U ovome što je gospodin Pavlović govorio nema ni "i" od istinitosti, ni "p" od protivustavnosti. Naprotiv, ovaj poslovnik je potpuno u skladu sa Ustavom i zakonom, i on apsolutno garantuje sva prava zagarantovana Ustavom i zakonom narodnim poslanicima i voleo bih da se ne vrši više obmanjivanje javnosti da neko nekome ovde uskraćuje neka prava i da se oni koji su to činili godinama i decenijama  ovde nalaze ugroženi.
Vi koji ste deklarativno propisivali sva prava našli ste da govorite, a posle ih uskraćivali na razne načine, našli ste da govorite i držite časove iz demokratije i prava. I Hitler je isto radio. Donosio je zakone i onda postupao po zakonima, tako ste radili i vi, te vi nemate pravo da o tome govorite. Mi ovde možemo da vodimo polemike, argumentovane rasprave i sasvim je drugačije kada neko iz Stranke srpskog jedinstva ili neke druge stranke iznosi primedbe na rad, pošto oni nisu bili na vlasti i nisu bili kreatori sudbine i zala koja su nas zadesila.
Tako, posebno hoću da naglasim ovde, mi ćemo kao predlagači prihvatiti određene amandmane i sa ostalim strankama DOS-a smo se dogovorili, pošto su i oni učestvovali u pravljenu ovog poslovnika, da se prihvate neki amandmani koji će poboljšati tekst ovog poslovnika, ovih izmena i dopuna Poslovnika. Nismo gledali na stranačku pripadnost podnosilaca amandmana.
U svakom slučaju, radiće se na poboljšanju ovog teksta. Jednostavno nama nije cilj da vršimo promene promena radi, već da napravimo poslovnik koji će služiti Skupštini i koji će sprečiti ono što se dešavalo u svim ovim godinama.
Pošto mi je neko rekao pre ovoga da pozovemo sve koji hoće da slušaju ovo što govore radikali u petak, neka slobodno dođu na miting u petak i neka uživaju u onome što će im priuštiti poslanici.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo cenjeni poslanici, pominje se ovde pitanje izbora gospodina Vučetića i njegovo stavljanje van snage jedne protivzakonite odluke. Naravno, za DSS to nije sporno. Naprotiv, mi smo i smatrali da ta odluka ne postoji, tako da ne proizvodi pravna dejstva. Ali, kako je rečeno, iz njegovih egzistencijalnih i iz drugih razloga potrebno je da se ta odluka donese i mi smo na to pristali. Takva odluka će biti doneta, ako se saglasimo na ovoj sednici. Jedan princip, koji je ustanovila Vlada Republike Srbije, kaže da ne postoji srednje rešenje - ili poštujete proceduru do tančina ili postižete brze rezultate. To je načelo koje je ustanovila Vlada Republike Srbije. Verovatno se vodila tim načelom, kada je prihvatila kandidature za javne tužioce i za sve ostale funkcije. Znači da ne treba poštovati procedure do tančina, ako želimo da postižemo brze rezultate i unapredimo reforme. Ukoliko se vodimo tim rešenjima, naravno da onda nema problema da se bilo šta u ovoj zemlji uradi i da svako rešenje možemo da pravdamo brzim rezultatima. To je bio slučaj do sada i toga smo se nagledali i naslušali. Jednostavno, ako taj princip ustanovimo, onda je to u redu.
Ali, ustanovljivati neke principe koji možda i nisu dobri u ovom slučaju, zato što jednostavno ne stoje, opet nije dobro. Smatram da ne postoje proceduralni razlozi koji se navode ovde, jer da postoje, onda bi trebalo da zamerimo Odboru za pravosuđe i upravu, koji je potpuno nelegalno nama stavio predlog da o njemu odlučujemo. Onda, dajte da pozovemo predsednika Odbora za pravosuđe i upravu i da pitamo zašto on Skupštini dostavlja nelegalne predloge. Verujem da gospodin Hiber, koji je eminentan i stručan pravnik, koji je profesor univerziteta i pravnik od znanja, sigurno to ne bi uradio.
Verujem, ako je taj predlog stigao ovde, da je on legalan. Mi iz DSS-a ćemo insistirati na tome da se o ovom predlogu ovde odlučuje. Ako treba, neka Odbor za pravosuđe i upravu razmotri sve primedbe koje ima na ostale predloge. Ali, dajte da odlučujemo. Mi ne želimo da neko posle optuži Skupštinu, što će se možda desiti, da mi osporavamo reforme tako što nećemo da se izabere predsednik Višeg privrednog suda.
Znamo da to može da uspori reforme u državi, tako da mi iz DSS-a samo hoćemo da skinemo odgovornost sa Skupštine, što se čulo od Vlade, jer postoje opstrukcije i sve ostalo, kao i da se usporavaju reforme. Predlozi zakona jako sporo prolaze. Dajte onda kada imamo priliku da utičemo na brzinu reformi i da izaberemo predsednika Višeg privrednog suda i da time damo svoj doprinos u bržem sprovođenju reformi u državi.

Ne, samo da se pozovem na isti član i na dostojanstvo Narodne skupštine, zato što se iznose stvari koje su suprotne onome što je i sam poslanik juče govorio, jer se upravo založio da gospođa Vasilić, a čuli smo da ona nije po njegovim rečima podnela prijavu da bude predsednik, bude sudija Višeg privrednog suda. Sada kaže, on se zalagao juče da ona bude samo izabrana za člana višeg privrednog suda. Sada kaže da ona nije za sudiju Višeg privrednog suda, pa kaže da ona nije podnela prijavu. Kako se može jednog dana time vređati dostojanstvo Skupštine i zalagati za nekoga da bude samo izabran za člana, za sudiju Višeg privrednog suda, a onda kažemo danas da ona nije podnela valjanu prijavu. Onda su to dve različite stvari u jednom danu. Mislim da se i na taj način vređa dostojanstvo ove skupštine, kada od ljudi koji su stručni čujemo dve različite stvari, u dva dana.

Voleo bih da možda do kraja, kako se ova sednica bude razvijala, čujemo prave razloge zašto Demokratska stranka osporava izbor Jelisavete Vasilić za ovo mesto i zašto ne želi da je vidi. Možda do kraja rasprave to i čujemo.
Kada se pozivamo na proceduru, na njoj treba insistirati uvek i na svakom mestu, a ne od prilike do prilike, od slučaja do slučaja, kao što se ovde dešava. U toku jednog dana saznati dve različite informacije, u to ne verujem i ne verujem u ovo objašnjenje koje sam čuo, da se nešto zna, a nešto ne zna, a naročito kada se jako dobro kontroliše Republička vlada i naročito Ministarstvo pravde, tako da te primedbe koje smo čuli i koje se iznose izvlače se iz rukava da bi se osporio izbor postojane, stručne, nadasve kvalifikovane žene za to mesto, gospođe Jelisavete Vasilić.
Mene zanima koji su pravi motivi i verujem da građane Srbije i sve privrednike u ovoj državi, naročito u procesima privatizacije, sanacije, likvidacije, stečaja, zanima da čuju zašto neko ne želi da vidi na mestu predsednika Višeg privrednog suda nekoga koga struka predlaže i za koga ni opozicija nema primedaba na stručnost i poštenje.
To su razlozi koje želim da čujem ovde, naročito što Odbor za pravosuđe i upravu nije rekao i nije osporio legalitet izbora gospođe Jelisavete Vasilić za mesto predsednika Višeg privrednog suda.
U gospodina Hibera nemam razloga da sumnjam, naročito posle obrazloženja koje nam je dao za izbor javnih tužilaca, tako da mi iz Demokratske stranke Srbije poštujemo proceduru, poštovaćemo je uvek, ali dajte da o proceduri razgovaramo uvek i valjano, a ne možda na način koji nije pravi i kada to nama odgovara, kako bi iza procedure sakrili suštinu razloga. A možda, kada bude rasprava krenula da se otvara, dođemo i do suštine i građane upoznamo zašto nekome nije stalo da pošten, savestan i odgovoran čovek obavlja tu funkciju.

 Dame i gospodo predsedavajući, dame i gospodo poslanici, za nama  je veliki posao. Puno toga smo uradili u proteklih par dana i na jedan način koji nije bio svojstven prethodnom režimu. Bez obzira što postojeći zakon nas nije obavezivao da konsultujemo stručnu javnost, mi smo to učinili. Bez obzira što se nekada ranije nisu vodile ovakve rasprave i što se nisu uvažavale primedbe stručne javnosti, poslanika i građana na izbor sudija, mi smo to učinili. Samim tim, ovo je pokazatelj da se u ovoj državi nešto drugačije radi.
Bez obzira na sve primedbe koje su dolazile od strane naše stranke, te se možda sa nekim rešenjima kasnilo i da možda nije trebalo birati sudije po ovom zakonu, smatramo da je ovo početak reformi pravosudnog sistema. Kada kažemo reformi, mislimo da reforme nisu samo promene zakona, već su reforme i pojedina rešenja pojedinih ljudi koji treba da sprovode te reforme.
Pred nama su imena kandidata na koje će sigurno mnogi imati primedbe, izmišljene, neizmišljene, istinite, neistinite, ali to je ono što je u ovom trenutku Odbor za pravosuđe predložio i to je ono o čemu ćemo se mi danas izjašnjavati.
Na svakome od nas je da odluči kako će glasati. DSS će podržati stavove Odbora za pravosuđe i DSS će podržati stav koji se odnosi na imenovanje za, u ovom trenutku, najviši sudski organ, a to je predsednik Višeg privrednog suda.
Gospođa Jelisaveta Vasilić, kandidat za predsednika Višeg privrednog suda, dobila je nepodeljenu podršku stručne javnosti. Dobila je nepodeljenu podršku do juče svih stranaka u DOS-u. Dobila je i podršku sa neke strane po pitanju stručnosti i poštenja od strane opozicije, ali ja razumem njihov stav da oni neće principijelno glasati za rešenje koje predlaže DOS, odnosno Odbor za pravosuđe i upravu. Mislim da je to više nego dovoljno da mi danas glasamo za nju. Mislim da je to više nego dovoljno da podržimo reforme kojima stremimo i koje treba da budu brže. Mislim da je to više nego dovoljno da jedan pošten i stručan čovek učini da proces provatizacije, likvidacije i stečaja, kojih će biti u Srbiji kada se krene sa jednim drugačijim načinom vođenja privrede, učini dobrim za građane Srbije.
Mislim da je to dovoljno, da učinimo nešto dobro za građane Srbije na ovoj sednici, pored svih ostalih rešenja za koje ćemo glasati. Mislim da je to naša obaveza prema građanima Srbije.
Imamo predlog Odbora za pravosuđe i upravu. Neću licitirati ko će kako glasati, premda smo čuli da će neki biti uzdržani, mislim da to nije dobro, da ostavimo jedan tako važan organ u državi bez predsednika. Mislim da to nije dobro za građane, ali dobro, odgovornost će biti na onima koji će tako glasati i oni će snositi odogovornost što reforme neće ići tempom kojim smo planirali, što se neke stvari neće odviti onako kako smo planirali.
Pozivam još jednom da svi krajnje odgovorno racionalno porazmislimo i glasamo o svim predlozima i da na taj način učinimo nešto dobro za građane Srbije, jer, uostalom, sistemske promene, koje počinjemo ovde i sada po pitanju sudstva, nastaviće se na nekoj od narednih sednica i završiće se onda kada budu doneti određeni zakoni koji će regulisati ovu oblast. Kada se budemo svi mi prizvali poštovanju Ustava i zakona, a to se ne može desiti preko noći, to se ne može desiti danas za sutra, za mesec dana, to je proces koji smo mi započeli i u kome nećemo posustati.
Još jednom, nemojmo ostaviti građane Srbije bez predsednika onog suda koji treba da odluči o sudbini mnogih radnika u Srbiji, da nam se ne dešavaju nove "Zastave" i nove druge fabrike. Dajte da u Srbiji vodimo odgovornu politiku, da odgovorni i stručni ljudi, koji imaju nepodeljenu podršku i stručne i cele stranačke javnosti, dođu na prava mesta.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo, poštovani poslanici, mi iz DSS naravno da nismo zadovoljni načinom na koji postojeći zakon reguliše predlaganje sudija, i to je zakon koji ste vi doneli, baš zato da bi postupak predlaganja bio tako maglovit i da bi se potpuno poništilo načelo podele vlasti.
Ovim predlogom i postojećim zakonom, jednostavno, vašim zakonom, Skupština i političari su ti koji odlučuju o sudijama, i to je ono što je loše. Mi iz DSS podneli smo predloge zakona, koji idu u pravcu da upravo struka bude ta koja će imati ključnu ulogu u predlaganju sudija, da Skupština može da odlučuje samo o predlogu koji dobije od kolega, od sudija, i od advokata, i od uglednih stručnjaka, koji će biti u tim organima, koji će predlagati sudije. Tako bi se suzila ova mogućnost upliva politike i jednostavno izvršila ograničavanje podele vlasti, koje je ključno za svaku državu, i zbog odgovornosti Vlade i ministarstva, možda, u toj meri se nije dovoljno brzo išlo na promenu ključnih zakona.
Mislim da je promena zakona o izboru sudija i sudovima ključna stvar i da od nje zavisi promena sistema. Ali, mi ovde ne govorimo o tome, o tome će biti rasprave i reči sigurno na nekoj od narednih sednica, ali treba reći da je postojeći zakon ovakav kakav je i da ste ga vi doneli i održavali upravo da biste mogli da kontrolišete sudije i sudove, i posledica jednog stanja, katastrofalnog, u kome je bilo i naše društvo Samim tim, sudstvo je posledica vaše neodgovorne vlasti i potpunog potčinjavanja sudije i sudstva politici, i mi smo svedoci toga svih ovih godina.
DSS će nastojati i ovim predlogom - koji je pred vama, koji naravno da nije savršen i naravno ima primedbi na sudije, i ovih dana sve ove izmene koje smo dobijali su upravo došle zato što su primedbe sa terena, išle u tom pravcu - da se izaberu najbolje sudije. I te sudije koji su izvučene iz procedure, o kojima nije dato pozitivno mišljenje, su upravo zato što su naše kolege sa terena i zato što je struka rekla da to nisu ljudi koji mogu da obavljaju te funkcije.
Sudstvo je jedan treći deo vlasti, po nama, a i po meni, jedan od najvažnijih, koji treba da kontroliše vlast i da štiti građane od te vlasti. I zato ono ne sme da bude produžena ruka vlasti, već produžena ruka građana.
Ovaj predlog naravno da nije idealan, nije savršen, jer savršen predlog ćemo dobiti kada dobijemo novi zakon o sudovima i o izboru sudija. Pred ovom skupštinom, kao i pred svima ostalima, je velika odgovornost, baš zato i treba odgovorno da se ponašamo. Birati sudije ni malo nije lako, naročito ukoliko se ova skupština pretvori u jednu raspravu, u kojoj će se povlačiti imena raznih ljudi, argumentovano ili neargumentovano, naročito ako je postojala mogućnost da se određene primedbe na te ljude stave, tamo gde je mesto, na odborima.
Postoje ljudi koji ne učestvuju u radu odbora, ali predlog za izbor sudija ste dobili mnogo dana ranije i mogli ste u pismenoj formi da dostavite odborima, da učestvujete na sednicama odbora, i u odnosu na to da li će te primedbe biti usvojene ili neće biti usvojene, da nastupate ovde u Skupštini.
Iznošenje raznih primedbi, koje su neargumentovane, ne priliči ovom domu, ne priliči ljudima koji sede u ovom domu, ili bar ne bi trebalo da im priliče, a u stvari, i lični moral govori o moralu i politici, i to se možda najbolje ogleda u ovoj skupštini.
Mi iz DSS se nećemo, naravno, time služiti, i ovom prilikom bih želeo da apelujem na sve one koji pribegavaju tim krajnje neodgovornim, i po nama, neprimerenim sredstvima za jedan parlament, da se, jednostavno, koncentrišu na ono što jesu konkretne primedbe, a ne da se iznose detalji iz ličnog života, krivične prijave koje su u fazi krivičnih prijava koje ne moraju ništa da znače. Bilo je situacija gde su podnošene krivične prijave samo da bi se neko omalovažio, da bi mu se osporilo nešto, a naravno, bez ikakvog osnova, i naravno, kasnije su te krivične prijave odbacivane. (Vojislav Šešelj, sa mesta: A šta je sa Gavrilovićem?)

Pa evo, i ove replike pokazuju koliko neko jedan odgovoran posao izbora sudija, promene sistema, doživljava odgovorno i ozbiljno i koliko neko svaki ozbiljan posao može da udari na šalu, na neozbiljnost, i jednostavno, da pričini i napravi cirkus od svega.
Ovo je ozbiljan posao i pozvao bih sve poslanike da o ovom poslu i izboru sudija ozbiljno razgovaraju i ozbiljno razmatraju i da o svakom sudiji, ukoliko imaju neke primedbe, ozbiljno diskutuju. Jer jednostavno, ova skupština nije mesto za cirkus, nije mesto za kafanske rasprave, ova skupština je mesto za kulturne i civilizovane rasprave i kulturne i civilizovane primedbe, jer samo tako možemo ugled, koji neki uporno pokušavaju da okrnje, i Skupštine, i samih sebe u ovoj vlasti, da povratimo. Dame i gospodo, maniri kojima se neki služe u ovoj skupštini su davno prošlo vreme i to vreme je sigurno ono koje mislim da nikada nećemo vratiti. U načinu izbora ovih sudija uveli smo promene, gde smo mi, bez obzira što procedura koja je predviđena zakonom nije obavezivala, konsultovali sudije, praksu, advokate, Društvo pravnika Srbije, i na taj način smo hteli da uključimo one koji treba da sarađuju sa tim kolegama, i da sarađuju.
Ukoliko bude potrebe da se dalje javljamo i, eventualno, iznesemo primedbe na nečije rasprave, na nečije osporavanje, mi ćemo to učiniti, ali smatramo da se na način ličnog blaćenja ne treba javljati i ne treba raspravljati u ovoj skupštini.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, Odbor za pravosuđe i upravu obavio je težak posao, radili su čitavog leta i postupak kandidovanja nije tako jednostavan i lak kao što vi zamišljate, da se sedne u nekom politbirou i odrede imena i na taj način da se to reši. To je mnogo teže i komplikovanije bilo i sve primedbe, naročito mišljenja stručne javnosti, su uvek uzimana u obzir. Naročito kod izbora najznačajnijih sudija i najznačajnijih mesta u našem pravosuđu. Za nas u DSS-u mišljenja stručne javnosti znače i mi to poštujemo, i to u većini slučajeva, i to od slučaja do slučaja, a ne od prilike do prilike.
Zašto govorim da je važno poštovati mišljenja stručne javnosti i zašto je važno poštovati dogovore i odluke koje su već donete? Imamo slučaj, sada već ne znam koliko jasno i sa namerom osporenog predloga za predsednika Višeg privrednog suda gospođu Jelisavetu Vasilić. To je predlog koji je ustanovljen na Odboru za pravosuđe i upravu, predlog koji je dobio punu podršku stručne javnosti i koji kao takav egzistira već od februara meseca. To je žena za koju cela stručna javnost smatra da bi mogla kvalitetno i odgovorno da obavlja svoju funkciju, na čijoj stručnosti i poštenju niko nema ni jednu jedinu zamerku. Ono što mene čudi, otkud primedbe da dolaze sada, da ona možda sada iz proceduralnih razloga ne može da bude izabrana za predsednika Višeg privrednog suda Srbije, a naročito ako se uzme da će u jednoj prilično nategnutoj poslovničkoj varijanti da se izvrši i ispravi jedna nepravda koja je učinjena jednom visokom sudiji u našoj dražavi, gospodinu Vučetiću. Zašto se sada sakrivati i pravdati se kvaziproceduralnim varijantama u ovom slučaju.
Zašto se koči ono što je direktno vezano za reforme u državi, a verujem da smo svi ne samo na rečima, već i na delima odani i privrženi reformama, da smo odani i privrženi reformi sudstva, a naročito u ovom kadrovskom delu, da smo odani i privrženi dovođenju kadrova na čije poštenje i stručnost niko ne može da stavi ni jednu primedbu. Zašto se sada stavlja primedba, u trenutku kada Srbija treba da krene putem reformi, i kada je jedno mesto, kakvo je ta gospođa trebalo da zauzme, ključno ili jedno od važnijih za sprovođenje reformi u Srbiji. Da li nam je svima iskreno stalo da reforme u Srbiji uspeju?
Nama iz DSS-a jeste i mi ćemo podržati izbor Jelisavete Vasilić za mesto predsednika Višeg privrednog suda. Ono što je važno još napomenuti, podrška koja se uživa u ovom slučaju je podrška koja je potrebna za sprovođenje reformi, a naročito u oblasti ekonomije, jer znamo kakvih je zloupotreba bilo u oblasti privrednih sudova. Pominjani su ovde neki privredni sudovi u Srbiji, a povodom stečaja ili likvidacije. Mi ulazimo u postupak privatizacije, da li vredi čekati dva ili tri meseca, a naročito kada kreće postupak privatizacije na neke nove sednice, na nove dogovore. Zašto čekati dalje? Ukoliko postoji podrška javnosti i ukoliko čak i stranke opozicije nemaju primedbe na ovo kadrovsko rešenje.
Kome je zaista stalo do reformi u Srbiji, videćemo i prilikom ovog glasanja. Ne vrše se reforme u državi samo tako što će se izglasavati pojedini zakoni. Reforme se vide i kroz glasanje za pojedina kadrovska rešenja. Treba glasati za ljude koji te reforme mogu da izvedu. Nama ne trebaju poslušni i politički podobni kadrovi, nama trebaju stručni, samostalni ljudi, koji će doprineti ustanovljavanju nezavisnosti sudstva u Srbiji.
Mi iz DSS-a želimo da dođe do imenovanja i do izbora predsednika Višeg privrednog suda na ovoj sednici, kako bi taj sud i kako bi primer sudstva u Srbiji mogao da funkcioniše. Spremni smo za sve dalje razgovore i dogovore oko pojedinih imenovanja, ali jednostavno do tog imenovanja na ovoj sednici mora da dođe. Sve suprotno vodilo bi, bar u ovoj oblasti, usporavanju reformi, a to nam, verujem, nikome nije cilj, a verujem da građani znaju da to nikome nije cilj, a ponajmanje građanima, jer je to u suprotnosti sa obavezama koje su preuzeli u dogovoru sa građanima. Sa svoje strane apelujem na one koji su u mogućnosti da utiču na brzinu reformi da to i urade u ovoj skupštini i izglasaju predloženo rešenje.

Gospođo predsedavajuća, gospodo poslanici, gospodin Vučić je dao predlog i jeste da nije formulisan u skladu sa Poslovnikom, ali možda ne bi bilo loše porazmisliti. Mislim da bi to bio interes ove skupštine da se utvrdi odbor koji će odrediti, proveriti i skinuti ljagu sa celog naroda, da se utvrdi individualna odgovornost, ako postoji, za sve zločine koji su rađeni. Trebalo bi da se utvrdi tačan broj zločina, ako ih ima i da na se taj način ova skupština jednostavno  odredi prema zločinima u Srebrenici. Nije sporno da to treba da se uradi. Bilo bi to u interesu ove skupštine. Treba da se kaže da ako je bilo zločina, bilo ih je. Oni su takvi, takvi i takvi. Bilo je toliko i toliko žrtava.
Anketni odbor bi to trebalo da uradi, ukoliko ima mogućnosti da se to uradi, pošto se to desilo u jednoj drugoj, međunarodno priznatoj zemlji i pitanje je kolike su ingerencije Republike Srbije da se meša u sprovođenje istrage i svega onoga što se u drugoj zemlji dešava. Ali, hteli bismo da se izbegnu paušalne optužbe na račun svih građana Srbije o tome da su učestvovali u zločinima koji su se desili u Srebrenici.
Jedno civilizacijsko dostignuće krivičnog prava je to da je krivična odgovornost individualizovana i da je ona individualna, da se vezuje za pojedinca, a ne za jedan kolektivitet, kao što su svi građani Srbije, kao što je srpski narod. Zato bih voleo da se jednom, kada se govori o svim žrtvama koje postoje, o svim grobnicama koje se otkopavaju, o svim leševima koji se pronalaze, da se individualizuje krivična odgovornost. Jer, ceo srpski narod nije učestvovao u tome i zato je dobro da se konačno jednom utvrdi koliko je bilo žrtava.
Kažu da je nesporna činjenica da su žrtve u Srebrenici postojale i mi to možemo da prihvatimo. Ali treba utvrditi koliko je tih žrtava bilo i da se tačno zna ko je odgovoran za sve te žrtve, da ne bi ceo narod bio odgovoran za to. To je ono što nam u ovom trenutku ne treba i mi u DSS-u mislimo da je to pogrešan način da se postigne, kako neki kažu, katarza jednog naroda i da to nije dobro, već da sa konkretnim činjenicama i sa dobrim predlozima treba izaći.
Verujem da niko u srpskom narodu i niko od građana Srbije neće stati iza onih koji su činili zločine bilo kom narodu sa kojim smo bili u sukobu sve ove godine. Ali hoćemo da se to sve tačno utvrdi i zato je ideja da se osnuje jedan anketni odbor koji bi išao u pravcu utvrđivanja odgovornosti svih koji su učestvovali u ratnim dejstvima na nivou i Republike Srpske i Jugoslavije. To bi bilo dobro.

Gospodo poslanici, naši politički saveznici su, zna se koji, a isto tako se zna koji nikada to neće biti. Mi se možemo razlikovati u nekim stvarima i nekim stavovima, ali se nikada nećemo razlikovati u stavu da ste vi prošlost i da ste vi šteta koju je Srbija preživela u poslednjih 15 godina, i 50 godina.
U ovom trenutku, mi smo podržali predlog da se formira anketni odbor, kojim bi se utvrdilo to što treba da se utvrdi. Naši motivi su bili drugačiji od motiva onih koji su ovo predložili. Mi smo zahtevali da se to utvrdi, ta činjenica, kako bi se skinula kolektivna odgovornost sa srpskog naroda. Naši motivi nisu možda bili kao motivi nekih drugih, koji su to predložili, da se od toga pravi politička farsa i da se ovde na ljudskim životima pravi politička karijera.
I, to je osnovna razlika između vas i nas. Mi smo vođenje državne politike doživljavali kao odgovornost za ono kako je država živela i radila proteklih 10 godina i kakva je bila sudbina građana SRJ i građana svih ostalih susednih država prošlih godina. I to je vaša odgovornost, i to što se dešavalo je vaša sramota. I vi ste poslednji koji treba da govorite o tome, kad se govori o tim žrtvama.
Mi hoćemo da se utvrdi činjenica - koliko je ljudi stradalo na prostorima bivše Jugoslavije, da bi se utvrdila pojedinačna odgovornost svakoga ko je učestvovao u tim stvarima i ko je vodio politiku, kako bi se skinula odgovornost sa građana Srbije i Srba koji su živeli na ovim prostorima i kako oni ne bi snosili posledice jedne neodgovorne vlasti i politike neodgovorne vlasti.
Zato smo to podržali, ne da bismo podržali vas, nego da bismo skinuli ljagu sa imena Srbije i građana Srbije. (Aplauz.)

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poslanici DSS-a će podržati Predlog zakona i smatramo da je ovo jedna u nizu mera koja ne rešava pitanje divlje gradnje i nelegalne gradnje u Srbiji, već jednostavno jedno parcijalno rešenje koje treba da bude prvo u nizu rešenja koja će slediti, kako bi se rešio ovaj veliki problem u građevinarstvu Srbije. Ovo je jedno trenutno rešenje, koje treba da zaustavi, ukoliko je to uopšte moguće, bez obzira na sve ono što nas čeka, u vezi divlje gradnje u Srbiji. Ovo je u stvari posledica jednog stanja koje godinama traje, postupak je potpuno neefikasan i spor, procedura je više nego komplikovana i jednostavno ubija bilo kakvu volju onima koji hoće da investiraju, da ispoštuju, samim tim se postupak izgradnje odlaže i oni sve to gledaju da završe na druge načine. Na taj način smo dobili to da imamo puno nelegalizovanih i divljih objekata, a bilo da je u pitanju stambena izgradnja,  bilo da se radi o objektima male privrede i privrede.
Krivica za jedno ovako stanje je upravo na strani zakonodavca, koji su godinama tolerisali ovakvo stanje, koji nisu činili ništa da se ono promeni. U mnogim opštinama u Srbiji su istekli GUPOVI (generalni urabanistički planovi), ne postoje regulacioni planovi, ne postoji sve ono što je potrebno da bi se ispoštovala procedura za izdavanje građevinskih dozvola. Mala ovlašćenja inspekcijskih službi, postupak rušenja koji je izuzetno skup, nedovoljno izdvajanje sredstava za rušenje divlje izgrađenih objekata, sve su uslovi zbog kojih imamo divlju gradnju. Odgovornost onih koji su ove zakone sprovodili ili ih tačnije nisu sprovodili prethodnih godina dovelo je do toga da mi imamo čitava naselja izgrađena na mestima gde to ne može, imamo fabrike izgrađene na gasovodima i ostalim infrastrukturama.
To nas dovodi sada u situaciju da li rušiti nešto. Onda se otvara novi problem, ako rušimo, šta ćemo sa postojećim, da li ćemo nekoga da zavijemo u crno, da li ćemo mu uništiti ono što jeste njegov izvor prihoda. Tako da nasleđeno stanje koje mi imamo je veoma loše. Rešavaćemo probleme sa kojima prethodna vlast nije smela ili nije htela da se uhvati u koštac i koja je jednostavno vladala iz godine u godinu, tolerisala divlju gradnju i na taj način činila samo sebi neke političke poene. U stvari je napravila jednu veliku štetu građanima Srbije i svim opštinama, lokalnim samoupravama koje se sada nalaze pred velikim problemom.
Posebno komplikovan postupak dobijanja saglasnosti, gospodin ministar Šumarac je to i pominjao, treba maksimalno podjenostaviti. Treba promeniti zakone i prateće akte, a koji uređuju ovu oblast. Treba učiniti postupak brzim i efikasnim, gde će se sve rešavati na jednom mestu, povećati ingerencije lokalne samouprave maksimalno, u oblasti inspekcijskog nadzora i dati ingerencije lokalnim samoupravama za kontrolu inspekcijskog nadzora. Na taj način bi, možda, mogli nešto da uradimo.
Dekomokratska stranka Srbije prihvatiće , kao što sam rekao, ovaj zakon, ali samo kao jedno rešenje kako bi se zaustavila divlja gradnja.
Ono što je za nas mnogo bitnije, to je da se cela ova oblast drugačije uredi. Voleo bih da i ministar i Vlada odrede rok u kome će doći do jednog kompletnog, celokupnog rešenja ove oblasti, gde će nam predložiti kako oni vide da treba urediti ovu oblast, kako treba da izgleda procedura i, možda, ukinuti jednu fazu i jedan korak u izdavanju građevinske dozvole. Da li će to biti urbanistički uslovi koji su, možda, jedna nepotrebna faza u postupku izdavanja građevinske dozvole i na taj način rešiti ovo pitanje?
Ono što bi bilo jako loše, to je da se na ovaj način zaustavi svaka gradnja u Srbiji, da se zaustavi investiciona izgradnja i to je ono što nikako ne bi smelo da se dozvoli.
Treba naći neko privremeno rešenje koje će omogućiti nastavak izgradnje u Srbiji, s jedne strane. S druge strane, treba krenuti u zavođenje reda. Možda treba i nekom administrativnom odlukom naložiti da sve opštine moraju da izgrade nove gupove, da mora da se krene u izradu regulacionih planova, kako bi cela Srbija, u narednih par godina, jer se radi o velikom poslu, mogla da izgleda kao jedna uređena država koja ima ažurnu dokumentaciju.
Posebno veliki problem predstavljaju i zemljišne knjige, tamo gde postoje, koje nisu obnavljane. Mislim da treba krenuti u obnovu zemljišnih knjiga, jer su čitava naselja izgrađena, a u zemljišnim knjigama se vode kao livade u selu ili pašnjaci u selu. Smatramo da je to nedopustivo. Ne postoji precizna evidencija u mnogim mestima oko infrastrukture, bilo da su u pitanju gasovodi, gde nas očekuje jedna podrobnija izgradnja gasovodne mreže, bilo da su drugi objekti infrastrukture. Ovo gledamo kao početak zaustavljanja divlje gradnje i voleo bih da Vlada, a tu je i ministar, da rok u kome ona može da izradi jednu kopletnu proceduru, da se da predlog novog nacrta kako će se izdavati građevinske dozvole. Da se na taj način pripremi uređenje ove oblasti. Toliko za prvo javljanje.

Pogrešno smo protumačeni, a gospodin Prodanović, koji je isto pomenut, neće govoriti, tako da ću u ime obojice kazati repliku.
Ovde smo puno govorili o krivici. Krivci su upravo oni koji su tolerisali jedno takvo stanje sve ove godine. Zakone, po proceduri i po svemu ostalom ne može da donese opštinska skupština, nego samo Republička skupština. To je jedna stvar. Drugo, zašto ste stali sa obnovom zemljišnih knjiga? U kojoj se fazi to nalazi, i sve ono ostalo za šta je vezano jedno usklađivanje procedure i rad opštinskih službi i stambeno-komunalnih odeljenja u ovoj oblasti?
Naravno, da i tu ima puno propusta u radu tih službi i da su zbog ove komplikovane procedure, jednog postupka koji je suviše dugačak, koji se kreće od izdavanja dozvola, traženja saglasnosti i svega ostalog, da su te službe upravo i bile leglo jedne korupcije, te je onaj ko je imao više para pre mogao da dođe do dozvole, ko je više platio, a onaj običan građanin, koji je hteo sve legalno da obavi, on po više godina čeka na tu dozvolu, i na kraju je ne dobije.
Neću da amnestiram opštinske uprave od odgovornosti, jer i kod njih postoji odgovornost. Ali, upravo je odgovornost najviše na ovoj skupštini, što se nije uhvatila u koštac sa problemima divlje gradnje ranijih godina. Ovo je po meni, i očekujem da se Vlada obaveže pred ovom skupštinom, početak rešavanja problema divlje gradnje, s jedne strane, a s druge strane, uređenje oblasti izgradnje objekata na jedan adekvatan i moderan način, kako bi se ta procedura i ta oblast maksimalno pojednostavila i uredila.
Gospodo, odgovornost je na vama. Gde su bili ti predlozi ovih godina? Nemojte da optužujete opštinsku upravu zato što nije donosila zakone. Mi zakone ne možemo da donosimo i ne možemo da uređujemo proceduru. Ima odgovornosti, ali prevashodna odgovornost je na ovoj skupštini, koja treba da bude pokretač svih akcija u uređenju države. Ovo je jedna važna oblast. Ako želimo da se razvijamo i ako želimo da podstičemo privredni razvoj, moramo da uredimo ovu oblast i pojednostavimo proceduru, kako bi se otvorili za investicije privatnika koji ne žele da im izdavanje građevinske dozvole, koje će trajati godinu dana, bude prepreka za investiranje i pravljenje profita i da zbog toga beže ili u druge opštine ili u druge države. Gospodo, odgovornost je i na vama i na opštinskim upravama. Na nama je da to rešimo. Bez obzira ko je ili gde je i šta radio, da vidimo kako ćemo dalje da radimo. To je ono što je važno. Želeo bih da to bude plod ove današnje rasprave i svih ostalih rasprava u ovoj oblasti.
(Sava Popadić, sa mesta: Replika.)

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo poslanici, od 45 poslanika DSS, poslaničkog kluba DSS, prisutno je 40 poslanika u sali u ovom trenutku, ostali su opravdano odsutni.
Apelovao bih na sve, a najviše na poslanike DOS-a, da se malo koncentrišu na rad u ovoj skupštini, bez obzira što svi imamo obaveze, da malo ozbiljnije pokušamo i mi da radimo, i to je primedba koju mogu da uputim ponekad i mojim poslanicima, jer smatram da odgovornost koju mi nosimo ovde treba da bude pokazana i u ovom parlamentu, da donesemo ovaj zakon i da posle toga, ako treba, odemo na zasluženu pauzu.
A poslanicima opozicije da, bez obzira na to što su oni opozicija i što pokušavaju na svaki način da onemoguće rad ove skupštine, i sve ostalo, da budu konstruktivna opozicija i u svojim diskusijama, svojim primedbama, svojim amandmanima, jednostavno ne vrše opstrukciju rada Skupštine na ovaj način, jer to nikome dobro ne čini.
Apelovao bih na sve poslanike ovde da završimo ovo zasedanje, da ne gubimo vreme, jer smo mi, kad bi sabrali, dane i dane izgubili tako što smo imali igru sa kvorumom - izađemo napolje, vratimo se u salu. Da li je to dobro ili nije, građani najbolje znaju i oni najbolje vide, i nažalost, oni najviše ispaštaju.
I zato, dajte da privedemo ovu sednicu kraju. Apelujem na one na koje možemo da imamo uticaja, to su poslanici DOS-a, a poslanici opozicionih stranaka treba da budu korektni prema onima koji su ih birali, a to su građani Srbije, i da u njihovom interesu rade, a ne u usko stranačkim interesima (aplauz).

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo poslanici, DSS  neće naravno prihvatiti ovaj amandman iz više razloga. Prvi razlog je taj što mi težimo da idemo u Evropu, da budemo moderna evropska država i znamo da sve evropske države kao neradne dane slave i ove praznike, tako da ne mislim da je to valjan argument. U tim zemljama isto postoje i građani druge vere i oni isto tako ne rade tim praznicima. Ne mislim da je to valjan argument koji treba da se povlači za ovom govornicom. Mislim da na ovaj način treba slaviti te praznike, u Srbiji živi većina građana pravoslavne veroispovesti. Na ovaj način upravo pokazujemo da su kultura i vera jako isprepletane, da je vera postala sastavni deo bića građana koji žive na ovoj teritoriji. Mislim da ovo mora da ostane u ovom zakonu.
Druga stvar, verske zajednice, ne pravoslavne, nego ostale verske zajednice, nisu imale ništa protiv ovakvog slavljenja i ovakvog praznika. Mislimo da ako oni nemaju ništa protiv, ni u ovoj skupštini ne bi trebalo da ima iko bilo šta protiv i ne mislim da se nekome uskraćuje pravo na rad ili neka druga prava zagarantovana Ustavom, tako što će se slaviti ovaj praznik, već nasuprot, oni žive u državi u kojoj je većinski živalj pravoslavni. Mislim da jedan odnos tolerancije koji mi imamo prema njima i oni imaju prema nama, ne treba da se narušava nekim nasilnim uvođenjem nekih novih pravila, ukidanjem nekih praznika. Mislim da bi to bilo jako loše.
Treći razlog je taj što sam pomenuo da su ovi praznici, verski praznici, sastavni deo bića našeg naroda, bića naših građana. Ne bih voleo da se mi na ovaj način odnosimo prema njima, da govorimo o njima kao da se ovde nekome nešto uskraćuje. Mislim da ovim praznicima svi dobijaju, da je jako teško organizovati proces rada, ako 70 ili više posto građana u nekim sredinama slavi ove praznike; za 5% zaposlenih ili 5% građana organizovati proces rada je nemoguće. Ovo je rešenje koje je poznato i u svim zakonodavstvima modernih država, gde su upravo neki praznici neradni dani. Mislim da ne treba podržati ovaj amandman, već da apsolutno treba ostati pri članu kako je to predviđeno u Predlogu zakona.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo poslanici, govorim prvi put u ovoj skupštini ispred poslaničke grupe DOS-DSS i verujete nam, zvanično ste obavešteni, zvanično smo predali i nadam se da ćete se upoznati sa tim, ali to nije stvar o kojoj ću govoriti.
(Vojislav Šešelj, sa mesta: Kada smo obavešteni, po Poslovniku obavestite nas zvanično o novoj poslaničkoj grupi.)