Kao što rekoste, mi predlažemo dodavanje novog člana i to na bude na ovom mestu, tako da bi to bio novi član 18, odnosno brojevi bi se promenili. Naslov iznad člana bi glasio: "Vrednovanje kućnog rada" i kaže: "Nezaposleno lice koje nije zdravstveno osigurano po bilo kom drugom osnovu stiče pravo na zdravstveno osiguranje po osnovu rada u kući (vođenje domaćinstva, staranje o deci i ostalim članovima porodice, rad na poljoprivrednim imanju i slično), a sredstva za ove namene obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije".
Kolege poslanici iz DSS zaista smatraju da je ovaj zakon taj koji bi morao da prepozna značaj kućnog rada, tako da sam iznenađena da ste odbili. Kamo sreće da smo mi dovoljno bogata država koja bi mogla i umela da vrednuje kućni rad i na taj način što bi osobe, bilo žene ili muškarci, primali i neku vrstu nadoknade za obavljanje kućnog rada. Svesna sam da to u ovom trenutku nije moguće, bojim se da neće i za dugi niz godina biti moguće, ali je onda, ako ništa, moguće da se tim ljudima obezbedi zdravstveno osiguranje, ako ga nisu stekli po nekom drugom osnovu.
U obrazloženju zašto je amandman odbijen, predlagač kaže da smatra da se radi o materiji koja je već uređena drugim sistemskim zakonima, te je neosnovano normiranje više struke pravne zaštite u konkretnom slučaju. Ovo obrazloženje nije adekvatno. Zašto? Zato što bi se i čitav ovaj zakon, kao celina i u pojedinačnim članovima, takođe mogao smatrati kao višestruka pravna zaštita.
Imate neke članove iz oblasti rada koji su takođe normirani ili regulisani, na primer, Zakonom o radu, a da ne pričam o Ustavu. I Zakon o radu govori o tome da je zabranjena diskriminacija, između ostalog i po osnovu pola.
Ako pogledamo član 17. u vašem predlogu, on govori o tome da su svima u procesu rada zagarantovane iste zarade ili jednakost po osnovu rada. Ovo je, takođe, normirano i regulisano Zakonom o radu, tako da su mnogi članovi, u stvari, višestruka zaštita.
Mi iz poslaničke grupe uopšte ne smatramo da ovaj zakon nije potreban. Ovaj zakon je potreban. I te kako je potrebna višestruka zaštita zato što se jako malo stvari u društvu promenilo, tako da mislim da bi ovaj amandman trebalo da postane sastavni deo teksta, pogotovo što je zaista socijalno osiguranje regulisano po različitim osnovama, ali u slučaju da se desi da je neko lice propalo kroz tu mrežu različitih zakon ili se nalazi u situaciji da nema socijalno osiguranje, ovaj zakon bi mogao da bude ta poslednja karika, da kažem spas za te ljude.
Takođe, pretpostavljam, nisam imala mogućnosti da napravim neku analizu koliko bi takvih ljudi bilo. Mislim da se ne radi o velikom broju i mislim da to uopšte ne bi ugrozilo budžet ili sad bi tu bilo potrebno izdvajanje nekih velikih sredstava.
Bilo bi dobro da ovaj zakon prepoznaje značaj kućnog rada, pa bilo da su u pitanju muškarci ili žene. Mislim da nijedan drugi sistemski zakon ne prepoznaje značaj kućnog rada. Ovo bi bila mala satisfakcija za ljude koji vode domaćinstvo, staraju se o deci i o starim licima itd. Hvala.

Koristiću vreme grupe po ovom amandmanu.
Ovo kako stoji u predlogu - nastoji da, ta formulacija i formulacija koja stoji u predlogu odbora su iste. I jedna i druga su potpuno neobavezujuće. Što znači formulacija – u najvećoj mogućoj meri? Ako neko nema nijednog, ne pošalje nijednog člana manje zastupljenog pola, on može, na kritiku zašto to nije urađeno ili zaprećenu kaznu da kaže – ja više nisam mogao.
U zakonu lepo piše, ako usvojite taj amandman – u najvećoj mogućoj meri. I formulacija iz predloga i takav prilično loš predlog samog odbora su isti. Oni praktično ništa ne menjaju. Predlažem da prihvatite amandman gospođe Plavšić, koja je odgovorila na pitanje – šta ako nema uopšte zaposlenih 10 žena, ali 30% u odnosu na ukupan broj zaposlenih manje zastupljenog pola.
Ako govorimo na primer o vojsci, pa imate samo 10% žena zaposlenih u vojsci, biće 30% od ukupnog broja zaposlenih i onda to nikoga ne ugrožava i ne stvara probleme koji se ne mogu prevazići.
Ovim našim amandmanom smo predložili da to bude 50%, pa bi opet bilo 50% od ukupnog broja zaposlenih. Mislim da bi vi trebalo da prihvatite ovaj amandman, inače će se, a mislim da smo se dogovorili kroz ovu diskusiju, a mi ćemo ga izglasati u Skupštini kada bude dan za glasanje.

Mislim da je zahvaljujući ovom našem amandmanu donekle ublažena loša formulacija ovog člana i ovo što je kolega Stevanović govorio, on je potpuno u pravu, a mi smo vam donekle spasili obraz ovim amandmanom, ne znajući ni da postoji ovaj njihov amandman.
Naime, mi smo predložili da se u stavu 2. promeni rečenica koja ide: „Republika Srbija obezbeđuje zdravstvenu zaštitu žena i muškaraca osnivanjem zdravstvenih ustanova na primarnom, sekundarnom i tercijalnom nivou“.
Kad vas kritikujemo da je ovaj zakon deklarativne prirode, da je veoma uopšten, da ima nekih opštih mesta, da je zdravstvena zaštita jako dobro ili loše, ali je uglavnom regulisana Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, i sad ovo, kada ste usvojili ovaj amandman, praktično govorimo nešto što je uobičajeno i to sve već i postoji.
Takođe razumem nameru predlagača da ste tu posebno hteli da istaknete možda ustanove koje bi se bavile zaštitom žena, iako, kao što je rekao gospodin Stevanović, zdravstvena zaštita obuhvata naročito: „prevenciju i rano otkrivanje bolesti“, sada čitam predlog, ali, nažalost, i kod muškaraca treba da postoji prevencija i rano otkrivanje bolesti. Kad je u pitanju reproduktivno zdravlje, jednako treba brinuti o reproduktivnom zdravlju i žena i muškaraca.
Ne znam da li znate podatak, ali kada je u pitanju ovo reproduktivno zdravlje, odnos je 50:50. Znači, 50% žena ima problema, ali u 50% slučajeva muškarac. Smatram da ni vi niste hteli da sad mi ovim nekim članovima diskriminišemo muškarce.
Isto je i sa planiranjem porodice. Ne planira to samo žena i ne može samo žena da planira porodicu, niti treba. Tu, takođe, mora da bude uključen muškarac.
Smatram da ste uradili dobro što ste prihvatili ovaj amandman.

Član 29. govori o nasilju u porodici. Prvi stav glasi da svi članovi porodice imaju jednako pravo na zaštitu od nasilja u porodici.
Naša intervencija je da se u tački 2. briše reč „žena“, pa bi ta tačka glasila: „Zbrinjavanju žrtava nasilja, u cilju sprečavanja nasilja i ostvarivanja njihovog prava na život bez nasilja (sigurne kuće i drugo)“.
Neosporno je da su žene najveće žrtve porodičnog nasilja. Međutim, postoje i muškarci, a naročito postoje deca, tako da mislim da kada govorimo o kvalitetnom, dobrom zbrinjavanju žrtava nasilja, onda ne treba govoriti samo o ženama, iako znamo da su žene najveće žrtve, međutim, i deca su, a bogami ima i muškaraca.
Ako već govorimo o ravnopravnosti polova, onda kada je u pitanju nasilje u porodici, moramo da pokažemo da shvatamo i razumemo da postoji nasilje u porodici i nad muškarcima, a naročito nad decom.

Naš amandman se praktično sastoji u tome da predlažemo da se brišu st. 2. i 3, a inače ovaj član nosi naslov – Kinematografija i filmska umetnost. Mislimo da su stav 2. i 3. veoma nerazumljivi.
No, kada smo već kod filmske umetnosti i filmova, mislim da bi vam svima trebalo biti jasno da su građani Srbije veoma zabrinuti i uplašeni dok gledaju ovaj film koji nam je u Skupštinu i među građane poslao Boris Tadić. Građani su zabrinuti zato što znaju da se ovaj film neće završiti srećno. Dakle, nema srećan kraj. Ovaj film ima tužan kraj i u proteklih 20 godina su se građani Srbije nagledali ovakvih filmova i znaju kako se završavaju.
Ovi zakoni, statut i ovaj zakon će imati jedini rezultat kao paradržavnu tvorevinu koja ugrožava ustavni poredak Srbije.

Naslov iznad člana 53. glasi "Socijalna zaštita" i ovo je jedan od mnogih članova koji vrši direktnu diskriminaciju građana Srbije. Vrši teritorijalnu diskriminaciju, a naravno i dublju, ali ovde se daje za pravo da organi AP Vojvodine uređuju druga prava u oblasti socijalne zaštite.
U Ustavu se kaže - pred Ustavom i zakonom su svi jednaki. Za socijalnu zaštitu takođe stoji - prava zaposlenih i njihovih porodica na socijalno obezbeđenje i osiguranje uređuje se zakonom, uređuje se republičkim zakonom.
Organi AP Vojvodine ne mogu da uređuju ovu oblast, oni mogu da sprovode odluke, mogu da vrše određene poslove koji su preneti ili nadležnosti, ali ne može nikako AP da uređuje oblast koja je uređene republičkim zakonom.
Naravno, u ovom stavu u tački 1. kaže – uređuje, u skladu sa materijalnim mogućnostima, druga prava u oblasti socijalne zaštite, veći obim prava od prava utvrđenih zakonom. Predlagač ovde kaže da će to biti veći obim prava, ali kakva je naša garancija, ili uopšte garancija građana koji žive na teritoriji AP Vojvodine, da to neće biti manji obim prava.
Ovo je ovako jedna šarena laža, da kažete građanima Vojvodine, vi koji se zdušno zalažete za ovaj statut i ovaj zakon da kažete - znate, kada mi ovo uredimo, ovu našu autonomiju, napravimo paradržavnu tvorevinu, mi ćemo iz našeg budžeta izdvajati veća sredstva, tako da ćete vi imati kudikamo bolja socijalna prava od građana koji žive u drugim oblastima Srbije.
Član koji direktno promoviše diskriminaciju između građana Srbije.

Ovim amandmanom smo pokušali da vas ubedimo da ovu oblast javnog informisanja uredite na drugačiji način. Doduše, pokazali ste kako uređujete informativni prostor u avgustu, kada ste izglasali onaj skandalozni zakon o izmenama i dopunama Zakona o informisanju. Vidim da iz Vlade niko od ministara nije tu, da bi branio ovaj zakon.
Jutros je na početku rasprave bio ministar Slobodan Milosavljević, ministar za trgovinu. Odmah sam pomislila kakva je to simbolika, odnosno to je zato što ovaj zakon jeste trgovinski sporazum. Mogao bi se takođe nazvati da je prelazni trgovinski sporazum, ali i sporazum koji će stupiti na snagu osam dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku".
Trgovinski sporazum između stranaka, doduše ti su pregovori malo duže trajali, skoro godinu dana, između stranaka koje vrše vlast. Ali, ovo je takođe trgovinski sporazum između frakcija u DS, tako da se stiče utisak da je predsednik te stranke u stanju da ugrozi celovitost svoje države da ne bi ugrozio celovitost svoje stranke.

Predlažemo da se član 63. briše potpuno, odnosno kada bismo mogli da vas ubedimo da izbrišete ovaj predlog zakona to bi bilo najbolje.
Neki poslanik reče kako ova rasprava u pojedinostima je usmerena u tome da vas, mi koji predlažemo amandmane, ubeđujemo da prihvatite naše amandmane. Mislim da je trebalo do sada da shvatite da i kroz ovu raspravu u pojedinostima, pokušavamo da iskoristimo vreme, a to je dva minuta, da vas ubedimo, vas poslanike iz većine, da ne glasate ovaj kompletan predlog zakona, zato što smatramo da je ova vrsta decentralizacije potpuno stihijska, da neće doneti ništa dobro Srbiji, da je potpuno postavljena na pogrešnim principima i da je vaša koncepcija potpuno pogrešna.
Vlada Srbije se odriče 160 nadležnosti, a nisu sagledane posledice tog odricanja. Ovo nije predlog zakona koji vodi decentralizaciji. Ovo je predlog zakona koji vodi ka centralizaciji, odnosno stvaranju još jednog centra i stvaranju još jednog glavnog grada, pa je pitanje kako će studenti prve godine Pravnog fakulteta u Novom Sadu ubuduće odgovarati na pitanje - koji je glavni grad ove države? Da li će njihov odgovor biti Novi Sad ili Beograd?

Bila je moja greška. Nisam ubacila karticu do kraja.
Poslanici DSS imaju primedbe na ovaj član 76, na njegov sadržaj, ali i na mesto koje zauzima u ovom predlogu zakona. Inače se govori o službenoj upotrebi jezika i pisma.
U okviru amandmana na član 8. Predloga zakona, u osnovnim odredbama, dali sadržaj kako treba da glasi ovaj član koji ovu materiju reguliše, odnosno u radu organa AP Vojvodine u službenoj upotrebi su istovremeno sa srpski jezikom i ćiriličkim pismom i jezici i pisma nacionalnih manjina, u skladu sa Zakonom Republike Srbije.
Ovaj naš amandman niste prihvatili. Vi predlažete da će organi AP da uređuju ovu materiju. Ova materija je uređena. Pre svega je uređena Ustavom, a službena upotreba jezika i pisma je takođe uređena i zakonom.
Ako ste u statutu Vojvodine srpskom većinskom narodu u Vojvodini dali status nacionalne zajednice, pa se srpski narod nalazi u istom statusu kao i, recimo, makedonska nacionalna manjina, bez ikakve namere da uvredim pripadnike makedonske nacionalne manjine, onda morate da priznate da moramo da budemo sumnjičavi.
Možda taj organ ovlašćeni AP Vojvodine izađe sa predlogom i uredu tu materiju tako što će pisati: srpska nacionalna zajednica govori srpskim jezikom, makedonska nacionalna zajednica govori makedonskim jezikom.
Dakle, čitavim statutom dajete za pravo da sumnjamo i da budemo zabrinuti.

Kada je reč o robnim rezervama, ja ću navesti tačku 6. iz Ustava, to je član 97, koji govori o nadležnostima Republike Srbije, pa kaže: "Republika Srbija uređuje i obezbeđuje jedinstveno tržište i, između ostalog, obezbeđuje i uređuje robne rezerve".
Vi ste ovde predložili članom 84, gde kaže: "APV preko svojih organa obrazuje robne rezerve APV".
Molim vas, ovo treba brisati. Ovde se čak i ne vidi da je to nadležnost koja je preneta, dakle, to ne stoji u ovom članu. Ako ne stoji da je preneta nadležnost, onda znači da je to izvorna nadležnost.
Onda se takođe postavlja pitanje - šta onda sa robnim rezervama Republike Srbije? Da li su to onda robne rezerve građana koji žive u APV ili će svako da ima svoje robne rezerve, ili onda znači da građani Dimitrovgrada imaju samo jedne, a građani Vojvodine dve.
Dakle, ovaj član vam je zaista protivustavan i on praktično unosi jednu vrstu nesigurnosti i u samoj pokrajini, ali bogami i na tržištu.

Hvala. Još uvek smo kod člana iznad koga stoji naslov – Industrija i zanatstvo. Pročitaću stav iz osnovnih načela, član 82. Ustava koji govori o ekonomskom uređenju i o javnim finansijama.
Stav 2. kaže: „Republika Srbija je jedinstveno privredno područje sa jedinstvenim tržištem roba, rada, kapitala i usluga.“ Ako primećujte, u tom stavu se dva puta upotrebljava reč jedinstveno.
Ono u čemu se sastoji naš amandman i šta mi osporavamo, to je da AP samostalno donosi svoj plan i program ravnomernog razvoja.
Predlažemo i smatramo da Republika Srbija mora da ima jedinstven plan ravnomernog privrednog razvoja, a da organi AP predlažu da se u okviru tog jedinstvenog plana uvaže, naravno, specifičnosti tog područja, odnosno AP.
Naravno, vi se ovde u ovom članu gde vi predlažete da ona samostalno donosi plan privrednog razvoja ograđujete rečenicom – u skladu sa planom razvoja Republike Srbije. Kao što je rekao kolega pravnik, to je nešto što se podrazumeva.
Šta će se dogoditi ako na primer vi u jednom trenutku imate različitu vlast u toj vojvođanskoj vladi koju stvarate, različitu političku opciju od one koja je u Beogradu, pa se oni apsolutno ne slažu, kako ćete onda da rešite pitanja, ako taj plan i program nisu usklađeni sa opštim planom Republike.
Što se tiče zanatstva, vi ovde kažete – utvrđuje stare zanate. Čini mi se da u ovom trenutku jedini zanat koji se razvija, cveta i buja, zahvaljujući DS u Vojvodini, to je zanat separatizma i razdvajanja i denacifikacije.

Naslov iznad člana 37. je neformalno obrazovanje odraslih. Jako je dobro što je u ovom Predlogu zakona prepoznat značaj obrazovanja odraslih. Prethodne vlade i ova vlada su takođe prepoznale to, pa mi u ovom trenutku imamo nacionalnu strategiju za obrazovanje odraslih i imamo formiran Nacionalni savet za obrazovanje odraslih.
Inače je ovaj član preuzet ili ste smatrali da je dobar, iz Predloga zakona DSS iz aprila, osim što je ovde dodato, na kraju, zapeta, kao pitanja od pokrajinskog značaja.
Ovaj član i ovaj primer koji sad navodim, nekako pokazuje i indikativan je koliko se u svakom ovom članu išlo u cepidlačenje. Nije mogao da stoji taj član kakvog ste ga preuzeli, nego ste morali ovo da dodate.
To je onako malo iritirajuće. Zašto? Zato što obrazovanje odraslih nije pitanje od pokrajinskog značaja. Prvo je to pitanje ličnog značaja. Osoba kada odluči da se prekvalifikuje, dokvalifikuje to je njegova stvar.
Kada bi neko ovo bukvalno tumačio, onda možete, recimo, ako ste nezaposleni, hoćete da se prekvalifikujete, znate, recimo, da u Čačku, Aranđelovcu, postoji deficit građevinskih radnika, npr. keramičara, ali vi živite u Beloj Crkvi, ali, recimo, na teritoriji AP Vojvodina ne postoji deficit takvih radnika i to po ovom članu kaže da nije od pokrajinskog značaja.
Ovo treba prihvatiti i treba brisati. Hvala.

Koristiću vreme grupe jer nisam potpisnik amandmana.
U članu 11. se govori o tome kako se donosi odluka o određivanju stepena tajnosti podataka. Naravno, ta odluka se donosi na osnovu procene iz člana 10. ovog zakona. Takođe je predviđeno da se vrši obeležavanje dokumenta oznakom tajnosti, što je takođe predviđeno ovim zakonom. Dalje se kaže da se o određivanju stepena tajnosti podataka donosi pismena odluka i da ta odluka mora da sadrži obrazloženje zbog čega se smatra da na taj određeni dokument ili podatak treba staviti određeni stepen tajnosti.
Međutim, ono što je predlagač propustio da ovde napiše i kaže u zakonu, to je da i ta odluka, koja naravno sadrži i obrazloženje zbog čega je predviđena tajnost, mora da nosi oznaku tajnosti. Dakle, ako ovo ostane ovako, ta odluka i čitavo obrazloženje nisu tajna, iako podatak na koji se odluka odnosi, odnosno stavlja oznaka tajnosti, jeste tajna, tako da je ovo potpuno nesinhronizovano.

Hvala, gospođo predsednice. Kada je ministar Marković u pitanju, vrlo često imate nezahvalnu ulogu da objašnjavate zašto je on odsutan u trenutku kada se, između ostalog, govori o amandmanima. Kada govorimo u pojedinostima, onda je jako važno da je ministar tu jer može da prihvati naš amandman posle obrazloženja ili makar da nam objasni zbog čega se odlučio za to rešenje koje osporavamo. Izgleda da ministar Marković nešto ne voli mnogo ovu skupštinu; on je vrlo često ovlašćen, a onda ne sedi u sali. Ili mu je teško da sluša kritike, ne znam.
Ovaj se amandman odnosi na član 16, a u članu 16. se govori o vremenskom ograničenju tajnosti podataka. Tu ima nekoliko tačaka, kaže – tajnost podataka prestaje datumom utvrđenim u dokumentu; nastupanjem određenog događaja utvrđenog u dokumentu u kome je sadržan tajni podatak; može prestati istekom zakonom određenog roka, opozivom tajnosti i ako je podatak učinjen dostupnim javnosti.
Ono što osporavamo, to je ovaj drugi stav. Predlažemo da se on briše. Vi predlažete da ovlašćeno lice može da promeni način koji je određen za prestanak tajnosti podataka ako za to postoje osnovani razlozi, u skladu sa zakonom. Smatramo da je ovakvo rešenje neprihvatljivo.
Da se osvrnem samo – osnovani razlozi – ko će da utvrdi da li su ti osnovani razlozi za prestanak tajnosti zaista osnovani? To je jedna stvar. Zašto bi se nekom ovlašćenom licu davala takva sloboda da može da skine oznaku tajnosti, a da se to vrši mimo ovog zakona? Prestanak oznake tajnosti ili tajnosti podataka mora da bude regulisan isključivo zakonom, a ne nečijom slobodnom voljom i njegovom procenom da li su se stekli osnovani razlozi za prestanak tajnosti. Hvala.

Član 26. govori o opozivu tajnosti kada je to u javnom interesu. Kratak član, svega jedna rečenica, ali mnogo nepreciznosti u toj jednoj rečenici: „Narodna skupština, predsednik Republike i Vlada mogu sa pojedinih dokumenata opozvati oznaku tajnosti, bez obzira na stepen tajnosti, ako je to u javnom interesu ili zbog izvršavanja međunarodnih obaveza“.
Ako ste pažljivo slušali onda ćete primetiti, pročitali ste uostalom ovde, da stoji: „Narodna skupština i Vlada mogu“. Ako pogledate član 9, tu su precizno navedena ovlašćena lica za određivanje tajnosti podataka, pa tu stoji, između ostalog, da je ovlašćeno lice predsednik Narodne skupštine, a ne Narodna skupština, pa stoji da je to predsednik Vlade, a ne Vlada.
Ako se ovo ne popravi, pretpostavljam da predsednik Skupštine (jer ovde stoji da Narodna skupština skida oznaku tajnosti) može sazvati sednicu Skupštine gde ćemo kao kolektivni organ odlučivati o tome da li će se skinuti oznaka tajnosti zato što je to u javnom interesu. Koliko vidim iz člana 9, to nije tako.
Ovaj član je vrlo neprecizan. Znači, ne „Narodna skupština“, nego „predsednik Narodne skupštine“; i ne „Vlada“, jer je to kolektivni organ, nego „predsednik Vlade“. To je prva vrsta nepreciznosti.
Druga vrsta nepreciznosti, i tu vam nudimo pomoć u obliku amandmana, jeste da ste naveli da se opoziva tajnost ako je to u javnom interesu ili zbog izvršavanja međunarodnih obaveza.
Šta znači „izvršavanje međunarodnih obaveza“? Međunarodne obaveze jedne države proističu iz međunarodnih ugovora ili sporazuma. Dakle, one moraju iz nekog zvaničnog, potpisanog i potvrđenog dokumenta proisticati.
U čitavom ovom zakonu ste izbegli da navedete da se međunarodni ugovori i sporazumi, kada ih Vlada potpiše, moraju potvrditi u ovom domu, tako da u tim situacijama i Narodna skupština zna koje su to međunarodne obaveze.
Preporučujem vam da prihvatite naš amandman.