Hvala.
U ovom članu je naslov iznad - program izleta i ekskurzija. Tu ima nekoliko stavova - da škola planira izvođenje izleta i ekskurzija na način i pod uslovima utvrđenim nastavnim planom i programom itd, da ne čitam sve.
Mi predlažemo dodavanje novog četvrtog stava i to u zakonu da bude, gde treba da stoji - bliže uslovi i sva druga pitanja od značaja za izvođenje izleta i ekskurzija propisuje ministar u roku od tri dana od dana donošenja ovoga zakona.
Ministar se smeje - zbog čega tri dana? Zbog toga što ti pravilnici uglavnom već postoje i verovatno treba izvršiti neke male izmene i zato je tu tako kratak rok. Pogotovo trenutak u kome se donosi, mada su škole, uglavnom, završile sa izletima i ekskurzijama, završena je i školska godina, ali se već planiraju ekskurzije za jesen.
Jesam dobila odgovor da ti pravilnici postoje, ja to znam, zato je tako kratak rok. Mislim da u zakonu i u ovom članu, gde se upravo o tome govori, treba da stoji da Ministarstvo - dakle, kad neko uzme ovaj zakon u ruke, da zna da postoje podzakonski akti, bilo da je to pravilnik ili neka druga vrsta podzakonskog akta, da on postoji. Ovako, kad pročita, on i ne zna da je to regulisano nekim podzakonskim aktom. To je jedna stvar.
Druga stvar, ova tema uvek, nažalost, bude aktuelna kada se dogodi neka neprijatnost ili, ne daj Bože, smrtni slučaj, bilo je i takvih, bilo da je inostranstvo ili u okviru Srbije neki izlet ili ekskurzija.
Sećam se kakvi su bili problemi kada je donošen taj pravilnik. I on je, na neki način, donet pod pritiskom javnosti i svega toga što se dešavalo te godine na ekskurzijama i izletima. Čak mi se čini da ste vi prošle godine, kao ministar, doneli i neku preporuku, uglavnom za srednje škole, da se ekskurzije ne izvode u inostranstvu iz raznoraznih razloga, a između ostalog, i zbog finansijske situacije i ekonomske situacije u kojima se roditelji nalaze.
Sa tom praksom se nikada nije prestalo. Ta preporuka kao svaka preporuka, direktori su procenili da preporuka i ne mora da se ispoštuje, i nisu otkazivali ekskurzije koje su već bile organizovane za inostranstvo.
Neću da pričam o onome što se u medijima zna čuti o najružnijim stvarima, gde se govori o tome da su profesori jako zainteresovani zbog dnevnica. Znam da 90% njih bi platilo duplo da ne mora da vodi računa i toliko da se stara i brine o bezbednosti učenika koje vode. Dakle, taj argument prosto ne stoji.
Međutim, ne znam da li je ministar upoznat, postoji neki, da kažem, direktorsko-turističko-agencijski lobi u Srbiji. Recimo, imate da su neke školske uprave jako dobro uvezane sa direktorima na tom području zato što imaju neke zajedničke dogovore, pa se pojavljuje da su jedni te isti izvođači ekskurzija jer su, tobože, oni najpovoljniji na tim tenderima, iako je tu uključen i Savet roditelja itd. Inače, mislim da treba u zakonu da stoji da se ova oblast reguliše podzakonskim aktom.

Dakle, reč je još uvek o članu 30, kojim se reguliše praktična nastava i profesionalna praksa. Između ostalog, podržavam i amandman koji su podnele koleginice pre mene, ali se on odnosio na jedan drugi stav u ovom članu. Inače, mi predlažemo da se stav 3. menja i da glasi – škola u saradnji sa interresornom komisijom za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom obezbeđuje adaptaciju radnog mesta, u odnosu na njegove mogućnosti i vrstu invaliditeta u okviru praktične nastave. Znači, ono što ste vi rekli, osim što mi ovde predlažemo da tu bude uključena i interresorna komisija.
Drugi novi stav je da bliže uslove i način finansiranja praktične nastave i profesionalne prakse propisuje ministar u roku od tri meseca od dana donošenja ovog zakona. Zašto sam ovde potencirala i finansiranje praktične nastave? Zato što se često u praktična nastava može izvoditi u nekom drugom delu dana, a ne u okviru redovne nastave, pa onda tu možda treba obezbediti, ukoliko se ide u neko preduzeće ili firmu gde se ostvaruje ili na imanje, neku vrstu prevoza, a onda treba obezbediti sendviče i za učenike i za nastavnike. Znate, tu se stvaraju neki dodatni troškovi. Ne bi bilo loše da se to nekim podzakonskim aktom ili pravilnikom propiše, bilo da će lokalna samouprava ili škola ili ministarstvo. Tu ipak ima nekih troškova. Hvala.

Mi smo predložile da se stav 7. menja. On glasi da škola u toku godine, radi se o srednjoj školi, da u toku godine vrši upis kandidata radi sticanja specijalističkog, odnosno majstorskog obrazovanja, stručne osposobljenosti, prekvalifikacije, dokvalifikacije i obuke uz saglasnost ministarstva i ovaj deo koji mi brišemo – a u školi u kojoj se nastava izvodi na jeziku nacionalne manjine, prethodno se pribavlja mišljenje Nacionalnog saveta nacionalne manjine. Ukoliko ne odgovori u roku od 15 dana smatraće se da je mišljenje dato.
Ovo je jedna od onih besmislenih odredaba koje ste vi preuzeli iz nadležnosti, važećeg Zakona o nadležnosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Vi se time i pravdate u ovim odgovorima. Mogla sam da očekujem pre od vas da tražite da se taj važeći zakon izmeni barem u onim odredbama za koje se uspostavlja da su se loše pokazale u praksi. Opet vi govorite o tome da ukoliko Nacionalni savet u roku od 15 dana ne da mišljenje, što znači da vi imate takvo iskustvo. Zaista me interesuje kakve veze ima Nacionalni savet nacionalne manjine da odlučuje o tome kada neka srednja škola prilikom vršenja upisa kandidata radi sticanja specijalističkog, dokvalifikacije, prekvalifikacije itd. Kakva je tu uloga i mišljenje Nacionalnog saveta? Nikakva. Prema tome, trebalo je ministre da se založite za izmenu tog važećeg zakona.
Inače, osvrnuću se i na prethodni amandman svojih kolega koji nisu tu da govore o tome, gde su oni tražili da vi i u naslovu iznad ovog člana gde piše – konkurs za upis u školu čiji je osnivač, znači, govorim o javnim školama, čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave. Oni su tražili da se tu doda i Nacionalni savet nacionalne manjine. To nas opet vraća na pitanje i kada bude ovaj zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, o tome ću govoriti, da vi još uvek imate vremena, razmislite o tome i da se u školski sistem ne uvodi praksa da neki nacionalni savet može biti suvlasnik, odnosno vlasnik, odnosno da ima 50% osnivačkih prava.
U ovom trenutku jedini Nacionalni savet koji ima, da kažem, respektabilan budžet jeste Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine. Meni je drago što oni imaju dobar budžet, volela bih i da ostali nacionalni saveti imaju budžete iz kojih mogu da finansiraju projekte iz oblasti kulture, informisanja, medija itd, odnosno ono što je njima u nadležnostima. Jedino u ovom trenutku to ima Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine. U ostalom tu se onda čovek i pita – zbog čega bi neki nacionalni savet voleo da ima osnivačka prava u nekoj školi? Pri tom se tu država pojavljuje kao neko ko sto posto finansira te škole. Dakle, to je nešto što vi imate vremena da povučete ako ste pristali da prihvatite taj amandman, pogotovo što je to jedna potpuno neregulisana oblast. Dakle, Srbija će i dalje da plaća i finansira sto posto ali će imati samo 50% osnivačkih prava i zašto je to toliko važno? Šta stoji iza toga? Hvala.

U ovom članu se reguliše pitanje razrednih ispita. Prvi stav glasi – da učenik koji iz opravdanih razloga nije prisustvovao više od jedne trećine predviđenog broja časova, a ocenjivanjem se utvrdi da nije ostvario propisane ciljeve, ishode i standarde postignuća u toku savladavanja školskog programa upućuje se na razredni ispit, tako je i sada. Dakle ovde ništa nije novo. Razredni ispit učenik polaže u junskom i avgustovskom roku i to je kraj tog stava.
Mi predlažemo da se doda, takva i jeste praksa u školi, da učenik taj ispit, odnosno razredni ispit, polaže pred komisijom koju rešenjem imenuje direktor škole. To je jednostavno dodatak ovog stava, koji mislim da doprinosi uopšte kvalitetu ovog stava. Ovako nije jasno.

Ovaj se amandman, a i diskusija će se vezati za diskusiju koleginice Milice i takođe je reč o evidenciji, s tim što je ovde regulisano kako se vodi evidencija o zaposlenima u srednjoj školi, pa tu ima puno stvari nabrojanih. Koleginica je govorila o tome zašto smatramo da je opasno čuvati i držati evidenciju o JMBG i ne bi trebalo, ali iskoristićemo priliku, da kada bude izveštaj poverenika da o tome govorimo.
Predložila sam ovim amandmanom da se brišu reči o tome da se vodi evidencija o plati zaposlenih, moram priznati da sam ja tu htela više da budem, vickasta, imam pravo na to i da se ta reč "plati" zameni rečima "volonterskom radu".
Prvo, kako se plata od 2008. godine u prosveti nije menjala ili se menjala za 1 ili 2%, tako da mislim da je bolje da ne čuvamo podatke o tome kakve su poslednjih godina plate prosvetnih radnika, biće svima lakše, a treba voditi evidenciju o volenterskom radu, zato što svaki profesor, nastavnik, učitelj, ne samo u srednjim školama, jako puno stvari rade koje se mogu podvesti pod volonterski rad, odnosno rade a da za to nisu plaćeni.
Vi ste mi odgovorili, a meni je to bilo iznenađenje da se vodi evidencija o volonterskom radu u okviru nekih drugih evidencija. Ako ne možemo da ih platimo adekvatno, onda barem da postoji evidencija o tome koliko ljudi svog vremena ulažu besplatno.

Ovo su u stvari dva člana koja regulišu štrajk zaposlenih u srednjim školama. Ako je u nečemu Ministarstvo prosvete dosledno i da vodi računa da se u svakom zakonu, od onog krovnog pa ovim drugim sektorskim zakonima, ako je u nečemu dosledno, u ukidanju prava na štrajk prosvetnim radnicima.
Sad se verovatno neko buni - kako u ukidanju? Imamo mi ovde neku proceduru, minimum procesa rada, itd, to je ukidanje prava i izdvaja prosvetne radnike od svih ostalih radnika u Srbiji, čak i u Evropi, osim, rekli smo, ovih u Crnoj Gori, jer oni imaju takav minimum rada. Dakle, prosvetni radnici nemaju pravo na štrajk, kako imaju pravo i ostali zaposleni.
Idete dotle, to je jako opasan član, gde se daje pravo direktoru da ukoliko zaposleni ne ispoštuje sve ove zakonske odredbe, da može da mu uruči rešenje o prestanku radnog odnosa.
Kada sam govorila o osnovnom obrazovanju, govorila sam o tome da kada prosvetari štrajkuju, nije to uvek i nije samo zbog toga što su im plate kakve jesu, nego
mnogo puta se organizuju protesti, iskazuje se protest i protiv uslova rada, nedostatka stručnog usavršavanja i zbog mnogih drugih razloga. Ovim se bojim da ućutkujemo možda i najpametniji deo stanovništva Srbije.

Javila sam se da govorim o nekom od amandmana, nisam da napravim repliku, ali hajde. Sad imam čak i pravo.

Sada ćete mi dati pravo na repliku, zato što je koleginica rekla imenom i prezimenom – Donka Banović.

Draga koleginice, ako će biti sada da je ovde neka vrsta protekcije, onda će to biti prvi put. Obično ako je amandman iz opozicije, onda taj amandman bude skrajnut, a prihvati se amandman poslanika koji podržava Vladu.
Mislim da je Ministarstvo procenilo da je neka formulacija bila preciznija i da su to prihvatili, a ne zato što je neko poznat i nepoznat. To nema nikakve veze. Vi ste mnogo važniji poslanik, jer podržavate ovu Vladu, od nekoga ko je u opoziciji.

Izvinite, nešto sa jedinicama nije u redu, a i vi mnogo brzo čitate, ne možemo da vas pratimo.
Član 18 govori o postupku za izdavanje odobrenja organizaciji koja će se baviti obrazovanjem odraslih odnosno to je organizator aktivnosti obrazovanja odraslih, negde se čak zove i javno priznati organizator obrazovanja odraslih, pri dnu je stav, možda sedmi, osmi, gde se kaže da će se o zahtevu za izdavanje odobrenja, na osnovu nalaza prosvetnog inspektora, odlučuje ministar u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva. To ne izgleda kao neki naročito dug rok, dakle, od trenutka kada se podnese zahtev za to da neka organizacija dobije da je javno priznati organizator aktivnosti i obrazovanja odraslih pa do trenutka kada se dobije odobrenje od tri meseca i nije tako dugo. Međutim, to je jedan složen postupak. Šta smo mi uradili odnosno ja ovim amandmanom, to je da sam svaki korak u tom postupku, dala rok od mesec dana, pa Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja dostavlja ministru mišljenje u roku od mesec dana. Oni su karika u tom postupku, pa sledeće – prosvetni inspektor ministarstva dostavlja ministarstvu nalaz o ispunjenosti svih tih ostalih uslova za izdavanje odobrenja, opet u roku od mesec dana i ministar, kada dobije sve ove nalaze ima rok mesec dana da potpiše odobrenje.
Vi to niste prihvatili a ja sam se takođe nosila idejom da vrlo često, bez obzira što u zakonu piše tri meseca za neko odobrenje to bude mnogo duže, a onda se ne može, ne govorim sada o ovome, ovo je nov zakon i nova delatnost, ali onda ne možete da utvrditi koja karika u sistemu nije odradila svoj posao na vreme. Tako da ovim razlaganjem i davanjem po mesec dana svakom u tom postupku se prosto može utvrditi, to će i vama biti od koristi da znate ko u tom lancu nije na vreme uradio svoj posao. hvala.

Ovo je jedan predlog za potpuno novi član, koji govori o detaljnijoj organizaciji, odnosno organizovanju praktičnog rada. Član glasi – programi obrazovanja koji se organizuju kroz praktičan rad mogu se ostvariti kod drugih pravnih lica i preduzetnika ako se praktični rad izvodi u objektima koji ne pripadaju javnom priznatom organizatoru aktivnosti, međusobna prava i obaveze između organizatora aktivnosti i pravnog lica ili preduzetnika kod koga se izvodi praktični rad, uređuje se ugovorom.
Stvarno sam mislila da ćete prihvatiti ovaj amandman zato što on malo bolje reguliše odnos između organizatora aktivnosti, obrazovanja odraslih, a tu imamo i dokvalifikacije i prekvalifikacije i druge vidove, gde je praksa i praktičan rad praktično osnov ovoga, tako da tako ne uređeno zakonom, odnos između onoga kod koga se obavlja praksa i organizatora aktivnosti koji može da nema ništa, dakle, ne mora da ima radionice za obavljanje prakse, po meni je trebalo da uredite i zakonom.

Ovo je predlog da na neki način, opet, regulišete jednu neregulisanu oblast, kada je u pitanju upis kandidata i polaznika za programe obrazovanja odraslih. Dakle, naslov je oglašavanje upisa kandidata i to bi bio novi član 48a.
Upisivanje polaznika obrazovanja vrši se na osnovu oglasa koji objavljuje javno priznati organizator obrazovanja, odnosno nakon što organizacija dobije odobrenje od Ministarstva da može biti organizator obrazovanja. Taj oglas mora da sadrži uslove za upis u određeni program i broj polaznika, odnosno koliko je ograničenje, mada je ono i ovim zakonom propisano kolika jedna grupa može biti, ali može da bude više grupa za određeni program. Dakle, broj polaznika, u skladu sa programom obrazovanja i odobrenje da je organizator zaista i dobio odobrenje od Ministarstva za organizaciju aktivnosti.

Javljam se na repliku. Prepoznala sam se u diskusiji gospodina Halimija. Govorila sam o budžetima nacionalnih saveta, ali bojim se da on nije shvatio dobro moju diskusiju. Osvrnuću se i na neke druge stvari koje je rekao.
Rekao je da dok nisu formirani nacionalni saveti da država nije imala pojma o obrazovanju na jezicima nacionalnih manjina, pripadnika nacionalnih manjina. Mislim da je više puta u ovoj sali, i to mislim da je koleginica Papuga sve nas podsetila, i na sednicama odbora, da Srbija ima tradiciju dugu 250 godina kada je u pitanju obrazovanje pripadnika nacionalnih manjina na njihovom maternjem jeziku. Ona je u pravu kada kaže da bi Srbija trebala da se ponosi tim podatkom. Mislim da ni jedna druga evropska zemlja nema toliku tradiciju u toj oblasti.
Gospodine Halimi, kada je bio, zato imam puno moralno pravo da govorim o tome, na razmatranju u ovoj sali Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, mislim da smo imali jedno 50 amandmana, tada je bio ministar Čiplić, osporavali smo mnoge članove tog zakona, pa imam i moralno pravo da ih i dalje osporavam.
Ono što se ovde iskristalisalo, to je da će ministarstvo prihvatiti da Nacionalni savet ima ulogu osnivača i da može da ima i do 50%, govorim o javnim školama. Imamo ministarstvo ili državu koja to finansira 100%.
Ako postoji i ta mogućnost da škola može biti javna škola i da može biti i privatna škola, opet ponavljam, ne vidim interes da jedan nacionalni savet ima 50% osnivačkog prava. Vi ste sve ostalo u pravu. Niko ne može biti bolji partner državi od Nacionalnog saveta nacionalne manjine, kada je u pitanju obrazovanje te nacionalne manjine.
Međutim, vi ste ovde takođe govorili o ekspertima. Znam neke nacionalne savete koji prosto nemaju dovoljno stručnjaka za izradu udžbenika za određenu oblast kada je u pitanju jezik te nacionalne manjine. Neću sada isticati koje. Onda – ko će to da pomogne, pa pomaže ministarstvo, zato što ne mogu da se nađu stručnjaci za sve oblasti i to je jedan od velikih problema nekih nacionalnih saveta, možda ne Nacionalnog saveta u kome ste vi, ali nekih drugih jeste.

Dobro, to je od vremena grupe.
Nadala sam se da će se ministar i članovi ministarstva koji su danas ovde i da će ga ubediti da upravo ne treba da prihvati ovaj amandman. O tome sam govorila, mislim juče pre podne, doduše napravila sam jednu grešku pa sam dobila opomenu od kolega, doduše, SMS porukom da nije završena procedura oko prenosa osnivačkih prava, ali je u toku. Mislila sam da će ministar zaista uvažiti i argumentaciju, više puta sam govorila o tome zašto jedan nacionalni savet, ne samo mađarske nacionalne manjine, nego svake ne može da ima osnivačka prava u obrazovnoj ustanovi.

Odmah ću da vas zamolim da malo sporije govorite, teško vas je pratiti kada tako brzo govorite.
Ova izmena i dopuna člana, to je čini mi se postojeći član 102, je praktično usklađivanje sa članom 7. izmena i dopuna ovog zakona, a to je sve usklađivanje, sa da kažem, možda najvećom izmenom koja je u ovim izmenama i dopunama napravljena, barem kada su u pitanju institucije sistema obrazovanja, a to je da ste razvlastili savete i to sva tri, odnosno dva saveta, kada je u pitanju postupak donošenja odluka ili preporuke o udžbenicima i nastavnim sredstvima.
Dakle, sada će saveti samo utvrđivati postojanje potrebe za novim udžbenikom ili planom, praviće plan udžbenika. Dakle, nisu više toliko važni, ali se konkretna procedura prebacuje na Zavod za unapređenje, vaspitanje i obrazovanje, odnosno, oni su ti koji će formirati stručnu komisiju koja će dati stručnu ocenu, odnosno procenu određenog udžbenika koji je dat na uvid i oni će dati preporuku ministru.
Mi smo na sednici Odbora za prosvetu imali sednicu posvećenu ovom problemu i mi smo na toj sednici vrlo lako utvrdili, kada su svi rekli, u pitanju je jedan udžbenik iz istorije za osmi razred, mi smo utvrdili da je upravo problem bio u samom Zavodu, verovali ili ne, i to čak lične prirode, gde autor udžbenika i direktor Zavoda nisu u dobrim odnosima. Bilo je tu nekih par rečenica, bile su čak tri komisije formirane, čini mi se da su dve dale pozitivno mišljenje, jedna je dala negativno, itd. Meni se čini da je ovo upravo umesto da ta procedura bude transparentnija, volja da ovo sad isključivanje Saveta nije dobro.
Razlozi, tipa da ne možemo da nađemo dovoljno stručnjaka za komisije, itd, ako je to bio problem Saveta, to je takođe problem i Zavoda, tako da ova izmena i razvlašćenje tih saveta nije dobro.