Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7459">Dušica Morčev</a>

Govori

Poštovani predsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, zaista mi je žao što ne mogu da se obratim i lično ministru, jer sam želela još jednom da apelujem na njega da ovaj amandman razmotri i prihvati zbog njegovog značaja.
Mi smo podneli ovaj amandman kojim tražimo da propis koje reguliše finansiranje javnih servisa, da se usvoji do 01.01.2014. godine. Zašto mislimo da je izuzetno važno? Donošenje zakona o javnom servisu najavljuje se više godina, a evo još uvek nije donet. Znamo da je nacionalna televizija u jako teškoj finansijskoj situaciji. To se odražava na kvalitet programa koji gledamo, školskog, dokumentarnog, naučnog, kulturnog, jer nacionalna televizija nema sredstava da proizvodi nove programe i količina tog novog programa koji se proizvodi nije dobrog kvaliteta, jer naša nacionalna televizija nema sredstava.
Značaj svake nacionalne televizije je izuzetno velik. Obavezna nacionalne televizije je da proizvodi kvalitetan program, da promoviše i štiti kulturne vrednosti jednog naroda.
Još jednom ću ponoviti, ministre, molim vas, razmotrite ovaj amandman. Vi ste u obrazloženju rekli da je rok koji smo mi dali da se usvoje propisi za donošenje ovog zakona 01.01.2014. godine nerealan. Pozivamo vas da vi nama kažete koji je najkraći realan rok, da to stavimo u ovaj zakon. Imamo mogućnost da preko odbora to uradite i da se zaista ovo pitanje što pre reši. Hvala.
Zamolila bih vas, uvaženi ministre, da preko odbora definišemo ovim članom zakona da će propis kojim se reguliše finansiranje javnog servisa, da definišemo tačno do kada to može da se uradi. O ovome je pričano dugo godina. Ovaj problem se ne rešava dugo godina. Nije na odmet i izuzetno je važno da u ovom zakonu to predvidimo.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, mi smo predložili da se član 35. briše iz više razloga. Ja ću vam sada i usmeno to obrazložiti.
Član 35. govori o tome da se politika Vlade vezana za socijalna davanja u 2014. godini neće menjati. Mi smatramo da je socijalan politika bila pogrešna i da ona mora u 2014. godini da se menja. Zašto?
Socijalna politika treba da bude okrenuta ka najugroženijim i najosetljivijim grupama. Treba da brine o porodicama sa decom, o porodicama u kojima niko nije zaposlen, o staračkim domaćinstvima, posebno u seoskim sredinama, o penzionerima sa niskim penzijama.
Socijalna politika definisana budžetom i po novom sredstva ne zadovoljavaju osnovne potrebe. Znači, već po ovome što ste predložili, tim sredstvima, ona ne zadovoljava njihove osnovne potrebe, a vi ste podigli PDV na osnovne životne namirnice, poskupljujete hleb, mleko, šećer, ulje, lekove. Znači, ove ugrožene kategorije već ne mogu da izađu na kraj, ne mogu da priušte sebi osnovne životne namirnice, vi ste podigli PDV i njih direktno ugrožavate, a niste izdvojili veća izdvajanja kako bi oni izašli sa tim na kraj.
Zbog toga smo predložili brisanje ovog člana, jer on ovako kako stoji ništa ne znači. Hvala.
Poštovani predsedniče, poštovani predstavnici Vlade, kolege narodni poslanici, podneli smo amandman na član 1. gde smo tražili da se u tabeli jedan, koja se odnosi na ukupne prihode i primanja u iznosu od 929.942.000.000 menja iznosom od 909.942.000.000, a iznos od akciza od 227.600.000.000 menja iznosom od 207.600.000.000.
Zbog čega smo ovo predložili? Zato što Vlada već nekoliko godina nerealno planira prihode od akciza. Podsetiću vas da je Vlada budžetom za 2013. godinu planirala prihod na nivou od 225 milijardi dinara i poslanička grupa DS je i tada rekla da je ta procena nerealna.
Vlada je to priznala rebalansom budžeta i rebalansom budžeta za 2013. godine prihodi od akciza su se smanjili na 217 milijardi. Toliko je planirano rebalansom, i koliko sada imamo ove podatke, a bliži se kraj godine.
Kada pogledate mesečno koliko se sliva u budžet, prihoda, otprilike će se oko 200 milijardi dinara sliti u budžet za 2013. godinu.
Ovim predlogom budžeta, očekivano je da će u 2014. godini doći do porasta prihoda od akciza i da je predviđeno da će iznositi 227 milijardi i to je nešto više od 10% u odnosu na ovo sa kolikim prihodom ćemo da završimo 2013. godinu.
Pretpostavljam da ste to povećanje prihoda od akciza planirali time što ćete ući kako je najavljeno u ovu borbu protiv sive ekonomije, u čemu vas mi podržavamo u potpunosti, ali mislimo da je nerealno da u prvoj godini, u 2014. godini može rezultat te borbe doneti uvećanje prihoda akciza u iznosu od 10%.
Ovim preambicioznim planiranjem prihoda, lažno se umanjuje i ovako veliki deficit, a mi vam to govorimo danas, priznaćete rebalansom da smo bili u
pravu, kao što ste priznali prethodnim rebalansom da ono što smo govorili o budžetu za 2013. godinu.
Zato vas molim da ovaj naš amandman shvatite kao dobronamerno skretanje pažnje, da ovi prihodi nisu realno procenjeni i da treba da prikažemo što realnije prihode koje možemo da očekujemo u 2014. godini i da vidimo koliko će zaista iznositi deficit u 2014. godini, a ne da ovako nerealnim planiranjem prihoda, stvaramo neku lažnu sliku i neko lažno stanje u kome se nalazimo.
Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, moje koleginice i ja smo podneli amandmane na ovaj predlog zakona. Žao nam je što ovi amandmani nisu prihvaćeni. Naša namera je bila da poboljšamo ovaj predlog, ali bez obzira na to poslanička grupa DSS će podržati i ovakav Predlog zakona. Hvala.
U stavu 3. člana 5. definiše se da porodilja koja je rodila mrtvo rođeno dete ima pravo na zdravstvenu zaštitu, prema ovom zakonu, u periodu od tri meseca posle porođaja. Kako ste vi obrazložili, pozvali ste se na to da ste stavili rok od tri meseca time što se usklađujete da pravo na porodiljsko odsustvo sa rada prema propisima koji uređuju radne odnose. Znači, porodilja treba da stupi na posao posle isteka ta tri meseca, koja je rodila mrtvo rođeno dete.
Mislimo da je prekratak rok od tri meseca što se tiče zdravstvene zaštite. Moje koleginice i ja nismo lekari, ali imamo ovde lekare koji su članovi Odbora i koji mogu da kažu o opštem zdravlju trudnica, psihičkom stanju, kako podnose i kako je to težak period. Jednostavno smatramo da je tri meseca kratak rok, da imaju pravo na zdravstvenu zaštitu posle gubitka deteta, pogotovo što je svrha ovog zakona da zaštitimo decu, trudnice i porodilje. Te porodilje koje su izgubile dete, daće Bog da će biti opet trudnice, ali da bi došle do toga na najlakši i najbolji način, da bi bile pripremljene da nastave svoj život i da se ostvare kao majke, smatramo da treba ovaj rok da se produži sa tri na šest meseci. Hvala.
Rekla sam i naglasila da se ovo odnosi, odnosno da ste ovo stavili pozivajući se na…Samo da vidim kako je to u zakonu definisano. Znači, kaže se ovako – usklađeno sa pravom na porodiljsko odsustvo sa rada prema propisima kojima se uređuju radni odnosi. Ja pričam o zdravstvenoj zaštiti, a ta žena, kojoj i dalje nisu uplaćeni doprinosi, neće moći da ode kod lekara i da ostvari pravo na zdravstvenu zaštitu zbog toga što je više ne štitimo kao porodilju.
Dakle, rekla sam, ne kao lekar, nego ljudski, da ženi koja je izgubila dete posle tri meseca verovatno može da se desi u nekim slučajevima da ima problema, da ima psihičkih problema, da možda ima i nekih drugih zdravstvenih problema koji se odražavaju na njeno opšte zdravlje i da zbog toga treba ovim zakonom da je zaštitimo, baš zato što ne gledamo samo sa stanovišta da li je ona porodilja u tom trenutku, nego da je ona moguća i buduća trudnica. Zbog toga kažem da trebamo da imamo više razumevanja i da trebamo da omogućimo da je zaštitimo bar još tri meseca, da može da ostvari svoje pravo na zdravstvenu zaštitu, uopšte zdravstvenu zaštitu. Hvala.
Molila bih kolegu u kom smislu ovo nije predmet ovog zakona, pričamo o porodiljama i pričamo o trudnicama. Pričamo o porodilji koja u ovom trenutku, po ovom zakonu izgubila, odnosno rodila mrtvo rođeno dete i tražimo da se zaštiti i da ima zdravstvenu zaštitu u duže periodu da bi mogla da ostvari svoje pravo i opet bude trudnica i da opet bude zaštićena ovim zakonom.
Zaista ne razumem kako se ovo ne odnosi na ovaj zakon i šta je kolega ovim hteo da kaže. Još jednom bi se obratila predlagaču i zamolila ga da razmotri ovo i da mislimo da je ovaj amandman dobar predlog. Jednostavno da čujemo predlagača zašto nije prihvatio i možda postoji neki drugi razlog ali ovaj koji je kolega izneo jednostavno ne stoji. Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, poštovane kolege narodni poslanici, ovim članom 2, naš amandman glasi da načelo jedinstvenosti i funkcionalnosti treba da stoji pored ostalih načela kako bi se sačuvala uloga Direkcije kao samostalnog pravnog lica. Vi ste taj amandman usvojili na Odboru i on je postao sastavni deo ovog zakona. Bilo bi lepo da ste prihvatili još neke naše amandmane, jer smo sigurni da bi oni poboljšali ovaj zakon. Hvala.
Ovim amandmanom smo predložili da se član 3. stav 3. briše, a on se odnosi na to da autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave mogu obrazovati robne rezerve, a da se ovaj stav prenese i da bude samostalan član. To je da bude član 5a, jer mislimo da mu ovde jednostavno nije mesto, da štriči, jer u članu 3. se reguliše u kojim slučajevima se koriste robne rezerve. Zato smo predložili da se u članu 3. ovaj stav 3. briše, a da ovaj stav postane samostalan član 5a u ovom zakonu. Molim vas da još jednom razmislite i da prihvatite ovaj amandam. Hvala.
Ministre, o ovome sam govorila malopre. To je ovaj stav iz člana 3. koji smo prebacili da bude kao član 5a. Pored toga, takođe smatramo da Direkcija mora da daje saglasnost na ono što planiraju opštine i pokrajine kao republičko centralno telo za robne rezerve, što smo ovim amandmanom i predložili.
Uvaženi ministre, mi smo predložili da ipak treba da ostane ovo, zbog svih dešavanja koje smo imali u robnim rezervama. Smatramo da nadzor i kontrola treba da budu u svim nivoima. Ne vidimo razlog zašto bi smetalo da Direkcija jednostavno da saglasnost na predlog onoga što autonomne pokrajine i lokalne samouprave misle da treba da bi planirale robne rezerve. Zbog toga smo mi ovim amandmanom predložili da ipak ostane kao što je bilo u do sada važećem zakonu, da ipak direkcija daje saglasnost. Hvala.
U članu 9. stav 1. mi smo izmenili amandmanom tako što smo precizirali i skladištenje robnih rezervi i podvukli smo – bez obzira na uvedeno načelo u članu 2. Predloga zakona da Direkcija poslovanje vrši po tržišnim principima. To je ovaj prvi deo našeg amandmana. Drugim delom smo predložili brisanje stava 4. Zašto smo predložili brisanje stava 4. koji se odnosi da prioritetno mogu robne rezerve na zajam MUP, vojska i Ministarstvo odbrane? Zato što po nama to već podrazumeva vanrednu situaciju i ratno stanje, a takvi slučajevi su definisani članom 3. zakona, pa smo zato mislili da nema potrebe da se i ovde ponavlja. Hvala.
Evo samo par rečenica. Kao što je koleginica Gerov rekla, mi smo iz tih razloga i podneli ovaj amandman. Danas imamo hapšenja. Ja sam rekla i u načelnoj raspravi da ne bude iz svega ovoga – tresla se gora, rodio se miš, kada se pričalo o proneverama i da se svašta dešavalo, a da nemamo epilog svega toga, da nema odgovornosti iza ovoga. Da bi se sprečilo to u budućnosti, da bi konačno postojala odgovornost, ne vidimo zašto je suvišno da se taj izveštaj podnosi Vladi?
Smatramo da bi trebalo da, iako niste u obavezi i iako ne stoji u ovom zakonu, izveštaji o radu dolaze i u Narodnu skupštinu u vidu nekog izveštaja u koji možemo da imamo uvid i mi kao poslanici, ako ne svi poslanici, onda bar resorni odbor, da bismo svi učestvovali u ovoj kontroli i da bi se smanjile u budućnosti zloupotrebe što se tiče robnih rezervi koje su izuzetno važne, a bilo ih je značajno, što nije dopustivo i nadamo se da se u budućnosti to više neće dešavati.
U članu 11. stav 1. navodi se kako se obrazuju robne rezerve - nabavkom robe, ugovaranjem proizvodnje određenih proizvoda ili robnom razmenom.
Mi smo predložili da se ovim stavom reguliše i nabavka robe za robne rezerve i na stranom tržištu u slučaju da iste nema ili se ne proizvodi na domaćem tržištu.
Ovo je stajalo u važećem zakonu, a sada ne. To se članom 8. stav 2. regulisalo i ne vidimo razlog, iako ste vi u obrazloženju naveli da je sada članom 12. regulisano kako se nabavka robe uređuje, kroz javne nabavke, ali smatramo da je moglo da ostane i u ovom članu. Hvala.