Poštovani predsedavajući, dame i gospodo uvaženi poslanici, poštovani predsedniče Vlade, dame i gospodo ministri, pravljenje budžeta je svakako jedan od najozbiljnijih poslova kojim se bavi kako Vlada, tako i Skupština i on zahteva posebnu pažnju. Pre svega, treba dobro analizirati situaciju u kojoj se država nalazi, potrebe države i praviti budžet, skrojiti ga sa onim čime država raspolaže, tako da svi budu zadovoljni u meri u kojoj je to moguće.
Analizirajući za ovo kratko vreme, koliko nam je ostavljeno pred sednicu na kojoj se raspravlja o budžetu, situaciju u kojoj se država nalazi i ono što je predviđeno budžetom, došli smo do zaključka da u trenutku kada se u Srbiji, bez obzira na sve pokušaje, beleži pad industrijske proizvodnje, kada je rast društvenog bruto proizvoda, kako je rečeno, posledica jedino uspešne poljoprivredne godine, odnosno uspešne sezone pre svega zahvaljujući povoljnim meteorološkim uslovima i onome što možda nije bilo puno u nadležnosti Vlade Republike Srbije, došli smo do toga da se beleži rast bruto društvenog proizvoda, što je dobro i što je svakako nešto što će nas opredeliti za odlučivanje i raspravljanje prilikom donošenja ovog budžeta.
Ukoliko imamo rast budžeta za 2002. godinu 90% u odnosu na 2001. godinu, i ukoliko se predviđa rast bruto društvenog proizvoda za 4% i nominalni rast cena za 20%, možemo da zaključimo da budžet znatno više odskače od porasta koji se beleži u ovim drugim oblastima. Naravno, ukoliko je prisutna i činjenica da je javna potrošnja oko 51% od bruto društvenog proizvoda, neki standard u svetu je otprilike 38 do 40%, vidimo da je zahvatanje od privrede mnogo veće nego u nekim drugim zemljama. To je ono što u svakom slučaju u ovoj situaciji opterećuje državu koja treba da podmiri sve obaveze.
Naravno, ukoliko se beleži veliki rast budžeta, 90% u odnosu na budžet iz prošle godine, a vidimo da privreda neće beležiti taj rast, dolazimo u situaciju da vidimo kako će se taj budžetski deficit koji, hteli mi to ili ne, mora da nastane u ovoj situaciji, jednostavno zatvoriti, kako će se napuniti budžet. Mi imamo deficit od 15%, i to je isto nestandardno za svetske prilike i za evropske prilike u ovom trenutku. Jeste da postoji neki trend budžetskog deficita, ali daleko manji, od svega par procenata, a mi predviđamo 15% budžetskog deficita u sledećoj godini. Interesantno je kako se predviđa da se budžetski deficit zatvori. Tu ima više načina i više modela. Jedan od njih je, pre svega, privatizacija, odnosno sredstva koja se uberu iz procesa privatizacije poslužiće za zatvaranje budžetskog deficita.
Mi smatramo da će proces privatizacije, koji je, doduše, počeo malo sporo, a koji će se očigledno efikasnije nastaviti u narednoj godini, biti taj koji će puniti budžetski deficit. Možemo da zaključimo da nije dobro imovinu koja je generacijama sticana u ovoj državi, čiji je dobar deo nacionalizovan i posle toga unapređen, trošiti jednokratno u budžetu za jednu godinu. Mislimo da to možda nije pravi način da se popuni budžetski deficit, već je bolje da se sredstva od privatizacije kanališu u investicije i na taj način utroše. Mislimo da bi to bilo mnogo korisnije.
Druga stvar su donacije. Donacije su u ovom budžetu dosta optimistički predviđene. Znamo kako su donacije išle ove godine, mada se kaže da će iduće godine biti bolje, vidimo da su one ispod očekivanja sa kojima smo ušli u budžet za 2001. godinu. Danas imamo samo jednu informaciju da su Sjedinjene Američke Države, odnosno Kongres SAD je rekao da će pružiti pomoć od oko 115 miliona dolara Srbiji, ali zauzvrat traže saradnju sa Haškim tribunalom.
Pravljenje budžetskog deficita, odnosno socijalne potrebe koje se u ovom slučaju finansiraju iz budžeta, a koje država ne može da isfinansira i koje finansira putem donacija, stvaraju državu zavisnom od tih donacija, odnosno kupovinu socijalnog mira zasnivamo na donacijama. Ako je vaš socijalni mir zavisan od donacija, vi dolazite u situaciju da budete politički zavisni od volje donatora. To je ona posledica jednog sistema koji se u ovom trenutku uspostavlja, a koji nije dobar. Jednostavno, politička zavisnost od donacija stavlja nas u poziciju da donatori mogu da diktiraju pojedine političke odluke u državi. Da li je to u ovom trenutku saradnja sa Haškim tribunalom, sutra će biti isporučivanje vukovarske trojke, isporučivanje nekih drugih službenika MUP-a ili nekog drugog.
To je nešto što je možda samo jedan segment tog načina kupovanja socijalnog mira, ali je u svakom slučaju nešto na šta moramo posebno obratiti pažnju i pokušati da ne dovedemo državu u poziciju da se socijalni mir kupuje preko donacija, da onda zbog tih donacija budemo politički zavisni, odnosno da izgubimo tu političku nezavisnost za koju smo se borili i koju treba da stvaramo u ovom trenutku u našoj državi.
Treći vid pokrivanja budžetskog deficita su krediti koji se predviđaju ovim budžetom. Prvo, to je kredit od Svetske banke koji bi se, kako se kaže, dobio pod veoma povoljnim uslovima i koji bi se koristio za pokrivanje budžetskog deficita. Drugi je zaduživanje kod Narodne banke Jugoslavije ili kod drugih poslovnih banaka. Uzimati kredit za pokrivanje budžetskog deficita je nešto što je moguće, ali što mi smatramo da nije dobro. S jedne strane, ovim budžetom je u visini od oko 15 milijardi planirano vraćanje kredita, odnosno kamata na kredite koje smo uzeli. S druge strane, mi vršimo novo zaduživanje za pokrivanje budžetskog deficita.
Očigledno da je u Srbiji jako velika potreba, da proizvodnja u Srbiji nije u mogućnosti da potpuno isfinansira sve potrebe koje je država nametnula sebi i da mora da se pribegava sredstvima koja mogu teško da opterete naredne generacije. To je ono o čemu valja dobro razmišljati i ne tako lako prihvatiti. Moram da kažem da se planira uzimanje kredita od oko 600 miliona maraka kako bi se pokrio budžetski deficit, što je izuzetno velika cifra, naročito ukoliko ulazimo u jedan period tranzicije kada nam jedne dugove otpisuju, a druge dugove pravimo. Tu treba voditi računa da se ne prezadužimo kako kasnije naši budžeti ne bi bili sve lošiji i lošiji.
Što se tiče rashodovne strane, Demokratska stranka Srbije je podnela više amandmana. Ono što je za nas jako važno ovde istaći je da Ministarstvo poljoprivrede Agrarni budžet nije prikazalo onako kako je prikazivan ranijih godina, zato što smo prešli na jedan nov način pravljenja budžeta. Suštinski odredbe koje su bile sadržane u Agrarnom budžetu postoje u ovom budžetu, samo treba posmatrati jednu drugu stvar. Učešće Agrarnog budžeta u budžetu za 2002. godinu je za oko 0,40% manje nego prošle godine. Ove godine je Agrarni budžet učestvovao u budžetu sa 3,96%, a sledeće godine učestvuje sa 3,54% u budžetu.
Mislimo, u trenutku kada nam je poljoprivreda jedino što doprinosi rastu bruto društvenog proizvoda u Srbiji, da moramo više investirati u poljoprivredu. Naročito treba ići na nove koncepte poljoprivrede, a to su mini-farme i individualni proizvođači. Treba investirati u tu oblast i pomagati razvoju sela, naročito što Srbija mora da bude visoko razvijena poljoprivredna zemlja - da se preorijentiše na mala i srednja preduzeća. Zato smatramo da subvencije u poljoprivredu, moraju da povećaju promene, zato što je poljoprivreda ta koja može da nam otpiše ili da nam da najveći deo bruto društvenog proizvoda koji može da posluži da se podmire sva socijalna davanja. Videli smo da je bruto društveni proizvod skočio samo zato što je bila dobra poljoprivredna godina. Znači, treba ulagati u poljoprivredu, jer mi tu vidimo mogućnost da se napuni budžet, možda lakše i bolje nego preko akciza ili drugih stvari.
Imamo situaciju da treba povećati sredstva koja su predviđena za izbeglice i da postoje neki dogovori da će to sigurno biti urađeno, možda čak i namenski za rešavanje stambenih problema izbeglica. Ono što nam je zapalo za oko, to je da imamo veliku budžetsku rezervu. U razgovoru smo čuli da će ona biti korišćena namenski za otkup pšenice. Mi bismo voleli da to bude drugačije konstatovano i samom odlukom o budžetu, da ne bismo došli u situaciju da oko 2,5% budžeta bude predviđeno za budžetsku rezervu. To je oko 4,5 milijarde dinara. Smatramo da je to, ukoliko to ostane bez jasnog obrazloženja, velika cifra.
Isto tako, želeli bismo da se ubace odredbe o redovnim finansijskim izveštajima, odnosno prihodima i rashodima budžeta, kako bismo mogli lakše da raspravljamo o samom budžetu. Da smo jedan takav izveštaj dobili pred ovaj budžet i da smo imali završni račun budžeta za 2000. godinu, da smo dobili izveštaj o prihodima i rashodima budžeta za ovu godinu, daleko lakše bismo mogli da učestvujemo u ovoj raspravi, bez obzira što smo Predlog odluke zakona o budžetu dobili samo dva dana pred ovu sednicu.
Otprilike, ovo su osnovne primedbe i osnovna zapažanja koje je DSS imala povodom ovog budžeta i Demokratska stranka Srbije će glasati za predlog budžeta u načelu, dok ćemo našu odluku o glasanju o budžetu u celini vezati za, pošto smo predložili jedan broj amandmana, raspravu i glasanje o amandmanima.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo uvaženi poslanici, još samo da poverujemo u sve ovo što smo čuli i sve će biti u redu. Ali, da krenemo od činjenica. O Vladi Republike Srbije, kada već govorimo o potpisivanju tih silnih uredbi, treba konstatovati sledeće: uredbe potpredsednici Vlade potpisuju onako kako one dolaze po redu; nisu svi potpredsednici Vlade pravni eksperti, doktori nauka ili pravnici; gospodin Pravdić, koji je potpisao Uredbu, nije pravnik, on je ekonomista.
Ali, tu treba, po Zakonu o Vladi, istaći jednu činjenicu koja je jako važna: o zakonitosti odluka koje donosi Vlada brine Republički sekretarijat za zakonodavstvo. Gle slučaja, sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo je gospođa Biserka Živković. Znamo, gospodin Jovanović je to lepo rekao, da savezni organi imaju odgovornost za sve ovo. Naravno, Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova, koje sarađuje sa Interpolom, treba da bude odgovorno za ono što se dešava i treba da sarađuje sa republičkim ministarstvom na sprečavanju šverca i organizovanog kriminala. Gle slučaja, tu je ministar Zoran Živković. Neka veza izgleda postoji, ali nećemo o njoj da govorimo.
Znači - što se tiče zakonitosti uredbi i odluka koje donosi Vlada Republike Srbije, isključivu nadležnost kontrole te zakonitosti ima Republički sekretarijat za zakonodavstvo. To je tako po Zakonu o Vladi. U Vladi imate ministre koji nemaju fakultet, a to smo imali danas slučaj, imate ministre koji su mašinske i tehničke nauke završili. Znači, oni ne moraju da znaju da li je akt koji se donosi u skladu sa zakonom. O tome vodi računa Republički sekretarijat za zakonodavstvo, a gospođa Živković je sekretar tog sekretarijata i trebalo je ona da upozori Vladu da donosi uredbu koja je protivustavna ili protivzakonita.
Tu opomenu Vlada nije dobila. Ne mogu da kažem da je odgovornost na Vladi, i gospodin premijer nije pravnik i nije odgovornost na njemu, nego na onome ko je dužan da vodi računa o zakonitosti. Mi ne možemo da otpužujemo Vladu da je donela protivzakonit ili protivustavni akt, zato što oni ne moraju da vode računa o tome, niti je to njihov posao.
Ako već govorimo o odgovornosti saveznog ministra finansija, on je ministar finansija četiri meseca. Carine su tek pre četiri dana prebačene u nadležnost Saveznog ministarstva finansija. One su bile poseban i odvojeni deo, a tek pre četiri dana, odlukom Savezne vlade, carine su prebačene u potpunu nadležnost Saveznog ministarstva finansija. Sigurno će sada biti više reda nego što je bilo.
Ono što je meni možda zaparalo uši u ovoj situaciji, to je da se odmah koristi ova prilika za političke obračune. Dajte da donesemo odluku koja će skinuti ljagu i sa ove države. Govorim ovde o državi, jer je Vlada izvršni deo ovog parlamenta, parlamenta koji su birali građani. Dajte da skinemo ljagu da možemo da idemo u reforme bez te hipoteke da je Srbija zemlja u kojoj može da bude šverca cigareta.
(Predsednik: Vreme.)
Znamo da je to jedan od najvećih problema sa kojim se Evropska unija do sada susreće. Evropska unija je započela žestoku borbu protiv ovog vida organizovanog kriminala, jer se godišnje milijarde i milijarde maraka i dolara na ovaj način zgrnu u Evropi. Zato smatramo da treba krajnje ozbiljno i odgovorno pristupiti ovoj temi, bez ikakvog prejudiciranja političkih odluka ili bilo čega, zato što stvarno u ovom slučaju nema političke odluke, već samo da zaštitimo građane Srbije od te konstatacije koju možda neko iz Evrope kaže da smo mi evropska Kolumbija ili već šta.

Ukoliko je neko shvatio lično ono što sam govorio, nisam imao nameru bilo koga - ni gospođu koja je sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, ni bilo koga drugog - lično da pominjem; jednostavno, ja im se ovim putem izvinjavam, ako su tako shvatili. To je ono što smo mi iz Demokratske stranke Srbije govorili - da nećemo ništa lično iznositi, pa ako je neko to tako shvatio, ovim putem gospođi Živković i gospodinu Živkoviću se izvinjavam, to više neću pominjati. Mislim da tako treba u parlamentu raditi, bez ikakvih pominjanja.
Ono što treba naglasiti ovom prilikom, to je da ovaj odbor ima zadatak (i slažemo se) da se treća tačka, ukoliko je to moguće i ako je to uslov da se glasa, izbriše, jer upućuje na to da je to konstatacija.
Slažemo se da ta treća tačka koja se odnosi na to koliko su budžeti Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srbije ovim oštećeni, bude izbrisana, ali Predlog svakako nećemo povlačiti iz procedure, jer smatramo da je taj predlog koji je podnet još septembra ove godine, pre nego što su i počele nesuglasice i pre nego što smo došli u parlamentarnu krizu u kojoj smo danas, podnet upravo zato da bismo utvrdili činjenice koje su vezane za te navode, i koje su vezane upravo za ono što opterećuje Srbiju kao zemlju koja je krenula putem izgradnje pravne i demokratske države i pravnog poretka.
Zato smatramo da treba istrajati u nameri da se formira jedan ovakav anketni odbor, i ne treba se sakrivati iza sitnih proceduralnih stvari kako bi se glasalo protiv ovog odbora i kako bi se na taj način izbeglo suočavanje sa istinom, a sami smo konstatovali, u više diskusija, da u Srbiji postoji organizovani kriminal, a ono što je istina, sa kojom se ovde još nismo suočili, je da ne postoji organizovana borba protiv organizovanog kriminala, ono što je problem za celu zemlju. Suština je da organizovani kriminal izjeda samu supstancu države, da organizovani kriminal, ukoliko postoji, prati korupcija. To je nešto što mi kao država koja ide putem tranzicije, a tranzicija podrazumeva pre svega izgradnju demokratskih pravnih institucija, društvo koje neće biti korumpirano i borbu protiv kriminala, mora da čini.
Zato smo mi i krenuli sa ovim predlogom još početkom septembra ove godine. Ova tema je stavljena na dnevni red pre dva meseca, kada je počela ova skupština. Znači, daleko je prethodila celoj ovoj stvari koju smo imali sada, jednostavno, ne treba je posmatrati u sklopu ovih događaja koje imamo u ovom trenutku parlamentarne krize koja evidentno postoji u Srbiji.
Hoćemo da se otkloni hipoteka koju bi svi građani Srbije poneli ukoliko se ustanovi, ili ukoliko se odbije da se o ovoj stvari raspravlja i formira Anketni odbor.
Što se tiče pisanja strane štampe napominjem da je i "Gardijan" pisao o ovome, nije samo nemačko izdanje "Fajnenšal tajmsa", nego i "Gardijan", za koji možete da kažete da je bulevarski, ali to je jedan od najuglednijih listova te vrste. Zato smatramo da ne treba preispitivati te navode, ali ti navodi u svakom slučaju treba da služe kao neki putokaz u sprovođenju i delovanju ovog anketnog odbora.
Znači, mi u Demokratskoj stranci Srbije smatramo da ne treba, i nećemo, povući ovaj predlog sa dnevnog reda.
Smatramo da će ovo pokazati koliko je mnogima stalo do toga da Srbija ne bude ono što je bila, a to je zemlja u kojoj će moći da se švercuju duvan, nafta i sve ostalo, ali to nije predmet formiranja ovog anketnog odbora. Mi hoćemo jednostavno da kažemo da se nove demokratske vlasti razlikuju, da su one spremne da vode borbu protiv organizovanog kriminala, i da se one nisu samo promenile, već da hoće da menjaju sistem, da nije došlo samo do puke promene vlasti.
Mi hoćemo da menjamo sistem, mi hoćemo da uvedemo pravo u jednu državu, i zato smatram da treba pristupiti izglasavanju i formiranju ovog anketnog odbora. Ono što je, isto tako, važno naglasiti je da očekujemo kooperaciju, i mislim da će je biti, svih vlada u ovoj državi (i Savezne vlade i Republičke vlade) zato što je interes cele države, ne samo Srbije, već i Jugoslavije, da se stane na put organizovanom kriminalu i švercu cigareta.
Zato smo i insistirali i verujemo da će ovaj anketni odbor koji bi trebalo da bude sastavljen od predstavnika svih političkih grupacija u ovom parlamentu, utvrditi koliko je to moguće, i doći do prave istine koja će skinuti tu hipoteku da Srbija može da postane (iskoristiću termin jednog mog kolege) ili je postala evropska Kolumbija. Mi to ne želimo, mi želimo da Srbija uđe u Savet Evrope, i u jedno dogledno vreme i u Evropsku uniju - a Srbija koja će biti zemlja u kojoj se švercuju cigarete, caruje organizovani kriminal i korupcija, svakako ne može da ide putem reformi jer reforme su nešto što je suprotno svemu ovome o čemu govorimo, i baš zato, da bismo otvorili vrata reformama, moramo da stavimo tačku na organizovani kriminal i korupciju.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo uvaženi poslanici, poslanička grupa Demokratske stranke Srbije u 12,45 je predala dva predloga za hitan postupak. Prvi je donošenje odluke ove skupštine u vidu preporuke Vladi Republike Srbije da predloži predsedniku države da raspiše vanredne parlamentarne izbore, a drugi odluka je da se po hitnom postupku donese zakon o saradnji sa Međunarodnim haškim tribunalom za ratne zločine.
To je u skladu sa obavezama naše države prema međunarodnoj zajednici, što se pre svega odnosi na obavezu koju smo preuzeli saradnjom sa međunarodnim institucijama i našim vraćanjem, pre svega, u Ujedinjene nacije i druge međunarodne institucije. Predat je Predlog zakona na saveznom nivou o saradnji sa Haškim tribunalom. Mi smo dali predlog koji je kompatibilan sa predlogom zakona na saveznom nivou, gde bi se određeni deo nadležnosti prebacio na republički nivo.
Ovo su naše obaveze predviđene svim međunarodnim sporazumima i onim što znači naše učešće u međunarodnoj zajednici. Kako imamo saznanja da je predsedavajuća dobila predlog ovih dokumenata sa zahtevom, da se o njima odlučuje po hitnom postupku, trebalo bi da narodne poslanike i javnost obavesti o prijemu ovih podnesaka i da se u skladu sa Poslovnikom odnosi prema njima.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo, uvaženi poslanici, imamo jednu pomalo nelogičnu stvar. Ne znam da li ćemo, kada glasamo automatski jednim glasanjem, glasati za imenovanje novog predsednika, jer je to sada jedna tačka dnevnog reda; kako ćemo voditi rasprave, šta ćemo raditi; i to je pomalo čudno, posve nesvakidašnje u parlamentarnoj praksi, da se vezuje razrešenje i imenovanje u jednoj tački dnevnog reda. Dobro, poslanička većina sve može. Neko je ovde već rekao da je u Srbiji sve moguće, pa je moguće i ovo. Moguće je da se glasa kako se glasalo. Ali, dobro, nećemo o tome.
Ono što je bitno za nas u ovoj situaciji, to je da li mogu da se vode dve različite rasprave o jednoj tački. Ako je to moguće, ako Skupština odluči da je moguće raspravljati o dve potpuno različite stvari u okviru jedne tačke dnevnog reda, onda je to opet moguće i opet je svojstveno samo našem Parlamentu. Neko dobacuje da je to usvojeno; naravno da je usvojeno i opet nas tu ništa ne čudi.
Ono što bih hteo da predložim, pošto imamo već dve tačke spojene u jednoj tački i pošto ne možemo da vodimo dve rasprave, da vreme za trajanje rasprave u načelu produžimo, ako ništa drugo, onda na 10 časova. Pošto vodimo dve rasprave u jednoj tački, pošto vodimo rasprave o veoma bitnoj instituciji - razrešenju predsednika Parlamenta i predlogu za izbor na tu funkciju; sa koje izabrana ličnost, ukoliko predsednik Republike Srbije da ostavku, vrši dužnost predsednika Republike Srbije; govorimo o jednom odgovornom poslu, o jednoj odgovornoj instituciji. Zato predlažem da se rasprava, ako ništa drugo, udvostruči, da bismo imali vremena da govorimo o ovom razrešenju, a i o imenovanju novog poslanika, da na taj način pokažemo da u ovom parlamentu, iako je sve moguće, postoji bar neki minimum tolerancije, poštovanja ove institucije i ovog doma.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo uvaženi poslanici, oni koji se u ovoj skupštini lažno predstavljaju kao DOS, u stvari su damo deo DOS-a, jer DOS nije ono što je ono sada poslanička grupa DOS-a. DOS je Demokratska opozicija Srbije - dr Vojislav Koštunica, i to je cela istina o DOS-u. Ako hoćete da govorite u ime DOS-a, vi možete da govorite u ime grupe poslanika DOS-a i dela poslanika DOS-a. To treba da vam bude jasno. Kako ste dobili izbore i kako smo dobili izbore? Kako je ta pobeda izvojevana i kako stoji u koalicionom sporazumu? Rekli ste da nepisana pravila obavezuju i da je nepisano pravilo da najveća poslanička grupa daje predsednika Skupštine. Tačno je, nepisana pravila očigledno ovde neke više obavezuju nego potpisani koalicioni sporazum, nepisana pravila obavezuju više nego zakoni, nepisana pravila su ono što je za neke utvrđivanje pravila u toku utakmice. To je u ovom trenutku najvažnije, za one koji mogu da manipulišu karticama i glasovima, a to je ujedno i njihova odgovornost.
Kada glasate sa SPS-om o Zakonu o privrednim komorama onda je to u redu. Kada glasate sa SSJ za Zakon o malim i srednjim preduzećima onda je to u redu. Kada ne vršite imenovanje predsednika Višeg privrednog suda, Jelisavete Vasilić, sa Srpskom radikalnom strankom onda je to u redu. Kada Demokratska stranka Srbije glasa protiv jednog predloga zakona, onda je to neprincipijelna koalicija sa SPS-om. Gde je tu istina - verovatno samo vi znate, a ja verujem da i građani Srbije znaju.
Zašto socijalisti glasaju za vaše zakone, a vi se time hvalite? Glasaju za vaše zakone zato što su loši, da bi vas što pre zakopali. Eto, zato glasaju za vaše zakone. Zar je opoziciji u interesu da se usvajaju vaši zakoni? Kada mi kažemo - nije dobar zakon, vama pomognu socijalisti da ga izglasate, zato što je loš i to je jasno kao dan.
Mi vam onda dođemo kao savest; kažemo - gospodo, to je loš zakon; socijalisti vam ne misle dobro; ne misli vam ni Stranka srpskog jedinstva dobro; ne misli vam ni Srpska radikalna stranka, kao opozicija, dobro; jer svi oni hoće da vas ruše i zato glasaju za vaše loše zakone. Gospodine Vučiću, to ćete objasniti ...
Tako, u ovoj replici, u jednom trenutku sam se zapitao - da li možda da zatražimo pauzu, da pozovemo gospodina Koštunicu; pošto je gospodin Jovanović očigledno počeo da smenjuje one koji su poverenje dobili na izborima; za koje su građani glasali, koji su obišli Srbiju i koji su vodili kampanju; koji su izašli na crtu Slobodanu Miloševiću; u čije ime je skinut prethodni režim. Mislio sam da treba da napravimo pauzu, da pozovemo i njega, pa kada je gospodin Jovanović krenuo da smenjuje, neka smeni sve koje zna i koje može.
Svi ostali koje je izabrala ova skupština su njeni činovnici. Možda to nekog najviše boli, što ti činovnici mogu da polažu račune ovoj skupštini, i to je suština stvari. Ne radi se ovde o Draganu Maršićaninu, ne radi se ovde ni o kome od nas; ovde se radi o pokušaju da se vlada bez Skupštine, daleko od očiju javnosti; ovde se radi o činjenici da neko želi da radi protiv interesa građana, da radi suprotno programu DOS-a.
I ako je neko prekršio izborno obećanje, ako je neko prekršio ugovor potpisan sa građanima i ako je neko prekršio koalicioni sporazum, onda je to ostatak Demokratske opozicije Srbije u ovoj skupštini; i to je jedina istina. Sporazum tačno govori šta je to. A u daljoj raspravi kada se budemo javljali po ovoj tački, iznećemo još argumenata. Neko ovde hoće da uvede diktaturu izvršne vlasti na mala vrata i to niko u Srbiji ne sme da dozvoli.
Odgovornost Demokratske stranke Srbije i svih stranaka ovde u parlamentu, dame i gospodo, nije Dragan Maršićanin. Ne govori se o njegovoj ostavci; ovde se govori o sprečavanju diktature izvršne vlasti, o snazi i odgovornosti parlamenta za ono što se u državi dešava.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, do sada je uvek bila praksa, da se ovde mnogi pozivaju na nepisana pravila koja važe u parlamentarnom životu, pa hajde i mi da se pozovemo, pa da vidimo da li ćete ih ispoštovati. Naravno da nećete, i neće vam biti prvi put, ni pisana, ni nepisana, ali dobro, o tome će biti još reči.
Do sada je bila praksa da, kada je neki od poslanika nekim razlogom izašao i nije tu, pa se vrati u salu, da dobije reč. To je do sada bila praksa. Ne vidim da ima razloga da na ovoj tački kršimo tu praksu i proceduru, sem ako vam nije stalo da sakrijete od javnosti ono što se ne može sakriti, da vašu sramotu pred licem javnosti sakrijete. Onda ćete se truditi, sigurno, da ova rasprava traje što kraće.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, evo ulazimo u popodnevnom delu u već ne znam koji sat rasprave o onome što je danas na dnevnom redu i što verovatno nikome u ovoj sali, koji imaju iole poštovanja prema onome što je DOS, što su obećanja koje smo dali građanima, nije drago. Voleo bih da svaki od poslanika iz DOS-a koji će glasati može da nas pogleda u oči, kao što mi možemo da pogledamo građane Srbije u oči, kao što smo to mogli da uradimo 24. septembra i 23. decembra i kao što ćemo moći uvek da uradimo.  A da oni pogledaju nas, da pogledaju građane i da kažu - bilo je pošteno glasanje, niko nijedan glas nije uzeo. Samo to da kažu, ništa drugo; i da kažu - gospodine Maršićanin vi ste prekršili Poslovnik tu i tu.
Da li je sve ovo što se dešava samo skretanje pažnje sa jedne zloupotrebe koja je više nego evidentna? Da li je ovo način da neko pokuša da nekom većom medijskom bombom sakrije onu manju? Da li je ovo način da se diskredituje Skuština? Jeste. Da li je ovo način da se diskreditujete i vi gospodo narodni poslanici? Ovim se pre svega vi diskreditujete i neko od vas hoće da napravi glasačku mašinu, a aparatčike u njegovim rukama, umesto da aparat i izvršna vlast budu vaši i da vi upravljate njima, oni upravljaju vama. Da li hoćete da budete lutke u jednoj pozorišnoj predstavi, da budete lutke jedne diktatorske vlasti, koja će vladati iz kabineta, koja će vladati uredbama i u kojoj će direktori agencija biti moćniji od svakog narodnog poslanika, od svake poslaničke grupe i od svega što u ovoj državi postoji. Da li vi to hoćete? Da li ste to obećali građanima? Mi nismo, niste ni vi. Da li to radite? Radite gospodo.
Zašto je nekome sada potrebno da dodatno destabilizuje državu? Krenuli smo u proces obnove razgovora sa strankama u Crnoj Gori, u proces redefinisanja odnosa u federaciji. Imamo dobru saradnju sa međunarodnom zajednicom. Demokratska stranka Srbije je najavila predlog zakona o saradnji sa Haškim tribunalom. Nakon toga krenula je salva optužbi i napada na Demokratsku stranku Srbije. Kome smeta zakon o saradnji sa Haškim tribunalom? Onima koji hoće da koriste haške optužnice za razne sitne šićardžijske interese i ucene. Njima smeta, da bi mogli raznim da obećavaju da neće biti isporučeni, da imaju zaštitu zato što ne postoji uređen pravni sistem saradnje sa Haškim tribunalom, gde će ova država stajati iza svakoga, a ne određeni lobi i određena grupa ljudi. To njima smeta.
Zato što nekome smeta da se ne menja sistem, nego im odgovara sistem u kome nema sistema i sistem u kome je jedino pravilo da pravila nema, da važi pravilo jačega, da pravila mogu da se menjaju u toku igre. To je sistem u kome se oni koji ne žele dobro Srbiji, najbolje snalaze u Srbiji. Kome odgovara da destabilizacijom Srbije i međunarodnom destabilizacijom Srbije, unošenjem novog razdora u poslaničku većinu, potpomaže secesionističke pokrete u Crnoj Gori. Kome to odgovara? Da li to ide na ruku građana Srbije? Ne ide.
Čemu pozivanje na koalicioni sporazum: da čujemo šta stoji u toliko famoznom koalicionom sporazumu. Ako neko već krši koalicioni sporazum, vi ga kršite danas. Mesto predsednika Skupštine pripada Demokratskoj stranci Srbije i vi to dobro znate, ali opet radite suprotno; i to nije sveto. Šta jeste sem ličnog i stranačkog interesa?
Kako može da se nazove Vlada koja je od početka svog vladanja zabeležila pad proizvodnje, porast stope kriminaliteta, nesprovođenje sistemskih reformi. Da li je to uspešna Vlada? Da li je to reformska Vlada? Da li reforme mogu da se sprovode na ovim osnovama? Da li hoćemo da gradimo državu i menjamo sistem na zloupotrebi u Skupštini, na zloupotrebi u najsvetijem zakonodavnom domu? Ako se to dešava pred očima miliona ljudi, pred kamerama, šta se dešava kada neko razgovara u četiri oka sa nekim? Mnogi od vas dobro znaju kako se razgovara u četiri oka, pa će možda zbog toga i glasati. Ali, da li ste se za takvu državu borili, gde će se u četiri oka završavati stvari, gde neće postojati garancija ni za jedno pravo.
Da li ste se borili za državu u kojoj će se i dalje voditi politički procesi protiv političkih neistomišljenika, gde će se mahatim krivičnim prijavama? Da li ste se borili za državu u kojoj će određene službe raditi na pravljenju dosijea za diskreditaciju i kompromitaciju svakog od vas poslanika i koje će čuvati čekajući pravi trenutak. Da li ste se za takvu državu borili? Ovih dana po hodnicima razni dosijei kolaju. Petlja se po istorijama i porodičnim tragedijama mnogih od vas ovde, ali se čeka pravi trenutak. Da li ste se za takvu državu borili? Da li ste se borili za policijsku državu, državu gde apsolutnu kontrolu ima izvršna vlast? Da li ste se za to borili?
Da li ste se borili za državu punu afera, za državu neotkrivenih zločina, za državu najveće pljačke u Evropi ove godine? Da li ste se za takvu državu borili?
Dame i gospodo, svi znamo šta se dešava, da je ovo povod za jedan ozbiljniji obračun koji sledi nama u državi, za obračun dva koncepta. Jedan ke koncept sigurnih i temeljnih reformi, promena sistema i ustanovljavanje pravne države. To je koncept partnerskog odnosa sa međunarodnom zajednicom, poverenja i vraćanja poverenja u institucije; izgradnja institucija. Drugi koncept je onaj kome ništa nije sveto, ni sporazumi, ni zakoni, već mu je sveto samo ono što je njegov lični i stranački interes.
To su dva koncepta. Imate pravo izbora. Nemojte da govorite da nemate. Vrlo dobro znate i građani znaju. Odgovornost je na vama, dame i gospodo. Treba se pogledati u oči i treba pogledati građane u oči. Ne znam zašto mnogi od vas danas sklanjaju pogled od nas iz Demokratske stranke Srbije, ne znam zašto to radite.
Završiću citatom Borislava Pekića, osnivača Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije, koji je rekao: "Dame i gospodo, najvažnija stvar na svetu je miran san. Pitajte komuniste, oni 50 godina oka nisu sklopili". Plašim se, ako ovako nastavite ni vi nećete imati miran san.

Dame i gospodo poslanici, uvaženi predsedavajući, na video-snimku sa jučerašnjeg glasanja vidi se da je u drugom redu, na šestom mestu, gde su sedeli službenici koji nisu narodni poslanici, da je na tim mestima glasano - za. Mi ne ulazimo u to otkuda su se tu našle kartice gde sede službenici ministarstva, otkuda su se našle kartice na njihovim mestima, kako je glasano - za. Mi smo jutros upoznali sa tim novinare i upoznali smo sa tim naše kolege, predsednike poslaničkih klubova i potpredsednike Skupštine.
Znači, u drugom redu, na šestom mestu vidi se na snimku da sedi osoba koja nije narodni poslanik, koja nema pravo glasa u ovoj skupštini, i na tom mestu je glasano - za. To video-snimak RTS-a, koji radi direktan TV prenos, potvrđuje. Ja ne znam kako se na tom mestu gde ona sedi našla kartica, ne želim u to da ulazim, da li je tu sedeo neko ko nije mogao da glasa, pa je tu glasao, ali na video-snimku se vidi drugi red, šesto mesto. Video-snimak se nalazi kod mene, dostupan je svima koji žele da ga vide i, jednostavno, mi mislimo da, bez obzira ko je kako sedeo, ne može u klupi na glasačkom mestu gde sedi neko ko nije poslanik da bude glasanje.

Gospodine Jovanoviću, DSS je u jednoj koaliciji, a to je koalicija sa istinom i to je koalicija sa interesom, a naš interes su građani Srbije i dobro građana Srbije. Jedina koalicija u kojoj smo mi to je dobro građana Srbije, i to je istina. Mi hoćemo da se ovde utvrdi istina i ništa drugo. To je jedino čemu ćemo biti odani za vreme rada u ovoj skupštini, i naš jedini koalicioni partner mogu da budu građani Srbije. Uostalom, oni su nam dali mandat u ovoj skupštini.
Mi smo imali državu koja je od 1945. godine građena na lažima i zloupotrebama. Nećemo novu državu da gradimo na istim tim osnovama. Reforme koje nisu u interesu građana, koje nisu zasnovane na istini i odgovornosti, nisu reforme koje mogu da podignu Srbiju. Zato smo mi u koaliciji jedino sa građanima Srbije i jedino sa istinom u Srbiji.

 Poštovani predsedavajući, hteo bih samo da zamolim, pošto mi imamo vanrednu sednicu poslaničkog kluba, da date kratku pauzu kako bismo mogli da se iskonsultujemo oko novonastalih događaja.

Dame i gospodo poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine Pajtiću, ako vi politički život doživljavate kao trgovinu,  razumem da je to vaš pragmatizam i da ste skloni tome. Ako tako doživljavate politički život, to je u redu.
Mi u DSS politički život ne doživljamo kao trgovinu, već doživljamo kao ispunjavanje obaveza preuzetih na izborima. Mi nećemo trgovati preko interesa građana i preko leđa građana. Ako to tako doživljavate, to je vaše pravo, ali mi nikada to nećemo raditi, niti smo radili.
Tako ni u ovom slučaju nije bilo trgovine, bilo kakve, preko leđa građana, po pitanju jednog paketa zakona i ovog zakona. Ako mislite da je bilo kojoj vlasti u Srbiji dozvoljeno da preko leđa građana trguje i sklapa neke dilove, kako se to popularno kaže, onda se jako varate. DSS tome nije sklona, niti će ikada biti sklona, i zato, po pitanju svih zakona, naročito ovog zakona koji je važan sistemski i reformski zakon, nećemo trgovati na štetu građana, budite u to ubeđeni. Samo tako, ukoliko to imate na umu, možemo da razgovaramo i da postižemo dogovore.
Inače, trule kompromise, kojima su možda neki u ovoj sali skloni, DSS nikada neće zaključivati.

Po članu 117. Poslovnika o radu Narodne skupštine kaže se da će glasanje u kojem je zloupotrebljena identifikaciona kartica, biti poništeno i da će se odmah pristupiti identifikaciji i novom glasanju.
Prilikom glasanja o zakonu o radu u načelu, uvidom u elektronski spisak i poređenjem tog spiska i onoga koji stoji ispred ulaza u Skupštinu ustanovljeno je, da narodni poslanik Borislav Novaković nije prijavljen na glasanju, da nije prijavljen ispred sale, a da je posle glasao. Naknadnom proverom utvrdili smo da je poslanik Novaković izvan zemlje, tačnije u Grčkoj u Solunu, i time je došlo do grube povrede odredaba ovog poslovnika.
Pošto je odluka doneta jednim glasom, smatramo, i Poslovnik to nalaže, da treba da se pristupi ponovnom glasanju. Ukoliko neko ima primedbu na boravak i prisustvo poslanika Novakovića, može da istakne. Možemo, ukoliko hoćete, da ostavimo sat i po vremena (pošto je on iz Novog Sada) koliko treba da on dođe, ako je napustio sada salu u Skupštini, ali prema našim saznanjima on je izvan zemlje i vraća se tek u četvrtak.

Pre nego što iznesem ono što imam da kažem u replici, hteo bih da istaknem prigovor na način vođenja sednice od strane prethodnog predsedavajućeg, gospođe Mićić, koja se stavila na jednu stranu u prethodnoj replici, pošto je dala repliku gospodinu Jovanoviću, iako, po Poslovniku, nije imao pravo na to, te je ona prekršila Poslovnik. Neću tražiti da se glasa o povredi Poslovnika, ali mislim da je to krajnje nekorektno od strane predsedavajućeg, da se odmah nakon toga daje pauza, iako su izrečene teške optužbe na račun Demokratske stranke Srbije. Mislim da je to manir koji ne treba da priliči jednom novom demokratskom parlamentu i želeo bih da se to više ne ponavlja, naročito ne od onih koji sebe nazivaju demokratama.
Što se tiče primedbe koju je izneo gospodin Jovanović u svojoj neopravdano dobijenoj replici, pre svega on je izneo ili prosuo gomilu neistina.
Prva je sledeća: u glasanju na odborima Demokratska stranka Srbije nije glasala za Predlog zakona. Na Odboru za rad, socijalna i boračka pitanja neki poslanici poslaničkih grupa DOS-a su glasali da amandman na član 105. bude prihvaćen i taj odbor je prihvatio amandman na član 105, tako da po Odboru za socijalna i boračka pitanja, matičnom za ovaj zakon, taj član treba da se briše. To je istina što se tiče člana 105. Ako to gospodinu Jovanoviću ili nekom drugom nije jasno neka pogleda zapisnik sa Odbora.
Druga stvar: niti Svetska banka, niti bilo koja druga međunarodna institucija nije tražila da taj član bude deo ovog zakona, to smo vrlo dobro proverili, a naročito ako se ima u vidu da je stav Međunarodne organizacije rada koji je ovde iznet, takav kakav je, ali ne ide u pravcu podrške ovom članu Predloga zakona. Ovaj član Predloga zakona ima podršku onih koji žele da mnoge naše sugrađane ostave na ulici tako što će ih određenim stvarima ucenjivati.
Treća stvar: treba konačno prekinuti mit o reformama, koji neko uporno pokušava da širi Srbijom. Korenite reforme su ovde zapažene jedino u oblasti zloupotrebe državnog aparata i uzurpacije nadležnosti Narodne skupštine. Tu su napravljene jedine korenite reforme, reforme u vladanju uredbama. Ova vlada je za nepunih godinu dana donela više uredbi nego vlada Mirka Marjanovića i prethodna vlada Nove demokratije i SPS-a, više nego što su oni doneli za pun mandat. To su korenite reforme u vladanju državnim aparatom.
Konačno, mislim da je krajnje vreme da se mitingaška retorika, koja treba da nadomesti nedostatak argumenata, u ovom parlamentu zameni argumentovanom raspravom, jer mitingaškom retorikom nećemo da doprinesemo smirivanju stanja, nećemo da doprinesemo argumentima, nećemo doprineti jednom demokratskom ambijentu, kakav svi želimo da stvaramo i jednom, da upotrebim tu reč, reformisanom parlamentu Srbije.

Poštovana predsedavajuća, uvažene dame i kolege poslanici, složio bih se sa kolegom Kovačevićem da je ovo jedan od malo reformskih zakona koje smo dobili od Vlade. Voleo bih, pa verovatno su i građani Srbije očekivali, da ih bude više. Baš zato što je reformski zakon; jer mi iz DSS-a nismo stranka koja može da se ubroji u stranke levice, već naprotiv, stranka desnog centra, koja se zalaže za tržišnu privredu, privatnu svojinu, jedan drugačiji koncept od onog koji smo imali do sada; znači, nismo stranka koja će na način na koji to rade sindikati voditi računa o tom interesu.
Smatramo, samim tim što je ovo reformski zakon, zakon koji treba da uredi na posve novi način jednu određenu oblast, da moraju prilikom izrade ovog zakona da se uzmu u obzir stavovi svih koji će učestvovati u njegovom sprovođenju. Zato je ovo, da kažem, jedna druga strana zakona koji nam dolaze od Vlade, a to je da ti zakoni svoju pravu javnu raspravu dožive tek onda kada uđu u skupštinsku proceduru. To je nešto što, mislim, nije dobro u radu, jer onda moramo kroz neka nategnuta poslovnička tumačenja i varijante da ovaj zakon popravljamo.
Mislim da nije moralo doći do toga da razgovori sa sindikatima počnu tek kada zakon uđe u proceduru, da su ti razgovori u Skupštini Srbije, koji su pravljeni na način na koji su napravljeni, morali da budu vođeni mnogo ranije i da bismo onda imali mnogo više vremena da uskladimo te nejasnoće koje bi postojale nakon tih razgovora. Po meni, to je jedna od osnovnih primedbi koja može da bude usmerena na predloge sistemskih zakona koji dolaze od strane Vlade.
Znači, kao stranka koja se zaleže za tržišnu privredu, privatni kapital, za daleko liberalnije stanje nego što ga imamo sada, za jedno liberalno tržište radne snage, svesni smo činjenice da mora da bude socijalnog dijaloga i socijalnog konsezusa, a naročito kod donošenja ovog zakona. Ovo je zakon koji pogađa verovatno najveći deo građana Srbije, koji pogađa one koji su i koji će biti radno sposobni. On treba da uredi ovu važnu oblast, nadam se, za narednih desetinu godina. Ovo je zakon koji se ne donosi svaki dan, naročito pošto imamo strateška opredeljenja što oslikavaju i sam karakter vlasti koja ga donosi.
Prilikom donošenja ovako važnih zakona moraju se uraditi opsežne analize, posebno uporedno - pravne, naročito zemalja u tranziciji i Evropske unije, grupacije zemalja čiji mi težimo da budemo član, pre svega sadržinski, neformalno, po karakteru vlasti i po prilikama koje vladaju u zemlji. Naravno, ta rešenja ne treba prihvatati zdravo za gotovo, već ih treba uskladiti sa rešenjima i potrebama države Srbije i SRJ. Ta rešenja moraju da budu odraz prilika i društva kome težimo.
Mi smo zemlja u tranziciji. Moramo da budemo pomalo i vizionari kada uređujemo jednu oblast. Znamo da će donošenje ovakvih zakona uvek izazvati razne konfrotacije i sukobe, da nikad neće postojati apsolutna saglasnost. Ali, oko jednog predloga zakona, naročito ovakvog, mora da postoji konsenzus iza koga će stati najveći broj stranaka, a i najveći broj radno sposobnog stanovništva u Srbiji. Ovo mora da bude zakon saradnje, a ne konflikta, jer ukoliko usvojimo jedan zakon koji će nam nakon usvajanja proizvoditi konflikte, od reformi nema ništa.
Suštinska stvar je da mi u narednih godinu dana moramo da se bavimo promenama i reformama, a ne rešavanjem štrajkova i neradničkih protesta. Zato smatram da ovaj zakon mora da bude, pre svega, zakon koji će biti plod socijalnog konsenzusa, socijalnog dogovora, da se ne bismo godinu dana bavili štrajkovima i samim tim odlagali sprovođenje reformi u Srbiji.
Da li su važnije reforme ili je važnije insistiranje na nekim rešenjima koje može i ne mora da bude? Mislim da su ipak važnije reforme. Ova vlada i ova skupština moraju da učine sve da reforme ubrzaju. Zato treba učiniti sve da se konflikti, koji mogu da nastanu u sprovođenju i usvajanju ovog zakona, izbegnu već sada, a ne da te konflikte rešavamo u nekim separatnim dogovorima, da li će to biti Vlade i sindikata, što možda neće biti u skladu sa zakonom.
To je nešto što ova skupština, prilikom donošenja odluke i prilikom rasprave o ovom zakonu, mora da ima u vidu. Stav DSS-a je da smo mi bili više nego spremni za saradnju sa Vladom povodom ovog zakona. Održano je više sastanaka sa ministrom i njegovim saradnicima. Neki naši amandmani su usvojeni, neke amandmane smo mi povukli. Jednostavno, to govori o činjenici da mi želimo da ova Srbija dobije nov zakon o radu, želimo da taj zakon bude dobar i da ga prihvati najveći deo građana Srbije. Naša spremnost za saradnju oko amandmana i oko popravljanja teksta ovog zakona i dalje postoji, čime bi se stekli uslovi da DSS podrži ovaj predlog zakona.
Mi za sada nismo u stanju da podržimo ovakav tekst predloga zakona. Nećemo glasati za njega u načelu. Naravno, nakon rasprave u pojedinostima, videćemo. Ali, za sada nismo u stanju da podržimo tekst predloga zakona.
Ono što je važno, jednako kao donošenje zakona i formalno uređivanje jedne oblasti putem regulative, to je spremnost da se ti zakoni poštuju. Dobar zakon koji sprovodi loša Vlada biće loš zakon. To je suštinska stvar. Ako imamo one koji ne poštuju zakone, dobri zakoni jednostavno neće biti vidljivi.
Zato, na jednom primeru može da se pokaže kako se poštuje ili ne poštuje zakon. Mi smo ovih dana svedoci da se protivzakonito smenjuju direktori zdravstvenih centara i ustanova u Srbiji. Zamenik ministra protivzakonito, protivustavno smenjuje direktore koji nisu iz njegove političke opcije. To govori o tome da dobar zakon, ako ga sprovodi loša Vlada i ako se radi protivzakonito, neće biti zakon koji može da uredi ovu oblast.