Hvala.
Takođe mislim da je ovo danas politička rasprava i podizanjem lažne dileme oko budžeta prikriva se pravi problem, a to je katastrofalno stanje u Vojvodini, u Razvojnoj banci Vojvodine i u Fondu za kapitalna ulaganja. Sa kolegom Šandorom sam prethodne četiri godine bila poslanik u pokrajinskoj skupštini. Za te četiri godine nikada nije bilo inicijative da se podnesu amandmani na budžet. Zato pitam – zašto, da li nisu smeli, zašto su ćutali i kako su se tek sada setili da se krši Ustav? Zato smo na dnevnom redu imali i trebali da glasamo za dokapitalizaciju Razvojne banke Vojvodine, za pokrivanje dugova u Fondu za kapitalna ulaganja.
Vojvodina neće biti zakinuta za devet milijardi. Ona će dobiti šest milijardi više. Istine radi, osnovica koju je koristila Cvetkovićeva Vlada bila je 750 milijardi, a sada je osnovica 837 milijardi. Po prvi put jasno znamo koliko će Vojvodina dobiti novca, ako se ove pare ne budu prebacile Vojvodini mislim da onda imate pravo da kritikujete i ministra finansija, i ja ću ga kritikovati ako to ne uradi, bez obzira što je iz moje stranke.
Isto tako ću oštro kritikovati način na koji se ta sredstva u Vojvodini troše.
Kritikovaću to ako se ponovo dokapitalizuje "Razvojna banka Vojvodine", ako se opštine nateraju da vraćaju novac, odnosno dugove Fonda za kapitalna ulaganja, ako se najveći deo novca daje u Novi Sad, jer smo videli da se kroz tzv. top 20 projekata Fonda, mada ih ja tako ne bih nazvala, više od 50% novca slilo upravo u Novi Sad. Mi iz malih opština, šta smo radili? Vraćali smo dugove.
Ovo govorim u ime hiljada onih koji žive u malim mestima u Vojvodini, koji su tu rođeni, koji su tu išli u školu, odrasli i koji tu žive sa svojim porodicama, koji isto kao i ja žele tu da ostanu da žive, ali da žive pristojno i da imaju svoju šansu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici pokrajinske Skupštine, drago mi je da se o pitanjima koja su vezana za Vojvodinu raspravlja u institucijama, mada mislim da je o tome trebalo govoriti mnogo ranije.
Po prvi put, odnosno donošenjem zakona o budžetskom sistemu tačno se zna šta pripada Vojvodini. Cenimo to što se predsednik Vlade Vojvodine osmelio da posle šest godina progovori, ali se pitamo – zašto takvu hrabrost nije ispoljio prethodnih šest godina kada je DS bila apsolutni gospodar ne samo u Vojvodini, nego i u čitavoj Srbiji. Predsednik Vlade Vojvodine je sedeo, ćutao i uzimao novca koliko mu je Republika davala. Zašto nije bio ovako principijelan prema bivšem predsedniku Vlade i ministru finansija? Zašto se tada nije borio za novac Vojvodine, već je pričao kako je u Vojvodini sve super i kako je sve lepo?
Dolazim iz Vojvodine i reći ću vam kakva je realna situacija. Veliki broj vojvođanskih opština je nerazvijen i spada u treću ili četvrtu grupu po razvijenosti opština. Realnost je i to da Vojvodina po prvi put posle dugog niza godina ima BDP ispod republičkog proseka. Realnost je i to da Vojvodina ne koristi novac ni za razvoj infrastrukture, ni za razvoj agrara, koja je naša velika šansa. Realnost je i da već dugo vremena Vojvodinom upravljaju isti ljudi i da oni odgovornost prebacuju na Beograd. Realnost je i da je Vojvodina unutar sebe same centralizovana.
U Vojvodini, sa jedne strane, imamo sjajni i blistav Novi Sad, a sa druge strane, čuli smo to i danas, imamo gradove i sela, pogotovo sela, koja nemaju vodovod, koja nemaju kanalizaciju, koja nemaju asfaltirane puteve i koja nemaju kvalitetnu vodu za piće.
Dolazim iz opštine Kovin. Tu imate selo Bavanište koje ima sedam hiljada stanovnika. To selo nema ni vodovod, ni kanalizaciju. Mogla bih da vam nabrojim još nekoliko sela u kovinskoj opštini koja nemaju kanalizaciju. Sela koja nemaju kvalitetnu vodu za piće, jer nemaju novca za prečistače. Sramota je da u Vojvodini, 2012. godine, u opštini Kovin do dva sela nema asfaltnog puta.
Pogledala sam na sajtu Fonda za kapitalna ulaganja tzv. top 20 projekata. Od tih 20, pet se nalazi u Novom Sadu. Da vam kažem, ne znam koliko je kvalitetan projekat rekonstrukcija ulice ili javne rasvete u nekom gradu. Bez obzira na to, pet projekata se realizuje u Novom Sadu. Kada saberete ove cifre videćete da je to ulaganje od oko nekih deset milijardi dinara. Pet i po milijardi je odvojeno za projekte u Novom Sadu.
Na primer, tri, dve milijarde je odvojeno za izgradnju i opremanje urgentnog centra Kliničkog centra Vojvodine. Slažem se da je to potrebno i slažem se da u Novom Sadu treba da postoji takva jedna institucija. Međutim, ako dođete u pančevačku bolnicu, tamo ćete da naiđete na zidove sa kojih otpada malter, na stari, prastari nameštaj, dušeke koji se raspadaju, naići ćete na vlagu. Zar građanin južnog Banata ne trebaju da imaju iste uslove lečenja kao i oni u Novom Sadu? U toj bolnici leči se većina građana južnog Banata. Smatram da svi treba da imaju jednaku dostupnost zdravstvenoj zaštiti.
Na putu za Novi Sad sam vrlo često nailazila na bilborde na kojima je bila reklama za Klinički centar Vojvodine. On izgleda sjajno, fantastično. Pitala sam se koliko ti bilbordi koštaju? Da li za te pare treba da se reklamira, recimo, vojvođanska Vlada ili za te pare moglo nešto da se sredi u toj bolnici u Pančevu ili da se za neki dom zdravlja u nekom malom mestu u Vojvodini kupi neki nedostajući aparat za lečenje?
U šta će Vojvodina da ulaže pare, to je njena stvar. Vojvodina ima svoje legitimne organe, svoju Skupštinu, Vladu koji odlučuju o tome. Postavlja se opravdano pitanje – da li je taj novac trošen na dobrobit svih građana Vojvodine? Nema adekvatne kontrole gde su utrošena sredstva ni od strane onih koji ova sredstva Vojvodini prebacuju, ni od strane građana. Realnost je, nažalost, da novac koji pripada Vojvodini je korišćen za igrarije poput "Razvojne banke Vojvodine".
Svedoci smo da je u dokapitalizaciju "Razvojne banke Vojvodine" do sada utrošeno 300 miliona evra. Zaista se pitam, kao i mnogi građani Vojvodine, šta je za ove pare moglo da se uradi? Koliko kilometara kanalizacije, koliko kilometara vodovoda, puteva? Gde je ta banatska magistrala? Gde je tunel kroz Frušku goru? Koliko je industrijskih zona moglo da bude izgrađeno za ovih 300 miliona evra? Građani Kovina se pitaju zašto u Kovin ne dođe nijedan investitor? Znate zašto ne dođe? Nema gde da dođe, jer i oni koji se pojave naiđu na običnu ledinu.
(Predsedavajući: Gospođo Novković, molim vas da se vratite na zakon.)
To je tema. Zaista se pitam te pare koje su u Vojvodinu ušle, gde su potrošene? Postaviću i pitanje plate u pokrajinskoj administraciji.
(Predsedavajući: Molim vas, ipak ćete morati da me saslušate. Ako sam vas zamolio i procenio da se ne držite dnevnog reda, iako su pitanja o kojima vi govorite veoma interesantna i značajna, to uopšte ne osporavam, ali vas molim da se ipak vratite zakonu koji rešava problem finansiranja Pokrajine. Izvolite.)
Pitanje je da li će Vojvodina dobiti adekvatna sredstva i na šta će ta sredstva potrošiti? Do sada, ako pogledate pokrajinsku administraciju, možete da se pitate za koliko je ta administracija povećana? Možete i da se pitate kolika je plata jednog pokrajinskog sekretara u pokrajinskoj Vladi? Kada pogledate, videćete da je ona, čini mi se, čak 50% veća nego republičkog ministra.
U prethodne četiri godine sam bila poslanica u Skupštini Vojvodine. Za te četiri godine samo jednom smo na dnevnom redu imali izveštaj o radu Fonda za kapitalna ulaganja za period od 2006. do 2009. godine. Prosto, znamo da se Fond za kapitalna ulaganja finansira baš iz ovih sredstava o kojima zakon govori. Zaista me zanima kakva je sada tamo finansijska situacija, kako su određivani prioriteti i kako je trošen novac?
Moram da iznesem još jedan primer koji me je jako pogodio. Godine 2011, kada je donet Zakon o finansiranju lokalnih samouprava, opštine su za poslednja tri meseca dobile znatne prihode. Šta se onda dogodilo? Predsednik pokrajinske Vlade je pozvao predsednike opština i rekao im je da moraju da plate od tih para projekte koji su upravo realizovani iz Fonda za kapitalna ulaganja. Predsednici opština su morali da potpišu protokol, zatim su se vratili u svoje opštine, ubedili odbornike da to uđe u rebalans budžeta i tako su siromašne opštine bez vode, kanalizacije i puteva plaćale račune Fonda za kapitalna ulaganja. Opština Kovin je dala 40 miliona dinara. Grad Pančevo je, recimo, dao 320 miliona dinara i zbog toga je danas budžet Pančeva u deficitu.
Znate li koje obrazloženje je bilo - pa, moramo i mi nešto da damo, da bismo od njih ponovo dobili novac. Šta se desilo posle toga? Pred izbore je bio predsednik Vlade i rekao je da je Kovin dobio odluku o 300 miliona dinara da će se izgraditi industrijska zona, taj čuveni vodovod u Bavaništu i kanalizacija u jednoj ulici. Znate li šta je od toga ostalo? Ništa, samo slikanje i obećanja. Kovin nije dobio dinara iz Fonda za kapitalna ulaganja, i dalje nema industrijsku zonu i nema šansu za razvoj.
Pitanje finansiranja Vojvodine treba rešiti. Po nama, treba doneti zakon o finansiranju Vojvodine, ali na ovome treba da radimo svi zajedno, jer samo dogovorom i zajedničkim radom možemo da dođemo do dobrih rešenja. U materijalu sam koji dobijam dobila pismo gospodina Pastora, predsednika Skupštine, gde poslanike iz Vojvodine poziva da podrže ovaj zakon. Volela bih da sam ovakvo pismo dobila mnogo ranije, da smo konsultovani kad se zakon pravio i volela bih da dobijem ovakvo pismo od pokrajinske Skupštine kada budemo pravili zakon o finansiranju Vojvodine, a ne na kraju, kada je sve gotovo samo da podržimo. U pismu nas pozivaju da podržimo da se sredstva Pokrajine koriste na način koji će omogućiti pokretanje nove proizvodnje, boljeg upošljavanja, izgradnju objekata za boravak dece i njihovo obrazovanje, ali i za humaniju starost, čime doprinosimo ravnomernijem razvoju cele Srbije. Apsolutno sam za ovo, ali toga neće biti ako nemamo i adekvatne kontrole trošenja para. U tom slučaju, danas će ovo biti samo jedno marketinško prebacivanje odgovornosti na Beograd. Hvala.

Pošto sam pomenuta, ja sam u radu u pokrajinskoj Skupštini zaista aktivno učestvovala. Nisam glasala za sve odluke, na primer nisam glasala za budžet za 2011. godinu jer sam smatrala da nije dobar, to je jedno. Zatim, nisam rekla da je odluka pokrajinske Skupštine ili Vlade igrarija. Igrarija jeste to kako se potrošilo 300 miliona evra na dokapitalizaciju "Razvojne banke Vojvodine" mesto da se uložilo u nedostajuću infrastrukturu u Vojvodini, što je zaista žalosno.
Znači, govorim o jednoj osobi koja nije prisutna, a druge kolege danas ceo dan govore o Mlađanu Dinkiću koji takođe nije prisutan i nije on odgovoran za deficit, jer kao što znate, Mlađan Dinkić u 2006. godini nije bio ministar finansija i ako proverite stenografske beleške videćete da nisam rekla da ovaj zakon ne treba podržati. Da ću se boriti za građane Vojvodine, to svakako hoću i uvek ću se boriti za to da se 300 miliona evra neda za dokapitalizaciju "Razvojne banke Vojvodine" ili bilo koje druge propale banke, već za to da od tog novca svi građani imaju koristi, jer je sramota da u ovo vreme u 21. veku imamo sela bez vodovoda, kanalizacije i asfaltnog puta. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, ja bih danas postavila pitanje ministarki zdravlja, svesni smo da u zdravstvu ima puno problema, da su potrebe i želje velike, mogućnosti i novca malo. Činjenica je takođe da u zdravstvu postoje normativi koji nam određuju koliko može biti zaposleno lekara u odnosu na broj stanovnika.
Nažalost, to nam stvara brojne probleme. U Opštini Kovin postoje naseljena mesta koja uopšte nemaju lekara, a neka sela imaju po dva-tri puta nedeljno lekara, a u nekim velikim selima je samo jedan lekar i ljudi zbog toga moraju u četiri ili pet sati ujutro da dođu i da zauzmu red.
Najčešće se radi o ljudima koji su stariji, roditeljima sa malom decom, siromašnima i oni moraju da plaćaju put, taksi, da bi došli do lekara ili da koriste jeftinije autobus i tako ceo dan provedu kod lekara.
Moje pitanje glasi, da li postoji zakonska mogućnost da lokalna samouprava iz svog budžeta finansira nedostajuće lekare, s obzirom da i Dom zdravlja ne može da to uradi iz sopstvenih sredstava.
Nakon donošenja zakona o finansiranju lokalnih samouprava, Opština Kovin u budžetu ima oko 150 miliona dinara više prihoda. Smatrala sam da taj novac treba da bude raspoređen pošteno i pravedno i da bude usmeren ka rešavanju neposrednih problema građana.
S obzirom da mi se veliki broj građana obraćao sa tim da nema dovoljno lekara, predložila sam da se u lokalnom budžetu za 2012. godinu finansira plata jednog lekara, koji bi bio mobilan i bar na neki način se rešio problem nedostajućih lekara.
Nažalost, tu počinje moja desetomesečna borba između lokalne administracije i rukovodstva Doma zdravlja u Kovinu, bez obzira što je novac za platu jednog lekara određen.
Molim vas da nam vašim odgovorom pomognete da nađemo rešenje, jer pare i dalje stoje u lokalnom budžetu, građani i dalje putuju do lekara i troše svoje pare.

Hvala vam u ime mojih sugrađana na odgovoru. Mislim da je ovo pravi način da se rešavaju problemi građana u saradnji i sa republičkim i lokalnim vlastima, a pogotovo je tu velika uloga nas narodnih poslanika da ukažemo na probleme i pogotovo se ovo odnosi na mesta, na rešavanje problema u mestima unutrašnjosti, jer smatram da i ljudi u tim manjim mestima treba da imaju približno iste uslove za život kao i oni u prestonici i velikim gradovima.
Ovo ne kažem iz lojalnosti političkoj opciji kojoj pripadam, već kažem iz iskrenog ubeđenja kao građanin, kao neko ko želi sa porodicom da ostane, da pristojno živi u malom mestu gde je rođen i gde je odrastao. Hvala na pomoći.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, mislim da ne treba naglašavati koliko je Srbiji veoma važno da ima puno visoko obrazovanih ljudi. Nama trebaju mladi obrazovani ljudi i koji su motivisani za rad i stvaranje, ali i spremni da se obrazuju čitavog života.
Imati dete na studijama danas je za svaku porodicu i ponos i uspeh, ali i veliki trošak. Teško je danas školovati decu koja su na fakultetu, a posebno je to teško porodicama iz unutrašnjosti koje žive u malim mestima i čija deca i čija deca na studije odlaze u Beograd, Novi Sad ili Niš. Te porodice moraju da plaćaju vrlo skupe privatne stanove, moraju da plate komunalije, deci da obezbede hranu, prevoz, da im daju novac kada dođu kući.
Mnogi ne uspeju da se upišu na budžet, već plaćaju školarine i onda su to za porodice veoma veliki troškovi. Ti troškovi vrlo često prevazilaze jednu prosečnu platu i onda možete zamisliti kako je teško roditeljima. Vrlo često deca, ako se ne upišu na budžet, i odustanu od studija. Verujte mi, srela sam jako puno takve dece i njihovih roditelja koja su jednostavno detetu morali da kažu – znaš, ako uspeš da se upišeš na budžet, moći ćeš da studiraš, ako ne, nažalost, nećeš moći. Među njima ima i mojih bivših đaka, dece koju znam iz škole i znam da bi uz malo podrške i završetkom studija mogli da promene svoj socijalni status, ali, nažalost, to nisu mogli.
U tom smislu, podržavam ono što je ministar rekao, da će se zalagati za veći obuhvat mladih koji studiraju, da će biti napravljena lepeza plaćanja školarina i da će na taj način u stvari i oni koji su, da tako kažem, malo manje bili uspešni moći da studiraju, a naravno da će se oni koji su bili najbolji i najvredniji školovati o trošku države. U tom smislu, zajedno sa svojim kolegama poslanicima iz URS podržavam predlog da studenti mogu da se finansiraju iz budžeta ako ostvare 48 bodova.
Izneću vam podatak koji sam našla, a koji je rađen na uzorku od oko 80% fakulteta, gde je procenjeno da je samo oko 20% studenata u školskoj 2011-2012. godini ostvarilo 60 bodova. Faktički na ovaj način i donošenjem ovih izmena velikom broju studenata omogućićemo da upišu narednu školsku godinu i omogućićemo im da se školuju o trošku države.
Takođe je veoma važno što se izmenama ovog zakona omogućilo da produžena godina umesto šest meseci traje godinu dana. Ovo će biti veliko olakšanje i za roditelje i za studente, jer će imati pravo na dom, imaće pravo na menzu i na prevoz.
Međutim, mi vrlo brzo moramo da dođemo do 60 bodova i da studije učinimo bržim i efikasnijim. Moraćemo da prestanemo da kukamo samo na studente i na ovom putu zajednički će morati da rade i studenti i država, ali i fakulteti i sami profesori.
Danas su studenti na našim fakultetima zaista preopterećeni obavezama i, ako što je rekla koleginica, njihovo opterećenje i njihove obaveze mnogo su veće u odnosu na njihove kolege u evropskim zemljama. Zbog tih velikih obaveza i tog preopterećenja u stvari oni ne uspeju da ispune svoje obaveze i zato i dolazimo do ovoga da nemaju potrebnih 60 bodova.
Takođe smatram da je potrebno revidirati planove i programe i smanjiti obim gradiva. Mi današnje studente, a ovo ne mislim samo za studente, ovo se odnosi i na sve nivoe obrazovanja, i za osnovno i srednjoškolsko, treba da oslobodimo nepotrebnih znanja, oni treba da dobiju funkcionalno znanje, ona znanja, veštine i kompetencije koji će ih osposobiti za rad.
Mislim da je odavno prošlo vreme kada su profesori samo predavali, a đaci i studenti bili ti koji su to što su oni ispredavali, da se tako izrazim njihovim rečima, trebali da na bubaju i samo da odgovaraju. Vremena su se promenila i na putu sticanja znanja i studenti i profesori trebaju zajedno da koračaju. Moramo da unapredimo i metode rada.
Mi smo ti koji trebamo te studente da motivišemo i da na neki način nateramo da vredno rade i uče. Njima je u radu i u procesu sticanja znanja potrebno više prakse, potrebno im je timskog rada, potrebno im je rešavanje problema i potrebno je da steknu takva znanja, veštine i kompetencije koje će im omogućiti da se uspešno snađu u savremenom svetu, u ovom vremenu kada se tehnologije jako brzo menjaju, kada je dostupnost informacija veoma velika. Treba da izbegnemo to da naše studente i učenike teramo da uče gomilu podataka. Ne, to je pogrešno, mi trebamo da ih naučimo gde te podatke i informacije koje im trebaju mogu da nađu i da ih upotrebe za rešavanje problema.
Predlog zakona predviđa manji broj ispitnih rokova. Mislim da u ovome neće biti problema ako se bolje organizuju i vreme i obaveze. Na evropskim univerzitetima ima takođe mali broj ispitnih rokova, ali se ispiti polažu kroz kolokvijume, što kod nas često nije praksa.
Mislim da treba omogućiti studentima da ako polože sve obaveze kroz kolokvijume završni ispit treba da imaju samo ako žele visoku ocenu.
Ono što me posebno raduje, jeste da će studenti znati na početku svake školske godine koliko će im bodova sledećeg leta biti potrebno za upis, zato je dobro što se ovaj zakon donosi.
Ono što me posebno raduje, jeste da je, recimo, prilikom donošenja seta finansijskih zakona ministar finansija i privrede, gospodin Dinkić razgovarao sa zanatlijama i preduzetnicima o povraćaju PDV na bebi opremu, razgovarao je sa udruženjima roditelja. Danas sam videla da je ministar na moje isto veliko zadovoljstvo, uvažio i zahteve studenata. Da se jako dobro seća i studenata iz marta meseca.
Mislim da sve mere koje budemo u ovom parlamentu donosili i da će biti dobre ako su ciljane i ako njih oni korisnici kojima su namenjeni imaju koristi. Biće to veoma teško, ali treba izvagati između mogućnosti države i potreba i zahteva neposrednih korisnika i naći najbolje rešenje kojima će i jedni i drugi biti zadovoljni. Mislim da je nova Vlada dobro krenula i da u tom pravcu treba da nastavi, jer samo zajedničkim razgovorom i dijalogom možemo da krenemo napred. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, meni je odluka o povraćaju sredstava od PDV-a na bebi opremu  važna iz dva razloga. Prvo, zato što je mera od koje će koristi imati...

Koristim vreme poslaničke grupe.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, predstavnici Vlade, evidentno je da je Srbija danas u izuzetno teškoj finansijskoj situaciji i zaista je potrebno da se prestane sa praksom da se problemi guraju pod tepih, već je potrebno suočiti se sa tim problemima i rešavati ih, ma kako to bolno bilo.
Imajući u vidu teške uslove u kojima privreda posluje, bilo je neophodno doneti niz mera koje će stvoriti povoljnu klimu za privređivanje, za dalja ulaganja, a samim tim i za zapošljavanje.
Predloženim zakonima se smanjuju troškovi privrede, što olakšava njeno poslovanje. Znatno se umanjuje, odnosno rasterećuju se zanatlije i mala i srednja preduzeća u kojima danas radi veliki broj ljudi. Na primer, od 1. oktobra zanatlije neće moći da plaćaju firmarinu i taksu za isticanje reklama, što će mnogima doneti u ovo vreme krize uštedu koju će moći da iskoristi ili za isplate zarada, ili za nova investiranja. Olakšice se očekuju i u poljoprivredi, što je veoma važno, jer je poljoprivreda ta koja može da zaposli veliki broj naših građana.
Danas je svako radno mesto, prvenstveno ono u privatnom sektoru, zlata vredno. Mi sa jedne strane moramo da stvorimo takvu povoljnu i konkurentnu klimu za dolazak velikih stranih investitora, a ne da nam se dogodi da investitor dođe u Srbiju sa željom da ovde otvori fabriku i zaposli naše ljude a suoči se sa velikom birokratijom i sa administracijom, jednostavno se okrene i pobegne glavom bez obzira. Sa druge strane, treba omogućiti našim zanatlijama i preduzetnicima da mogu uspešno da posluju, da proširuju svoju proizvodnju, zapošljavaju nove radnike.
Moramo da iznađemo način da motivišemo i podstaknemo mlade da započinju sopstveni posao, kao i one iz sive ekonomije da pređu u legalne tokove. Narodski rečeno, danas treba skinuti kapu svakom onom ko u Srbiji ima sopstveni privatni biznis i na taj način zarađuje za svoju porodicu. Oni plaćaju porez, plaćaju doprinose za zdravstveno osiguranje, za penziono osiguranje, oni nisu u redu ispred centra za socijalni rad u potrazi za nekom vrstom pomoći. Naša je dužnost i obaveza da upravo takvima pomognemo da razviju i dalje svoj posao i da od njega mogu dobro i pristojno da žive, a ne da im se bukvalno sedne na grbaču i da im se oguli koža kojekakvim i različitim nametima.
Ovo ne govorim napamet, upravo ove mere koje je Vlada predložila su tražili i zanatlije i preduzetnici u Kovinu sa kojima sam puno puta razgovarala. Meni će biti zadovoljstvo da se nakon usvajanja ovih zakona ponovo susretnem sa njima i da im kažem da ih je neko čuo i uvažio njihove zahteve. Zato podržavam predložene mere i iskreno se nadam da je ovo dobar početak suočavanja sa realnošću i sistemskog rešavanja gorućih problema.
Nema tog problema koji ne može da se reši ako se radi vredno, hrabro i timski, a ova vlada je upravo tako krenula – i vredno, i hrabro, i timski. Hvala.

Dame i gospodo poslanici, poštovani gospodine Jankoviću, osnivanje institucije Zaštitnika građana opravdalo je svoje postojanje i pokazalo da je našem društvu jedna ovakva institucija zaista bila potrebna. S obzirom da se ova institucija bavi kontrolom nad primenom zakona i kontrolom rada državnih organa uprave, na neki način predstavlja i brigu o običnim građanima, o zaštiti njihovih prava i rešavanju njihovih svakodnevnih problema. Državne institucije treba da budu servis građanima i treba da im budu na usluzi, a ne same sebi da budu svrha.
U prethodnom mandatu bila sam poslanik u Skupštini AP Vojvodine i u poslaničkoj kancelariji u Kovinu, gde živim, redovno sam organizovala prijem građana i mogla sam jasno da sagledam i da vidim koliko je građanima teško da se izbore sa birokratijom, ostvare neka svoja prava ili reše svoje probleme.
Analizirajući rad Zaštitnika građana u prethodnom periodu, videla sam da ste se dosta stručno i profesionalno bavili zaštitom ljudskih prava, prava manjina i marginalizovanih grupa. Ono što je meni, kao profesionalcu koji je dugi niz godina radio sa decom, veoma važno, jeste da ste posebnu pažnju posvetili upravo zaštiti dečijih prava. Videla sam da postoji i dečija strana gde decu od ranog uzrasta učite da se koriste uslugama koje vaša institucija pruža. Ono što je veoma važno, posvetili ste posebnu pažnju vršnjačkom nasilju. To je problem koji je u našem društvu evidentan i pred kojim nikako ne smemo da zatvorimo oči. To je problem koji ne može da reši samo jedna institucija, ne mogu da reše ni samo roditelji. Prosto očekujem negde i od vaše institucije podršku, da se na ovom problemu u narednom periodu radi više, jer ne smemo da dozvolimo da nijedno dete doživi bol ili patnju. Velika pažnja posvećena je rodnoj ravnopravnosti i smatram da se time trebate baviti u narednom periodu još više.
Očekujem veće učešće žena u javnom i društvenom životu. Ono što je čini mi se važnije da trebamo da sprečimo svaki oblik diskriminacije žena, jer prosto moramo da priznamo da takva diskriminacija u našem društvu postoji, da se žene teže zapošljavaju, da za iste poslove dobijaju manju platu, da postoje poslodavci koji neće da zaposle ženu zato što smatraju da će ubrzo da ode na porodiljsko odsustvo ili da zbog bolesti dece odsustvuje zbog posla. Imamo primere da i trudnice dobijaju otkaze. Imamo primere gde žene pa i deca žrtve porodičnog nasilja same obilaze pragove različitih institucija u potrazi za pomoći, a to bi u stvari te institucije zajednički trebale da rade da pomognu takvim ženama i toj deci.
Ono što bi bilo veoma važno i što bih vam predložila da možda malo više radite na promociji vaše institucije, jer razgovarajući neposredno sa građanima shvatila sam da postoji i dalje veliki broj ljudi koji jednostavno ne zna da ovakva institucija funkcioniše u našoj zemlji.
Takođe bih volela da možda inicirate da i lokalne samouprave osnuju lokalne zaštitnike građana, odnosno lokalne kancelarije ombudsmana, prosto građanima iz unutrašnjosti nekako je ova institucija čini mi se manje dostupna.
Takođe bih vam predložila da analizirajući probleme sa kojima se u svom radu susrećete, a vi jako dobro možete da ih sagledate, da nam date preporuke, da možda čak predložite određene izmene zakona, gde bi se tim izmenama zakona lakše rešavali problemi sa kojima se građani susreću i gde bi na adekvatan način bila zaštićena sva prava građana.
Sa zadovoljstvom bismo otvorili ovde u parlamentu raspravu o izmeni takvih zakona, jer mi smo svi ovde negde sa zadatkom da učinimo da život građana u Srbiji bude mnogo bolji. U svoje lično ime i u ime poslanika Ujedinjenih regiona Srbije želim vam uspeh u budućem radu, želim da svoj posao u narednom periodu obavljate hrabro, odgovorno i stručno kao što ste to i do sada radili. Hvala.