Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo ministarka, predstavnici pokrajinske Skupštine, zaista mi je drago da se Zakon o Razvojnom fondu Vojvodine našao na dnevnom redu. On je rezultat dogovora republičke i pokrajinske vlade o rešavanju problema koji su bili u "Razvojnoj banci Vojvodine".
Tokom rasprave o Zakonu o preuzimanju imovine određenih banaka, ministar finansija je govorio o stanju i dubiozama u Razvojnoj banci i da bi taj problem trebalo rešiti na adekvatan način.
Dobro je što je vlast u pokrajini, odnosno pokrajinska Vlada napokon prestala da brani nešto što je neodbranjivo, a to je "Razvojna banka Vojvodine". U njoj je do sada za dokapitalizaciju dato 150 miliona evra. Postoji odluka pokrajinske Skupštine o dokapitalizaciji za još 150 miliona evra, što je potpuno besmisleno. U ranijim raspravama sam govorila da je taj novac mogao biti iskorišćen na mnogo bolji i kvalitetniji način. U raspravi o tom zakonu se govorilo da je to upad u pravni sistem zemlje. Meni je to ličilo, dokapitalizacije, na upad u džepove građana Vojvodine, ali je suludo dati tolike pare za dokapitalizaciju nečega što nema budućnost.
Vojvodini zaista treba Fond za razvoj i URS će to podržati, a ne treba Vojvodini banka koja ima 75% nenaplativih potraživanja. Formiranje Fonda za razvoj Vojvodine svakako ne treba da amnestira od odgovornosti one koji su krivi za ono što se dogodilo u "Razvojnoj banci Vojvodine". Prilikom formiranja "Razvojne banke Vojvodine" 2009. godine, kada je preuzeta "Metals banka", od čelnika pokrajinske Vlade, mi koji smo bili u pokrajinskoj Skupštini, smo slušali da će ona biti zamajac razvoja, podsticati zapošljavanje, da će oživljavati privredne aktivnosti, da će njena sredstva moći da koriste lokalne samouprave za sopstveni razvoj.
Nažalost, od te priče su ostali samo dugovi i bačene pare građana Vojvodine, koje su mogle biti iskorišćene za razvoj siromašnih opština kojih u Vojvodini ima jako puno. O tome se ovde dosta pričalo i ne bih toliko ponavljala.
Sada na dnevnom redu imamo formiranje Fonda za razvoj Vojvodine. URS podržaće formiranje Fonda za razvoj Vojvodine koji po onome što piše u zakonu treba da podstakne razvoj privrede, poljoprivrede, preduzetništva i ono što je nama jako važno – ravnomerniji regionalni razvoj u Vojvodini. Apsolutno podržavamo. On je Vojvodini neophodan, jer nažalost BDP u Vojvodini je manji od republičkog proseka. Vojvodina je neravnomerno razvijena. Postoje velike razlike u razvijenosti opština i to svako mora da primeti.
Da bismo poboljšali ovaj zakon, podneli smo niz amandmana. Jako mi je žao što je predsednik Pokrajinske skupštine izašao i što ne prati ovu raspravu. Zaista me ljuti njegova opaska, malopre sam reklamirala Poslovnik, ali predsedavajući nije video, nema veze. Osnovno pravo svakog poslanika jeste da podnese amandmane na zakon. Amandmane smo podneli da bi zakon poboljšali i ne vidim razlog da se neko ljuti na poslanike zato što podnose amandman ili da govore o tome kako je nama neko rekao šta treba da kažemo.
Jednim amandmanom smo predvideli da se jasno definišu namena, visina, uslov i način korišćenja sredstava Fonda, uslove, kriterijum i procedure za odobravanje kredita. Zašto smo ovo predložili? Smatram da je u radu Fonda javnost i transparentnost veoma važna. Treba da se zna jasno gde će novac ići, jer smo imali slučaj u "Razvojnoj banci Vojvodine" da ne znamo ko je dobio kredite, na koji način i otkud to da postoji 75% tih nenaplativih kredita.
Drugim amandmanima smo predvideli mogućnost, odnosno tražili smo da se dostavlja redovan izveštaj o poslovanju i da se stvori mogućnost da se na zahtev jednog od osnivača izvrši nadzor češće, zbog javnosti i transparentnosti trošenja novca.
Imali smo, da tako kažem, negativno iskustvo sa Fondom za kapitalna ulaganja. To sam nekoliko puta naglasila. Za četiri godine u Pokrajinskoj skupštini razmatrali smo samo jedan izveštaj Fonda za kapitalna ulaganja. Čula sam da je posle tri godine bio i drugi izveštaj, ali mislim da to nije u redu. Imali smo gubitke u tom fondu za kapitalna ulaganja i onda se desilo da lokalne samouprave iz svojih budžeta moraju da daju sredstva i da pokrivaju te dugove.
Jednim amandmanom smo predložili da se broj organizacionih jedinica odredi ugovorom o osnivanju Razvojnog fonda AP Vojvodine. Smatramo da je jako važna dostupnost ovog fonda građanima, pogotovo onim nerazvijenim opštinama. Treba pomoći i građanima i lokalnoj samoupravi da brže, bolje i kvalitetnije mogu da popune formulare, da apliciraju i da dođu do ovih sredstava. Međutim, ne želimo, sa druge strane, da se ovo pretvori u neko novo zapošljavanje i nagomilavanje administracije.
Još jednom želim da podvučem da je dobro da je nađeno rešenje za "Razvojnu banku Vojvodine" dogovorom i to što se dijalog vodi u institucijama.
Nadam se da će Fond biti u funkciji razvoja Vojvodine, a ne još jedan marketinški trik Pokrajinske vlade ili da bude u službi politikanstva.
Nešto bih rekla o Zakonu o energetici, odnosno o izmenama Zakona o energetici. Podržavam predložene izmene i treba uvesti red kada su u pitanju energetske dozvole. Srbija ima velike potencijale za razvoj energetike i to je naša šansa da u tom sektoru zaposlimo veliki broj ljudi, sa jedne strane, a da sa druge strane budemo energetski nezavisni.
Nažalost, do sada to nije bio slučaj, kao što je i ministarka rekla, a znam iz iskustva sa terena da je izdato jako mnogo dozvola, a realizovano je jako malo. Ovim izmenama se faktički tome staje na put i podržavaju se ozbiljni investitori, a uklanjaju se tzv. mešetari.
Razmišljala sam da li uopšte da diskutujem o ovoj tački dnevnog reda, ali s obzirom da dolazim iz Kovina, iz jednog mesta koje ima velike energetske potencijale, opština je mala, nerazvijena i mi ono što se planira u opštini Kovin gledamo kao ozebao na Sunce.
Meni je jako drago da je Ministarstvo energetike na svom sajtu objavilo prioritetne projekte. Tu se nalazi izgradnja termoelektrane i rudnik Kovin. S druge strane, naša opština ima velike potencijale za razvoj vetro-parkova. Na tom polju je dosta i urađeno i nije urađeno. Priča je počela pre pet godina, korišćena je čak i u predizbornoj kampanji, dolazili su jedni, drugi, treći, priča se negde privela kraju, što se tiče papirologije i urbanističkih uslova. Iskreno se nadamo da će bar neki deo potencijala naše opštine biti iskorišćen i da ćete nam vi u tome pomoći. Zato sam se javila za diskusiju i lično i u ime svojih sugrađana podržavam izmene ovog zakona, jer smatram da će mom gradu doneti boljitak i šansu za razvoj. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, ovaj amandman u poslaničkoj grupi URS nisu podneli samo poslanici iz Vojvodine, već iz Šumadije, južne i istočne Srbije, tako da je taj problem rasprostranjen na čitavoj teritoriji Srbije.
Mi danas imamo situaciju da tužilaštva mogu po službenoj dužnosti da reaguju samo u slučaju krađa preko 15.000 dinara. To nije mali iznos za naše građane koji imaju mala primanja i teško žive.
Ako vas neko danas pokrade, a ta šteta nije veća od 15.000 dinara, sami morate da potražite pravdu na sudu, da angažujete advokata, platite takse, sačekate nekoliko godina, provedete silno vreme u sudu, a ako oštećeni nema novca ili imovinu za nadoknadu štete, postupak se privremeno obustavlja.
Baš zbog ovoga, sitne krađe su učestale i postale su svakodnevne. Krade se po prodavnicama, čak i ako vlasnik prodavnice, prodavac uhvati lopova i pozove policiju, a oni neće da dođu, ako je vrednost ukradene robe ispod 15.000 dinara. Ide se čak i dotle da se u ovo vreme svinjokolja ljudima ulazi u dvorište, u pušnice, krade se suvo meso, krade se iz zamrzivača, u leto i jesen se ulazi u bašte i krade im se povrće, nešto do čega su ljudi teško došli i što im mnogo znači, iz dvorišta se kradu bicikle, sa parkinga delovi, sa automobila i sve se to kasnije prodaje po buvljacima. Mnogi čak i ne napuštaju svoje kuće da bi sačuvali sopstvenu imovinu, a kao što je koleginica rekla, građani u nekim mestima su razmišljali i o civilnim stražama, što zaista nije rešenje, jer o ovome treba da brine država.
Sa druge strane, šalje se loša poruka da se krađa isplati, lopovi su se čak izveštili i kradu ispod cenzusa, tih 15.000, jer znaju da neće biti procesuirani, kradu više puta iste osobe ponavljaju to delo.
Zato smo moje kolege i ja iz poslaničkog kluba URS predložili da se iznos od 15.000 smanji na 5.000, što bi omogućilo da se znatno veći broj krivičnih dela sitne krađe, utaje i prevare, goni po službenoj dužnosti, a samim tim bi i veći broj učinilaca ovih krivičnih dela bio procesuiran.
Mi smatramo da je krajnje vreme da država pokaže odlučnost i da štiti imovinu svojih građana.
Radujem se i zahvaljujem što je Vlada prihvatila moj amandman i amandman poslanika URS. Takođe izražavam zadovoljstvo, pošto je u večerašnjoj raspravi niz amandman usvojen i što je rasprava konstruktivna, bez obzira što se vodi ovako kasno, ali je u interesu građana, baš zbog ovog problema, zbog kog sam podnela amandman, mnogo ljudi se i meni lično žalilo, bili su ne zadovoljni, čak ljuti i besni i osećali su se bezpomoćno i mislim da posle ovoga možemo da im pošaljemo bolju poruku. Hvala.

Ja sam na ovu temu postavila i poslaničko pitanje. Drago mi je da je ostavljena mogućnost lokalnim samoupravama da plaćaju lekare iz svojih budžeta. Da bi građani, a imaju pravo na to, imali dobru, kvalitetnu i dostupnu zdravstvenu zaštitu, na tome moraju da rade svi nivoi vlasti i lokalne samouprave i pokrajina i republika.

U opštini Kovin imamo problem, jer tri sela nemaju opšte lekara. U jednom selu lekara dolazi samo dva dana, a u mnogim selima ljudi provedu po ceo dan da bi izvršili običan pregled ili svoju decu moraju da voze autobusima, vrlo često nemaju ni auto ni pare za prevoz, do Doma zdravlja u Kovinu i neki u jednom pravcu prevale i po 25 kilometara.

Sa druge strane, reći ću vam i na primeru sopstvene opštine, opština Kovin po Zakonu o finansiranju lokalnih samouprava dobija oko 140 miliona dinara više nego ranije. Bruto plata lekara je oko milion i po dinara na godišnjem nivou i zaista smatram da, i mi smo jedna siromašna opština, može da izdvoji toliko sredstava da plati lekara koji će bar po jedna dan pokriti ova sela koja nemaju lekara.

Dešava se da, recimo, nedeljom pacijenti ne mogu da prime injekcije penicilina zato što nema lekara u domu zdravlja. Zamisli te sad da za jednu injekciju treba da prevalite 50 kilometara. Zaista mislim da ako se dobro organizujemo, ako se pare raspodele štedljivo i racionalno, mogu opštine da plate lekare.

Drugo, recimo Dom zdravlja u Kovinu ima 25 miliona sopstvenih sredstava i 30 miliona od apoteke. Samo se postavlja pitanje - kako se novac troši, da li na neke ne znam kakve stvari ili u interesu građana?

Što se tiče AP Vojvodine, zaista smo ovde čuli koliko ima nedostajućih lekara i u bolnicama. Izvinite, administracija u Novom Sadu je po meni preglomazna. Hajde malo to da smanjio, pa da platimo lekare u bolnicama u Vojvodini. Isto, neću da se složim sa time da, recimo, pančevačka bolnica, u kojoj se leče skoro svi građani južnog Banata, koja je treća po veličini u Vojvodini, liči na ruinu, a da recimo bolnice u Novom Sadu izgledaju kao spejs šatlovi. Naravno da treba i tako, ali hoću da se novac ravnomerno troši, da svi građani, bez obzira da li žive i u najmanjem selu, Beogradu, Novom Sadu, onu osnovnu zdravstvenu zaštitu moraju da imaju. Neću se nikad složiti da za to nema para, čak i u opštinama. One moraju da uštede na nekoj drugoj strani i da ne dozvole da roditelji svoju decu moraju da vode 50 kilometara da bi dobili osnovnu zdravstvenu zaštitu. Hvala.

Opet hoću da naglasim da je važna i dobra organizacija samih domova zdravlja na lokalu. Ne može ministarstvo o svemu da brine, za to su odgovorni direktori domova zdravlja.
Zaista ne mogu da se pomirim sa činjenicom da sam slušala opravdanja zašto treba primiti, ne znam, šest vozača i da se plati iz sopstvenih sredstava, a ne može da se primi lekar za jedno selo, da roditelji bolesnu decu ne bi dovodili do grada? Takođe, u svakoj lokalnoj samoupravi može da se nađe tolika ušteda da se plati jedan lekar.
Živim u samom Kovinu, ali zaista imam razumevanja za te ljude sa sela. Da li ćemo dozvoliti, može se uštedeti na nekoj drugoj strani – da li ćemo odvojiti pare za sadnju cveća i ulepšavanje parkova, ili platiti lekara za selo? Izvinite, molim vas, to je moralno pitanje i odgovornost lokalne samouprave.
Što se tiče pokrajinskog nivoa, takođe bih zamolila da se obrati pažnja na one bolnice i na ona mesta u unutrašnjosti. Prošle godine smo imali obećanje pokrajinskog sekretara da će se početi sa renoviranjem npr. Internog odeljenja u Pančevu. To smo slušali 2009. godine. Od toga ništa.
Da li je bilo para u budžetu? Naravno da jeste. Volela bih da se i ovde postavi pitanje i odgovornosti i moralnosti.

Ne vidim ništa loše da se uvede finansijska disciplina. Ceh neće platiti građani, jer građani ceh plaćaju kroz nekontrolisano zapošljavanje u javnim preduzećima.
Javna preduzeća treba da pruže kvalitetnu, efikasnu uslugu, ali da bude po relativno pristupačnoj ceni, bilo da je u pitanju prevoz, grejanje, voda ili odnošenje smeća. Da li to sada moguće? Nije, upravo zbog tog nekontrolisanog zapošljavanja u javnim preduzećima, pogotovo na lokalnom nivou.
Mi u lokalnim javnim preduzećima imamo gomilu direktora, zamenika direktora i raznoraznih šefova i gomilu ljudi koji faktički ništa ne rade. Naravno da će se takva količina zaposlenih ljudi morati da odrazi i na cenu usluga koje javno preduzeće pruža. Zato mislim da će građani upravo podržati da se u javnim preduzećima zavede red i disciplina i da rade u korist građana, a ne u korist partija koje tu zapošljavaju svoje kadrove. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine predsedniče Skupštine AP Vojvodine, Vojvodina mora dobiti sve što joj Ustavom i zakonom pripada i ona ne sme biti ni na koji način zakinuta. Slažem se sa vama, gospodine Pastor, da o ovoj temi treba da se razgovara u institucijama i podržavam svaki dijalog. Jedino mi je žao što možda o ovome nismo ranije razgovarali.
Sa vama se ne bih složila sa ovim poređenjem sa pudingom. Mnogo je lakše napraviti puding. To može da uradi svaki laik, nego napraviti republički budžet posle Ministarstva finansija koje je ostavilo ogromne dugove, ogromne neplaćene račune i neviđeni deficit. Lako je napraviti i puding i tortu na tri sprata. To zna svaka domaćica, ako imate dovoljno materijala i sastojaka. Nažalost, ova vlada je naišla na prazan frižider i špajz.
Prvi put posle šest godina budžet je donet na vreme i Vojvodina ima jasne parametre kako da donese svoj budžet. Nažalost, to se još uvek nije dogodilo i čini mi se da se u priču o pokrajinskom budžetu uvukla politika. Ovakvu odluku da Pokrajina ne donese budžet, razumela bih da je to rađeno u prethodnih nekoliko godina dok su se gomilali dugovi Republike ka Pokrajini. Tada se nisu čuli zahtevi da se poštuje zakon, da se poštuje Ustav, svi su snishodljivo ćutali i dobijali i uzimali onoliko para koliko im je Beograd davao.
Rekla sam da dok sam bila poslanica prethodne četiri godine u Skupštini AP Vojvodine nikada nismo nijednu inicijativu, sem statuta, uputili Skupštini Srbije. Ili je problem što se sada jasno zna koliko će Vojvodina dobiti sredstava i što će pokrajinska Vlada morati da položi račune, odnosno da jasno i transparentno kaže na šta se novac troši, a čini mi se da tako u prethodnom periodu nije bilo. Da li su se racionalno trošila sredstva? Nisam sigurna.
Pogledajte samo Fond za kapitalna ulaganja. Ono što su sagovornici rekli – da, dobili smo "novosadizaciju", u prethodnom periodu sam govorila o tome kako je gro novca otišao u Novi Sad, a male opštine su ostale kratkih rukava. Šta se još dogodilo? Opštine su morale da plate dugove Fonda za kapitalna ulaganja. Bile su primorane na to da urade to iz sopstvenog budžeta, jer, bože moj, mi smo vam toliko dali, red je da i vi nama sada pomognete kada smo u dugovima.
Znate li na šta to meni liči? Vi sada odete kod nekog na svadbu, kupite skup i vredan poklon, odete na svadbu, tamo se slikate, svi nasmejani, a onda posle godinu dana odete kod tog što ste bili na svadbi i kažete mu – znaš, hajde ti sada meni daj pare za taj poklon što sam ja tebi doneto. U takvu situaciju su bile dovedene opštine širom Vojvodine.
Moja opština Kovin dala je 40 miliona dinara, opština Pančevo je vratila preko 300 miliona dinara. Smatram, u najmanju ruku, da je to nepravedeno i nepošteno.
Znate, uz prava uvek idu i obaveze. Preko 20 godina sam radila u školi i od prvog razreda smo decu učili da imaju svoja prava, ali i da imaju svoje obaveze. Učili smo ih da imaju pravo na svoje mišljenje, ali takođe i da uvažavaju druge. Uz prava moraju da idu i obaveze. Danas sam na posao jedva došla jednim regionalnim putem, koji ne da nije očišćen, ne da je suv, on je prekriven snegom. Gde je tu odgovornost?
U raspravi o setu zdravstvenih zakona slušali smo da pokrajini nedostaju mnogi lekari u bolnicama i domovima zdravlja. Za mene bi odgovornost bila da pokrajinska Skupština donese budžet na vreme i da u tom budžetu planira plate za nedostajuće lekare širom pokrajine. Mislim da bi to za građane bilo veoma korisno. Hvala.

Jesam ovde govorila o stanju putevima u Vojvodini. Navela sam zaista lični primer da sam teško stigla do posla, ali ne smatram da je to najvažnije, samo sam htela da potkrepim. Međutim, smatram da je mnogo važnije, zbog onih koji, takođe, treba da stignu na posao, zbog onih koji su bolesni i koji će jako teško u ovim uslovima moći da stignu do lekara, u tom kontekstu i smatram da je jako važno da ako neko dobije i preuzme pravo na nešto, mora da ima odgovornost i da se odgovorno ponaša prema svim građanima Vojvodine. Hvala.

Još sam pre pauze tražila povredu Poslovnika, član 108. meni je jako žao što predsedavajući, koji je tada predsedavao, nije sada tu, uz svo uvažavanje sadašnjeg predsedavajućeg. Zaista molim da se nađe rešenje za ono što se dogodilo pre pauze.

Žene u Srbiji teškom mukom ulaze u politiku. Zaista smo sa velikom borbom izborile da nas ovde u parlamentu ima 30%. To treba da bude ponos čitave Srbije. To ne znači da ovde neko može poslanice da omalovažava, diskriminiše i narušava njihovo dostojanstvo.

Juče je isti poslanik napravio opasan presedan iznoseći lične podatke i ličnu muku pacijenata. Mislim da ovo zaista mora da se sankcioniše. Ovo se, predsedavajućim, ne odnosi na vas lično, ali moramo da nađemo rešenje za ovakvu situaciju i da poslanice u Skupštini Srbije više niko nema pravo da diskriminiše, omalovažava i narušava njihovo dostojanstvo. Hvala.

Samo sam htela odgovor na svoje pitanje – da li može, s obzirom da vi tad niste bili predsedavajući, da se ipak iznađe mogućnost da kolega poslanik bude opomenut? Jako mi je žao što nema poslanica, prvenstveno, iz njegove stranke, koje su zaista veliki borci za rodnu ravnopravnost i ženska prava, da nam pomognu da ovde istrajemo i da poslanik koji je ovako grubo grešio bude i kažnjen. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo ministarko, svaki građanin u Srbiji mora da ima dobru, kvalitetnu i dostupnu zdravstvenu zaštitu. Nažalost, realnost je drugačija. Svo ovo vreme dok smo mi ovde, na autobuskim stajalištima naći ćete roditelje koji vode bolesno dete ili baku i deku koji idu kod lekara, čekaju autobus, zato što u svom mestu nemaju lekara ili ga uopšte nemaju ili on po podne ne radi. Nažalost, mnoga sela u Srbiji nemaju lekara, imaju lekara jednom ili dva puta nedeljno ili ga nemaju po podne. Zato nam se ovo i dešava.
Meni je drago da je ovim zakonom predviđena mogućnost da lokalne samouprave iz svog budžeta mogu da plaćaju lekara. Da li lokalne samouprave mogu to, verovatno će se postaviti pitanje? Naravno da mogu, ako imaju odgovornog predsednika opštine, ako se ponašaju racionalno i štedljivo. Bruto plata jednog lekara je oko milion i po dinara na godišnjem nivou.
Daću vam primer svoje opštine. Novim Zakonom o finansiranju lokalnih samouprava opština Kovin godišnje dobija oko 140 miliona dinara više. Smatram da je moguće da plati nedostajuće lekare u našoj opštini i da svi meštani u našoj opštini imaju adekvatnu zdravstvenu zaštitu. Ovo sam predložila i prošle godine. Nažalost, lokalna samouprava i direktor doma zdravlja nisu to želeli da sprovedu u delo.
Imamo primer Pančeva gde je situacija slična. Meštani Starčeva, Omoljice godinama obijaju pragove i traže dodatne lekare. Prethodna gradska vlast ostala je nema na njihove zahteve. Nadam se da će nova gradska vlast u Pančevu iskoristiti ovu zakonsku mogućnost i meštanima Starčeva, Omoljice i drugih mesta obezbediti nedostajuće lekare.
Sa druge strane, domovi zdravlja imali su i svoja sopstvena sredstva. Dom zdravlja u Kovinu imao je 20 miliona sopstvenih sredstava i plus 35 miliona iz apoteke. Dakle, smatram da se jednom racionalnom potrošnjom i utroškom ovih sredstava može rešiti deo problema.
Ovim zakonom je data mogućnost da se prime zaposleni i preko normativa. Zaista molim Ministarstvo zdravlja da kada odobrava radnike preko normativa da to nikako ne čini za administrativne radnike. Ako pogledate, recimo tabelu, isti taj dom zdravlja u Kovinu, videćete da on ima 42 lekara a 39 nemedicinskih radnika.
Ministarka je prethodnog dana dobro rekla – svi moraju da rade na rešavanju ovog problema. Prvo trebamo da pogledamo i počistimo u sopstvenom dvorištu. Ne možemo da dozvolimo da nam zdravstvene ustanove budu servisi za partijsko zapošljavanje.
Ovde je bilo reči i o bolnicama, pogotovo onima u pokrajini. O tome sam govorila. Kolega Šajn je isto govorio. Imamo, recimo, u Novom Sadu sjajne bolnice, odličnu uslugu. Tako i treba da bude, ali neću da se, recimo, građani južnog Banata leče, a i da lekari rade u nenormalnim uslovima, u sobama sa kojih otpada malter sa zidova, gde su dušeci truli.
Pokrajina je osnivač bolnica na njenoj teritoriji. Ona postavlja upravni odbor, postavlja direktore. Pokrajina mora da preuzme odgovornost. Predlažem, recimo, da se sagleda mogućnost da se smanji pokrajinska administracija i da se od tog novca zaposle lekari i medicinske sestre koji nedostaju u bolnicama u pokrajini.
Čuli smo i da su dugovi u sistemu zdravstva zaista veliki. Pravo da vam kažem bila sam šokirana iznosom koji sam čula. Ono što me obradovalo jeste da ministri finansija i zdravlja nisu taj problem gurnuli pod tepih, kao što je to činio prethodni premijer i ministar finansija, već su odlučno rešili da se pozabave ovim problemom. Na ovaj način uvodi se red u zdravstveni sistem.
Da bi zdravstveni sistem bio onakav kakav treba da bude svi moramo da se ponašamo odgovorno. Sa jedne strane, moramo redovno da uplaćujemo doprinose za zdravstveno osiguranje. Apsolutno se slažem sa ministarkom da to treba da bude krivično delo, jer iz prazne kase ne možete ništa da podelite.
Sa druge strane, oni koji vode računa o parama treba da rade to odgovorno, pošteno, pravedno, da vode računa o svakom dinaru gde će se potrošiti. Jedino tako imaćemo zdravstveni sistem, odnosno imaćemo da građani Srbije imaju dobru, kvalitetnu i dostupnu zdravstvenu zaštitu. Verovatno će vremenom moći da podignu plate lekarima i medicinskim sestrama koji to zaista zaslužuju. Lekari i prosvetni radnici predstavljaju najobrazovaniji deo Srbije i zaslužuju adekvatne plate, jer zaista velika većina njih radi onako kako treba.
Ujedinjeni regioni Srbije će u danu za glasanje podržati predloge zakona vezane za zdravstvo. Hvala.

Član 107. Prvo, gospodin Dinkić juče nije bio na sednici. Drugo, URS su jasno rekli da su za departizaciju zato što žele da građani Srbije dobiju dobru, efikasnu, kvalitetnu i jeftinu uslugu, a ne da nam se dogodi da, na primer, kao što se desilo u Novom Sadu, pred promenu vlasti se u javnim preduzećima zaposli 300 partijskih ljudi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, predstavnici pokrajinske Vlade, ne slažem se sa predloženim amandmanom.
Slažem se da treba razgovarati o strukturi budžeta, a posebno načinu trošenja sredstava. Pitam se da li je 7% pravedno raspoređeno na sve delove Vojvodine, posebno na onaj deo koji se odnosi na kapitalna ulaganja? Kovin je izgleda daleko od Novog Sada i ove godine smo ostali kratkih rukava. Pričaću u ciframa. Dobili smo nula dinara. Jedino što smo dobili to je predizborna poseta predsednika pokrajinske Vlade koji nam je doneo odluke teške 300 miliona dinara. Do danas nije stigao ni dinar. Ostale su nam samo fotografije nasmejanog pokrajinskog premijera i nasmejanog opštinskog rukovodstva. Meštani Bavaništa, najvećeg sela u opštini Kovin koje ima 7.000 stanovnika su ostali bez fabrike vode, odnosno i dan danas nemaju vodovod. Kovinci su ostali bez industrijske zone i bez svoje šanse za razvoj.
Verujte, duša me boli kada SIEPA pošalje investitore koji su zainteresovani da ulažu u Kovin i da zaposle Kovince, a investitori se okrenu i odu jer naiđu na običnu ledinu. Ono što je najcrnje je da smo morali da doplatimo iz opštinskog budžeta 40 miliona dinara da bi se sanirali dugovi Fonda za kapitalna ulaganja. Sramota je da jedna mala i nerazvijena opština mora da sanira te dugove, umesto da dobije dodatna sredstva za svoj razvoj.
Slažem se da treba razgovarati i o mogućnosti uštede u budžetu, ali onom pokrajinskom budžetu. Naročito treba videti kolika je pokrajinska administracija i podaci do kojih sam došla na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije da su plate pokrajinskih sekretara recimo 50% veće od plate republičkih ministara. Da li oni 50% više rade ili su njihovi poslovi 50% složeniji?
Vojvodina treba da dobije onoliko sredstava koliko joj pripada. Po meni, treba doneti zakon o finansiranju Pokrajine, ali od tog novca treba korist da imaju svi građani Vojvodine, a ne kao što je urađeno, da se 300 miliona evra da za dokapitalizaciju Razvojne banke Vojvodine. Hvala.

Što se tiče vodovoda u Bavaništu, deo koji je bio obećan od strane NIP je ispunjen. Cevi su postavljene. Dalje finansiranje je preuzela pokrajina. Šest godina meštani Bavaništa čekaju da dobiju vodovod. Nažalost, nisu ga dobili.
Zaista predlažem da političari malo izađu iz svojih kabineta i kancelarija i da zaista vide kako građani žive u Vojvodini, a i u čitavoj Srbiji. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, postavila bih pitanje ministru poljoprivrede, gospodinu Kneževiću, u ime poljoprivrednika koji su mi se obratili. Možete li nam, gospodine ministre, pomoći da se reši pitanje niskog vodostaja u kanalima za navodnjavanje. U Kovinskoj opštini, koja ima oko 42 kilometra obale Dunava, kanali za navodnjavanje su leti prazni, jer se voda pumpama vraća u Dunav. U kanale su ugrađene sonde, utvrđeni su režimi maksimalne i minimalne kvote, a HE Đerdap iz komandnog centra uključuje i isključuje pumpe, a vodostaj se, nažalost, kod crpnih stanica uglavnom drži na minimumu. Ovo onemogućava naše poljoprivrednike da koriste zalivne sisteme, a što je još gore, ovo demotiviše privrednike da nabave zalivne sisteme, mada su vrlo zainteresovani za to. Postavljaju jednostavno pitanje – gde da ubodu crevo kada u kanalima nema vode?

Zahvaljujem vam se u moje i u ime poljoprivrednika. Zahtev ćemo vam poslati sa obrazloženjem. Hvala.