Hvala, gospodine potpredsedniče.
Poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, vi danas planirate da usvojite ovu rezoluciju kako bi se ojačala uloga parlamenta u procesu evropskih integracija. Tako barem stoji u obrazloženju.
Slažem se sa tim da parlament treba da ima značajnu, naročito kontrolnu ulogu kada je u pitanju izvršna vlast u ovoj zemlji, ali ne zbog evropskih integracija, već zbog svih procesa koji se u društvu dešavaju i koji imaju direktan uticaj na život građana.
Da smo mi malo ili mnogo objektivniji i da nismo tako zaslepljeni zvezdicama na zastavi EU, mi bismo danas na dnevnom redu imali jednu sasvim drugačiju rezoluciju koja bi, npr, mogla da glasi „Rezolucija o odbrani Republike Srbije od evropskih integracija“ ili bismo na dnevnom redu imali raspravu o odgovornosti Vlade i ministara koje ovaj dom bira i svim njihovim aktivnostima koje ugrožavaju ustavni poredak, nacionalne interese i ekonomski opstanak ove države.
Pokušaću ukratko da objasnim zbog čega nijedan poslanik iz DSS nije stavio potpis na ovaj predlog rezolucije i zbog čega u danu za glasanje nećemo glasati za ovakvu rezoluciju.
Počeću od početka, od preambule i stava 1. Ja ću samo deo pročitati. Strateški cilj Srbije je da postane punopravna članica EU. Mi se ne slažemo sa tim i tako definisanim strateškim ciljem.
U stavu 2. preambule se kaže da punopravno članstvo doprinosi ukupnom društvenom napretku Republike Srbije i boljitku njenih građana, a sa ovim se apsolutno ne slažemo.
Smatramo da je taj strateški cilj trebalo u potpunosti odbaciti, taj cilj da Srbija treba da postane članica EU, ali potpuno 2008. godine, kada su 22 zemlje članice EU priznale lažnu državu Kosovo i EU dan danas svim silama radi na tome da na našoj teritoriji napravi i izgradi šiptarsku državu, pri tome nam otima imovinu i otima resurse.
Mi smatramo da taj strateški cilj treba preispitati, povesti jedan ozbiljan dijalog i eventualno posle tog dijaloga ozbiljnog redefinisati naše odnose sa državama članicama EU, jer se za Srbiju ceo taj proces integracija pretvorio u niz uslovljavanja i ucena, pa kada je reč o ovim budućim pregovorima, kojima se moje kolege raduju, ono se u stvari u glavi svakog građanina postavlja samo jedno pitanje, a to je šta će se sve tražiti od nas dok budemo sedeli u sobi za čekanje, jer posle svih ovih ustupaka i žrtava stigli smo do čekaonice i sada čekamo taj novi spisak želja EU, a te neke želje diktira sam Hašim Tači.
Ova Vlada na čelu sa Dačićem se baš svojski potrudila da ispuni sve zahteve iz prve liste ucena, odnosno Briselskog sporazuma, pa ova Vlada sprovodi sve neustavne uredbe prethodne Vlade za koje se u predizbornoj kampanji govorilo da će se te uredbe odbaciti i da će se preispitati, pa ova Vlada razvija dobrosusedske odnose sa svojom pokrajinom. Dakle, razvija dobrosusedske odnose sa sobom, Srbija. Ova Vlada ukida institucije u sopstvenoj pokrajini.
Trenutno, ako pratimo štampu, se malo zapelo oko finalnog ukidanja sudova na Kosmetu, ali nas zato teše iz Vlade i kažu da će oni do kraja biti kooperativni, a to, kako vidimo, u prevodu znači da će Srbija odustati od svojih zahteva i da će prihvatiti ono što traži pregovarač Hašim Tači.
Pre neki dan ste imali da su policajci, koji su do sada bili radnici MUP Srbije, postali deo KPS i najavljeno im je da će ići na obuku, odnosno na usavršavanje u Vučitrn i tamo će se obrazovati, odnosno izučavaće zakonodavstvo Kosova, koje će, kao pripadnici KPS, morati da brane.
Takođe neki dan granični prelazi su još pre par meseci izgrađeni, ali su počele da se naplaćuju carine, pa imamo da nam je jedan ministar iz Vlade u medijima izjavio da je to u stvari dobro, jer će se novac od ubiranja carina na tim prelazima koristiti za finansiranje opština na severu Kosova.
Kao najveći dokaz ljubavi prema EU i sprovođenju Briselskog sporazuma je taj što je ova Vlada sopstvene građane na Kosovu i Metohiji naterala da učestvuju na lokalnim izborima koje je raspisala Atifete Jahjaga. Mislim da je to jedinstven primer u svetu. O tome kako su ti izbori sprovođeni, kakva je to bila slobodna volja birača, o tome nemam vremena sada da govorim, ali vi svi znate kako je to izgledalo.
Dakle, Vlada Srbije smatra da je zaslužila pregovarački okvir i početak pregovora, tj. početak, odnosno novi spisak ucena koji će ovaj put biti složene u 35 odvojenih poglavlja. Postoji jednostavno rešenje za spas ove države i spas naroda i svih građana, a to je politička neutralnost ili spoznaja da postoji život i izvan političkog saveza koji se zove EU i ekonomskog i da u svetu postoje zemlje koje su spremne i žele da sarađuju sa Srbijom, kao sa uvaženim i ravnopravnim partnerom, a da baš i ne bi trebalo da pristajemo da imamo tretman kao neka kolonija.
Takođe, je potrebno organizovati referendum i pitati građane šta oni misle, ne o ulasku u EU, nego pre nego što bude kasno, šta oni uopšte misle o evropskim integracijama i da li Srbija treba da nastavi ovim putem?
Kada je reč o samoj deklaraciji, zaista ne vidim na koji način se mnogo ili da li se uopšte jača uloga u ovim pregovorima i određivanju pregovaračkih pozicija? Tačno je da je tu puno definisano neke međusobne komunikacije i da tu ima dosta izveštavanja. Međutim, recimo, u tački 17. kaže – da Vlada dostavlja predlog pregovaračke pozicije Odboru za evropske integracije, da se tu pregovaračka pozicija razmatra, da članovi Odbora mogu da daju svoje primedbe i mišljenje. To dostavljaju sad Vladi, odnosno na tim sastancima će biti prisutni predstavnici Vlade i Vlada razmatra te primedbe Odbora, ali na kraju ipak je Vlada ta koja usvaja i o tome obaveštava kako izgleda pregovaračka pozicija.
Dakle, ja ne vidim da tu ima mnogo nekog velikog uticaja na sam proces izrade tih pregovaračkih pozicija. Hvala.
(Jadranka Joksimović, s mesta: Da li može replika?)

Mislim da biste trebali da mi date malo više vremena. Baš ne znam odakle da počnem. Bile su tri diskusije.
Kada sam ja rekla i DSS govori o tome da treba redefinisati odnose, to znači da treba preispitati da li Srbija zaista treba da istraje na putu evropskih integracija. To je politička odluka, a ekonomski odnosi, kao i sa svim drugim državama u svetu, postoji nešto što se zovu bilateralni dogovori i dve ili više država sarađuju zato što su im to ekonomski interesi. Tu nikakve političke rezolucije i čuda neće pomoći ukoliko ne postoji zaista pravi interes.
Što se tiče rezolucije iz 2004. godine, mislim da sam na Odboru govorila o tome, zna se da se mnogo toga promenilo 2004. godine. O tome sam govorila, da je 2008. godina ta EU u kojoj želimo da budemo punopravni uvaženi član izvolela priznati Kosovo i Euleks trenutno radi na izgradnji države na našoj teritoriji.
Što se tiče koleginice Vučković, koja jako dobro obavlja posao predsednika Odbora za evropske integracije, moje je utisak da ova rezolucija naročito ne jača ulogu. Ona govori o uključivanju i više o izveštavanju i nekom kontinuiranom razgovoru, ali sama činjenica da je Vlada rekla da ne može u tim nekim pregovaračkim timovima ili u timovima koji će raditi na pregovaračkim pozicijama da bude i poslanik, imamo i takav amandman, to ne bi bilo neuobičajeno i to bi pokazalo, sa druge strane, da Vlada ozbiljno računa na parlament, na neko telo koje će da izveštava.
Što se tiče prvog kolege koji je našao da mi replicira, DSS ima ne samo utisak nego samo kada poređate sve činjenice i sve ono što Vlada RS radi zaista se deo po deo Vlada odriče svoje pokrajine. Nisam imala nameru da vas uvredim. Nadam se da nisam.

Hvala gospodine Arsenoviću.
Cilj ovog amandmana je da se drugačije raspodele sredstva, sve u okviru istog razdela 30, a to je Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike i to onaj deo u okviru budžeta koji je namenjen za adaptaciju nevladinih organizacija i da se taj iznos umanji za 100 miliona dinara i da se ta sredstva preusmere na neke druge ekonomske klasifikacije i to na dve.
Prva promena ili 80 miliona dinara da se usmere za nabavku nove savremenije opreme za korisnije u ustanovama za domski smeštaj, invalidnih, starih i lica sa mentalnim teškoćama. To je oprema kao što su električni kreveti, hidroaulični podizači kolica, druga pomagala. To je prva izmena.
Druga je da se deo sredstava usmeri, i to 20 miliona dinara od ove sume, ka stručnom usavršavanju radnika u socijalnim ustanovama, ustanovama koje pružaju socijalne usluge. Zašto? Zato što danas stručni radnici i saradnici i ostali zaposleni u toj oblasti nemaju stručno usavršavanje, nego i ukoliko se organizuje usavršavanje onda oni snose te troškove i možete da zamislite kada je mala plata da ljudi veoma teško izdvajaju za svoje stručno usavršavanje i onda to ima i te kako posledice na usluge i njihov rad.
U obrazloženju ste objasnili, a to i znam za šta su usmerena i koje se organizacije finansiraju na tom razdelu 481 i da ima lokalnih samouprava koje zaista imaju lokalna udruženja osoba sa invaliditetom i druge socijalno humanitarne organizacije. One pružaju usluge. Međutim, imate neke lokalne samouprave u kojima zaista ne postoje udruženja građana koja imaju kapacitet da pružaju kvalitetne usluge i zato smatram da je ovde neopravdano velika suma novca izdvojena, a da imamo ustanove sa domskim smeštajem gde nemate adekvatnu opremu ili gde je oprema stara preko 30 godina. Hvala.

Hvala.
Gospodine ministre, vi ste hrabar ministar kada ste odbili amandman Ženske parlamentarne mreže, a na osnovu poslanica koje su potpisale ovaj amandman, onda ste trebali da i zaključite da ovaj amandman ima podršku celog parlamenta.
Šta je Ženska parlamentarna mreža predložila ili pokušala? U članu 14, stav 2, gde se kaže da ministar nadležan za poslove finansija bliže uređuje način i sadržaj mesečnog izveštavanja, trebali ste samo da dodate reči: „vodeći računa o tome da svi podaci treba da budu razvrstani i iskazani po polu“.
Donekle ja i prihvatam ovo vaše objašnjenje. Vi nama kažete da pravno lice nema polnu pripadnost, što žene u Ženskoj parlamentarnoj mreži znaju. Međutim, ovo je i pokušaj da vi pokušate kod onih koji vama dostavljaju, kako mesečne, tako kvartalne ili godišnje izveštaje, da vi tražite da ta pravna lica svoje podatke u izveštajima razvrstaju po polu.
U jednoj rečenici ću pokušati da objasnim kakav je to problem. Dakle, kod planiranja sektorskih politika, ljudi se svakodnevno susreću sa nepostojanjem da tako kažem, rodnosenzitivne statistike, odnosno da nemamo statističke podatke koji su iskazani po polu. To predstavalja jako veliki problem kod planiranja sektorskih politika.
Tako da vas molim još jednom u ime Ženske parlamentarne mreže da vi prihvatite i ovaj amandman i onaj neki od ovih poslednjih članova, zato što je to bila namera Ženske parlamentarne mreže.

Hvala.
Zaista sam se javila na vreme i ne mogu sada da trpim posledice toga što predsednik Skupštine nije video da sam se ja javila za repliku. Osnov za repliku sam imala. To je bilo izlaganje gospodina Zvonimira Stevića, koji je govorio o strankama koje su pozivale srpski narod na Kosovu i Metohiji na bojkot ovih lokalnih izbora. Jedina parlamentarna stranka u ovoj sali koja je pozivala vrlo glasno Srbe na KiM da ne izađu na te lokalne izbore koje je raspisala Atifete Jahjaga je Demokratska stranka Srbije. Ja sam se zaista, i moji poslanici DSS su se našli prozvanima.
Ne vidim potrebu i uopšte smelost da se neko ko se ozbiljno bavi politikom hvali time kako su lokalni izbori koje je raspisala Atifete Jahjaga bili uspešni i kako su se Srbi izjasnili, dali punu podršku politici ove Vlade. To je po onoj narodnoj – čega se pametan stidi…
(Predsedavajući: Gospođo Donka, nemojte sada o tome.)
Samo objašnjavam kako nisam dobila priliku da repliciram. I to u današnjem danu, kada se zna da se na administrativnim prelazima uspostavlja vrlo ozbiljna carina. Nekoliko zadnjih meseci se radi na potpunom odvajanju i žrtvovanju 15% teritorije na oltar evropskih integracija.
(Predsedavajući: Jasno mi je.)
Tako da sam ja imala osnov za repliku. Sada sam valjda nešto i rekla, i to zbog građana Srbije, a ne zbog nas ovde, mi svi dobro znamo šta ko radi i šta je ko obećavao, a šta danas radi.

Hvala vam, konačno. Verovali ili ne još smo kod člana 2.
Ovaj se amandman odnosi na stav 4. člana 2. koji glasi – za finansiranje budžetskog deficita i otplate dospelih kreditnih obaveza mogu se tokom 2014. godine koristiti sredstva sa konsolidovanog računa trezora Republike Srbije do iznosa koji ne ugrožava likvidnost tog račun. Mi predlažemo amandmanom da se posle reči „računa“ dodaju reči „ a prema unapred poznatim kriterijumima“.
Vi ste odbili ovaj amandman i u odgovoru stoji da su kriterijumi već predviđeni, odnosno da može, a da se ne ugrozi likvidnost tog računa. Mi smatramo da to nije nikakav kriterijum. Da se moraju propisati uslovi i način na koji se mogu povlačiti sredstva iz trezora. Ako imamo u vidu da su ekonomisti izračunali da se Srbija u sekundi zadužuje 97 evra, da od kako je ova Vlada, znači, neću ni spominjati zaduživanje prethodne Vlade na čelu sa Mirkom Cvetkovićem, ali od kako ova Vlada vlada da se ukupan dug države povećao za pet milijardi evra.
To veoma zabrinjava. To takođe znači da su mogućnosti za vraćanje i servisiranje kredita sve manji. Zato smatramo da unapred treba da budu definisani kriterijumi, dakle pravila i uslovi za povlačenje sredstava iz trezora i da u principu rečenica kojom vi meni odgovarate da se mogu koristiti do iznosa koji ne ugrožava likvidnost tog računa, ne uliva nikakvo poverenje zato što je ovako enorman dug i Srbija je već država koja je ozbiljno zadužena, kada se pogleda dug u odnosu na bruto društveni proizvod, tako da ova vaša rečenica i obrazloženje ne ulivaju nikakvo poverenje da vi nećete ugroziti trezor.

Samo ću kratko o ovom amandmanu, ne vidim razloga zbog čega niste prihvatili ovaj amandman.
To ima veze sa vašim obrazloženjem zašto ste odbili amandman koji sam podnela ja sa koleginicom Vojić Marković. Vi razgovarate sa poslanicima koji nemaju, ne daju vam blanko poverenje i ne mogu blanko da veruju ni Ministarstvu finansija, niti vama.
Kada ste vi meni sada objašnjavali kako se iz trezora povlače sredstva, osećala sam se kao da imam pet godina, pa vi nekom detetu objašnjavate sada da je kockica tu, pa će neko da je uzme, pa mi nećemo da ugrozimo itd.
Pretpostavljam da nećete, da ste odgovoran čovek, ali mi baš i nemamo poverenja, s obzirom na to kako se vodi i ekonomska i finansijska politika u ovoj državi.
Ne vidim kakav je problem da vi izveštavate onaj dom koji odobrava i na mesečnom nivou o tome kako se ta sredstva koriste. Hvala.

Član 225. možda ne vidim dobro, odnosno član 255. Vama je izgleda do šale večeras, šalite se sa nama.
Narodni poslanici, vi sada kažete opozicije i pozicije, a mi obrazlažemo amandmane i nastojimo da ubedimo ministra i predstavnike iz ministarstava da prihvate, ali isto tako se nadamo da ćemo ubediti i kolege iz opozicije da možda u Danu za glasanje glasaju za te naše amandmane, tako da ja ne mislim ako je neki poslanik u poziciji, da će glasati bezuslovno za sve zakonske predloge. Možda mi i ubedimo te poslanike.
Vi ste se malo šalili i rekli kako ćete izvaditi statistiku iz prethodnog saziva. Jeste, tačno, radilo se do kasno, usvajali su se neki zakoni i nije ni to bila dobra praksa. Pridružujem se pozivu kolege Veselinovića da prekinemo večeras rad i znam da se žuri, jer ima još dosta amandmana, međutim, sve su poslaničke grupe uglavnom potrošile ono opšte vreme koje imaju, tako da sutra neće biti problem da se privede kraju rasprava u pojedinostima, a čak kako ste planirali, da se glasa i za budžet.
Uglavnom smo svi umorni i možda ni naše diskusije, vi možda niste, mi jesmo, nisu tako ubedljive kakve bi bile sutra, ali mislim da ćemo završiti sutra raspravu u pojedinostima, pa vas molim da prekinemo večeras rad.

Hvala.
Ovaj amandman je izraz političkog stava Demokratske stranke Srbije. Ovim amandmanom mi predlažemo da sredstva koja su namenjena za otvaranje kancelarije za brze odgovore, koja ne postoji, pretpostavljam da ne postoji zato što nisu nikada izdvojena sredstva za nju, znam da postoji uredba kojom se osniva, da se tih 55 miliona dinara uloži u zaštitu životne sredine, odnosno u sufinansiranje zaštićenih prirodnih dobara od nacionalnog interesa.
Nemam vremena da obrazlažem zašto nije dobro da se formira takva neka paradržavna kancelarija, jer ako neke institucije i neke druge kancelarije i ustanove ne rade svoj posao efikasno, valjda treba to menjati, a ne formirati neki paradržavni organ koji će sad da bude brz zato što su svi ostali organi spori. Onda će i ostati spori, a ovaj će organ da daje neke brze odgovore. Dakle, ovo je politički stav kroz ovaj amandman.
Zaista pozivam kolege, evo, recimo gospodina Atlagića, pa gospodina Rističevića, pa gospodina Milivojevića, gospođu Gerov, a ujedno pitam i gospodina Pastora – da li oni u AP Vojvodini planiraju formiranje neke kancelarije za brze odgovore? Šta moje kolege uopšte misle o tome da se formira jedan paradržavni organ koji će brzo da odgovara, a svi ostali organi sporo odgovaraju i za to je predviđeno 55 miliona dinara, a kroz ceo budžet je priča o nekakvoj štednji?

Mi malo pogrešno shvatamo to pozivanje na repliku. Ne mora replika uvek da bude svađa. Tražila sam prosto mišljenje na ovaj amandman i o tome da li poslanici zaista misle da sada treba formirati nekakvu posebnu kancelariju.
(Predsednik: Samo mi recite koji član Poslovnika i šta je povreda?)
Ujedno sam pitala i gospodina Pastora da li oni u AP planiraju da otvaraju. Nije replika uvek svađa, nego i razmena mišljenja.
Povreda član 107.

Hvala, gospođo Kovač.
Ministre, vi ste upravo govorili o tome da je ovo nepopularna mera, da je to jedna od poslednjih mera kojoj ste pribegli, pa evo ovaj amandman, ako ga usvojite, ona će upravo otkloniti taj vaš naum, da podižete i da sprovodite tu lošu meru.
Naime, mi predlažemo da se briše ovaj stav 1. gde vi predlažete da se PDV sa 8% podiže na 10%.
Zbog građana ću da pročitam na koje proizvode će se to, između ostalog, odnositi. Podići će se PDV, a samim tim će biti i veće cene hleba, mleka, brašna, šećera, ulja, voća, povrća, mesa, ribe, jaja, žitarica, lekova, medicinskih sredstava, udžbenika, novina, raznih ulaznica za sportske manifestacije, prevoz, gas, grejanje itd. Dakle, samim tim što vi podižete PDV sa 8% na 10%, svi će ovi proizvodi poskupeti.
Koga će da pogode ove mere? Pogodiće sve građane, ali će najviše pogoditi one najsiromašnije.
Statistika kaže da se od prosečne plate u Srbiji polovina izdvaja za hranu, mada je subjektivni doživljaj svih građana taj da oni kompletnu tu prosečnu platu upravo daju na hranu.
Dakle, ove mere će pogoditi one najsiromašnije. Ako znamo da je nezaposlenost oko 30%, dakle, ti ljudi ne primaju nikakvu platu, onda je jasno koga će ove mere najviše i da pogode.
Ukoliko mi sada imamo Predlog budžeta i iz tog budžeta vidimo da vi smanjujete transfere lokalnim samoupravama, a čitav niz socijalnih mera je upravo prebačeno na lokalne samouprave. Dakle, lokalne samouprave neće moći ni one socijalne mere koje vi sada… Oni su zaduženi još ranije nekim zakonima, ali kada vi smanjujete transferna sredstva, to znači da će bez tih nekih socijalnih mera i usluga upravo ostati oni najugroženiji, starije osobe, deca, direktni i indirektni korisnici. Nemam vremena, ali imam tu i brojčane podatke.
Da li će ove mere zaista uticati na punjenje budžeta? Ovde su ljudi govorili o tome i ukazivali. Verovatno će prvih nekoliko meseci biti povećan priliv u republički budžet, ali, kao što se dogodilo i u Hrvatskoj, posle nekoliko meseci te mere više ne daju rezultate, odnosno nema povećanja budžeta bez pokretanja proizvodnje.
Još nešto na šta ću da ukažem to je da primenom SSP stručnjaci kažu da ćemo mi gubiti kada sve mere stupe na snagu oko 20 milijardi samo od carina. Stručnjaci takođe kažu da će se ovom merom dodatno puniti budžet za tih 20 milijardi. Šta to rade građani Srbije? Građani Srbije praktično finansiraju primenu SSP.
Ovde su se takođe spominjale nekakve agencije, pa 2004. godina, pa Vlada od 2004. do 2008. godine. Ja ću da ukažem na neko vreme od 2004. do 2008. godine, kada je na čelu Vlade bio Vojislav Koštunica. Tada je evro bio 85 dinara. Javni dug u odnosu na BDP bio je svega 30%. To ekonomisti smatraju za zemlju koja nije mnogo zadužena i da ima još mnogo prostora. Međutim, mi danas govorimo posle Vlade prethodne na čijem čelu je bio Mirko Cvetković i ove danas na čijem čelu je Ivica Dačić da imamo zaduženje 67% od BDP, što spada u zemlje koja je veoma zadužena.
Takođe podsećam na taj period jer smo mi imali situaciju da smo u budžetu imali suficit, pa smo vršili rebalans budžeta zbog toga što smo imali suficit, a ne kao što sada imamo ovaj ambis od deficita u nekoliko poslednjih budžeta.
Još je bilo reči o tome kako su se osnivale agencije itd. Podsećam ove koji govore o agencijama da se u predizbornoj kampanji govorilo o tome da će se ukidati agencije jer su one nepotrebne, jer njih ima 130 i nešto, a šta imamo posle godinu i po dana? Imamo to da je ukinuto svega nekoliko, sedam agencija, čak neke agencije i neke fondove koje je opasno bilo ukidati. Hvala.

Izvinjavam se, ako možemo da se vratimo na ovaj član 7, malo ste brzo krenuli, nisam ni bila svesna da smo jedino mi podnosili amandman.

Jeste.

Hvala vam.
Ovaj amandman se odnosi na stav treći u ovom članu. Inače, član 7. govori o zahtevima za interoperabilnost. Pročitaću ga zbog građana, jer znam da ministar i Ministarstvo zna o čemu se radi.
Dakle, član glasi ovako: „ Da se zahtevi za obezbeđenje interoperabilnosti mogu primenjivati i na železničke pruge koje su funkcionalno odvojene od ostale železničke mreže i koje su predviđene isključivo za gradski i prigradski prevoz putnika, kao i za vozila koja se isključivo koriste za turističko-muzejske železnice i koja voze po posebnim uslovima“.
Naša intervencija je da se reči: „mogu se primeniti“ zamene rečima: „primenjuju se i na ove delove železnice“, tim pre što se npr. u članu 1, mislim da je to stav 4, kaže da se odredbe ovog zakona ne primenjuju na metroe, tramvaje i lake šinske sisteme i na turističko-muzejsku železnicu. Tako da se ovde pojavljuje u samom Predlogu zakona različit tretman, gde vi u prvom članu kažete tačno da se ne primenjuje između ostalog i za turističko-muzejsku železnicu, a u članu 7. kažete da se ti zahtevi mogu primenjivati.
Pošto mi smatramo da ovaj zakon o bezbednosti i interoperabilnosti zaista doprinosi bezbednosti kompletnog sistema, mi smo onda išli korak dalje, a vidimo da kod vas postoji neusaglašenost čak i između ta dva člana kada je reč o ovome, tako da smo predložili da se reči: „mogu se primeniti“ promene rečima: „primenjuju se“.
Shvatam i vaše obrazloženje gde vi kažete, ako je to tačno, da oni ne pripadaju standardnom železničkom sistemu, ali pripadaju. To jeste neki železnički sistem i smatramo da bi zbog ukupne bezbednosti, jer sigurno i ta interoperabilnost, u stvari sam potpuno sigurna, zato što postoji čitav niz standarda i uslova koji pod interoperabilnošću podrazumevaju da treba i na ove sisteme primeniti sve ove zahteve i da ih ne treba izdvajati.
Žao mi je što nije bilo drugačijih amandmana, pa da usklade, ako ne prihvatite ovaj naš koji je korak napred, u zahtevu za primenu zahteva, da neko nije takođe primetio pa se pozvao na član 1, gde vi apsolutno isključujete ovaj deo železnice. Hvala.

Hvala vam.
Član 10. govori o oblasti primene, a u stvari oblast primene se odnosi na prethodni član, a to su jedinstveni tehnički propisi. To je čitav niz veoma ozbiljnih propisa.
U ovom članu gde se definiše oblast primene, to je otprilike ista argumentacija kao i za amandman na član 7, gde predlagač kaže da se jedinstveni tehnički propisi mogu primenjivati i na vozila i železničke pruge koje nisu obuhvaćene stavom 1. ovog člana, to je onaj stav o kom sam govorila, opet primenjujete reči: „se mogu primenjivati“.
Dakle, ono što se iz ovoga vidi jeste i da sam predlagač nije siguran da li treba primenjivati ili ne, odnosno da će se pojaviti verovatno potreba da se primenjuje. Onda vi tu ostavljate kroz sam zakon otvorena vrata. Vi ste takođe u nedoumici.
Zbog značaja ovog zakona, pre svega za bezbednost, a i tu operabilnost, odnosno da kompletan sistem deluje i funkcioniše kao celina, koja takođe jeste deo neke druge veće celine, da li je sistem ili podsistem, ista je argumentacija, da ne ostane: „mogu se primenjivati jedinstveni tehnički propisi“, nego da glasi: „da se primenjuju jedinstveni tehnički propisi“.