostojeći, jer nije objavljen. Da stvar bude još gora on je predmet ocene ustavnosti pred Ustavnim sudom Srbije. Da biste njemu podredili sve važeće zakone i u krajnjem slučaju Ustav Republike Srbije.
Naravno znam, to ste i u načelnoj raspravi rekli, da vi ne volite da govorite o Briselskom sporazumu, ali upravo ovaj zakon se između ostalog i donosi zbog toga što ste taj Briselski sporazum usvojili.
U tački 10. tog Briselskog sporazuma se kaže da su sudovi integrisani u sudski sistem koji funkcioniše u okviru pravnog sistema Kosova. Znači, podrazumeva se da će ti sudovi biti u nadležnosti tzv. lažne države Kosovo, tzv. države Hašima Tačija, i vi svesno radite na tome. Ako biste samo na trenutak pogledali Ustav Republike Srbije i ukoliko biste samo na trenutak pogledali ovaj član 142. onda biste videli da je sudska vlast jedinstvena na teritoriji Republike Srbije i da sve ovo što radite sa ukidanjem sudova i tužilaštava na teritoriji Kosova i Metohije radite protivno Ustavu i radite na krajnje nedopušten način. Za sada toliko. Hvala.