Gospođo Čomić, gospođo Dragutinović, dame i gospodo narodni poslanici član 2. definiše način na koji će se deficit puniti i članom 2. predloženog budžeta rečeno je da će se deficit finansirati kreditima, emitovanim državnim hartijama od vrednosti, a ako budu prihodi od privatizacije onda će se korigovati jedna od ove dve stavke.

Predložio sam da Skupština Srbije tim pre što je ministarka i što je rečeno da se objavljuju jednom mesečno svi potrebni podaci da Narodna skupština bude informisana kao Narodna skupština o visini deficita. Dobio sam odgovor da se amandman ne prihvata zato što Ministarstvo finansija štampa bilten finansija, a objavljuje podatke i na sajtu Ministarstva finansija, a isto tako postoji odeljak gde mogu da se pronađu svi potrebni podaci.

Jedna stvar obavestiti Skupštinu zvanično, jer vas ne obavezuju zakoni. Kažete – ne mora zakon da se poštuje i to nije toliko bitno, a ne obavezuje nas nešto što je objavljeno na sajtu Ministarstva finansija. Jedna stvar je obavestiti Narodnu skupštinu, druga stvar je raditi nešto drugo. Treća stvar je što u ovom trenutku dok raspravljamo o budžetu uopšte ne znamo kolike su preuzete obaveze koje Vlada i državni organi imaju. Ispostavilo se da fond PIO ima dug od 500 miliona evra, bar tako objavljuju sredstva javnog informisanja i piše na nekim internet sajtovima.

Valjda je i to nekakva informacija. Da li je to deficit? Mislim da jeste.

Druga stvar, upozoravali smo da način na koji se finansira deficit nije dobar. Emitovanje državne hartije od vrednosti po izuzetno visokim kamatnim stopama. Pre neki dan je to bilo 14,9%. Pošli smo od toga da u 2011. godini ukupno 45 milijardi dinara ili 450 miliona evra su kamate na kredite. Drastično su u odnosu na prošlu godinu porasle kamate na domaće zapise. To je prošle godine bilo 11 milijardi, a ove godine 24 milijarde dinara. To je malo manje nego što su ukupna transferna sredstva u svim opštinama i svim gradovima u Srbiji.

Budžet bi trebao da nam da sve potrebne podatke i trebali bi smo da imamo prilično jasnu sliku kada glasamo o tome. Gospođo Dragutinović, ne znam da li vam je poznat sledeći citat – planiramo da iskoristimo najveći deo očekivanog prihoda od privatizacije "Telekoma" za finansiranje, kako bismo smanjili izdvajanja na ime kamata.

36/1 AD/LjL 18,00-18,10

Naročito planiramo da izvršimo prevremenu otplatu duga na koji se obračunava visoka kamata, kao i da iskoristimo prihode od privatizacije "Telekoma" kako bismo smanjili obim emisije trezorskih zapisa za potrebe neto finansiranja. Ako se ne varam, najveći deo očekivanih prihoda od privatizacije "Telekoma" za finansiranje budžeta znači da će pare od "Telekoma" da odu u budžet. To ne piše u budžetu, ali piše u Pismu o namerama upućeno MMF-u. Mi sad ovde glasamo o jednoj stvari, a onda u Pismu o namerama čitamo kakva će biti ekonomska politika Vlade i onda glasamo. O čemu glasamo? Hajde onda da pitamo MMF šta će se dešavati u Srbiji, pa ćemo dobiti jasne informacije. Da to onda ubacimo u Poslovnik, da poslanici poslanička pitanja mogu da postavljaju i MMF-u pa ćemo onda valjda znati šta se u Srbiji dešava.

Gospođo predsednice, gospođo Dragutinović, dame i gospodo narodni poslanici, član 3. se odnosi na stanje javnog duga i moj amandman, prilično me začuđuje zašto nije prihvaćen, jer amandman je napravljen upravo da bi se budžet i arhiva, odnosno statistika Ministarstva finansija, uskladila sa onim što je primedba državnog revizora, jer državni revizor je na strani 385. preporučio, on ne može drugačije nego da preporuči, da se usklade statistike o javnom dugu.

U odgovoru zašto se amandman ne prihvata rečeno je da se amandman ne prihvata zato što bilten javnih finansija ne obuhvata obaveze prema MMF. Prilično neobično objašnjenje. O čemu se radi? Prvo, svako ozbiljan mora da zna kome i šta duguje. Da li mi znamo kome duguje Republika Srbija i koliko? Prema onome što zvanično priznaje Ministarstvo finansija, ne mogu da upotrebim drugačiji izraz nego taj, naš spoljni dug je nešto malo manji od šest milijardi evra. Narodna banka kaže sledeću stvar – povećan je javni dug u poslednjih nekoliko meseci zato što od septembra zvanična statistika uključuje obaveze Republike Srbije prema MMF na osnovu specijalnih prava vučenja, tj. od 443,5 miliona evra, kao i reprogramirane obaveze prama Vladi Kuvajta od 276 miliona evra. Znači, to je statistika od septembra. Znači, taj dug nije napravljen u septembru. Taj dug je postojao. Samo ga naša statistika u Ministarstvu finansija nije obuhvatala.

Kada pogledate šta kaže Narodna banka, ona tvrdi da je naš spoljni dug 8,8 milijardi evra. Razlika od svega tri milijarde evra. Sa jedne strane, revizor tvrdi da dug prema MMF jeste dug. Narodna banka tvrdi da je dug daleko veći nego što jeste, a ministarstvo kaže – mi imamo svoju metodologiju, pa ne prihvatamo sve. Evo,

preporučujem svim građanima Srbije da ubuduće prema ličnim metodologijama, recimo dug za struju, za telefon, za javni servis pretplatu, metodologije naših domaćinstava to ne prihvate i to više ne moramo da plaćamo.

Član 4. se odnosi na projekte vezane za IPA fondove. Tražio sam, bez obzira što su oni sastavni deo budžeta, da Narodna skupština dobije informaciju o tome. Zašto je to važno? Evo, uzmite da se vratim, pošto je član 4. povezan sa članom 3, vrlo često Narodna skupština odlučuje o davanju garancija. Svaki put kada Skupština da određenu garanciju, u delu koji je obaveza svakog zakona, gde se piše koja je cena te garancije, kaže se da ta garancija nema nikakve finansijske efekte. Onda se u budžetu za ovu godinu pojavi sedam milijardi dinara, 70 miliona evra, kamata  po aktiviranim garancijama. Očigledno je da te garancije i te kako imaju cenu. Opet, kada pogledamo Izveštaj DRI, u 2009. godini su aktivirane i država Srbija, odnosno budžet Srbije je morao da plaća garancije po kreditima koje su uzimale "Železnice Srbije", "Putevi Srbije" i EPS, i kamate i glavnice, 3,7 milijardi dinara glavnica i 3,2 milijarde dinara kamata. I te kako to ima cenu.

Slična je stvar sa sredstvima IPA fondova, jedan deo mora da bude učešće Republike Srbije i jedan deo je iz evropskih fondova. Onda se pojavi ministar koji kaže – nema veze što je na seminar putovala moja sekretarica, i onako mi to ne plaćamo, to ide iz fondova EU. Nema veze odakle ide, ali ta sredstva valjda treba da se iskoriste na najbolji mogući način, i te kako ima veze ko ide, a ko ne ide.

Gospođo predsednice, gospođo Dragutinović, amandmanom na član 5, koji se odnosi na poreske olakšice, upravo sam predložio i nije prihvaćeno da se dobiju sve potrebne informacije, odnosno da se izvrši analiza kakvi su efekti tih poreskih olakšica. Poreske olakšice se definišu za rashode na porez na dobit preduzeća, gde je stopa jedna od najnižih u Evropi, osim Crne Gore, dalje, na podsticaj na osnovu zapošljavanja fizičkih lica, porez na kupovinu prvog stana.

Hajde da vidimo da li je ovo pomoglo našem građevinarstvu, jer u poslednje dve godine ovo je grana koja beleži najveći pad. Sa jedne strane, mi subvencionišemo i radimo poreske olakšice, a nemamo nikakav povratni efekat da vidimo kakav to efekat ima i na građane i na našu industriju. Ako hoćemo da pomognemo našoj industriji, zašto ne pomognemo, svi koji se iole razumeju u građevinarstvo, znaju da je prava pomoć građevinarstvu ako im pomognemo za krupne projekte, a sa njima mogu posle toga, sa tim referencama mogu da rade u inostranstvu, na primer mostovi.

Sve najveće objekte u Srbiji rade strane firme, a onda stalno pričamo kako pomažemo domaću građevinsku industriju. Kako ih pomažemo? Tako što ćemo da ih uništimo, i to da propadnu. Zašto ni jedna građevinska firma domaća ne bude direktan izvođač bilo kog ozbiljnog i velikog posla? Zašto država ne predvidi garancije kao što dajemo podsticaj stranim firmama za otvaranje novih radnih mesta? Zašto država ne daje garancije našim građevinskim firmama za poslove u inostranstvu? To je bio najveći izvozni proizvod koji je ova zemlja imala desetinama godina i kada bi davali tu podršku građevinskoj industriji, imali bi mnogo veći izvoz nego što imamo danas.

Član 6. odnosi se na finansiranje AP Vojvodine. Prvi put smo ove godine prilikom usvajanja budžeta dobili informaciju da je to možda blizu onoga što je ustavna obaveza. Ne postoji posebna evidencija sredstava koja, ne pričam samo u transfernim, govorim o svim investicijama i svim potrebama koje su usmerene na AP Vojvodinu. Ovaj amandman ide u tom pravcu, da se utvrdi i pravično i pravilna raspodela sredstava u budžetu Republike Srbije. Niko ne govori o tome da mora da se ispoštuje Zakon o lokalnoj samoupravi. Obaveza budžeta je da obezbedi 1,7% bruto društvenog proizvoda za finansiranje lokalne samouprave. Godine 2007. je to bilo 37 milijardi i to je realizovano. Godine 2008. je to bilo 40 milijardi, kolika je bila zakonska obaveza, a lokalne samouprave su dobile, samo 25 milijardi.

Dalje, 2009. godine umesto 48 milijardi, svega 26. Ove godine najavljuje se to povećanje, ali umesto 58 milijardi, to je svega 32 milijarde. Za tri godine su lokalne samouprave oštećene za 59 milijardi dinara. Svima su puna usta u vladajućoj koaliciji o decentralizaciji. To je decentralizacija, kada im date sredstva da oni sami izaberu projekte, a vi nećete da uskratite ni jedan fond koji postoji u Vladi, tako da Vlada odlučuje šta su prioriteti lokalnih samouprava. Ako hoćete decentralizaciju, ispoštujte Zakon o lokalnoj samoupravi, dajte mogućnost da svaka lokalna samouprava izabere šta je njihov prioritet, a ne da se u ministarstvima preganjate, u okviru koalicije šta će biti prioritet. To je decentralizacija, a ne to što vi radite.

Gospođo potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, član 27. Ima još nekoliko članova, ali ukratko. Jutros smo dobili, pošto u svakom od zakona piše ko je ovlašćen ispred Vlade, i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju nema ovlašćenog predstavnika, a jutros smo neposredno nakon što su završena pitanja dobili informaciju da je ispred Vlade ovlašćena gospođa Diana Dragutinović.
Pretpostavljam da gospođa Dragutinović omaškom nije rekla ni jednu jedinu reč o tom zakonu, ali mislim da bi bilo jako važno da nam kaže šta se menja u tom zakonu. Ne znam da li je dobila tu informaciju.

Ovo su bile važne informacije.

Gospođo Čomić, gospođo Dragutinović, dame i gospodo narodni poslanici, imamo zajedničku raspravu o šest tačaka dnevnog reda, jedna od njih je budžet. Budžet je, to treba naglasiti, jedan specifičan zakon iz prostog razloga što budžetom ne mogu da se utvrđuju niti uskraćuju neke postojeće obaveze, nego budžet objedini obaveze definisane brojnim zakonima koji su na snazi.

Budžet treba da da odgovor na pitanje kakva će nam biti godina koja dolazi, kakve su nam perspektive koje slede. Šta ste nam rekli u prethodnoj godini? Bio je tu i gospodin Cvetković, ali je vrlo brzo otišao.

Iz budžeta možemo da vidimo da ste predvideli da će inflacija biti nešto niža od 6% i da očekujete rast od društvenog proizvoda od 3%, očekujete povećanje zaposlenosti. Vi ste bili skromni u Predlogu budžeta. Predsednik Vlade je rekao da nas očekuje privredni oporavak, ubrzani razvoj štednje, krupni planovi, reforme, neće biti otpuštanja, neće biti improvizacije, novi model rasta i mnogo toga, u onih dva minuta koliko je govorio.

Ono što ja vas pitam to je na koji način ćete to da postignete? Mi iz ovog dokumenta, bez obzira što on ima hiljadu i nešto strana, samo budžet bez ovih pratećih zakona, u ovih 1.200 strana nema ni jednog slova o tome kako ćemo to da napravimo. Niste nam rekli kojim to instrumentima, kojim to projektima mislite da ostvarite sve ove ciljeve.

U ovom setu pratećih zakona to su, moram da vas podsetim, u svim demokratskim društvima najvažniji zakoni. To su poreski zakoni. Ovde su četiri poreska zakona. Između ostalog, menjate Zakon o fiskalnoj odgovornosti. Niste nam dali odgovor, šta se desilo u prethodnih 60 dana, u prethodna dva meseca. Taj zakon je usvojen 12. oktobra u ovoj skupštini. Prošlo je dva meseca, vi menjate suštinski taj zakon. To što su to manje izmene, kako vi to zovete, to nije tačno. Vi menjate način na koji milion i 600.000 ljudi treba da prima penzije. Ako je to vama manja izmena, ja tu nemam šta da dodam. Ali, koje su to okolnosti koje vi niste znali tada, a danas znate?

Sami ste rekli da je problem bio već u junu, sporiji rast prihoda, zaoštrio se tokom leta i jeseni. Kako to da ste mogli da nam predložite takav zakon i da ga branite kao idealan 12. oktobra, kada bude usvojen, ako to nije tako?

Uzgred da vas pitam, zašto ste prekršili taj član? Zašto niste predložili fiskalni savet, vaš predlog za člana fiskalnog saveta? Rok vam je bio pre 10 dana. To je bar neka stvar koju ste mogli, ako niste drugo, da ispunite. Imali ste rok 12. decembar, ni to niste ispunili.

Niste nam rekli koje su polazne osnove i kako ulazimo u 2011. godinu. Inflacija je jedna od najvećih 11%. Probijen je plan Narodne banke, probijeno sve ono što ste nas ubeđivali ovde godinu dana. Dodatno pad zaposlenosti od dodatnih 4%. 4% manje ljudi radi na kraju ove godine, nego što je radilo na početku. Povećali ste javni dug za dve milijarde evra u ovoj godini. Kurs je otišao za 11% u prvih deset meseci, a pad deviznih rezervi je 2,4 milijarde evra su potrošene u odbrani kursa i nismo ga odbranili. Milijardu evra više nego što je bilo planirano pre godinu dana je potrošeno u odbranu kursa. Ništa niste postigli. Samo Bosna i Hercegovina ima gori kreditni rejting od Srbije u čitavoj Evropi. Znači samo jedna zemlja iza nas po kreditnom rejtingu. Ako je nešto odraz poverenja u državu, ako je nešto odraz poverenja u ono što država radi onda je to kreditni rejting. Naša zemlja je pretposlednja u čitavoj Evropi. To su polazne osnove za 2011. godinu.

Niste nam rekli ni jedan mogući rizik koji nas čeka u 2011. godini. Pretpostavljam da ste videli da su svi analitičari, uključujući i MMF i Svetsku banku pogoršali prognoze za 2011. godinu za zemlje Evropske unije i za zemlje okruženja. Grčka je, čini mi se, juče usvojila budžet. Videli se koliko problema ima Grčka. Videli ste kakve probleme ima Irska. Kakve probleme očekuju u Portugaliji i Španiji. Kome ćemo mi tu našu robu da izvozimo, ako je okruženje u problemu, ako je Evropa u problemu, a mi očekujemo da će izvoz da nam bude izlaz iz ove situacije? Kome ćemo da izvozimo?

Pad investicija je u ovoj godini drastičan. Koji je to novi model rasta, kako je on baziran na rastu investicija i na rastu izvoza? Niti imamo investicije, niti imamo kome da izvozimo. Ponašate se kao da je Srbija pusto ostrvo. Gospođo Dragutinović, Srbija nije pusto ostrvo. Kada se država koja je demokratska i koja sarađuje sa drugim državama, onda kod vas dolazi ono što je dobro, ali i ono što je loše.

Šta su glavne karakteristike budžeta koji je danas pred nama? To su tri stvari – arogancija, nedostatak politike i strah. Da, to je strah. Set zakona o kojima danas raspravljamo karakteriše pre svega strah. Stavili ste zajedno budžet, četiri važna poreska zakona i stavili ste Zakon o PIO, da raspravljamo u isto vreme o njima. Može to po Poslovniku, može sve po Poslovniku.

Kako će ljudi da žive u Srbiji? Ne treba reč da kažemo o Zakonu o PIO, tako je najbolje. Da li će to da popravi stanje penzionera? Sigurno da neće.

Zašto arogancija? Kršite zakone na svakom koraku. U budžetu je prekršeno ko zna koliko zakona. Šta, promenite Zakon o finansiranju lokalne samouprave tako što smanjite transfere, a onda kažete – mi smo za decentralizaciju. Decentralizacija nije to da vi odlučujete, nego dajte njima pare pa neka oni odlučuju i neka oni izaberu prioritete.

Kažete da budžet kasni zato što su se koalicioni partneri dogovarali. Kakvo je to opravdanje za kašnjenje budžeta? To ste vi rekli – borba oko prioriteta u koaliciji. Kojih prioriteta? To je dokaz da nemate politiku. Ako vi kažete da je svako imao neke zahteve, pa ste to usklađivali, valjda prvo postoji politika, pa se na bazi te politike definišu zahtevi, a neverzibilan proces.

Vama je jedini prioritet kako da napunite budžet i kako da finansirate deficit. Očigledno da taj model koji ste imali sa državnim zapisima je propao. Pogledajte samo šta je sa kursom evra, napravio je informaciju od NBS da će emitovati devizne obveznice. Za sedam dana je otišao tri dinara dole, pa se sada vraća tri dinara gore, zato što su banke očekivale da će se emitovati obveznice. To su informacije koje dolaze od državnih organa i to je odgovornost državnih organa i najodgovornijih ljudi u zemlji za sve informacije i za sve izjave koje daju.

U ovoj zemlji niko nema odgovornost ni za šta. Srbija se zadužuje. Pre nekoliko dana ste dali informaciju da ste emitovali obveznice sa rokom dospeća od dve godine sa 14,9% kamatne stope. Samo da vas podsetim, Bugarska emituje obveznice sa dve i po godine dospeća i kamatne stope 3,4%, a deset godina sa kamatnom stopom od 6%. Znači, više nego dva puta manje. To je ona Bugarska koja ima milijardu problema. Kamatne stope su tri, četiri puta manje nego u Srbiji.

Vama su prioriteti građevina, turizam, omladina i demografija. Ti problemi se tako rešavaju, ti prioriteti se tako definišu, tako što je prošle godine pad realizacije u građevini skoro 20%, pad u turizmu 10%. Iako ima pad u turizmu od 10%, vi dižete PDV na turističke usluge. To je prioritet. Prioritet je obrazovanje i omladina, tako što podižemo porez na računare. Prioritet je demografija, tako što podižemo porez na banane i na pomorandže. To je prioritet.

Da li je moguće, dobili smo informaciju da ćete odustati od poreza na računare i na hotelske usluge? Da li iza bilo kakvog predloga koji ovde kod nas dolazi, postoji bilo kakva ozbiljna analiza? Nego, danas može, pa ako javnost skoči i ustane protiv toga, onda ćemo sutra da odustanemo. Da li je moguće da se ovakve ozbiljne stvari definišu na takav način?

Prošle godine ste podigli porez na mobilne telefone, ove godine ste ih spustili. Zato u Srbiji nema mleka, zato što se politika u svim oblastima menja od meseca do meseca. Ljudi me sreću po ulici i kažu – zamolite Vladu da im ne budemo prioritet. Sve što izaberu da bude prioritet, to propadne. Samo im recite da mi nismo njihov prioritet.

Što se tiče budžeta, potpuno menjati strukturu – PDV i akcize. PDV je bio značajan prihod, sada akcize preuzimaju primat od PDV. Akcize su jednokratan porez. U kojoj ozbiljnoj zemlji su akcize ključni prioritet?

Šta se dešava sa tražnjom? Šta će biti sa akciznom robom kada im podignete cene? Da li je to opet otvaranje puta za šverc iz onih filmova koje gledamo na TV, kako se zovu – Insajderi i ostalo, o švercu cigareta.

Sami kažete da ne možete da plaćate ni poreze ni doprinose, da nemate izgrađenu strukturu za sve to. Plate zaposlenih u ovom budžetu rastu za 7,3%. Kamate rastu za 50%. To je ona cena plaćanja deficita, sa prošle godine sa 30 ove godina sa 45 milijardi. Samo na domaće kredite sa 11 na 24 milijarde. To su ogromne pare, daleko veće o bilo čemu što smo ovde pričali.

Da li ste videli da su aktivirane garancije značajno porasle? Oni krediti koji stalno dolaze ovde, za koje nam garantujete da neće imati cenu, onda se ispostavi da oni koji ih uzimaju ne mogu da ih vrate. Da li ste primetili da imate konto od 400, 600 nagrada i bonusa? Ta stavka vam raste šest puta ove godine. Ako je kriza, onda je kriza za sve, i za ove nezaposlene, za penzionere i za sve. Valjda ne treba mi da se nagrađujemo, da nagrađujemo radnike u državnoj upravi. Ta stavka raste šest puta.

Kazne i penali rastu 35%. Čekajte, ko će da odgovara ako državni organi ne rade dobro svoj posao? Valjda neko treba da odgovara, a ne podignemo to, platimo iz budžeta i nikom ništa.

Zakon o PIO, ko je pisao taj zakon? Ovo je jedini zakon, gospođa Čomić sedi ovde jako dugo, mislim da je ovo jedini zakon gde ne piše ko je ovlašćeni predstavnik Vlade. To može da je gospodin Krkobabić. Da li je to možda gospodin Ljajić, koji je poverenik iz Ministarstva rada? Ovde nema ovlašćenog predstavnika.

Jutros smo dobili dopis da je to ministarka Diana Dragutinović. Ministarka nije rekla slovo jedno o penzijama. Izvinjavam se, rekla je. Manje izmene u Zakonu o budžetskom sistemu. Penzioneri su za njih manje izmene. To što će dobiti manje penzije, to su manje izmene. To nas ne interesuje.

Ovaj zakon ukida sva prava penzionerima. Tu postoje kao neke stvari koje će da ih poprave. Nema gospodina Šamija da mi izračuna koliko je 1% od skoro ništa. Pošto su te penzije beznačajne, one rastu za 1%. Da vidim koliko je 1% na tako malu penziju. Da li je to način da se reše problemi – milion i 620 hiljada ljudi prima penziju?

U Skupštini Srbije, Vlada nije rekla slovo jedno o tome da se promeni. Naravno da postoje ozbiljni problemi u tom sistemu – demografija, pad zaposlenosti, neplaćanje doprinosa. Svi ti problemi koji realno postoje.

Povećanje penzionerima, u poslednjih godinu dana im je penzija povećana za 1,6%. Da li će na ovakav način, time što ćemo da odćutimo problem penzionera, time rešiti problem, ili ćemo samo problem da odložimo za godinu ili dve?

Šta je ideja, dugoročna ideja Vlade? To je potpisano u Memorandumu sa MMF, a to je da penzije moraju da se spuste na 10% od BDP. Da je to danas, penzije bi bile 30% manje nego što su danas. Da, to je to.

Pogledajte samo budžet. Ovde se kaže da će penzije da rastu u odnosu na inflaciju i da će da rastu umesto u aprilu, pomereno je čak i to, pa će za polovinu rasta BDP da porastu u oktobru. Kako je onda moguće da je predviđena inflacija da bude 5,8%, da plate u državnoj upravi rastu, masa plate raste za skoro 8%, a da budžet Fonda PIO raste samo za 4,8%? Kako je to moguće, ili nas čeka nova izmena zakona gde ćemo da utvrdimo sve to? Pri tom, da ne kažem da svi mi znamo da je, kada odete u prodavnicu, vidite da je inflacija daleko veća nego što je tih zvaničnih 10-11%. BDP određuje Vlada, inflaciju opet određuje Vlada. Penzije indeksiramo prema inflaciji, a budžet penzije ne može da isplati čak ni inflaciju koja je predviđena. To piše u ovim zakonima – 493 milijarde je sada, za 2011. je 470, 4,8%.

Prema tome, hajde da govorimo istinu. Nećemo rešiti ni jedan problem u Srbiji dok ne budemo otvoreno rekli šta je problem i predložili rešenje. Zatvaranje očiju ne rešava apsolutno ni jedan problem, tim pre što penzije ni danas nisu 60%. Zato je ukinuta ta klauzula. Penzije su 58% od prosečne plate. To je realnost.

Zatvaranje očiju će stvoriti samo nove probleme. Šta nas čeka u 2011. godini? Novi pad zaposlenih, za minimum 3-4%. Kurs, naravno, raste. Inflacija će biti daleko veća nego što je planirana. Gubici u privredi rastu. Javni dug raste. To nas čeka sa vama.

Potpuno pozdravljam, gospođo Čomić, vaš pristup. Nisam pomenuo gospodina Perića ni imenom, ni stranku, ni bilo šta, a dobio je repliku. Potpuno podržavam ovakav demokratski pristup vođenja sednice. Sve ono što sam rekao, to su zvanični podaci.
Ovo je izdanje Vlade Republike Srbije, Republički zavod za razvoj, Beograd, novembar 2010. godine. Meni ovo liči na zvaničan dokument. Ovo izdaje Vlada Republike Srbije. Gospodine Periću, bilo bi dobro da to pogledate pre rasprave, da ne govorite na kraju. Ne bi bilo loše da baratate nekim pogrešnim podacima, strana pet, pasus pet, prosečna penzija, poglavlje – odnos broja penzionera i broja zaposlenih je 1,1:1, pri čemu prosečna penzija u Srbiji čini 58%. Problem je u tome što ako vi računate ovaj zvaničan podatak Fonda PIO, ako vi u penzionere računate samo zaposlene, a poljoprivredni penzioneri i samostalci, Vlada Republike Srbije, a ako vi računate da je tako, onda je to druga stvar.
Što se tiče zamrzavanja, o tome vam i govorim, to ste vi uradili, to je Vlada Republike Srbije radila 2009. i 2010. godine. Slažem se da je 1% bolje nego ništa, o tome sam i govorio, ali nisam ja to smislio, to je smislila ova Vlada. Druga stvar, pogledajte ove stavke, pa mi recite koji od ovih članova ide u prilog penzionerima, a koji ide protiv ili koji im umanjuje prava, pa ćemo onda da govorimo argumentovano. To što računamo nešto, tako radi ministarka finansija. Javni dug je toliki, pa onda DRI i Narodna banka saberu da je to nešto drugo, pa kaže – to se ne računa. Dobro, to se ne računa. Evo, 200.000, koliko ima poljoprivrednih penzionera, oni se za vas ne računaju, pa ovi samostalnici, ni oni se ne računaju. Pretpostavljam da neki penzioneri, onih jedan promil koji imaju penziju 100.000 dinara uopšte ne razmišljaju o ovim problemima o kojima govorimo.

Kraj replika, neću se više javljati.
Drago mi je da ste prihvatili i priznali ono što sam ja i rekao. Znači, što se tiče penzionera koji su zaposleni, ovo je sada podatak samo za Fond PIO, prosečna penzija je 63% za oktobar mesec. Što se tiče samostalnih delatnosti, prosečna penzija je 62%. Što se tiče penzionera, prosečna penzija je 24%. Jednih ima 1.340.763 u oktobru mesecu, samostalnih ima 57.570 u oktobru mesecu i poljoprivrednih penzionera ima 222.850. Pretpostavljam da su za nas svi penzioneri penzioneri. Kada se to sve uzme, kada se podvuče crta, ukupno penzionera, o tome sam samo i govorio – 1.621.183, sa prosečnom penzijom koja je 58% prosečne zarade.
Što se tiče DSS, za nas su svi penzioneri isti. Mi ih nikada nećemo odvajati i borićemo se za njihova prava sve do poslednjeg.

Gospodin Perić je prozvao poslaničku grupu, tako da ja kao zamenik šefa poslaničke grupe još jednom moram da istaknem, gospodine Periću, za razliku od vas, mi ne delimo penzionere. Za nas su svi penzioneri jednaki i njih ima milion i 620 hiljada, a ako vi računate da postoji nekoliko različitih kategorija, mi sa tim ne možemo da se složimo, jer za nas iz DSS problem je i to što penzioneri poljoprivredni imaju penziju osam hiljada dinara. Za nas je to ozbiljan problem. To što vi mislite nešto drugo, to nije problem za nas. U vreme kada su donošeni zakoni, a vi u dokumentu Vlade kažete da su to bile dobre reforme, ja pretpostavljam da vi podržavate ovaj dokument. Tu kažu da su reforme koje su do sada sprovedene bile jako dobre i da su dale odlične rezultate. Ako je to to, ja mogu samo da vam zahvalim što podržavate ono što smo mi radili.
U vreme kada smo mi predlagali zakone, prosečna penzija je bila više od 70% prosečene plate. Ako je to danas 58%, teško je tu bilo šta prigovoriti. Što se prosečne penzije za zaposlene tiče i što se tih penzija tiče, postoje četiri penzije koje su veće od 102 hiljade. Pretpostavljam da ne mislite na njih, ne znam o kome se radi. Oni nemaju problem, kao ni oni penzioneri koji imaju plate i penzije i neke druge prinadležnosti, oni takođe nemaju, je li tako gospodine Omeroviću, oni nemaju problem. Pretpostavljam da je to razlog što se danas o tome govori. Moramo pogledati istini u oči i moramo da kažemo šta je istina, a šta ne. Jedino tako možemo da rešimo problem. Tako što ćemo zadovoljavati samo pojedinačne interese, bilo da je reč o četvoro ljudi koji imaju penzije preko 100 hiljada, bilo da je reč o pet ljudi koji imaju penziju i platu, bilo da je reč o sto ljudi, to neće rešiti problem Srbije i vi to jako dobro znate.

Prema zvaničnom statističkom podatku koji ide od Fonda PIO, to je taj podatak, postoji 60 penzionera koji imaju penziju veću od 102 hiljade. Postoji četiri penzionera koji imaju penziju veću od 102.776 dinara, 10% ili 2% za penzije od 100.000 dinara je jedna priča i 1% za penziju od 5.000 dinara je druga priča. U Srbiji u ovom trenutku postoji 222.850 penzionera koji su poljoprivredni penzioneri koji su stekli penziju po zakonu. Ako govorimo o statistici, onda moramo njih da uzmemo. Vi onda recite – nas interesuju samo ovi kojih ima najviše, to je naše biračko telo, nas oni zanimaju, a ovi drugi koji imaju malu penziju, to nas ne zanima.
Isto tako, mogu da kažem – okej, inflacija je pogrešna, inflacija treba da uzme hleb, mleko, meso, ulje, to što mene zanima. To što kada se računa inflacija, računa automobile i avione, pa ako dođe do 11%, to je jedna priča, ali ne možemo na jedan način da računamo inflaciju, rast potrošačke korpe, a na drugi način da računamo penzionere, pa kažemo – čekajte, čekajte, onda ćemo da uzmemo samo ove koji nas zanimaju, pa će to da nam popravi statistiku. Hajde onda da kažemo da je Srbija
najbolja zemlja na svetu jer ovde ima najveći broj bogataša. Kada pogledate privatne avione i jahte, onda smo mi verovatno u vrhu Evrope. Ne može tako, gospodine Periću. Ili ćemo da imamo jedinstvenu statistiku ili ne. To je tako.

Zahvaljujem, gospođo predsednice. Dame i gospodo narodni poslanici, da ne bude dileme, ovaj predlog zakona predložila je Vlada Republike Srbije, a ne naša poslanička grupa. Prilično je neuobičajeno da on ne dolazi na dnevni red, tim pre što su stvoreni uslovi da se o njemu raspravlja jer je DRI izvršila reviziju završnog računa.

Inače, po Zakonu o budžetskom sistemu neophodno je da završni račun bude revidovan. Stvorili su se uslovi tek 2008. jer je DRI uradila taj posao, i neophodno je da raspravljamo o ovom zakonu pre rasprave o budžetu za 2011. godinu. Da bi mogli da raspravljamo o tome kako će se trošiti državne pare, moramo da sprovedemo raspravu oko toga kako je u prošlosti to bilo rađeno.

Bilo bi logično da raspravljamo i o završnom računu budžeta za 2009. godinu, ali on još uvek nije u proceduri iako je rok istekao 15. jula ove godine. Ali, posebno je važno da ovu tačku stavimo danas na dnevni red, da to bude uvod u raspravu o budžetu i da prosto sagledamo na koji način su trošene javne finansije, posebno ako vodimo računa o tome da je to malo manje od polovine svega ovoga što se u ovoj zemlji u toku jedne godine napravi.

Bilo bi važno da vidimo šta je od tih primedbi DRI na mestu, jer dobili smo priču, zabrinjavajuće informacije o tome da Ministarstvo finansija kroz glavnu knjigu trezora, kroz mesto gde sve finansije prolaze, tu knjigu ne vodi u skladu sa zakonom.

Bilo bi interesantno da vidimo kako je moguće da su u budžetu za 2008. godinu, koji je usvojen još pre četiri godine, značajno veća sredstva za finansiranje lokalne samouprave nego što su u budžetu za 2011. godinu. U tom budžetu za 2008. godinu, bilo je odvojeno 37 milijardi za finansiranje lokalne samouprave, a u budžetu koji će na dnevni red doći danas ili sutra svega 32 milijarde.

Ako pričamo o decentralizaciji, onda je to pravi trenutak da vidimo šta su pravi razlozi za to. Dobili smo informaciju da se javni dug ne vodi u skladu sa propisima i da Ministarstvo finansija i Vlada Republike Srbije prikazuje ga mnogo manjim nego što on stvarno jeste.

Ima puno tema i rasprava o završnom računu, naročito kada postoji revizija, pravi je trenutak da se o svim tim stvarima razgovara da bi se problemi otklonili u budućnosti. Nema kvalitetne rasprave o trošenju državnih para, ako se ne okrenemo nazad i pogledamo kako su one trošene.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, drago mi je da vas danas vidim ovde. Ne znam da li je baš u skladu sa Poslovnikom, ne znam da li ste se kandidovali za neku funkciju, ali imam nameru da vas ozbiljno pohvalim, ne znam da li će vam to naneti neku štetu.
Moram da priznam da ste vi potpuno drugačiji od svih ministara iz Vlade koju predstavljate i čiji ste član. To je apsolutno za svaku pohvalu. Veoma cenimo sva vaša izlaganja u Narodnoj skupštini, bez obzira da li se uvek s njima slažemo ili ne. Mislim da je to suština upravo ovih demokratskih procesa za koje se svi zajedno borimo.
Vi ste jedini ministar koji je otvoreno rekao da je imao drugačije predloge za reformu sektora koji predstavlja, konkretno vezano za proces racionalizacije broja zaposlenih. Vaš predlog nije prošao, na Vladi su usvojili drugi. Vi ste nam, čini mi se, prošli put otvoreno rekli, pošto su ti drugi izgurali svoje ideje, onda neka oni čije su ideje prošle, ako su bolje, neka ih sprovode.
Mislim da to nije uradio nijedan drugi ministar. Ovde to apsolutno mora da bude za pohvalu od strane svih narodnih poslanika.
Danas imamo konkretno zakon iz vašeg resora, Zakon o platama državnih službenika. Ima svega pet članova, uključujući i ovaj poslednji, koji kaže da stupa na snagu kada se objavi u Službenom glasniku posle određenog roka.
Svega nekoliko članova zakona. Obrazloženje je vrlo jednostavno.
Ono što je izuzetno važno za ove rasprave to je da u državi, organizovanom društvu nijedan resor nije odvojen i državni službenici, vrlo važna kategorija u resoru državne uprave, jesu samo jedan segment funkcionisanja svih državnih institucija.
Ako posmatramo segment posebno, mi nemamo tu primedbi vezano za usklađivanje i vezano za smanjenje koeficijenata koji postoje. Naravno da uvek neko može da se prigovori, zašto 1,51 zašto 1,56, zašto ne 1,53 ili nešto drugo. Time se nikada nisam bavio, neću ni sada.
Ono što je posebno važno za primenu ovog zakona, to je – da li će se ovaj zakon primenjivati? Ako u Narodnoj skupštini postavimo pitanje – da li će se zakon primenjivati, naročito ako to pitate jednog pravnika, kao što ste vi, onda to može da zvuči vrlo neobično, ali je ključno pitanje za nas danas, kada raspravljamo o ovom zakonu – da li će se ovaj zakon primenjivati?
Zašto vas to pitam? Hajde da uzmemo neke druge zakone. Danas je 15. decembar 2010. godine, gospodine Krasiću, danas jeste 15. decembar i to ne može da se drugačije izglasa. Umesto ovog zakona danas je trebalo da raspravljamo i da glasamo o budžetu RS za 2011. godinu. Taj budžet bi trebalo da bude 1. novembra ovde u sali, a 15. decembra trebalo je da ga usvojimo, da bi onda sve državne institucije, lokalne samouprave i svi drugi u ovoj državi, gledao sam pre neki dan Upravu za trezor, ima preko 10 hiljada budžetskih korisnika, prijavljenih kod Uprave za trezor, svi oni treba da se pripreme za 2011. godinu.
Mi ne da nismo usvojili i nećemo usvojiti večeras taj zakon, nego ga još nismo ni videli, pošto ga ni Vlada nije usvojila.
Jedna je stvar da li nešto piše u zakonu, a druga je stvar da li će se taj zakon primenjivati.
Pre dva meseca smo usvojili Zakon o fiskalnoj odgovornosti, pretpostavljam, bilo je na Vladi. Mi treba da izaberemo fiskalni savet. Fiskalni savet je sastavljen od tri člana. Po jednog člana predlažu predsednik Republike, guverner Narodne banke i ministar finansija.
Imali su rok od 60 dana od dana stupanja na snagu zakona. Zakon je stupio na snagu 13. oktobra, 60 dana je isteklo 12. decembra i još uvek nemamo kandidata. To piše u zakonu.
Imali smo ozbiljne sumnje prema Zakonu o fiskalnoj odgovornosti. Taj zakon se tiče i primene ovog zakona. Na koji način? Vrlo neobičan slučaj, ali u Zakonu o budžetskom sistemu i fiskalnoj odgovornosti piše kolika će biti masa plata u državnoj upravi i penzija. Između ostalog, u tom zakonu se vrlo jasno kaže da će 1. januara penzije i plate u javnom sektoru rasti za inflaciju u poslednjih šest meseci.
Slušali smo guvernera pre dva dana. Inflacija u poslednjih šest meseci je bila nešto malo manje od 6%. Plate i penzije rastu 2%. Zašto se krši Zakon o fiskalnoj odgovornosti, najavljivan kao zakon koji će uvesti red?
Gospodine Čolakoviću, vi i mi smo mnogo puta govorili o tome, kao je moguće da se prekrši jedan tako važan zakon? Odgovor je – nema para. Kako dogovor može da bude – nemam para, da kršim zakon? Da li mogu da odem u distribuciju i kažem – nemam para, ne mogu da platim struju?
Jedno su dobre namere, a drugo su obaveze koje svi imamo da bezuslovno poštujemo zakone. One koji nam se ne sviđaju možemo da promenimo, ali nije dopušteno da ne poštujemo nešto što u zakonu piše.
Radi se o tome da u sporazumu, kada je potpisivan sa MMF, vi to dobro znate, preuzela je Srbija obavezu da plate u javnom sektoru, to je onda ušlo u Zakon o budžetskom sistemu, da masa plate u javnom sektoru bude 8% BDP. Ona je prethodne godine bila oko 10%.
Plate u javnom sektoru treba da se smanje za jednu četvrtinu, sa 10% BDP na 8% BDP. Na koji način ovo ima veze sa tim zakonom? Uskladićemo te plate, ali očigledno nekima moramo da smanjimo plate, ili moramo da smanjimo veličinu javnog sektora. Ne vidim treće rešenje. Ništa od toga nema.
Upravo je to ono na šta ste ukazivali u ovoj raspravi. Rekli ste da ste imali drugačiji model, pretpostavljam da ste na to mislili. Šta ćemo postići time? Pohvalićemo odličan zakon, sve ćemo reći da je lepo, a onda ćemo da kažemo – ne možemo to da ispoštujemo.
Kako je moguće da sad penzije umesto 6 budu 2%? Izvinjavam se, u stvari, onim penzionerima sa najvišim primanjima će da skoči još plus 1%. Oni koji imaju penziju 5 hiljada, njima će još dodatnih 50 dinara da skoči penzija. Da li je tako? Kako nije, ako je 5 hiljada dinara penzija, onda je to još 1%. O tome se radi.
Šta ćemo da uradimo, da li ćemo moći da ispoštujemo i Zakon o fiskalnoj odgovornosti vezano za plate jer pričamo o platama državnih službenika?
Guverner je najavio da će inflacija nastaviti da raste i postoji procena da uz verovatnoću da će ona biti između 10% i 14,5%, pošto su plate u javnom sektoru vezane i penzije su vezane za inflaciju, da li to znači da su obezbeđena sredstva u toku sledeće 2011. godine, da rast bude tih 14%? Pošto već u januaru nećemo to da ispunimo, da li to znači da ćemo u aprilu i oktobru uspeti to da uradimo? Da li su obezbeđena sredstva za realizaciju tog zakona?
To je ozbiljna rasprava, to su ozbiljni argumenti. Možemo da kažemo – malo je ovo, ajmo da povećamo još. Da li Srbija ima snage za to? Ministarka Dragutinović, ministarska finansija je juče rekla – borba protiv inflacije će se rešiti prodajom Telekoma. Dobro, to ćemo da prodamo, 2011. godine ćemo inflaciju da rešimo Telekomom, a šta ćemo 2012, 2013. godine? Nema baš toliko toga što može da se proda.
Ono što nas najviše zabrinjava, to je da ministri olako daju izjave, a da posle mesec ili dva kažu - ma kakvi, to ne dolazi u obzir. To je bila izjava sa otpuštanjem zaposlenih u državnoj upravi. Usvojen zakon, nije prošao predlog jedan, usvojen neki drugi. Ministar čiji je predlog prošao je rekao posle nekoliko meseci – ko otpušta ljude u recesiji? Nismo normalni da primenimo taj zakon.
To je poruka koju šalje država Srbija i stranim investitorima i svim drugima.
Pogledajte dve možda najveće ekonomije ili među najvećim ekonomijama u svetu. Jedna je američka, jedna je Velika Britanija. One imaju potpune suprotne pristupe borbi protiv ekonomske krize.
Američka vlada direktno upumpava pare u privredu. Nada se da to neće podići inflaciju, a da će rešiti problem. Velika Britanija sprovodi rigoroznu štednju, smanjuje izdvajanje za visoko školstvo, smanjuje značajno vojni budžet, otpušta 490 hiljada ljudi iz javnog sektora, uvodi značajna druga kresanja i misli da će to onda rasteretiti privredu i uvesti ekonomiju na izlaznu putanju.
To su dva potpuno suprotstavljena primera, ali i jedna i druga vlada jednodušno stoje iza toga i nema šanse da čujete - predsednik Vlade Velike Britanije otpustio svog glavnog savetnika zato što je imamo izjavu koja se nije poklopila sa politikom vlade. Neće se desiti da jedna i druga vlada imaju dijametralno suprotstavljene izjave, nego vode jedinstvenu politiku.
Ono što nama nedostaje u ovom trenutku to je jedinstvena politika i izlaz iz krize. Tako što ćemo usvajati predloge koji rešavaju sve probleme, onda zakone nećemo poštovati, sigurno neće da reši nijedan od problema.
Važno je da znamo koliko ima zaposlenih koji su sastavni deo i na koje se odnosi ovaj zakon. Važno je da znamo kakav je generalno plan, kakav je vaš plan za reformu čitavog sektora, jer je potpuno jasno da sa ovolikim brojem državnih tela i raznih paradržavnih tela teško da ćemo moći da zadovoljimo i ono što piše u našim zakonima, vezano za masu plata i za sve ostale parametre.
Pitanje je – da li je uopšte organizacija dobra, da li je način na koji funkcionišu recimo javna preduzeća dovoljno dobar način? Ako postoji direktna komunikacija između Vlade i direktora javnih preduzeća, onda je osnovno pitanje koja je funkcija upravnih odbora, ako se nigde ne pojavljuju. Kad god postoji problem ili kriza, svi prozivaju ili ministra ili direktora, niko se ne seti članova upravnih odbora i predsednika upravnih odbora.
Ajmo da napravimo presing na administraciju tako što ćemo da ukinemo upravne odbore pa da to bude naš predlog, a ne da se desi slučaj da direktor upropasti firmu pa da ostane u toj firmi da radi kao savetnik. Koga on savetuje ako je smenjen zato što je bio nesposoban? To je ono što nas zabrinjava.
Što se tiče vašeg predloga i vaše ideje, inicijalno ne možemo da kažemo da ta ideja ne reguliše nešto što nije bilo logično, ali pitanje je samo kakve su garancije da ono što sledi iza te ideje biće i realizovano.
Uopšte ne sumnjam da ćete vi lično to izgurati, ali niste vi sami. Znate i sami da brojne odluke se donose većinom glasova. To su neke stvari koje nas brinu i neke stvari koje nam ne ulivaju nimalo nade da će sledeća godina biti bolja.
Svi mi zajedno i građani koji ovo gledaju znaju da sledeća godina neće biti dobra. Nama ne trebaju konstatacije. Trebaju nam ideje i trebaju nam projekti koji će pomoći da stvari krenu nabolje.

Izvinjavam se gospodinu Čolakoviću. Usklađivanje će biti sa tih 1% plus ono što treba. Ono što jeste problem, sa radošću čekamo taj budžet, valjda će i on nekad stići u ovu Skupštinu. Ali, sa nestrpljenjem očekujem da vidim da li će, pošto je jasno da je inflacija 6%, penzije da porastu tih 6% 1. januara.
Moram da vas podsetim DSS i ministarka Diana Dragutinović su se zalagali da penzije ne rastu linearno nego da se napravi razlika između najnižih i najviših penzija. Tvrdili ste suprotno, da to unosi nered u penzioni sistem, da sve penzije treba da rasu linearno. Tvrdili ste to ovde. Naći ću stenografske beleške kada bude rasprava o tome.
Upravo sada kažete ono što smo tvrdili pre dve godine. Podržavam što ste došli na naše stanovište.

Dodao bih jednu rečenicu i što se toga tiče završavam.
Zahvaljujem vam se što ste mi dali priliku. Mi smo hteli da najniže penzije povećamo 30%, a vi kažete da je mnogo bolje da se najniže penzije povećaju 1%. Verovatno vi znate da objasnite penzionerima kako je 1% veće od 30%.