Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, čak i uz ovu, za nas radosnu, konstataciju da ćemo teško naći opoziciju u pojedinim opštinama koja će moći stručno da radi ovaj posao, smatramo da nije loše da ovakvo rešenje stoji, pogotovo što ovo rešenje nije originalno naše, već je to rešenje iz stranih zakonodavstava, onih domova koje imaju razvijen parlamentarni sistem. To su Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija, Norveška, Belgija; recimo primer - u Norveškoj i  Belgiji, glavne kontrolne ustanove budžeta su tzv. generalni kontrolori i odvojeni su od upravne kontrole, upravo zato što ne kontrolišu samo da li je neko po zakonu potpisivao virmane ili da li je od ovlašćenog lica, već se u nekim situacijama kontroliše i celishodnost raspolaganja tim sredstvima i dolazimo u situaciju da tada opozicija može da raspravlja i o celishodnosti, a ne samo o tome da li je zakonito raspolagano. U Velikoj Britaniji na primer donji dom parlamenta obrazuje specijalni odbor za javne račune, kojim predsedava član opozicije.
Znači, tih primera ima i verovatno se zakonom o budžetu i budžetskoj kontroli ide u tom pravcu, ali smatramo da nije zgoreg da jedno ovakvo rešenje bude deo i ovog zakona i da se ponovi, ukoliko postoji u jednom zakonu, i da se time da pravo opoziciji. Treba da radimo na izgradnji jednog parlamentarnog sistema gde će svaka vlast biti kontrolisana od opozicije, jer, uostalom, nema šta da se sakrije i svi smo na istom zadatku, radimo u interesu građana i javnosti.

Gospodin Marković ne sme da se obrati gospodinu Batiću pa se zato obraća meni, ali to je već njegov problem. I o tome treba da razgovaramo.
A, o tome kako ste vi časno vršili vlast, kako ste sa JUL-om časno vladali ovom državom, kako ste časno branili srpske zemlje, kako ste časno obavljali vaš nacionalni posao zajedno sa tim levičarskim strankama, koje su internacionalne i koje ne poznaju nacionalnu opciju, kako časno radite druge poslove, odnosno snabdevate naše vojne snage i ostale raznim stvarima, a sve to spada u nacionalno pitanje i u vaš jak nacionalni osećaj.
Molim vas da nas takvog nacionalnog naboja i takve nacionalne politike manete, i da te i takve nacionalne politike više nikada ne bude u Srbiji. Nama konačno treba jedna odgovorna vlast, koja će znati kako da se postavi u pojedinim situacijama i odgovorne stranke, koje će nacionalnu politiku sagledavati u drugom svetlu, realno i u odnosu sa međunarodnom zajednicom.
Dosta nam je izolacionizma, ratova i svega ostalog, u čemu ste nas vodili vi i oni kojima ste služili. Gospodine Markoviću, mislim da vi, kao i oni, nemate pravo više ništa nama da pričate o tome kako treba voditi državu.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo uvaženi poslanici, mi smo saglasni da se na ovaj način uredi i u tom pravcu su išle sve naše primedbe da se suštinska vlast u ovom slučaju prebaci na skupštinu opštine, a ne na predsednika opštine. Amandman koji smo mi podneli je išao u pravcu da se oduzme jedan deo vlasti predsedniku opštine, koji bi predlaganjem gradskog arhitekte, kao i kasnije gradskog menadžera, imao previše ingerencija u svojoj ruci, da bi na taj način mogla da se otvore vrata korupciji, jer znamo svi kakva korupcija vlada, naročito u tim oblastima, u urbanizmu i građevinarstvu i davanje tih ingerencija jednom čoveku, bilo bi previše opasno u ovom trenutku.
Zato smo mi predložili brisanje. Kako je došlo do promena koncepta koji je bio u ovom zakonu, odnosno da se dobar deo ingerencija prebacuje na samu skupštinu, u tom pravcu je i ova izmena koja je valjana, znači da sama skupština imenuje i gradskog arhitektu i gradskog menadžera, da time on ima veću kontrolu od strane skupštine i veće obaveze i da oni, koje su građani uostalom neposredno birali, učestvuju u tome. U tom pravcu
i gospodin Madžarević i mi kao predlagači smo povukli ovaj amandman, da bi se kasnije u postupku preko Odbora to jednostavno dopunilo i da bismo dobili jedan kompletan, konzistentan koncept u odnosu na ove amandmane koje smo do sada usvojili, imajući koncept gde će ipak skupština biti ta koja će najvažnije ingerencije vršiti.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo uvaženi poslanici, evo i rasprava o ovom amandmanu potpuno je dala za pravo jednom osnovnom reformskom načelu  DSS-a, a to je da nema suštinskih reformi bez promene Ustava. Ova rasprava je pokazala da je postojeći Ustav neadekvatan za promene u Srbiji, za reforme kojima težimo. Imali smo sukob i kod donošenja zakona o poveravanju izvornih nadležnosti i prenošenju određenih nadležnosti Pokrajini Vojvodini. Naravno, kod ovog zakona vidom zakon o lokalnoj samoupravi, ovim članom da postojeći Ustav nije dobar.
Zato smatramo, i predlogom ustava DSS je predviđeno, da autonomija (regionalna autonomija u ovom slučaju, pošto smo mi predvideli regionalnu državu) može da poveri određene poslove upravo lokalnoj samoupravi. Ne vidimo da je ovo sa tih načela sporno, već je sporno sa načela ustavnosti, te smo mi i predložili ovaj amandman. Rasprava o ovom amandmanu, a i o nekim amandmanima koje će da uslede, pokazuje samo potrebu da se suštinski reformiše naš pravni sistem i da se krene upravo od tog najvišeg akta - ustava. Pokazuje se, kao neophodna, potreba da krenemo onim reformskim putem reformisanja same države, tako što ćemo doneti novi ustav.
Toliko. Pozivam poslanike da se izjasne u korist ovog amandmana.

Poštovani poslanici, Demokratska stranka Srbije je svojim amandmanima išla u pravcu utvrđivanja bolje  kontrole i nadzora nad radom predsednika opštine i donekle podele te izvršne vlasti. Našim amandmanima, koji počinju ovim amandmanom, gde se utvrđuje da je posebni izvršni organ, odnosno da je organ skupštine opštinski savet, počinje da se razrađuje taj koncept.
U dogovoru sa predstavnicima Vlade i poslaničke većine došli smo do jednog kompromisnog rešenja, naročito što su već prihvaćeni neki amandmani koji idu u pravcu ograničavanja vlasti predsednika opštine, odnosno kontrole i nadzora (sve u skladu sa nadležnostima koje je pročitao poslanik Matić), znači da se utvrde jasno definisane nadležnosti opštinskog saveta i da on podeli donekle izvršnu vlast sa predsednikom opštine; to se tačnije odnosi na nadzor nad radom opštinske uprave, predlaganje odluke o budžetu, dok bi predsednik opštine ostao taj koji bi bio naredbodavac za budžet i koji bi njime raspolagao. Tu bi se uspostavio mehanizam kontrole ravnoteže i to je nešto što će biti, po nama, dobro za sve građane i za opštinsku vlast. Nadamo se da je ovaj dogovor, koji možemo da postignemo, odnosno da se poboljša ovaj predlog zakona, nešto što će biti u interesu, pre svega, funkcionisanja lokalne samouprave.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici,  nisam ni profesor, nisam ni doktor nauka, ali otprilike znam da nešto predvidim i da napravim neki sistem koji bi mogao da funkcioniše. Ovde mi trenutno radimo na sistemu lokalne samouprave, odnosno jedne od oblasti koja je različita gotovo u svim državama, baš zato što je ona specifična i što treba da podrži  okolnosti koje postoje u pojedinoj državi.
Mi ovde radimo na jednom sistemu koji će biti prilagođen okolnostima i uslovima kakve su u Srbiji danas, koji može da obezbedi da građani nesmetano zadovoljavaju svoja prava preko te lokalne samouprave, a da ta lokalna samouprava bude ograničena i da postoji sistem ravnoteže i kontrole. Tako se i ovim amandmanom predlaže izbor opštinskog saveta na predlog predsednika opštine, saveta koji će njega kontrolisati i nadzirati, koji će imati ingerencije predlaganja, odnosno ingerenciju predlaganja budžeta, kao i kontrole nad vršenjem i radom opštinske uprave.
Upravo je to sistem koji garantuje da dobijemo mogućnost odgovornog i kvalitetnog vršenja vlasti. Baš zato su i moji prethodnici pominjali da u SAD-u postoje tri razlčita sistema, što znači da i u okviru jedne države postoje tri različita sistema koje oni prilagođavaju posebnim okolnostima. Mi u Srbiji pravimo sistem koji će biti prilagođen našim okolnostima, samim tim ovaj predlog se kvalitativno popravlja i uz neke druge, recimo sledeći amandman, gde se kaže da će načelnike postavljati skupština opštine, dobijamo predlog, gde će dva organa, neposredno izabrani u skupštini opštine, dobiti posebno na težini izborom opštinskog saveta, a neposredno izabran predsednik opštine ograničavati. Tu ćemo dobiti jedno odgovornije vršenje vlasti, tako da niti ćemo imati apsolutno isto mesto predsednika opštine, niti ćemo imati opštinski parlament koji će moći da čini sve bez saglasnosti predsednika opštine.
Upravo je to sistem koji nama najviše odgovara u procesu tranzicije, a to je dobro poznati sistem ravnoteže i kontrole. Zato pozivamo poslanike da glasaju za ovaj amandman i time ovaj predlog zakona učine boljim.

Poštovani poslanici, dame i gospodo, ovim amandmanom se predviđa još jedno ograničenje predsednika opštine, upravo zato što načelnika opštinskih uprava postavlja skupština na predlog predsednika opštine. Tu se taj mehanizam rada, komunikacije i kontrole dodatno popravlja, zato što su upravo odeljenja i načelnici ti koji predlažu skupštini i predsedniku opštine donošenje svih odluka. Na ovaj način, kontrolom i razrešavanjem, upravo kontrolom načelnika koju vrši skupština, a koja ih i predlaže, postiže se jedan mehanizam boljeg funkcionisanja i boljeg rada, te će ovaj amandman, sa prethodno usvojenim amandmanom i sa onima koji će biti usvojeni, dati jedan sklop ravnoteže i kontrole predsednika opštine, skupštine opštinskog saveta. To je nešto što ovim zakonom i ovim amandmanima može da se postigne, te treba glasati za ovaj amandman.

Poštovani predsedavajući, uvažene dame i gospodo poslanici, poslanička grupa Demokratske stranke Srbije apsolutno se ne slaže sa skraćenjem vremena za raspravu o amandmanima i mi smo o tom našem neslaganju, pre samog raspravljanja ili pre donošenja odluke u Skupštini Srbije, i obavestili predsednika Skupštine Srbije kada nas je ona konsultovala. Smatramo da to što nema kvoruma i što će ove sednice dugo trajati - a ne amnestiram neke poslanike Demokratske stranke Srbije i uopšte poslaničku grupu Demokratske stranke Srbije, koja u većem ili manjem broju prisustvuje sednicama, što to je obaveza svih poslanika - ne treba da bude argument da se skrati rasprava o amandmanima na tri minuta.
Mi smo imali raspravu u načelu koja je trajala pet časova, nije produžavana. Imamo raspravu o amandmanima koja je smanjena, a ovo jeste sistemski zakon, ovo jeste zakon koji treba da udari temelje jednoj novoj državi, smatramo da ne treba skraćivati vreme na tri minuta i mi smo to naše neslaganje izrazili. To naročito ne treba raditi zato što imamo problema sa kvorumom u ovoj sali, niti da na taj način pokušavamo da nadomestimo to što sednice počinju u 11- 11,15 sati, i da zato smanjujemo vreme potrebno za raspravu o amandmanima.
Ne amnestiram nijednu poslaničku grupu od odgovornosti za nedostatak kvoruma, ali smatramo da ovo ne treba da bude na uštrb kvaliteta rasprave. Demokratska stranka Srbije i poslanička grupa Demokratske stranke Srbije će prepodnevno zasedanje do 14,00 časova napustiti u znak protesta, što se po ovakvom poslovniku, koji je skratio vreme za raspravu, još dodatno smanjuju prava poslanika da raspravljaju o amandmanima o ovako važnom zakonu. Na ovaj način mi hoćemo da skrenemo pažnju javnosti da ovo nije pravi put, kao i da restrikcija prava poslanika uopšte nije pravi put za izgradnju parlamenta i demokratskih institucija u Srbiji, već tolerancija, argumentovana i odgovorna rasprava kod ovako važnih zakona.

Poštovana predsedavajuća, ako već ulazite u rasprave ne samo povodom Poslovnika, već u obrazlaganje toga, onda treba da izađete za ovu govornicu i da izađete na repliku. To je prva stvar i mislim da sa te strane i vi povređujete Poslovnik u određenim segmentima, ako pokušavate sa te pozicije da replicirate ili vodite polemiku sa poslaničkim grupama.
Činjenica je da je Demokratska stranka Srbije, uz saglasnost sa svim poslaničkim grupama ....

Dobro, postupate po Poslovniku. Činjenica je da smo izneli promene Poslovnika uz saglasnost svih, to je ovde izglasano i to je dovoljno restriktivno da ne treba dalje uvoditi restriktivne mere po pitanju rasprave, a u ovom slučaju o amandmanima.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre Batiću, nakon verovatno puno iščekivanja (za nas ovde i građane Srbije), dobili smo Predlog zakona o lokalnoj samoupravi. Mi iz DSS smatramo da je to dobro, jer je to jedno od naših osnovnih predizbornih obećanja - da ćemo državu promeniti, decentralizovati i demokratizovati.
Suštinska stvar, u kojoj bih se složio sa ministrom Batićem, jeste da je ovo važan zakon; i uz još neke stvari bi možda bila iscrpljena lista stvari oko kojih bismo se složili po pitanju ovog zakona.
DSS će svakako podržati u načelu ovaj zakon, zato što smatra da Srbiji treba novi zakon o lokalnoj samoupravi, koji će doprineti demokratizaciji i decentralizaciji države, a naročito iz razloga što jedan od uslova za naše članstvo u mnogim međunarodnim organizacijama predstavlja donošenje novog zakona o lokalnoj samoupravi. Ovo je upravo jedna od stvari na kojima se insistira u demokratskoj Evropi - znači, da postoji jedan dobar zakon o lokalnoj samoupravi - da bismo postali članovi mnogih evropskih institucija, u ovom slučaju Saveta Evrope.
Zato smatramo da zakon o lokalnoj samoupravi, koji je bio na određenim javnim raspravama, treba da bude upravo plod jednog širokog konsensuza, kako stranaka, tako i onih koji će direktno učestvovati u sprovođenju ovog zakona, ponajviše lokalne samouprave.
Nešto ovde ne štima, po nama, a to je što se krenulo opet sa parcijalnim rešavanjem; kao što smo imali omnibus zakon, imamo zakon o lokalnoj samoupravi. Po nama, trebalo je možda u toj prvoj godini, paralelno sa svim ovim zakonima, raditi na Ustavu i ustavnim načelima, kako bi se na jedan kompleksan način rešila ova oblast.
Postojeći Ustav ne pruža nam dovoljno mogućnosti da donesemo jedan zakon koji bi u potpunosti odgovorio potrebama Srbije za modernizacijom i uključivanjem u sve evropske tokove, a naravno u nekoj perspektivi i u članstvo EU.
Ovaj zakon, nakon donošenja novog ustava, biće opet podložan promenama i biće neophodne intervencije na ovom zakonu. Zato smo smatrali da je mnogo bolje raditi, pre svega, na ustavnim načelima i nakon toga pristupiti i novom zakonu o lokalnoj samoupravi, a ustavnim načelima rešiti i reorganizovati državu, regionalizovati je. Samim tim, ne bi postojala potreba za omnibus zakonom koji smo juče usvojili.
Ali, dobro, dogovor i opredeljenje poslaničkih grupa, većeg dela poslaničkih grupa u okviru DOS-a, bilo je da treba ići iz sredine, ne od glave, možda ponekad i od repa, ali otprilike to je neko opredeljenje, koje je važilo, i kako je rekao jedan od poslanika ovde - da nema do kraja preciznog sistema reorganizacije države i promene samog sistema u okviru države.
Ali, da se vratimo na ovaj zakon. Suština svih zakona o lokalnoj samoupravi, pa i ovog našeg zakona, treba pre svega da omogući dobro i nesmetano funkcionisanje lokalne samouprave, zato što lokalna samouprava upravo služi za zadovoljavanje nekih osnovnih potreba građana. Lokalna samouprava je servis građana, zadovoljava, pre svega, komunalne i druge potrebe neophodne za život građana, i mora da odgovori upravo tim problemima sa kojima se susreću građani na lokalnom nivou.
Zato smo smatrali da ovaj zakon, koji je predvideo, i koji podržava postojeću podelu Srbije na opštine, a imamo opštine koje imaju i po 200.000 stanovnika, jednostavno neće moći da omogući takvo funkcionisanje opštine.
Zašto to kažem - dobar deo ovog zakona odnosi se na neposredni izbor predsednika opštine; predsednika opštine biraju svi građani i on svoju vlast i svoju snagu crpi upravo iz neposredno izražene volje građana na izborima, znači da ga više ne bira skupština opštine. To je jedno kvalitetno rešenje, koje ide upravo u pravcu te demokratizacije i osnaživanja izvršne vlasti u skupštinama opština.
Druga stvar, smatramo da predsednik opštine u ovoj situaciji, kada nam neke opštine broje i do 200.000 stanovnika, neće moći sam da vrši celokupnu komunalnu vlast i da obezbedi nesmetano komunalno funkcionisanje u gradovima u ovom trenutku.
DSS je predložila amandmanima da se uvede opštinski savet. Drugi poslanici su predložili neka druga rešenja, ali mi smo insistirali upravo na našim rešenjima. Naše rešenje je kompleksnije utoliko što se amandmanima nude i konkretne nadležnosti koje treba da budu prenete na opštinski savet, uređuju se odnosi između predsednika opštine, opštinskog saveta i same skupštine.
Zašto je ovo važno da se uradi? Prema postojećem predlogu zakona postoje dva organa u samoj opštini, koja svoja snagu crpe iz neposredno izražene volje građana na izborima. To su skupština opštine i predsednik opštine.
Prema ovom predlogu zakona skupština opštine apsolutno ima mali značaj. Otprilike, pitaju se za neke stvari koliko i pevačko društvo, i to je ono što je najveći problem. Mi ne smemo da degradiramo ono što je najsvetlije u svakom sistemu, a to je parlament. Mi na lokalnom nivou uvodimo predsednički sistem, dok na svim drugim izbornim nivoima u Srbiji imamo parlamentarni sistem.
Jednostavno, u postojećem tekstu zakona predloženom od strane Vlade ne postoji kontrola predsednika opštine, na način na koji bi trebalo da postoji kontrola njegove samovolje. Ovaj zakon, ovaj predlog zakona, ako se uzmu u obzir neke druge stavke (pre svega, menadžer, ili gradski arhitekta), teško da će moći da suzbije korupciju na lokalnom nivou, baš u vršenju komunalnih funkcija, izdavanju građevinskih dozvola, u svemu onome što je u nadležnosti opštinskih uprava.
Znači - nepostojanje kontrole; a znamo da je suštinska stvar u svim parlamentarnim sistemima sistem ravnoteže i kontrole. Ovde taj sistem ne postoji. Izvršna vlast koncentrisana kod predsednika opštine nije kontrolisana, mehanizmi za njegovu smenjivost i odgovornost su mali, tako da smo mi našim amandmanima predložili da se upravo obezbedi sistem i mogućnost ravnoteže i kontrole, da preko opštinskog saveta izvršna vlast, koja će biti birana i koja će svoju snagu crpsti iz neposredno izabranih odbornika, znači iz parlamenta, bude ta koja će izvršnu vlast deliti sa predsednikom opštine i na taj način će jedan drugoga kontrolisati. Naravno, predsednik opštine će, zbog same prirode svog položaja, zadržati glavno ovlašćenje.
U ovom prvom izlaganju bih voleo posebno da istaknem da se po pitanju finansiranja malo odmaklo od postojećih zakona, ali ne onoliko koliko smatramo da treba.
DSS je predložila niz amandmana, koji se odnose na povećavanje sredstava za finansiranje rada lokalne samouprave. Pre svega, uveli smo dodatne kriterijume - ne znam da li su omaškom predlagača zakona izostavljeni, a za nas, i za mene kao Pančevca su veoma bitni - to je stepen zagađenosti i ugroženosti životne sredine.
Taj kriterijum za finansiranje opština se nije pominjao do sada i smatramo da bi uvršćivanje ovog kriterijuma na listu kriterijuma, naročito za one tačke koje će i zakonom o zaštiti životne sredine biti uvršćene kao veoma važne, bilo nešto što je neophodno. Odbor za zaštitu životne sredine Skupštine Srbije je predložio da se amandmani koji vode u pravcu ovog dodatnog kriterijuma podrže i da se tim opštinama omogući da imaju više sredstava, kako bi mogle te probleme bolje i efikasnije da rešavaju.
Druga stvar, prema Zakonu o imovini Republike Srbije, imovina Republike Srbije, sva, i ona koja je na lokalnom nivou i po opštinama, pripada Republici Srbiji, opštine su samo korisnici.
Mi smo predvideli i predložili da 30% od prodaje nepokretnosti na teritoriji opštine ostane upravo opštini. Time bi zainteresovali i stimulisali opštinu da ona bolje održava tu imovinu, da učestvuje u svemu tome i, pošto je ta imovina pre svega nastala troškovima građana koji tu žive i finansiranjem od strane lokalnih samouprava, da se upravo taj deo imovine (30%) vrati opštini.
Predvideli smo da 50% prihoda od poreza na prenos apsolutnih prava na nepokretnosti, koje nisu u vlasništvu države, ostne na teritoriji opštine za kapitalne investicije. A znamo da će tu u postupku privatizacije biti jako puno prenosa vlasništva sa postojećih vlasnika na nove vlasnike. Uzmite Beočinsku cementaru, koja će biti prodata za 54 miliona maraka. Porez na prenos apsolutnih prava je 5%. Sve će to u jednom trenutku ostati lokalnoj samoupravi. Taj iznos će višestruko premašiti ceo predviđeni budžet za tu godinu. Time bi opštinska samouprava dobila veliki iznos sredstava.
Mi smo ovim amandmanom predložili da ta sredstva moraju da budu uložena u kapitalne investicije, povećanje obima nepokretnosti na nivou te opštine, kako ne bi bila potrošena u obične materijalne troškove, podeljena u plate ili nešto drugo. Ta sredstva treba da budu uložena u nepokretnosti, u povećanje fonda nepokretnosti, kako bi i građani osetili neku korist od same privatizacije.
(Predsednik: Vreme.)
Još samo u jednoj rečenici da pomenem da smo mi naše amandmane uskladili sa ustavnim načelima koja smo predložili. Uveli smo jednu novu kategoriju našim amandmanima, a to je uloga upravnog suda. koji bi u pojedinim situacijama i na pojedine načine trebalo da ima uticaja u nekim oblastima i da pomaže i prožima izvršnu vlast, tako da dođe do bolje kontrole te vlasti.
Smatramo da neki od ovih amandmana, ukoliko budu usvojeni, mogu bitno da poprave tekst Predloga zakona. Kao što sam rekao, poslanici DSS-a će glasati za ovaj zakon u načelu i, u zavisnosti od rasprave o amandmanima i usvajanja pojedinih amandmana, odluka o glasanju o zakonu u pojedinostima i u celini biće doneta naknadno. Ali, očekujemo da posle jedne rasprave koja neće biti stranački ostrašćena, već će voditi u pravcu nalaženja boljeg rešenja, dođemo do takvog predloga zakona koji će da omogući najbrže i najkvalitetnije zadovoljavanje potreba građana.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo uvaženi poslanici, dajte da prestanemo sa ovim cirkusom i sa degradiranjem ove skupštine. Treba utvrditi činjenicu da li je poslanik tu ili nije tu. Ako nije tu, onda treba da vidimo ko je i zašto  zloupotrebio karticu, a ne da mi glasamo da li je neko tu ili nije tu. Jednostavno, o tome ne može da se glasa. Pravimo cirkus od ove skupštine. Mi iz Demokratske stranke Srbije ne želimo u tome uopšte da učestvujemo na ovaj način, da se degradira Skupština. Dajte da utvrdimo činjenicu, to vrlo lako može da se utvrdi. Ako je gospodin Veselinović tu neka izađe za ovu govornicu i neka uđe u salu, a ako nije tu neka se utvrdi da nije tu i da se vidi ko je zloupotrebio karticu. Nemojte da degradiramo ovu skupštinu više nego što je do sada degradirana.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo uvaženi poslanici, prelistavajući ovaj izveštaj koji smo dobili od Pokrajinske skupštine, gde kažu da su prihvatili amandman, primetio sam da se verovatno potkrala greška.
U trećoj tački se govori o amandmanu 5. na član 15. (amandman Vlade). To je član 16, pošto nema amandmana na član 15. i verovatno je to štamparska greška.
Imamo još jedno pitanje: Da li je to amandman koji Skupština nije prihvatila? (Pošto je ovo izveštaj od 30. januara.) Znači, da li može Skupština Vojvodine naknadno da usvoji amandman koji najviše zakonodavno telo nije prihvatilo, odnosno da li ona može da se saglasi?
To je tumačenje koje po meni nije ispravno i ne znam da li i Zakonodavni odbor treba da se o ovome izjasni. Smatram da ne može Skupština koja je predlagač, pošto je najviše zakonodavno telo odbilo neki amandman, da ga naknadno prihvati. To je možda nemoguće. Ako postoji dilema oko toga zakona, želeo bih da se u vezi sa ovim zauzme stav i onda bi Vlada morala ponovo da interveniše.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo uvaženi poslanici, meni je žao što je gospodin Popović izašao, a voleo bih da čuje ovo što ću mu reći. Ne plašim se, naravno, autonomije.  Naprotiv, zalažem se za autonomiju, zalažem se za regionalizaciju i zalažem se za jaku lokalnu samoupravu, ali se plašim ponuđene centralizacije koja se naziva autonomijom, ponuđenog premeštanja centra moći iz Beograda u Novi Sad.
Plašim se nebrige za građane Pančeva, tačno je to. Plašim se autonomije koja je pod znacima navoda bila autonomija i koja je preko zdravlja Pančeva gradila sve druge sem Pančeva. Pančevo je industrijski centar koji ima veći industrijski proizvod od cele Crne Gore; do 1989. godine 26% industrijskog proizvoda Vojvodine je nastajalo u Pančevu i to štetne hemijske industrije. Pančevo nema zdravstvene organizacije koje mogu da isprate bolesti koje nastaju u Pančevu, baš zato što je Pančevo industrijski centar. Pančevo nema infrastrukturu koja može da isprati ono što se dešava u Pančevu.
Jednostavno, takve se autonomije plašim. Plašim se da će oni koji su bliži Novom Sadu imati više para i bolje se ogrejati, a plašim se da će oni koji su na rubu Vojvodine, koji su na granici, ostati bez tih para. Mi u Pančevu znamo kako je to. Pozvao bih neke da dođu i da vide kakva je bolnica u Pančevu, kakav je zdravstveni centar. Dođite da vidite kakve su škole i kakve su ulice. Takvu ponuđenu autonomiju mi ne želimo. Mi želimo istinsku autonomiju, gde će pare ostajati tamo gde nastaju i tamo gde su potrebne, jer Pančevcima trebaju da se leče, pančevačka deca treba da idu na zimovanja i letovanja o trošku onih koji ih truju. To je nešto čime treba da se bavimo.
Ne treba da se bavimo i ne treba Vlada da priča kako u Srbiji postoji zagađenje. Mislim da to svi znaju. Treba Vlada da radi na tome da tog zagađenja više nema. Trebaju nam zakoni koji će sprečiti da u Srbiji i dalje bude zagađenja i da prljave tehnologije, pod plaštom stranih investicija, ulaze u Srbiju. To je ono što mi ovim treba da sprečimo i nemojte za promenu centara moći pričati o autonomiji, jer to nije istinska autonomija.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo uvaženi poslanici, poštovani gosti danas i predlagači zakona u ovoj skupštini. Složio bih se sa onima koji kažu da su postojeći Ustav, njegova rešenja i svi zakoni koji proizilaze iz njega, loši. Takođe bi se složio sa onima koji kažu da je Ustav iz 1974. godine loš, da su oba ova ustava podjednako doprinela rušenju onoga što se zove Srbija, onoga što je stvarano vekovima, pre nego što su i jedan i drugi ustav stupili na snagu.
I jedan i drugi ustav su bili ustavi u proizvođenju sukoba, na nivou centralne, i drugih nivoa vlasti. Jedan je te sukobe proizvodio zato što je vlast autonomnih pokrajina, koje su tada tretirane kao konstitutivni elementi federacije, bila prevelika; nije bilo apsolutno nikakvih nadležnosti centralne vlasti na nivou pokrajina. Drugi ustav, pak, potpuno je ukinuo gotovo sve nadležnosti autonomnih pokrajina i doprineo tome da narastu tenzije između ovih nivoa vlasti i da se gotovo onemogući funkcionisanje nekih delova vlasti.
Imamo na delu i imali smo prilike, i ja za svoje godine i oni koji su stariji mnogo više, da vide da su ti ustavi loši i da treba nešto menjati. Da li put promena treba da ide u pravcu rešenja iz Ustava 1974. godine ili put promena postojećeg stanja treba da ide u pravcu pronalaženja rešenja koja su se pokazala kao dobra svugde u svetu i koja su tekovina demokratskih država, kojima mi stremimo i koje su članice Evropske unije.
DSS smatra da treba da tražimo nova rešenja, da se ne vraćamo na stara rešenja koja će nas vratiti u nazad, koja nam ništa dobro neće doneti. To je ključni razlog zašto DSS danas neće podržati, odnosno biće uzdržana prilikom glasanja omnibus zakona. Mi nećemo biti uzdržani zato što smo protiv ovlašćenja koja treba da pripadnu AP Vojvodini ili zato što smatramo da građani ne treba da imaju mogućnost da, preko tog nivoa vlasti ili drugih nivoa vlasti utiču na sprovođenje i zadovoljavanje njihovih potreba. Naprotiv, mi smo za to; ali, nismo za ovakav način i nismo za parcijalno rešavanje ovih problema koje je proizveo Ustav iz 1990. godine, koji je potpuno centralizovao državu.
Suštinskih promena države nema bez promena Ustava. Ako krećemo u promene i menjamo sistem, moramo da krenemo od vrha, od glave - Ustava. Ustav koji sada imamo nije ustav koji treba da omogući stvaranje jedne nove demokratske države, demokratske države koja treba sutra da uđe u Savet Evrope, a prekosutra da postane ravnopravni član Evropske unije. Ovo je ustav koji nam ne garantuje ništa od toga i koji treba menjati.
Pogledajmo okolnosti u kojima se stavlja ova tačka na dnevni red. Da li je potrebno, pre svega, krenuti sa celovitim, ustavnim promenama ili rešavati parcijalno jedan deo. Ne ulazeći u samu suštinu zakona, ne ulazeći u to da li je to dobro ili nije dobro, naprotiv, smatramo - i predlog načela Ustava koji je Demokratska stranka Srbije predstavila juče podrazumevaju u nekim segmentima i veći deo nadležnosti za regionalno organizovanu državu nego što se daje ovim omnibus zakonom. Ali, nije dobro rešavanje na ovaj način, u trenucima kada se približava kraj pregovora oko budućnosti zajedničke države - bilo da će biti referenduma u Crnoj Gori, bilo da će se postići dogovor, ali približava se kraj pregovora; u trenucima kada nam treba promena celovitog sistema; u trenucima kada jednostavno, ovaj zakon koji bude donet neće moći da zaživi na način na koji bi zadovoljio potrebe građana; kada će postojati određena konfuzija u tome koji će se zakoni primenjivati; da li omnibus zakon, kao što je ministar pravde rekao, do sada neviđen u pravnoj teoriji, a bogami i u praksi, da li će on biti taj koji će se primenjivati, koji će rešavati u sukobu nadležnosti ovog zakona i svih ostalih zakona; ko će biti taj koji će znati gde i kako da se upućuje - to sve ne znamo, ovim zakonom nije predviđeno. Postoje nadležni organi koji će to raditi.
Smatram da ovaj zakon neće zaživeti, odnosno da je najgora moguća stvar za jednu državu, a to je da se pitanja od strateške važnosti za budućnost države i razvoj te države rešavaju tako da bi se prikupili dnevnopolitički poeni.
To je ono što je loše i tu možemo da govorimo o odgovornosti i neodgovornosti, savesti i nesavesnosti.
Pre sveta, treba pristupiti izradi novog ustava. Složio bih se sa svima onima koji kažu da je dosta obećano da će se u prvoj godini uraditi. Mi smo sa time krenuli. Ono što je predloženo, nije zacementirano - to su ideje, koje su stavljene na papir, kako DSS vidi da treba država Srbija, kao članica zajedničke države Srbije i Crne Gore, da izgleda u budućnosti.
Osnovni problem koji će ovde nastati, to je asimetričnost, što će neki građani Srbije biti ravnopravniji od onih drugih, što se ovim zakonom - ustavom garantuje ravnopravnost, odnosno neravnopravnost; odnosno, osnovno ustavno pravo da su svi građani ravnopravni, da svi građani imaju ista prava u okviru postojeće države, ovim se gube. Znači, neki građani u jednom delu Srbije će imati više prava - a ja dolazim iz tog dela Srbije i smatram da mi je apsolutno svejedno da li će centar moći biti u Beogradu ili u Novom Sadu. Iz Pančeva su jednako uzimali od 1974. godine pa nadalje; iz Pančeva je izgrađen i SPENS, ne znam kojim ostalim pančevačkim parama su izgrađeni drugi objekti u Novom Sadu - Srpsko narodno pozoriše i ostalo.
Pančevo je ostalo jedan od najnerazvijenih gradova u Vojvodini; grad sa puno neuređenih ulica, kaldrmisanih ulica, sa nesređenom infrastrukturom. Meni je apsolutno svejedno da li će pare ići u Novi Sad ili u Beograd. Hoću da pare ostanu u Pančevu, da pare ostanu na onom nivou gde će građani znati kako da apsolutno zadovolje svoje potrebe.
To je suštinska decentralizacija i demokratizacija. Sve ono što nije to, nije ni demokratizacija, ni decentralizacija. Smatram da niko iz DOS-a ne beži od tog obećanja i od te odgovornosti da preuzme na sebe postupak za donošenje novog ustava, decentralizaciju, demokratizaciju države, promene sistema; jednostavno, spuštanja vlasti, naročito onih nivoa vlasti od kojih zavisi zadovoljenje potreba običnih ljudi na nivo na kome bi oni mogli najviše da utiču - to je lokalna samouprava, to je regionalna država, koja bi se, naravno, birala po drugim osnovama i koja bi funkcionisala na drugim osnovama, sa mnogo više ingerencija.
Naravno, biće primedaba od mnogih, zašto regionalna država? Pa, regionalna država upravo treba da omogući bolje funkcionisanje same zajedničke države i same države Srbije, do onog nivoa dok ta regionalizacija ne ugrožava funkcionisanje same države. To je nešto što je poznato u modernoj praksi u Evropi, i što treba, mi smatramo, primeniti u Srbiji.
Isto tako, treba napomenuti i posebno naglasiti, ovo rešenje koje se sada nudi i daje za jedan kraći vremenski period, pošto se kaže da je ono privremeno - nije rešenje koje će, a rekao sam, zaživeti; ovako konfuzno rešenje, uz jedan veliki broj amandmana i same Vlade, koja je prvobitni tekst dala Skupštini Vojvodine, pa ga je Skupština Vojvodine poslala i sada imamo 30 amandmana Vlade, to nije rešenje koje će napraviti znatan pomak u funkcionisanju i same države Srbije i same Vojvodine, a naročito lokalne samouprave koja bi trebalo da ima mnogo veće ingerencije.
Zato ćemo mi u DSS-u biti uzdržani prilikom glasanja o ovom zakonu, ne zato što smatramo da Vojvodina i drugi regioni našim predlogom, neće imati sve te ingerencije; naprotiv, imaće i više u mnogim oblastima - već zato što je ovo jedno asimetrično rešenje, rešenje neravnopravnosti koje će roditi samo nove sukobe; a da li nam trebaju novi sukobi između građana, između pojedinih delova u Srbiji u trenutku kada smo krenuli putem rešavanja problema i putem izgradnje jedne nove države.
DSS će biti uzdržana zato što se ne slaže ne sa samom sadržinom ovog zakona, već sa načinom i trenutkom donošenja ovog zakona. Zahtevamo da se u promene ide brže, sistematičnije, odgovornije, promenom Ustava; jer dok ne promenimo Ustav, plašim se da će svi ostali pokušaji biti parcijalni i da će odslikavati samo neke trzaje i neko delovanje bez plana, a to građani Srbije ne zaslužuju. Oni već zaslužuju da konačno krenemo da se bavimo pravim stvarima, a to je promena - samo tada će naša nadanja i naša stremljenja biti prava, Republike Srbije u toku ove godine.