Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo uvaženi poslanici, ovaj amandman treba usvojiti da bi se sačuvao i očuvao proces rada u zdravstvenim ustanovama i kako građani, ti krajnji korisnici, ne bi trpeli. Ne mislimo da bi usvajanje ovog amandmana umnogome oštetilo budžet Republike Srbije, iz koga se finansiraju potrebe i plate zdravstvenih radnika. A mi ćemo preduzeti te da bi se održao kvalitet iovako ne preterano velike zdravstvene zaštite naših sugrađana i kvalitet usluga koji sada uživaju, koji je možda  srazmeran ekonomskom trenutku u kome se naša država nalazi.
Smatramo da bi bilo dobro usvojiti ovaj amandman. Ukoliko i ne prođe, mi kao DSS ćemo glasati za amandmane onih poslaničkih grupa koje idu u istom ovom pravcu i koji slede posle našeg amandmana.
Samo istine radi, hteo bih da dam jednu informaciju koja se pominjala u prepodnevnom delu, da je gospodin Joksimović i dalje u stanu. Gospodin Joksimović se iselio iz stana koji je dobio na korišćenje od Vlade Republike Srbije. To je stan koji je nešto manji od 30 kvadratnih metara. Za razliku od gospodina Joksimovića, koji se iz tog stana iselio, neki drugi su se uselili, i to u vile na Dedinju. Mislim da je to nešto o čemu javnost treba da bude obaveštena, tako da ako već govorimo o tome, onda treba da znamo punu informaciju da je on kriv jedino što nije išao u vilu na Dedinju ili u trosoban stan, već u garsonjeru od 23 kvadrata.

Naravno, ovaj amandman ćemo podržati, on je u skladu sa onim našim prethodnim amandmanom i mislim da nam je objašnjenje gospodina Koraća, potpredsednika Vlade, u punoj meri dalo za pravo što smo ovaj amandman podneli i mislim da na sledećem glasanju ovaj amandman treba da dobije podršku.
Takođe smatram da prethodni amandman nije dobio podršku zato što ima onih čije su kartice ubačene, a oni nisu u sali i da su se odjednom na glasanju pojavile. Uzmite peti red, sede četiri poslanika, a ima sedam kartica. Sada, da li sede ispred ili iza, ne znamo ko gde sedi, ali jednostavno monitor to govori i to je možda jedan od razloga zašto amandman nije tada prošao.
Činjenica je da ste vi prekršili Poslovnik kada ste dali reč gospodinu Jovanoviću zato što on nije imao pravo za repliku, jer nije bio pomenut u prethodnoj diskusiji. Gospodin Joksimović, koji je pomenut, činjenica je da je izazivao puno kontroverzi, kao i da Demokratska stranka Srbije u potpunosti stoji iza njega i odgovara za njegov rad, jer ga je ona predložila. Ako je jedino što može da mu se zameri, u njegovom radu da je bio u stanu od 23 kvadrata, garsonjeri, onda je taj čovek više nego uspešno radio svoj posao i više nego uspešno štitio zdravstvo, upozoravao na nezakonitosti koje su postojale i to je čovek koji je u junu prošle godine pripremio....

Gospođo Mićić, vi ste gospodinu Jovanoviću dali pravo na repliku kada na to nije imao pravo i on je ovde izneo niz netačnih tvrdnji o gospodinu Joksimoviću, koje jednostavno ne mogu ovako da ostanu, odu u eter, jer je gospodin Joksimović juna prošle godine pripremio paket reformskih zakona iz oblasti zdravstva; to si zakoni koje sada dopunjujemo, bili su na Vladi kao nacrti; ukoliko govorimo o zdravstvu i problemu koji imamo u zdravstvu danas, treba videti da li je imao ili nije imao podršku od Vlade u kojoj je radio i da li je imao ili nije imao podršku kada su kolegijumi Vlade i Vlada donosili potpuno različite zaključke, koje su potpisvali ljudi koji čak i sede ovde.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo uvaženi poslanici, lako je od svake konkretne stvari napraviti demagošku raspravu, kao što smo malopre čuli, i sve iskoristiti da se optuže ovi za antireforme, ovi za ono. Ako je šest članova ovog zakona sve što je Vlada uradila za reformu zdravstva po pitanju zakona, onda je ta vlada stvarno reformska. Ako se vi sa ovih šest članova hvalite da ste reformska vlada i da unosite reforme u zdravstvo, onda ja ne znam šta su reforme. Ako ste vi najreformskija vlada u Evropi u ovom trenutku, onda su vam reforme ono na šta se sveo ovaj zakon, a to je šest članova.
Dame i gospodo, dajte da vidimo reformske zakone, da vidimo kako se nabavljaju lekovi, da li u kolegijumu Vlade ima jačih i da li je zaključak kolegijuma Vlade jači od zaključka Vlade po pitanju nabavke lekova, da vidimo kako se nabavljaju lekovi, kako to funkcioniše, da vidimo šta i kako u ovoj državi funkcioniše po pitanju nabavke lekova i po pitanju organizacije zdravstva. Dajte da vidimo kako se smenjuju direktori u zdravstvu, da li može vršilac dužnosti da potpisuje razrešenja direktora zdravstvenih centara ili šta već ostalo.
Mi iz DSS-a, to se vidi po listi onih koji su govorili o ovoj tački dnevnog reda, a to su isključivo ljudi koji se razumeju u zdravstvo, nismo hteli da politizujemo ovu raspravu; ona se uglavnom odnosila na stručne ljude koji su iznosili stručne primedbe i koji su na taj način raspravljali. Ovo što smo sada čuli je jedna obična politizacija jedne teme kao što je zdravstvo, koje obuhvata najveći deo naših građana koji svi imaju potrebu da se leče.
Mi iz DSS-a pre svega smatramo da ovaj zakon, kao takav, (naravno glasaćemo za njega) jeste nešto što je promena, ali apsolutno nedovoljna, nešto što je usklađivanje sa Zakonom o radu i kao takav ćemo ga podržati, ali je to nešto što je apsolutno nedovoljno, neadekvatno. Smatramo da reformska Vlada treba da nam pruži više, nego što je šest članova i protivzakonito smenjivanje direktora zdravstvenih centara po Srbiji.

Poštovani predsedavajući, uvaženi predsedniče Vlade, poštovani gosti, hteo bih u ime predsednika Savezne Republike Jugoslavije, koji je pozvan na ovu sednicu, da pročitam pismo:
"Povodom poziva koji mi je uputila predsednica Narodne skupštine, gospođa Nataša Mićić, da učestvujem u raspravi o Polaznim
osnovama za preuređenje odnosa Srbije i Crne Gore, dužan sam da ukažem na nekoliko stvari.
Budući da sam voljom birača predsednik Savezne Republike Jugoslavije, o dokumentu sam pregovarao i potpisao ga upravo u tom svojstvu. Zato je proceduralno jedino ispravno da uvodno izlaganje u raspravi o Polaznim osnovama za preuređenje odnosa Srbije i Crne Gore održim pred poslanicima Savezne skupštine.
Podsetiću, uostalom, da se nisam obratio ni Skupštini Crne Gore, gde su uvodna izlaganja podneli oni koji su dokument potpisali u ime Crne Gore, predsednik i premijer te Republike, Milo Đukanović i Filip Vujanović.
Logično je da u Narodnoj skupštini Republike Srbije uvodno izlaganje održi predsednik Republičke vlade, Zoran Đinđić.
Voljan sam, međutim, pre svega iz poštovanja prema narodnim predstavnicima Republike Srbije, a i zbog činjenice da je očuvanje zajedničke države bilo jedan od osnovnih programskih ciljeva za koje sam se zalagao i pre i posle izbora, da se na kraju rasprave u Narodnoj skupštini Republike Srbije obratim poslanicima, nastojeći da odgovorim na njihove eventualne kritike i da otklonim nedoumice koje bi se možda mogle ispoljiti kroz raspravu. Jednostavno, moja de mokratska uverenja mi nalažu da odgovorim svim narodnim poslanicima, svejedno da li su iz stranaka na vlasti ili iz opozicionih stranaka, budući da ste vi predstavnici naroda Srbije.
S uvažavanjem, predsednik Savezne Republike Jugoslavije, Vojislav Koštunica."

Poštovana predsedavajuća, povredili ste Poslovnik time što ste otvorili raspravu o nečemu o čemu ne postoji poslovnička mogućnost da se otvori rasprava, a to je da se raspravlja o pismu koje je upućeno ovde, zato što neko neće da prisustvuje sednici, odnosno prisustvovaće na kraju sednice. Povredili ste Poslovnik time što ste otvorili raspravu. Svako će imati pravo u toku rasprave da kaže, ako ima nešto da kaže, da li neko treba ili ne treba da prisustvuje sednici, ali vi potpuno nemate pravo jer kršite Poslovnik kada otvarate raspravu o tome da li će neko da prisustvuje i na koji način se on obratio.
Podsećam, prisustvovaće sednici. Ako hoćemo da se držimo duha parlamentarizma i svega ostalog, jeste da je predsednik SRJ većinski, voljom građana Srbije izabran na to mesto, ali to ne znači da on mora da uvodi diskriminaciju u ovu državu, jer diskriminacija nije potrebna. Jednostavno, on hoće da pruži potrebna obrazloženja, kako i stoji u ovom saopštenju.
Mislim da način na koji ovde pokušava da se otvori rasprava pre rasprave o polaznim osnovama, da se raspravlja o nekim drugim stvarima, jednostavno potpuno degradira raspravu koju mi moramo i danas treba da vodimo ovde, a to je rasprava o budućnosti ove države. Neko hoće da raspravu o budućnosti ove države prebaci da se raspravlja o predsedniku Koštunici i DSS-u ili nekim drugim stvarima. DSS neće učestvovati u jednoj takvoj raspravi, ukoliko se bude vodila rasprava o pismu, a ne bude se vodila o Polaznim osnovama. Zato insistiramo na tome da se, ukoliko ova skupština to želi predsednik Koštunica će se obratiti, ne vodi rasprava o tome.

Poštovana predsedavajuća, prvi poziv ste uputili vi i vi treba da kažete da taj poziv više ne važi. Ne može Skupština o tome da se izjašnjava, jer se Skupština nije izjašnjavala ni kada ste poslali poziv. Predsednik Koštunica je predsednik SRJ, a ne predsednik DSS. On ovde govori, i treba da govori i doći će da govori u svojstvu predsednika SRJ. Vi hoćete da prekrojite izbornu volju građana, da ne dozvolite onome koga su građani birali na to mesto, da zabranite da govori u ovom parlamentu. Nadam se da ste svesni vašeh duha demokratičnosti i parlamentarizma i  svega onoga čime se dičite i čime pokušavate da se kitite. Ovo je nezapamćeno u istoriji parlamentarizma, da se predsedniku savezne države zabranjuje i predlaže da se zabrani da govori u parlamentu u jednoj državi članici.
To je potpuno suprotno i duhu zakonitosti i volji građana i mi, kao DSS, naravno, u tome nećemo učestvovati. Ako vi želite na ovaj način da obeležite raspravu i donošenje odluke o budućnosti zajedničke države i da time otvorite vrata zajedničkoj državi, da na ovaj način krenete da rušite sporazum i da rušite zajedničku državu (žagor u sali), treba da vam služi na čast i treba da budete svesni onoga što radite, kao i da će istorija verovatno vrlo dobro znati da ceni ono što vi radite u ovom trenutku i da budete svesni odgovornosti, tačnije neodgovornosti koju ste preuzeli na sebe jednim ovakvim predlogom i jednim ovakvim gestom.

Poštovana predsedavajuća, uvažene dame i  gospodo narodni poslanici, pre svega, ovim zakonom se ne ukida smrtna kazna, jer se njime i ne uvodi, već se to uvodi saveznim zakonom i tim zakonom je smrtna kazna izbrisana. Ovo je samo, da kažem, sprovođenje onoga što je saveznim zakonom regulisano, tako da je ovo posledica ukidanja smrtne kazne na saveznom nivou, pa ne možemo da pridajemo značaj ukidanja smrtne kazne ovom zakonu i da se mi time na poseban način hvališemo, jer je to već urađeno na saveznom nivou. To je samo posledica ukidanja te kazne na saveznom nivou.
Kada se postavi pitanje da li postoji potreba donošenja izmena i dopuna Krivičnog zakona, naravno da postoji. To je nesporno. Naše krivično zakonodavstvo na saveznom i na republičkom nivou nema dovoljno krivičnih dela i ne odgovara trenutnom stanju stvari u društvu. Sigurno da je potrebno uvođenje nekih novih krivičnih dela i brisanje nekih starih, koja su se pokazala kao neprimenjiva, odnosno koja se već duži niz godina nisu primenjivala. Naročito je potrebno uvođenje novih krivičnih dela regulisati zbog društvene opasnosti, odnosno ona krivična dela koja su društveno opasna i koja imaju najveći stepen ugrožavanja najzaštićenijeg i vrhunskog objekta koji je zaštićen svim zakonodavstvom - života, tela i zdravlja građana. Ovo je zakon za koji mi smatramo da u nekim segmentima nije dovoljno inovativan, da se ne uvode nova krivična dela i ona koja se uvode ne odgovaraju adekvatno stanju stvari u društvu.
Ono što je isto tako potrebno naglasiti, to je zamka u koju možemo da upadnemo i da krenemo da se bavimo zakonom, smatrajući da je to jedan od glavnih uzroka zašto borba protiv kriminala i korupcije stoji u društvu. Naravno da nije. Naš zakon nije toliko loš, ali je suštinska stvar što se taj zakon i ovakav kakav je ne primenjuje. Ukoliko se kaže da je ovaj zakon prepreka borbi protiv organizovanog kriminala, korupcije i uopšte protiv kriminaliteta i protiv izvršenja i učinilaca izvršenja najtežih oblika krivičnih dela, to apsolutno ne stoji.
Ovaj zakon, ukoliko ga ne budu pratile neke druge mere, bolje organizovanje rada Ministarstva unutrašnjih poslova, rad na otkrivanju najtežih krivičnih dela, neće ništa učiniti i ostaće mrtvo slovo na papiru. Ovaj zakon ne može da pokrije neefikasnost nadležnih organa koji treba da istražuju i gone učinioce krivičnih dela. Ovaj zakon jeste jedan korak ka boljem i savesnijem radu i ka preciznijem određivanju pojedinih krivičnih dela, ali svakako je apsolutno nedovoljan ukoliko idemo u pravcu boljeg pronalaženja učinioca krivičnih dela i uopšte smanjenje stopa kriminaliteta koja je, da se podsetimo, u poslednjih godinu dana u Srbiji u znatnom porastu, naročito što se tiče najtežih oblika krivičnih dela. Ali, to nije tačka dnevnog reda.
Ovaj zakon, samim tim što uvodi nova krivična dela i što na drugačiji način reguliše neka krivična dela, ima tu dozu normativnosti, ali smatramo da se ovim zakonom uvodi i nesimetričnost. Dolazimo u situaciju da se za pojedina krivična dela, kao što su krivična dela protiv izražavanja volje, odnosno izbora i vređanja na nacionalnoj osnovi, imamo iste kazne kao za nekakva ubistva. To je ta nesimetričnost koja se uvodi i koja meša značaj povrede određenih dobara koja se štite zakonom.
Pre svega, najvažnije dobro koje se štiti zakonom, a to su život, telo i zdravlje građana i to je ono što je najzaštićenije svakim zakonodavstvom. Ovde dolazimo do uvođenja nesimetrije u samim zaštitnim dobrima, uvreda po nacionalnoj osnovi može da bude rangirana kao nekakvo ubistvo, a što je apsolutno po nama neodgovarajuće u ovom trenutku. Naravno da je za ta krivična dela na nacionalnoj osnovi najviše proširen spektar krivičnih dela, a to su dela protiv izborne volje i prava na nacionalnoj osnovi i to treba da bude regulisano. Po nama treba možda izbalansirati odnos ovih kazni sa kaznama koje se tiču pre svega krivičnih dela koja su uprena protiv života i tela, odnosno zdravlja građana.
Ovim zakonom uvodi se i novo poglavlje koje se tiče korupcije. Tu su posebni oblici krivičnih dela zloupotrebe službenog položaja, davanja i primanja mita. Smatramo da su definicije kod pojedinih oblika krivičnih dela neprecizne, dosta konfuzne i u praksi nesprovodljive. Dakle, pompezno najavljivanje ovog segmenta krivičnih dela kao jednog od ključnih argumenata o početku brobe protiv korupcije plašimo se da neće dati dovoljno dobre rezultate.
Mi kao DSS predložili smo amandmane koji upravo idu u pravcu pojašnjavanja definicije nekih oblika ovih krivičnih dela i balansiranja kazni za pojedine oblike krivičnih dela. Ne mogu posebni oblici krivičnih dela imati blaže kazne nego opšti oblik krivičnog dela, a to je zloupotreba službenog položaja recimo.
Ne može se za zloupotrebu službenog položaja odnosno korupcije u nekim oblastima, recimo pravosuđu, blaže kažnjavati nego za korupciju u prosveti. Ne vidimo da je stepen društvene opasnosti veći za korupciju u prosveti, nego za korupciju u pravosuđu. Naprotiv, smatramo da su ta dela potpuno jednako društveno opasna, i jedno i drugo, čak je možda ovo u pravosuđu i opasnije, jer pravosuđe je to koje treba uz pomoć svih ostalih, pa i uz pomoć ove narodne skupštine, da radi na izgradnji pravne države.
To su krivična dela koja smo mi našim amandmanima hteli i učinili da budu preciznije definisana. Isto tako, nije do kraja definisano nasilje u porodici. Tu je bilo dosta primedbi i nadam se da će Ministarstvo, koliko mi se čini, učiniti nešto da se taj deo nasilja u porodici popravi ili da se usvoje amandmani koji postoje. Ne može se jedan vid nasilja u porodici regulisati, a drugi vid ne regulisati. Smatramo da je to pre svega verovatno propust, a ne namera predlagača da se taj deo ne reguliše.
Mi smo kao DSS, pošto je ovo izuzetno važna materija koja mora biti precizno regulisana, podneli dosta amandmana koji idu u pravcu preciznijeg definisanja pojedinih krivičnih dela. Isto tako smatramo da je samim tim što je ukinuta smrtna kazna, trebalo samu kaznenu politiku drugačije usmeriti, drugačije organizovati i povećati kazne za neka krivična dela. To naročito ako se imaju u vidu, recimo, kazne za ubistvo, kazne za tešku telesnu povredu, kazne za tuču, kazne za mahanje pištoljem u tuči, kazne za razbojništvo, za tešku krađu, teško razbojništvo, za utaju i prevaru, za oduzimanje vozila, kao i recimo za nesavestan rad u privredi i privrednom poslovanju, namerno prouzrokovanje stečaja, prouzrokovanje lažnih stečaja. Znači, to su krivična dela kojih se predlagač nije dotakao, a koja su apsolutno ostala u istom obliku koji smo imali. Kaznena politika po pitanju ovih krivičnih dela ostala je ista.
Ako se ima u vidu da je tu zaključenje štetnog ugovora, obmanjivanje i sve ostalo, a što će biti veoma važno kod nas u ovom procesu privatizacije i tranzicije, gde se naročito posle donošenja Zakona o radu direktoru daju velika ovlašćenja, ova krivična dela ostala su potpuno netaknuta, tako da smatramo da je trebalo povesti računa da se uvede oštra kaznena politika. Naročito, ako se ima u vidu da u procesu privatizacije i tranzicije očekujemo strane investicije, pa onda tu treba da budu uključena krivična dela da budemo zaštićeni od industruje koja će zagađivati životnu sredinu. Krivična dela, recimo, za zagađenje životne sredine, zagađivanje vode za piće i životnih namirnica ostala su ista i netaknuta.
Tu je možda trebalo voditi računa, poboljšati same definicije, proširiti i pojačati kaznenu politiku. U ovom slučaju postoje neki segmenti koji su regulisani, a smatramo da je trebalo obratiti pažnju i na neka druga krivična dela. Ne možemo reći da je zakon ostao ravnodušan, ali nije se dotakao onih krivičnih dela koja se pre svega tiču ubistava, razbojništava, šverca, prevara, stvaranja zločinačkih udruženja, uništitelja privrede, nacionalnog bogatstva. Znači, sva ona dela koja se tiču ovih izvršilaca dela koje sam već pominjao. DSS je podnela više amandmana i glasaćemo - za u načelu, a o Predlogu zakona u celini u zavisnosti od rasprave ...
(Predsedavajuća: deset minuta 30 sekundi.)
... o amandmanima i ukoliko naši amandmani, za one koje smatramo da su važni, koji idu u pravcu poboljšanja Predloga zakona, budu usvojeni.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo uvaženi poslanici, DSS će podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama, zato što je taj predlog zakona potpuno usklađen sa novim zakonima o organizaciji, odnosno uređenju sudova, i usvojene su primedbe koje smo tokom rasprave o ovom predlogu zakona u oktobru, kada je on povučen sa dnevnog reda, stavili.
Mislimo da se ovim predlogom zakona potpuno može ispuniti ona svrha koju sama sudska taksa ima, a to je da je to nadoknada za rad sudova. Isto tako, postoje neki sporedni efekti koje sudske takse imaju, a to je da putem sudskih taksi može da se reguliše preopterećenost, odnosno zatrpanost sudova predmetima kojima se reguliše stepen zaposlenosti sudova, i naravno, stepen zaštite građana pred sudovima.
Ukoliko su sudske takse jako niske, stepen te zaštite, bez obzira što će svako moći da potraži i zaštiti svoja prava pred sudovima, biće potpuno neadekvatan, zato što će sudovi biti neefikasni, zatrpani i kvalitet samih presuda biće nedovoljan za građane.
Ukoliko su sudske takse visoke, dolazimo u suprotnu poziciju gde građani neće moći svoja prava da zaštite putem suda i gde se onda otvara mogućnost da ta prava pokušaju da zaštite na drugi način, ili da ta svoja prava ne štite i da se na taj način otvara mogućnost onima koji se nemoralno i protivzakonito ponašaju da dobiju samo više povoda za to, zato što ne mogu da budu sankcionisani za takvo svoje ponašanje.
Zato smo smatrali pre svega da sudske takse moraju da budu usmerene dobrim delom u one izvore i u one sudove gde te takse nastaju, odnosno gde se uplaćuju. Ovim predlogom zakona, koji je u skladu sa Zakonom o uređenju sudova, pre svega sudske takse idu za to da se podigne kvalitet rada sudova, za pobošljanje i efikasnost rada sudova.
To je nešto što jeste svrha taksi i to nije zanemarljiva cifra - kako je i ministar Batić pominjao, to će biti oko 400 miliona dinara mesečno. Ako se to na pravi način kanališe u same sudove, smatramo da bitno može da poboljša kvalitet i efikasnost rada sudova.
DSS će podržati ovaj predlog zato što su i neke takse koje su bile predviđene prethodnim predlogom zakona sada smanjene, tako da su na nivou koji je, po nama, odgovarajući životnom standardu građana Srbije u ovom trenutku.
Isto tako, primedbe da su te takse i realno i nominalno, (nominalno naravno, ali realno...) veće od onih taksi koje su bile 1997. godine, kada je poslednji put povećana taksa, apsolutno ne stoje. Dovoljno je pogledati prosečnu zaradu tada i sada, koja je visina taksi i videti da te priče o posebnoj politici sudskih taksi apsolutno ne stoje i da je ovo jedna politika koja može da obezbedi visinu sudskih taksi adekvatno zaštiti naših građana pred sudom i da ti sudovi efikasnije rade iz dva razloga - prvo, što neće biti zatrpani velikim brojem predmeta zbog niskih sudskih taksi i, drugo, što će se te takse i sredstva iz tih taksi usmeravati direktno u sudove u kojima se ljudi spore, parniče i sude. Na taj način će oni biti stimulisani da kvalitetnije i efikasnije rade, zato što će im više sredstava ostajati.
Ovim predlogom zakona, uz neke amandmane, koje je Vlada već prihvatila i koje će možda prihvatiti kada dođe do rasprave o amandmanima, možemo da dobijemo adekvatan sistem sudskih taksi, jednu adekvatnu visinu sudskih taksi, koje će, uz sve one zakone u sudstvu koje smo usvojili, obezbediti dobru pravnu zaštitu naših građana i obezbediti i udariti temelje izgradnji pravne države.
Demokratska stranka Srbije će, naravno, podržati ovaj predlog zakona.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo uvaženi poslanici, mi smo imali u vidu kada smo predlagali ovaj amandman pre svega situaciju na jugu Srbije, gde ona znatno može da se iskomplikuje ovim članom zbog mogućnosti  povezivanja opština i stvaranja jednog šireg regionalnog područja.
Znači, u ovom periodu kada još nemamo do kraja definisane odnose, treba sačekati možda sa ovim. Iovako su članovima 115. i 116. zagarantovana prava koja su predviđena Ustavom i Poveljom o lokalnoj samoupravi. Jednostavno, kasnijom izmenom i dopunom zakona sigurno se može uvesti ovaj član, koji će, kada dođe do promena Ustava, omogućiti povezivanje, ali u ovom trenutku mislimo da ne bi bilo dobro ostaviti ovaj član.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo uvaženi poslanici, ovim amandmanom se znači ne predviđa ništa što je suprotno Zakonu o svojini Republike Srbije, kojim je 1995. godine regulisano da i olovka koju koristi neka sekretarica u opštini pripada Republici Srbiji i da su opštine potpuno razvlašćene od bilo kakve imovine. To su socijalisti doneli u jednom trenutku kada su se možda uplašili da će na vlast u opštinama doći koalicija "Zajedno", tada opozicija.
Ovim amandmanom želimo ne da menjamo postojeći zakon, već da 30% sredstava od imovine koja je u svojini Republike Srbije, i koju Republika Srbija i prodaje, namenimo lokalnoj samoupravi.
Šta to konkretno znači? U dosadašnjoj situaciji lokalna samouprava je ta koja održava ili bi trebalo da održava imovinu, da se stara o njoj jer joj je povereno staranje, a da ne ubira nikakav prihod, niti od njene prodaje, niti od njenog korišćenja. Potpuno je lokalna samouprava destimulisana.
Ovim amandmanom mi hoćemo da pokušamo da se lokalna samouprava stimuliše, da se povećaju budžeti, a samim tim i da dobijemo istinsku lokalnu samoupravu. Suštinska stvar je, ne ovaj amandman; ovaj amandman je jedan mali korak u odnosu na promenu Zakona o svojini Republike Srbije, gde bi se deo svojine dao upravo onim ljudima koji su na teritoriji opštine i stvarali svu tu imovinu, jer nije imovinu u Pančevu stvarao niko iz Beograda, nego su je stvarali građani Pančeva. Zašto bi neko iz Beograda gazdovao imovinom u Pančevu?
Valjda mi Pančevci bolje znamo kako će se gazdovati nekom kućom ili nekim poslovnim prostorom, kao što to znaju i u Gornjem Milanovcu, Kragujevcu i u drugim gradovima u Srbiji. Smatramo da je ovo jedan mali korak u pravcu promene Zakona o svojini Republike Srbije kojim bi se imovina koja se nalazi na teritoriji opštine, ona koja je od opšteg društvenog značaja, upravo i poverila samim opštinama i na taj način bi se vratile te ingerencije lokalnoj samoupravi.
Naravno, ne postoje ustavna ograničenja za ovaj amandman zato što je postojeći ustav bio na snazi dok je ova imovina bila u vlasništvu opština do 1995. godine, tako da ne vidimo prepreku da jedan ovakav amandman ne bude usvojen u Skupštini.

Poštovani poslanici, poštovana predsedavajuća, naravno da će svi amandmani koji idu u pravcu povećavanja nadležnosti lokalne samopurave uvek naći podršku u poslaničkoj grupi DSS-a, pa samim tim i ovaj amandman koji ide u pravcu da se povećaju finansije i pojača lokalna samouprava, što je u skladu sa amandmanima koje smo mi ovde predlagali. Mi ćemo podržati ovaj amandman.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je ovo dobar amandman - omogućiti opozicionim strankama da kontrolišu proces uvođenja samodoprinosa. Mi smo jednim od naših amandmana, prilikom predlaganja odbora za javne račune i kontrolu kretanja i finansijskog poslovanja opštine, isto predložili da predsednik tog odbora bude iz opozicione stranke.
Tako da uključivanje predsedstavnika opozicionih stranaka, ukoliko oni žele da se neko uključi u praćenje procesa sprovođenja samodoprinosa, može samo da doprinese da se to savesno i odgovorno uradi. Mi ćemo podržati amandman poslanika.

Poštovani poslanici, poštovana predsedavajuća, samo da pojasnimo šta je suština ovog amandmana.
Uzeću primer opštine Beočin, pošto se uskoro očekuje prodaja cementare. Recimo, opština Beočin i njen godišnji budžet ne prelazi 60-70, možda 80 miliona dinara. Po ovom osnovu, u jednoj godini, kada se proda Beočinska cementara, 5% je porez na prenos apsolutnih prava, ako je 60 miliona, vidite koliko je 5%, i sve to ulazi u jednom trenutku u taj budžet i u toj godini može da bude potrošeno.
Znači, biće situacija gde će taj jednokratni porez ili jednokratni prihod opštine da bude veći od tog budžeta. Ono što mi želimo da se obezbedi ovim zakonom, to je da ne bude tog jednokratnog trošenja sredstava, tako velikih sredstava, koja su godinama i generacijama stvarana u nekoj opštini. Jednostavno, da opština ima obavezu da ta sredstva uloži u kapitalne investicije, odnosno u investicije, u povećanje samih nekretnina, i uopšte, objekata koji se nalaze na teritoriji te opštine.
Znači, ovde se ne povećava obim finansiranja uopšte, niti se zadire u finansiranje od strane Vlade, već se samo stavlja jedna granica, kako bi se ta sredstva savesnije trošila, da ne bi završila tako što bi se jednokratno potrošila. I, kada nas neko pita - gde su pare od cementare, možemo reći - e, pa u jednoj godini smo potrošili u budžet, da li smo kupili kola, podelili plate ili uradili nešto treće. Umesto toga, treba da postoje namenske investicije, da to ide u puteve, kanalizaciju ili nešto drugo od infrastrukture, kako bi se, jednostavno, taj objekat koji je grad izgubio, recimo tu cementaru, na neki način vratio.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo uvaženi poslanici,  neću uzeti listing, ali će oni to uzeti i imaćemo apsolutno ko je kako glasao. Mislim, neću govoriti ono što je govorio gospodin Prodanović, on je obradio taj finansijski deo, a ja bih više, podvukao jednu novu stavku koja se uvodi ovde kao osnov za povraćaj sredstava od poreza na promet i zarada, a to je stepen zagađenosti životne sredine.
Ono što je jako važno i što nas čeka u narednom periodu je činjenica da je životna sredina bila potpuno zapuštena u prethodnom sistemu, u prethodnom vremenu i da je ona bila ta koja je uvek bila zloupotrebljena, izrabljivana bez ikakve kontrole.
Lokalna samouprava, koja je potpuno bila finansijski obespravljena, nije imala mogućnosti da radi na zaštiti životne sredine. Mi ovim amandmanom predviđamo dodatni kriterijum koji se odnosi na stepen zagađenosti životne sredine, koji treba da bude jedan od osnova za povraćaj sredstava od poreza na promet i fond zarada da bude veći nego što je to do sada i da se te pare namenski upotrebljavaju za sanaciju problema koje imaju pojedine opštine u životnoj sredini.
Naravno, ovo je sve kompatibilno sa zakonom o sistemu zaštite životne sredine koji treba da bude donet i koji će odrediti koje su te crne tačke, u Srbiji, ako može tako da se kaže, koje su najzagađenije i koje imaju potrebu za većim sredstvima, kako bi sanirale štetu nastalu u životnoj sredini i time poboljšale kvalitet života i zdravlje građana.
Smatram da bi iz ovog, kao i iz onog prethodnog razloga finansijskog ojačavanja opština i lokalne samouprave trebalo podržati ovaj amandman i time realno i onako istinski ispustiti i fiskalnu i finansijsku moć i to upravo na nivo lokalne samouprave, upravo tamo gde građani mogu najneposrednije da učestvuju i da kontrolišu kako se vrši vlast. Na taj način bi doprineli da na osnovu ovog zakona i uopšte neka lokalna samouprava u budućnosti, bude uistinu lokalna samouprava koja izvire iz volje građana koji žive u pojedinim opštinama.