Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7485">Verica Kalanović</a>

Govori

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministri, Zakon o budžetu je najvažniji zakon u jednoj godini. Sa tim mislim da se svi ovde slažemo.
Veliki broj građana Srbije ne zna zašto je Zakon o budžetu toliko važan. Međutim, svi oni znaju da će od Nove godine svi, apsolutno svi plaćati više mleko, hleb, lekove i osnovne životne namirnice. Ja koja se krećem Srbijom svaki dan po različitim mestima, od tog naroda ili od jednog dela naroda dobijam poruke da ovaj zakon o budžetu ove godine i ovako kako jeste napravljen je dosta odnarođen, što znači da nije ni potpuno pravedan kada je štednja u pitanju, ali daje neku viziju i nadu kako će da nam bude u 2014, 2015. i 2016. godini, pa nam ljudi svima ukupno više ne veruju.
Zašto nije pravedan? Tačno je da svi plaćamo PDV isto. Tačno je da lekari, profesori i svi oni koji primaju plate preko 60.000 dinara su oporezovani. Nije isto kada se poveća cena mleka penzioneru koji prima 15.000 penziju i kada se povećaju cene hleba i kada se to poveća direktorima javnih preduzeća kojima i dalje plate nisu ograničene.
U jednom trenutku sam i ja sedela u Vladi. Poštujem to što plate ministara ne rastu već nekoliko godina. I ja sam primala takve kakve primate i vi. Ali, da li ste imali hrabrosti da skinete plate direktorima javnih preduzeća i kažete – čekajte, ne samo da ćemo da vam oporezujemo, nego ćemo da vam skinemo plate na one koje ima, recimo, premijer?
Danas slušam na televiziji da direktori javnih preduzeća i dalje primaju plate koje su 300.000 i 400.000 dinara i ne prihvatam vaše objašnjenje koje kaže – ne možemo bez takvih stručnjaka. Zbog toga što se lako odričemo stručnjaka, mladih lekara koji će nam otići u Nemačku, zato što jedan lekar koji prima 70.000 dinara plate podleže oporezivanju, podleže dodatnim izdvajanjima, a onaj koji prima 400.000 ne, s tim što je svestan da on lakše može da ode negde u inostranstvo, nego onaj koji u ovom trenutku rukovodi velikim javnim bogatstvima.
S druge strane, lako mi se odričemo budžeta lokalnih samouprava. To je daleko od Beograda, to ne boli. Koga boli što Kragujevac ima 152 miliona manje, sem Poskurice koji je iz Kragujevca i Saše Milenića koji je iz Kragujevca? Koga boli zato što većina opština devastiranih ima manje budžeta, pa ne može da napravi ni običan put, niti da subvencioniše kupovinu jednog kontejnera, o čemu sam, ministre, već govorila? Koga boli to što dve milijarde uzimamo lokalnim samoupravama, ali istovremeno malo dodajemo i Ministarstvu spoljnih poslova, iako su nam naslovne stranice pune na šta se troši novac? Ni Ministarstvo odbrane, ni Ministarstvo policije, nemojmo, to nije korektno,oni su naše kolege, njima ne možemo da smanjujemo budžet, ali lokalnim samoupravama možemo, oni su i onako daleko i od očiju, a bogami i daleko od srca.
Zašto kažem da narod ne vidi perspektivu? Pa, naslušala sam se kako su podsticaji za otvaranje novih radnih mesta loši. Sve je živo blato, sve je otišlo u đavola u prethodnom periodu i ne treba više podsticati otvaranje širom Srbije kompanija. To ćemo da sredimo privrednim ambijentom. Pa, kažite to ovima u Babušnici kako ćemo da podstičemo domaću privredu i sredimo privredni ambijent, kada im je pre nekoliko dana zadnja banka otišla iz Babušnice, pa nemaju gde da urade bilo koju transakciju, nego im treba pet litara goriva i dva sata da odu u Pirot i završe to što im je potrebno.
Bez novih investicija nema nade za nezaposlene. Bez podsticaja za investicije nema nade da ćemo one koji će ostati bez posla zato što imaju ili nemaju sređene lične karte u narednoj godini, koji će bez obzira na lične karte, njih 20.000, po vašim rečima, otići na ulicu. Nema nade za njih, bez podsticaja za otvaranje velikim kompanija koje će zaposliti i one koji imaju brendirana imena i konkurentne proizvode za svetsko tržište, ali koji imaju i tržište, koji imaju i tehnologiju, koji imaju mogućnost da zaposle veći broj ljudi.
Nema napretka zemlje bez dodatnih podsticaja za poljoprivredu, a i tu ne boli. Po seljacima ne boli. Tri milijarde je manje u budžetu za poljoprivredu. Zbog toga ljudi ne veruju da ovakva politika daje nadu za bolje sutra i zbog toga meni kažu kad se sretnem sa njima - ovaj budžet je loš. Možda ovaj budžet nije krojen po meri MMF-a i nije krojen po meri EU, ali bogami nije ni po meri građana Srbije.
Gospodine Krstiću, naravno da sam vas razumela, naravno da sam razumela i budžet, ali očigledno vi mene niste razumeli. Nije moje pitanje bilo – po kojoj stopi vi oporezujete lekare od 75.000, a po kojoj direktore javnih preduzeća od 400.000?
Moje pitanje je bilo – ako želimo da napravimo reformski potez, hoćemo li da kažemo – ne postoji niko sem direktora javnih preduzeća, ko je stručan u ovoj zemlji, i koji može da prima 400.000 platu, jer ako ne prima otići će iz zemlje. Zašto niste smanjili plate direktorima javnih preduzeća na limite, recimo do predsednika Vlade? Na 150.000 dinara? Nego, i sami kažete – oni koji imaju 400 i nešto hiljada oni će plaćati po većoj stopi.
Pitanje je kako smeju da imaju 400 i nešto hiljada? Nije pitanje stope, nego pitanje visine plate na koju plaćaju porez. Ovi koji imaju 70.000 će platiti po nižoj stopi. Da, to su oni kojima gušimo svaku nadu da će sutra jedan mlad lekar moći ovde da bude uspešan, živi od svog rada i on će da pali za Nemačku, tako danas kaže.
S druge strane, vi kažete – postoji formula za lokalne samouprave. I vi i ja znamo da niste koristili tu formulu. I vi i ja znamo da po toj formuli postoje četiri grupe razvijenosti opština, i da imamo različite transfere u odnosu na stepen razvijenosti. I vi i ja znamo da se nekima povećava, nekima smanjuje transfer. Koristili smo korigovanu, kažete – ta formula postoji, niti je u zakonu, niti je u bilo kom podzakonskom aktu. Diskreciona formula pravljena na nivou ministarstva da se nekako odmeri šta to rade lokalne samouprave, a da je po zakonu – nije.
Kad je u pitanju…
(Predsedavajuća: Vreme gospođo Kalanović.)
Izvinjavam se samo još jednu rečenicu.
Nadam se da ministar Radulović zna da i Mađarska, i Češka, i Slovačka, i Makedonija imaju podsticaje, ali imaju i bolje poslovne ambijente. Republika Srbija je u pet destinacija sa najlošijim poslovnim ambijentima i to su merenja Svetske banke i zbog dužine stečajnog postupka, i zbog infrastrukture, i zbog inspekcija, i zbog svega onoga što opterećuje privredne subjekte.
Ministre Krstiću, neću vam replicirati. Nešto ćemo govoriti kada budemo podnosili amandmane na finansiranje lokalnih samouprava.
Ali vama, ministre Raduloviću, želim da repliciram. Vi ste mlad čovek, ja nažalost više nisam, ali do 2000. godine sam radila u proizvodnji i u fabrikama koje su bile ledene, delile po tri marke platu i koje su bile potpuno devastirane i upropašćene.
Dirljivo mi je da danas govorite o zadnjih 10 godina propasti srpske ekonomije, kao da smo ušli u Švajcarsku 2000. godine i da smo sve upropastili za 10 godina. Da, bilo je loših poteza i slažem, to je tačno.
Ali, upravo ste uprli prstom na nešto što je bilo dobro, jako dobro. Na podsticaje onima koji su otvarali velike svetske brendove u našoj zemlji, koji su povećali izvoz, koji su zaposlili ljude. Ne kažem, možda je pojedinačnih problema bilo i u tom programu, ali umesto da unapređujete program, ugasili ste zadnju nadu da u Srbiju može da dođe, uz podsticaje jedan novi „Fijat“, jedan novi „Mercedes“, jedan novi „Panasonik“ i da se sutra sa oznakom „made in Serbia“ širom sveta prodaju naši proizvodi.
Na ovaj način, oživljavanjem sa ličnim kartama i sa čišćenjem bilansa firmi koje su 2000. godine bile propale, ja sam u jednoj od njih radila, nećete postići niti povećanje proizvodnje, niti zapošljavanje ljudi, niti nove investicije. Postići ćete samo nove i nove ljude na ulici.
Neću se baviti prevrtanjem po prošlosti, iako sam ja 90-te živela ovde u Srbiji, sa dvoje male dece, i radila u „Prvoj petoljetki“ u hladnoj sali šest meseci, a šest bila na čekanju. Ali sam se javila da odgovorim onima koji prave insinuacije na politička leđa, pretpostavljam, mene ili moje partije za dobijanje kredita.
Godinu i po dana sam bila na čelu upravnog odbora Fonda za razvoj. Pozivam ove koji danas imaju i sudstvo i policiju, i tajne i javne službe, da provere moj rad i one koji su imali politička leđa URS za dobijanje kredita u Fondu za razvoj. Naravno, neka postave pitanje i onim ostalima, bilo nas je ukupno 11, koji su jednoglasno odobravali kredite firmama preko Fonda za razvoj. Ali, najmanje što očekujem ovde jeste da neko postavlja pitanje kako je radio Fond za razvoj koji je u trenutku kad sam ja odlazila imao milijardu i 700 miliona neplasiranih sredstava, koji svake godine posluje sa poslovnom dobiti koju uplaćuje delom u budžet, a ne postavlja pitanje kako rade „Galenika“, „Putevi Srbije“, „Srbijagas“, „Dunav“ osiguranje. Za njih su potrebne velike plate, da nam možda menadžment ne ode, ali zato za kredite su potrebna politička leđa.
Hajde da ispitamo i ta politička leđa. Hajde da vidimo šta radi policija po pitanju tih političara koji daju i odobravaju kredite privrednicima po Srbiji bez određenih sredstava obezbeđenja.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Nije situacija, na sreću, takva. Ovo je samo bacanje prašine u oči.
Moja replika se odnosi na ono što je izrekao ministar Radulović i što je potpuna neistina, a to je da je 60% ili već, zaboravila sam, procenat kredita koji je Fond za razvoj opredelio malim i srednjim preduzećima privatnim, što je njegova osnovna delatnost, nenaplativo. To prosto nije tačno.
Zarad istine i zarad građana Srbije moramo da kažemo šta je tačno. Tačno je to da Fond za razvoj malim i srednjim preduzećima opredeljuje kredite uz čvrste garancije i da je naplata bolja nego što je naplata iz poslovnih banaka, ali je tačno i to da Fond za razvoj opredeljuje po zaključku Vlade tzv. subvencije koje se zovu kreditna podrška propalim preduzećima, preduzećima u restrukturiranju, čija je naplativost jako mala i u malom procentu. To je istina.
Da nije tako, Fond za razvoj bi davno propao, bio bi fond koji se raspao kao „Agrobanka“, kao „Razvojna banka Vojvodine“, kao „Privredna banka Beograd“. Tako bi se raspao, a ne bi uplaćivao dobit u budžet Republike Srbije.
Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministri, Zakon o budžetu je najvažniji zakon u jednoj godini. Sa tim mislim da se svi ovde slažemo.
Veliki broj građana Srbije ne zna zašto je Zakon o budžetu toliko važan. Međutim, svi oni znaju da će od Nove godine svi, apsolutno svi plaćati više mleko, hleb, lekove i osnovne životne namirnice. Ja koja se krećem Srbijom svaki dan po različitim mestima, od tog naroda ili od jednog dela naroda dobijam poruke da ovaj zakon o budžetu ove godine i ovako kako jeste napravljen je dosta odnarođen, što znači da nije ni potpuno pravedan kada je štednja u pitanju, ali daje neku viziju i nadu kako će da nam bude u 2014, 2015. i 2016. godini, pa nam ljudi svima ukupno više ne veruju.
Zašto nije pravedan? Tačno je da svi plaćamo PDV isto. Tačno je da lekari, profesori i svi oni koji primaju plate preko 60.000 dinara su oporezovani. Nije isto kada se poveća cena mleka penzioneru koji prima 15.000 penziju i kada se povećaju cene hleba i kada se to poveća direktorima javnih preduzeća kojima i dalje plate nisu ograničene.
U jednom trenutku sam i ja sedela u Vladi. Poštujem to što plate ministara ne rastu već nekoliko godina. I ja sam primala takve kakve primate i vi. Ali, da li ste imali hrabrosti da skinete plate direktorima javnih preduzeća i kažete – čekajte, ne samo da ćemo da vam oporezujemo, nego ćemo da vam skinemo plate na one koje ima, recimo, premijer?
Danas slušam na televiziji da direktori javnih preduzeća i dalje primaju plate koje su 300.000 i 400.000 dinara i ne prihvatam vaše objašnjenje koje kaže – ne možemo bez takvih stručnjaka. Zbog toga što se lako odričemo stručnjaka, mladih lekara koji će nam otići u Nemačku, zato što jedan lekar koji prima 70.000 dinara plate podleže oporezivanju, podleže dodatnim izdvajanjima, a onaj koji prima 400.000 ne, s tim što je svestan da on lakše može da ode negde u inostranstvo, nego onaj koji u ovom trenutku rukovodi velikim javnim bogatstvima.
S druge strane, lako mi se odričemo budžeta lokalnih samouprava. To je daleko od Beograda, to ne boli. Koga boli što Kragujevac ima 152 miliona manje, sem Poskurice koji je iz Kragujevca i Saše Milenića koji je iz Kragujevca? Koga boli zato što većina opština devastiranih ima manje budžeta, pa ne može da napravi ni običan put, niti da subvencioniše kupovinu jednog kontejnera, o čemu sam, ministre, već govorila? Koga boli to što dve milijarde uzimamo lokalnim samoupravama, ali istovremeno malo dodajemo i Ministarstvu spoljnih poslova, iako su nam naslovne stranice pune na šta se troši novac? Ni Ministarstvo odbrane, ni Ministarstvo policije, nemojmo, to nije korektno,oni su naše kolege, njima ne možemo da smanjujemo budžet, ali lokalnim samoupravama možemo, oni su i onako daleko i od očiju, a bogami i daleko od srca.
Zašto kažem da narod ne vidi perspektivu? Pa, naslušala sam se kako su podsticaji za otvaranje novih radnih mesta loši. Sve je živo blato, sve je otišlo u đavola u prethodnom periodu i ne treba više podsticati otvaranje širom Srbije kompanija. To ćemo da sredimo privrednim ambijentom. Pa, kažite to ovima u Babušnici kako ćemo da podstičemo domaću privredu i sredimo privredni ambijent, kada im je pre nekoliko dana zadnja banka otišla iz Babušnice, pa nemaju gde da urade bilo koju transakciju, nego im treba pet litara goriva i dva sata da odu u Pirot i završe to što im je potrebno.
Bez novih investicija nema nade za nezaposlene. Bez podsticaja za investicije nema nade da ćemo one koji će ostati bez posla zato što imaju ili nemaju sređene lične karte u narednoj godini, koji će bez obzira na lične karte, njih 20.000, po vašim rečima, otići na ulicu. Nema nade za njih, bez podsticaja za otvaranje velikim kompanija koje će zaposliti i one koji imaju brendirana imena i konkurentne proizvode za svetsko tržište, ali koji imaju i tržište, koji imaju i tehnologiju, koji imaju mogućnost da zaposle veći broj ljudi.
Nema napretka zemlje bez dodatnih podsticaja za poljoprivredu, a i tu ne boli. Po seljacima ne boli. Tri milijarde je manje u budžetu za poljoprivredu. Zbog toga ljudi ne veruju da ovakva politika daje nadu za bolje sutra i zbog toga meni kažu kad se sretnem sa njima - ovaj budžet je loš. Možda ovaj budžet nije krojen po meri MMF-a i nije krojen po meri EU, ali bogami nije ni po meri građana Srbije.
Gospodine Krstiću, naravno da sam vas razumela, naravno da sam razumela i budžet, ali očigledno vi mene niste razumeli. Nije moje pitanje bilo – po kojoj stopi vi oporezujete lekare od 75.000, a po kojoj direktore javnih preduzeća od 400.000?
Moje pitanje je bilo – ako želimo da napravimo reformski potez, hoćemo li da kažemo – ne postoji niko sem direktora javnih preduzeća, ko je stručan u ovoj zemlji, i koji može da prima 400.000 platu, jer ako ne prima otići će iz zemlje. Zašto niste smanjili plate direktorima javnih preduzeća na limite, recimo do predsednika Vlade? Na 150.000 dinara? Nego, i sami kažete – oni koji imaju 400 i nešto hiljada oni će plaćati po većoj stopi.
Pitanje je kako smeju da imaju 400 i nešto hiljada? Nije pitanje stope, nego pitanje visine plate na koju plaćaju porez. Ovi koji imaju 70.000 će platiti po nižoj stopi. Da, to su oni kojima gušimo svaku nadu da će sutra jedan mlad lekar moći ovde da bude uspešan, živi od svog rada i on će da pali za Nemačku, tako danas kaže.
S druge strane, vi kažete – postoji formula za lokalne samouprave. I vi i ja znamo da niste koristili tu formulu. I vi i ja znamo da po toj formuli postoje četiri grupe razvijenosti opština, i da imamo različite transfere u odnosu na stepen razvijenosti. I vi i ja znamo da se nekima povećava, nekima smanjuje transfer. Koristili smo korigovanu, kažete – ta formula postoji, niti je u zakonu, niti je u bilo kom podzakonskom aktu. Diskreciona formula pravljena na nivou ministarstva da se nekako odmeri šta to rade lokalne samouprave, a da je po zakonu – nije.
Kad je u pitanju…
(Predsedavajuća: Vreme gospođo Kalanović.)
Izvinjavam se samo još jednu rečenicu.
Nadam se da ministar Radulović zna da i Mađarska, i Češka, i Slovačka, i Makedonija imaju podsticaje, ali imaju i bolje poslovne ambijente. Republika Srbija je u pet destinacija sa najlošijim poslovnim ambijentima i to su merenja Svetske banke i zbog dužine stečajnog postupka, i zbog infrastrukture, i zbog inspekcija, i zbog svega onoga što opterećuje privredne subjekte.
Ministre Krstiću, neću vam replicirati. Nešto ćemo govoriti kada budemo podnosili amandmane na finansiranje lokalnih samouprava.
Ali vama, ministre Raduloviću, želim da repliciram. Vi ste mlad čovek, ja nažalost više nisam, ali do 2000. godine sam radila u proizvodnji i u fabrikama koje su bile ledene, delile po tri marke platu i koje su bile potpuno devastirane i upropašćene.
Dirljivo mi je da danas govorite o zadnjih 10 godina propasti srpske ekonomije, kao da smo ušli u Švajcarsku 2000. godine i da smo sve upropastili za 10 godina. Da, bilo je loših poteza i slažem, to je tačno.
Ali, upravo ste uprli prstom na nešto što je bilo dobro, jako dobro. Na podsticaje onima koji su otvarali velike svetske brendove u našoj zemlji, koji su povećali izvoz, koji su zaposlili ljude. Ne kažem, možda je pojedinačnih problema bilo i u tom programu, ali umesto da unapređujete program, ugasili ste zadnju nadu da u Srbiju može da dođe, uz podsticaje jedan novi „Fijat“, jedan novi „Mercedes“, jedan novi „Panasonik“ i da se sutra sa oznakom „made in Serbia“ širom sveta prodaju naši proizvodi.
Na ovaj način, oživljavanjem sa ličnim kartama i sa čišćenjem bilansa firmi koje su 2000. godine bile propale, ja sam u jednoj od njih radila, nećete postići niti povećanje proizvodnje, niti zapošljavanje ljudi, niti nove investicije. Postići ćete samo nove i nove ljude na ulici.
Neću se baviti prevrtanjem po prošlosti, iako sam ja 90-te živela ovde u Srbiji, sa dvoje male dece, i radila u „Prvoj petoljetki“ u hladnoj sali šest meseci, a šest bila na čekanju. Ali sam se javila da odgovorim onima koji prave insinuacije na politička leđa, pretpostavljam, mene ili moje partije za dobijanje kredita.
Godinu i po dana sam bila na čelu upravnog odbora Fonda za razvoj. Pozivam ove koji danas imaju i sudstvo i policiju, i tajne i javne službe, da provere moj rad i one koji su imali politička leđa URS za dobijanje kredita u Fondu za razvoj. Naravno, neka postave pitanje i onim ostalima, bilo nas je ukupno 11, koji su jednoglasno odobravali kredite firmama preko Fonda za razvoj. Ali, najmanje što očekujem ovde jeste da neko postavlja pitanje kako je radio Fond za razvoj koji je u trenutku kad sam ja odlazila imao milijardu i 700 miliona neplasiranih sredstava, koji svake godine posluje sa poslovnom dobiti koju uplaćuje delom u budžet, a ne postavlja pitanje kako rade „Galenika“, „Putevi Srbije“, „Srbijagas“, „Dunav“ osiguranje. Za njih su potrebne velike plate, da nam možda menadžment ne ode, ali zato za kredite su potrebna politička leđa.
Hajde da ispitamo i ta politička leđa. Hajde da vidimo šta radi policija po pitanju tih političara koji daju i odobravaju kredite privrednicima po Srbiji bez određenih sredstava obezbeđenja.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Nije situacija, na sreću, takva. Ovo je samo bacanje prašine u oči.
Moja replika se odnosi na ono što je izrekao ministar Radulović i što je potpuna neistina, a to je da je 60% ili već, zaboravila sam, procenat kredita koji je Fond za razvoj opredelio malim i srednjim preduzećima privatnim, što je njegova osnovna delatnost, nenaplativo. To prosto nije tačno.
Zarad istine i zarad građana Srbije moramo da kažemo šta je tačno. Tačno je to da Fond za razvoj malim i srednjim preduzećima opredeljuje kredite uz čvrste garancije i da je naplata bolja nego što je naplata iz poslovnih banaka, ali je tačno i to da Fond za razvoj opredeljuje po zaključku Vlade tzv. subvencije koje se zovu kreditna podrška propalim preduzećima, preduzećima u restrukturiranju, čija je naplativost jako mala i u malom procentu. To je istina.
Da nije tako, Fond za razvoj bi davno propao, bio bi fond koji se raspao kao „Agrobanka“, kao „Razvojna banka Vojvodine“, kao „Privredna banka Beograd“. Tako bi se raspao, a ne bi uplaćivao dobit u budžet Republike Srbije.
Poštovani predsedniče Skupštine, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, interesantno je bilo slušati prethodna dva dana ovo čeprkanje po prošlosti. I za nas je bio izazov da se u to uključimo, ali smo odoleli tome i kao URS smo odlučili da se bavimo, ne prošlošću, nego sadašnjošću, danas se živi, i budućnošću. Hajde da vidimo kako ćemo dalje.
Šta je sadašnjost u građevini? Ako pogledamo šta kaže i struka i statistika danas, stanje u građevini nije bilo nikad teže. Kad naši političari, a tu mislim i na političare iz URS, kao i iz Vlade i parlamenta, stanu pred građane, sa skrušenim licem kažu – situacija u Srbiji je teška, jedva da imamo neki privredni rast. Tačno. Jedva da smo u prvih šest meseci imali neki pozitivan privredni rast, iako smo imali sjajne rezultate u automobilskoj industriji i komponentašima. Zašto? Zato što je građevina bila taj končničar.
Pad u građevinskoj industriji je 40% u odnosu na prošlu godinu. U odnosu na prošlu godinu. Ne pričam o periodima pre 10, pre pet godina, pričam u odnosu na prošlu godinu.
Kad uđete u bilo koju drugu oblast, kad uđete u ono što zovemo zapošljavanje, nova radna mesta, nove investitore, svi kažu – u građevini je stanje jako loše, mnogo obilazimo šaltera, imamo jako veliku birokratiju, imamo okoštali sistem, moramo da ga menjamo. I, gospodine Iliću, vi i ja smo učestvovali u takvim razgovorima. Ti građevinci sa kojima smo se sretali, i kad kažem „ti“ mislim, u najpozitivnijem smislu, i strukovna udruženja i privatne firme i firme u restrukturiranju i sindikati i istaknuti pojedinci su nam rekli – znate, veliki su problemi u građevini, ali moramo da uđemo u sveobuhvatnu reformu i zakonskih propisa koje imamo jer nisu dobri, hajde da osnujemo podgrupu. Čini mi se da smo hteli da osnujemo neke podgrupe koje su se bavile zakonima.
Sa druge strane, dragi moji, slušamo danima o tome da su nam potrebne suštinske, temeljite, dubinske, bolne reforme. Mi iz URS kažemo – da, spremni smo za njih zbog toga što želimo modernu Srbiju. Pošto je stanje u građevini jako teško, veoma, veoma problematično danas, očekivali smo da će te suštinske reforme da krenu iz oblasti građevine, tamo odakle je najteže i vrlo smo, sa velikom radošću, dočekali da jesenje zasedanje počinje upravo sa suštinskim reformama iz oblasti građevine.
Naše razočarenje je bilo da smo kao prvi zakon dobili nešto što nije suština, što je kozmetika, što je ponovljeni zakon koji ima namere da reši legalizaciju u Srbiji.
Bez obzira kako ćete shvatiti moje reči, ministre Iliću, zakon je loš. Loš je zbog toga što ćemo na teritoriji Srbije imati različito sprovođenje zakona, zato što niste napravili reformu, zato što niste preuzeli odgovornost da kažete – zakon ima taj okvir, nije dogovorni, mora da se sprovodi jednako na teritoriji cele zemlje.
Zvali su me predsednici opština, oni koji su odgovorni i pitali me: „Verice, vi koji ste bili u svim opštinama u Srbiji po mnogo puta, šta nam predlažete? Sami u narednih šest meseci treba da donesemo pravilnik. Hoćemo li ići putem populizma i obuhvatiti jako veliki broj kategorija iz ovog nemuštog člana koji neće plaćati punu cenu, nego ćemo mi morati da ih dotiramo? Nemamo para za to. Ili ćemo ići putem da utvrdimo po pravilnim kriterijuma, ispravnim kriterijuma okvire, gde ćemo dati prave cene za naknadu građevinskog zemljišta?“ To je ona četvrta tačka, ministre, koju ste predvideli u postupku legalizacije.
Ako to bude tako, niti ćemo biti popularni, niti ćemo imati jeftinu legalizaciju. Naprotiv, imaćemo skupu legalizaciju i građani će negodovati. Hoćemo li da prebacimo i mi vruć krompir nekom drugom i da kažemo – hajde da to sve ugovorimo za 20 godina i da pustimo onima koji dolaze iza nas da rešavaju sve ove stvari? Ali, nemamo kreditne biroe. Kako da procenimo rizik? Kako ćemo da znamo kome da damo pet, kome deset, kome petnaest godina? Zbog toga smatram da ćemo imati zakon o legalizaciji koji će da se sprovodi u Subotici na jedan način, u Vranju na drugi, a u Tutinu i Novom Pazaru na treći. Takođe, da ćemo imati različite cene i da ćemo imati različite obuhvate, upravo zbog toga što nismo imali hrabrosti da kažemo - ovo je okvir, mi smo organizovana država, mi želimo da imamo standarde EU, mi želimo da postavimo okvire u kojima ćemo da se krećemo u postupku legalizacije.
Još jedna stvar na koju negoduju ljudi. Ako smo imali nelegalno izgrađene objekte, a imali smo, ako smo imali nelegalno izgrađene čitave zgrade, pa i naselja, zašto smo sada amnestirali one koji su ih gradili? Kažemo – fizička lica u određenim objektima plaćaju u procesu legalizacije za svoje stanove naknade za građevinsko zemljište. Nije li to duplo plaćanje? Platili su investitoru koji se obogatio na njihovim leđima, a sada plaćaju ako žele da budu legalizovani, da nasleđuju njihove stanove njihova deca, da upravo ponovo plaćaju naknade za građevinsko zemljište.
Na kraju jedno konkretno pitanje, ministre, za vas, upravo zbog toga što imamo nedefinisane stavove, nedefinisane zakone, nedefinisane kriterijume. Dok sam sedela ovde u poslaničkim klupama jedan od investitora mi je postavio pitanje za vas i zamolio me da ga prenesem. Radi se o investitoru iz Beograda. U prethodnom periodu kupio je zemljište, ima vlasnički list na koji je iskazan prigovor nekih od bivših vlasnika. Tužilac je odbacio njegov prigovor. U Gradskom sekretarijatu za građevinarstvo u Beogradu neće da mu izdaju lokacijsku dozvolu. Kažu – dok se ne reši sudski spor.
U drugim gradovima u Srbiji ne prihvataju ovakve stavove, nego izdaju lokacijske dozvole kako bi se krenulo u gradnju, zbog toga što kažu da svako ima pravo da tuži. Ako je tužba odbačena, zašto se ne bi izdala lokacijska dozvola? On se obratio drugostepenom organu, vama, gospodine Iliću, pre šest meseci. Nije dobio nikakav odgovor. Moli da danas date konkretan odgovor. Znate, ne radi se o običnom čoveku, radi se o nekom ko je spreman da uloži pet miliona evra. Hajde da kroz male primere, ako ne možemo kroz velike, pokrenemo građevinarstvo. Hvala vam.
Uvaženi predsedniče Narodne skupštine, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, kada govorimo o realnoj ekonomiji, bilo da je na dnevnom redu Zakon o budžetu ili rebalans budžeta, kada govorimo o Zakonu o radu, o penzionom sistemu, o Fondu za zdravstveno osiguranje, svi ispred sebe imamo jedan cilj, da u ovoj zemlji imamo efikasniju, atraktivniju, perspektivniju, konkurentniju privredu zbog toga što želimo da nam građani bolje žive, da imamo veću zaposlenost i veće plate, zbog toga što želimo da nam penzioni fond omogućava isplatu penzija, što želimo da se dobro lečimo i imamo lekove koji su nam neprekidno dostupni.
Takođe, želimo i da nam budžet bude puniji, koji nam pune ta privreda i realni sektor, jer tako možemo da planiramo i kvalitetniju kulturu i informisanje i socijalnu zaštitu i sve ono što predstavlja servis države.
Kada razgovaramo sa privrednicima, njihove zamerke su da imamo preglomaznu birokratiju, da imamo nedovoljno definisanu legislativu, da su nameti privredi veliki, da su institucije nedovoljno efikasne, da ljudi koji u njima rade su često nestručni.
Danas pred sobom imamo tri nova i sistemska zakona. Ova tri zakona daju odgovore i jednima i drugima, najpre njihovom primenom značajno se unapređuje jedan segment privrednog sistema, što će doprineti da nam realni sektor bude i efikasniji i konkurentniji na globalnom tržištu. S druge strane, ova tri zakona omogućiće jeftinije poslovanje privrede i, umesto reči, u pravom smislu pružiti ruku privrednim društvima.
Privreda se umorila od toga da samo sluša i da se od nje samo traži. Ona želi nove promene u zakonima, želi da procesi budu transparentniji, da institucije budu otvorene ka privredi, građanima i javnosti. Zbog toga danas mogu zaista sa velikim zadovoljstvom da u ime Vlade Republike Srbije govorim o tri moderna nova zakona koji će značajno unaprediti privredni sistem.
Dame i gospodo narodni poslanici, nešto što je takođe važno, naravno, ne prioritetno, ali veoma je važno kada su u pitanju ova tri zakona to da su oni usaglašeni sa dobrom praksom EU i da su dobili podršku i Evropske komisije i Svetske banke.
Možemo da govorimo da imamo usaglašenost sa određenim poglavljima, što će sigurno doprineti i skraćivanju vremena predviđenog za pregovore sa EU. To je sigurno još jedna potvrda evropske orijentisanosti ove vlade i naše iskrene rešenosti da privredni sistem Srbije ne bude izolovano ostrvo, naprotiv, da bude ravnopravni partner sa zemljama razvijenog sveta.
Dozvolite mi da sa nekoliko rečenica kažem osnovne ciljeve i odredbe ova tri zakona koja su pred nama. Najpre bih nešto rekla o Zakonu o računovodstvu.
Kao što znate, Zakon o računovodstvu do sada bio je deo objedinjenog zakona o računovodstvu i reviziji. Mi želimo da postignemo veću efikasnost u implementaciji i računovodstva i revizije. Zbog toga danas imamo dva nova zakona. Jedan tretira računovodstvo, a drugi reviziju.
Mi želimo da ovim zakonom napravimo pozitivan iskorak u srpskoj računovodstvenoj struci i praksi. Istovremeno, postignuta je potpuna saglasnost sa modernim zakonodavstvima u Evropi, sa standardima EU i međunarodnom praksom.
Šta su to najznačajniji pomaci? Najpre značajno je unapređen kvalitet finansijskog izveštavanja. Računovodstvena pravila prilagođena su veličini i ekonomskoj snazi privrednih subjekata. Prvo su doneti novi kriterijumi za klasifikaciju pravnih lica, naravno, potpuno prilagođeni onim kriterijumima koji danas važe u Evropi.
Konkretno, danas imamo velika pravna lica i javna društva, njih oko 1400 i to je jedini segment privrede koji dalje primenjuje složenije međunarodne računovodstvene standarde koji, ilustracije radi, da bi se u potpunosti primenili potrebno je ispoštovati pravila definisana na čak 2300 stranica. Ti složeniji međunarodni računovodstveni standardi primenjeni su za ovako velika preduzeća i zadržani su za ovako velika preduzeća zbog toga što oni i danas imaju i institucionalni i ljudski kapacitet da ih sprovode i svoje finansijske izveštaje upravo prilagode ovakvoj vrsti međunarodnih finansijskih standarda.
Mala i srednja preduzeća, njih oko 11 hiljada su druge dve grupe. Znači, prva su srednja, a druga su mala preduzeća. Po novoj klasifikaciji, mala preduzeća su ona koja imaju prihode između 700.000 i 8.800.000 evra na godišnjem nivou, a srednja 35.000.000 prihoda na godišnjem nivou.
Ova preduzeća ovim zakonom mogu da primenjuju znatno pojednostavljene računovodstvene procedure i standarde ukoliko za to imaju potrebe i želje. Primera radi, umesto sadašnjih 2300 stranica procedura primenjivaće 250. Tačnije, imaće značajno manje obaveznih izveštaja.
Ova preduzeća će moći da zadrže i primenu složenijih međunarodnih računovodstvenih standarda ako je to u skladu sa njihovom poslovnom politikom i ciljevima.
Četvrta grupa su mikropreduzeća i to je potpuni novitet u odnosu na dosadašnji zakon. To su preduzeća koja imaju godišnji promet do 700.000 evra. Takvih preduzeća je najviše u Srbiji. Njih ima oko 110.000.
Ova mikropreduzeća primenjivaće potpuno pojednostavljenu proceduru o finansijskom izveštavanju u skladu sa pravilnikom koji podrazumeva dostavljanje samo bilansa stanja i bilansa uspeha. Na ovaj način uvodimo značajan novitet u kvalitetu izveštavanja i prilagođavanju veličini i snazi, jer preko 120.000 privrednih subjekata će imati pojednostavljenje procedure, a samim tim direktnu korist u uštedi i vremena i novca.
Druga novina je usklađivanje klasifikacije privrednih društava sa evropskim standardima. Na ovaj način privredni sistem Srbije se usaglašava sa evropskim standardima, što je dobar signal stranim investitorima, ali i uporedivost kada su u pitanju međusobni ugovori i poslovi.
Uvodi se kolektivna odgovornost kako za organe upravljanja, tako i za lica koja dostavljaju finansijske izveštaje. Na taj način se povećava finansijska disciplina, ali i garancija tačnosti finansijskih izveštaja.
Efikasnost u radu postiže se time što novi zakon predviđa prelazak na obavezno elektronsko dostavljanje finansijskih izveštaja Agenciji za privredne registre. Sem za mikropreduzeća, sva ostala do kraja 2014. godine će predavati završne račune u elektronskom obliku, a u 2015. godini sva preduzeća, računajući i mikropreduzeća imaće obavezu i pogodnost da na ovaj način dostavljaju svoje izveštaje Agenciji.
Takođe novi zakon predviđa i skraćenje rokova za dostavljanje usvojenih revidiranih finansijskih izveštaja. Da se podsetimo, po dosadašnjem zakonu to je bio 30. septembar, a novi zakon predviđa 30. jun. Ovim se smanjuje rizik u poslovanju privrednih subjekata. Postoji tačan uvid u njihove finansije za čitavih šest meseci u drugoj polovini godine. Ovo su novine koje predviđa novi zakon o računovodstvu. Postoje definisane sve procedure i usaglašene su i aktuelnom trenutku i evropskoj praksi.
Drugi zakon je zakon o reviziji. Najpre bih htela da zajednički sagledamo kako je do sada bila regulisana revizija. Sami privrednici kažu – danas imamo nedovoljno jasan zakonski okvir, imamo nedovoljno preciznu metodologiju revizije, imamo nedovoljnu kontrolu, imamo odsustvo jasnih kriterijuma za utvrđivanje visine osiguranja od odgovornosti za štetu koju licencirani revizor napravi nesavesnim radom u ovoj važnoj finansijskoj oblasti.
Ako danas sebi postavimo pitanje – ko je prethodnih godina vršio kontrolu finansijskih izveštaja, recimo "Agrobanke" i imamo li lice ili kuću pred kojom je danas odgovornost za finansijske izveštaje koji su u prethodnim godinama bili dostavljani za jednu instituciju čiju sudbinu danas znamo? Ako pogledamo i aktuelno stanje u području revizije vidimo da u Srbiji ima ukupno 57 revizorskih kuća i 203 licencirana revizora a 5.653 pravna lica koja podležu obaveznoj reviziji. Postavlja se pitanje da li je moguće održati kvalitet revizije ako na jednog licenciranog odgovornog revizora imamo 31 preduzeće i koga je potrebno kazniti zbog toga što sva preduzeća možda nisu bila u stanju da naprave ugovore o reviziji sa revizorskim kućama?
Novi zakon potpuno precizno daje odgovore na ova pitanja i prilagođava se aktuelnom trenutku. Tačno se definiše ko može da obavlja reviziju, kako se izdaju i oduzimaju licence, kako se definišu društva za reviziju i samostalni revizori, precizno se definiše obavljanje revizije sa elementima ugovora o reviziji, kako izgledaju izveštaji o reviziji i kako se objavljuju kada su u pitanju preduzeća u kojima je revizija obavezna. Zakon utvrđuje i koja preduzeća imaju obavezu za reviziju. To su sva ona preduzeća čiji prihodi prelaze četiri miliona i 400.000 evra prometa i javna društva u skladu sa zakonom.
U odnosu na postojeće stanje dosadašnjih 1.300 obveznika revizije neće imati tu obavezu, jer kao što vidimo radi se o onima čiji je promet mali i koja neće izazvati taj rizik koji imaju ovih četirihiljade i nešto preduzeće koja su obveznici revizije. Povećava se kvalitet i efikasnost revizije, a preduzećima koja su novim zakonom izuzeta se smanjuju i troškovi poslovanja.
Komora ovlašćenih revizora ima obavezu da neprekidno unapređuje kvalitet rada revizora. Povećaće se kontrola obavljenih revizija koju sprovode ovlašćeni revizori komore. Funkcija revizora mora konačno da se shvati kao funkcija od javnog interesa, ali i kao funkcija sa velikom odgovornošću.
Vlada Republike Srbije će u skladu sa ovim zakonom formirati posebno telo odbor za javni nadzor nad obavljanjem revizije, za kontrolu kvaliteta rada revizora, revizorskih društava ali i komore ovlašćenih revizora.
Dame i gospodo nadam se da će implementacijom ovog zakona u narednom periodu biti značajno smanjena mogućnost da niko ne odgovara za finansijske izveštaje koji će dovesti do nekih problema kakvih smo u prethodnom periodu imali, recimo sa već pomenutom "Agrobankom".
Treći zakon je zakon o faktoringu. Ovo je prvi put da Srbija zakonom uređuje faktoring. To ne znači da faktoringa u Srbiji nije bilo, naprotiv faktoring je i do sada bio potpuno neimenovani pravni posao koji nije imao nikakav zakonski okvir. Do sada finansije usluge kupoprodaje postojećeg, nedospelog, budućeg, kratkoročnog novčanog potraživanja su se odvijale bez ikakvog zakonskog okvira, bez ikakve pravne sigurnosti i izvesnosti.
Ovaj zakon uvodi pravni okvir, sigurnost i red u ovakvu vrstu finansijskih nebankarskih usluga. Postavlja se pitanje da li je Srbija u ovome izuzetak? Izuzetak je da do sada nismo imali zakon, ali na globalnom nivou faktoring kontinuirano beleži rastući trend, posebno poslednjih godina raste zbog svetske ekonomske krize i zbog toga i mi ovu oblast uređujemo.
Takođe želim da vam kažem da kod izvoznih poslova u prethodnih godinu dana su 18% povećani i u Srbiji poslovi faktoringa. Koji su benefiti od donošenja ovog zakona? Najpre povećanje likvidnosti privrednih subjekata, posebno malih i srednjih preduzeća kojima je prvenstveno namenjena ova finansijska usluga, koji tradicionalno imaju probleme da se zadužuju zbog niske kreditne sposobnosti. Drugo, stvara se veća pravna sigurnost za učesnike u faktoringu i to i za ustupaoce i za dužnike i za faktore i za domaće i strane investitore, smanjuje se zaduženost privrednih subjekata i povećava njihova konkurentnost. Uređenje ove oblasti je veoma važno za izvoznike jer se omogućava transfer rizika naplate.
Ovim zakonom predviđeno je i uspostavljanje registra faktoringa. Predloženo je da APR formira još jedan od registara, registar faktoringa koji bi trebao da obezbedi veću transparentnost i sigurnost na domaćem faktoring tržištu. Ovim predlogom predviđen je i nadzor nad obavljanjem poslova faktoringa. Kod privrednih subjekata vrši Ministarstvo finansija i privrede, a kod banaka NBS. Važno je da kažemo da Predlog zakona o faktoringu je usklađen sa najboljom međunarodnom praksom i pravilima faktoringa.
Dame i gospodo narodni poslanici, pred vama su značajni sistemski zakoni koji trebaju da uvedu sistem u jednom delu poslovanja realnog sektora. Ukoliko zaista želimo efikasniju i konkurentniju privredu i napredak realnog sektora, ukoliko želimo da imamo veću zaposlenost, ukoliko želimo da imamo uporedive sisteme na globalnom tržištu, pozivam vas da glasanjem za ova tri zakona to pokažemo i na delu. Pomaganjem privredi pomažemo i boljem životu građana Srbije. Hvala.
Narodna poslanice, mnogo vam hvala na diskusiji. Ovo nas predlagače još više vodi ka uverenju da su zakoni takvi, da suštinski, da im je teško naći primedbe. Jer, vi niste dali apsolutno nijednu konkretnu primedbu na ove zakone i to govori o tome da im je zaista veoma teško u ovom tekstu dati primedbe koje su osnovane.
Naravno, govorili ste o temama koje su vezane za opšte probleme u ovom društvu, za zaduživanje, za budžet koji je pre dve nedelje bio na dnevnom redu i pretpostavljam da ste ponovili tu diskusiju za subvencije javnim preduzećima, za poslovanje u javnim preduzećima, ali niste govorili o tome šta su suštine novog zakona o reviziji, računovodstvu i faktoringu.
Radi javnosti želim da kažem da su ovi zakoni zaista pisani tako što su od oktobra meseca veliki broj ljudi od struke i ljudi koji se bave ovom materijom bili uključeni u samu izradu. Želim da pomenem da je profesorka Kata Škarić sa Ekonomskog fakulteta, koja je jedan od najvećih stručnjaka u našoj zemlji za ovu oblast, bila član radne grupe, ali da su članovi radne grupe bili i konsultanti iz Svetske banke koji su i te kako vodili računa o poštovanju međunarodnih standarda o finansijskom izveštavanju i najsavremenijom praksom. Takođe, hoću da vam kažem da je ovo zakon koji je prošao opsežnu javnu raspravu i da su se o njemu najpozitivnije izrazili i unija poslodavaca i Privredna komora i ekonomski fakultet i ogroman broj privrednika domaćih, koji posluju upravo u našem privrednom sistemu, smatrajući da je ovo neophodnost, ako želimo da ovu oblast uredimo.
Zbog toga još jedanput vam se zahvaljujem što niste imali ni jednu konkretnu primedbu na zakone.
Poštovana narodna poslanice hvala vam na sugestijama. Ono sa čim ću se u dobroj meri složiti sa vama jeste dijagnostika, jer ono o čemu vi pričate jeste naša svakodnevnica i donošenje ovih zakona upravo je odgovor na stanje koje imamo danas.
Vi kažete da imamo finansijske izveštaje koji su vrlo često naručeni i koji ne odgovaraju pravom stanju i tu se sa vama u potpunosti slažem.
Sa druge strane mi u ovom trenutku imamo probleme koji traže odgovor jedne odgovorne vlade i ne mogu da se složim sa onim poslanicima koji konstatuju da je prva stvar zbog kojih donosimo ove zakone usaglašavanje sa EU. Jeste jedan od razloga i usaglašavanje sa EU jasno opredeljivanje naše budućnosti da ćemo se harmonizovati sa propisima EU i da je naš cilj punopravno članstvo u EU. Mi ove propise donosimo zbog nas samih.
Ako se ja slažem sa vašom dijagnostikom, mi u ovom trenutku to ne radimo da bismo postali punopravna članica, nego da bismo uredili stanje u našoj privredi.
Zbog toga se neću sa vama složiti sa kritikama koje su povremene i kontradiktorne, kada se radi o novinama koje mi predlažemo.
Najpre, novina da uvodimo četvrtu grupu preduzeća, tzv. mikro preduzeća, tačno je da njih ima nešto preko 109.000 i tačno je da ona sada podnose finansijske izveštaje koja podrazumevaju čak pet izveštaja. Uvođenjem ove kategorije i primereno njihovoj snazi, a njihova snaga su iako najveći po broju je neuporedivo manja u ukupnom odnosu sa velikim i srednjim i malim preduzećima.
Oni tek zauzimaju nekoliko procenata, ne dosežu ni do desetine u ukupnom prihodu koja imaju sva privredna društva na teritoriji Republike Srbije.
Znači, oni će po novom zakonu podnositi dva izveštaja, bilans stanja i bilans uspeha koji podrazumevaju značajno rasterećenje ovih 109.000 i bez obzira što smatramo da to predstavlja rasterećenje, smatramo i da dovoljan precizan finansijski izveštaj preduzeća primereno ovoj ekonomskoj snazi.
Takođe, vi kažete, potrebno nam je da imamo finansijske izveštaje koji odgovaraju pravom stanju. Potpuno se slažem sa vama. To automatski je kontradiktorno sa onim što kažete, hajde da izbacimo iz obavezne revizije sve one koji počinju od srednjih. Da vas podsetim, tek nekoliko, 1.400 preduzeća a od toga 560 podrazumevaju, to su obveznici veliki u preduzećima.
Da li smatrate da samo oni treba da podnose, da li su samo oni obveznici revizije?
Ne možemo tako, finansijska disciplina podrazumeva 4.300 preduzeća sa obaveznom revizijom. Ako kažete, ispumpavamo iz privrede 5.600, pa puta 8.000 koliko košta jedan revizija, ne, ne ispumpavamo, nego rasterećujemo za onih 1.300 preduzeća koja u narednom periodu nisu obveznici revizije što predstavlja rasterećenje, a ne ispumpavanje. Evo tačnog podatka, primenom kriterijuma iz ovog zakona 552 velika preduzeća su obveznici revizije.
To bi značilo da samo oni treba u narednom periodu da budu u sistemu revizije.
Takođe, sa jedne strane se zalažete za uvođenje nacionalne komisije za računovodstvo, koja ima članove koji nisu samo predstavnici ministarstva.
Da vas podsetim, Nacionalna komisija za računovodstvo čiji članovi čine renomirani predstavnici NBS, Komisije za hartije od vrednosti, Poreska uprava, predstavnici ministarstva nadležnih za poslove finansija, kao i akademskih krugova, obavljaju kontinuirano ove složene poslove koji se odnose na primenu međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja.
Znači, ne radi se samo o predstavnicima ministarstava, radi se o predstavnicima NBS, o predstavnicima Komisije za hartije od vrednosti.
Takođe, vi govorite o uvođenju javnog nadzora i Odbora za javni nadzor nad revizijom gde se takođe nalaze predstavnici i ministarstva i NBS i Komisije za hartije od vrednosti.
Smatramo da je to jedna dobra analogija, jedan pandam, gde sa jedne strane imamo Nacionalnu komisiju koja vrši nadzor nad računovodstvenim poslovima, a sa druge strane, imamo Odbor za javni nadzor za reviziju.
Kod faktoringa, govorimo o tome da neće biti mnogo jeftinije.
Sa druge strane, ja čujem primedbe za one koji su spremni da uđu u faktor, treba povećati prag sa 40 miliona na 100 miliona. Ideja predlagača zakona jeste da se na tržištu pružanja ove vrste finansijskih usluga pojavi veći broj onih koji u ovom trenutku mogu da povećaju likvidnost, posebno onih koji se nalaze u problemima.
Svesni smo da imamo velike kamate, ja sam pažljivo slušala kolegu iz SDPS koji govori o cifri o 16,1% za mala preduzeća. Radi se tamo o onim preduzećima gde je rizik nešto veći, nego kod srednjih i velikih, pa su i kamate tako visoke.
Ideja jeste da se poveća broj onih koji će finansijskim uslugama snižavati kamate.
Ako se pojavi veći broj što odgovara osnivačkom ulogu od 40 miliona, jasno je da će se konkurencijom i kamate oboriti. Hvala.
Poštovana narodna poslanice, zahvaljujem vam se na vrlo konstruktivnoj diskusiji. Uz dosta pohvala ovim zakonima, imamo niz postavljenih pitanja koja su vezana delom za tumačenje, delom za preporuke o implementaciji.
Ministarstvo finansija i privrede bi bilo zahvalno da u pismenom obliku vaše predloge dostavite, zato što bi deo vaših pitanja objavilo na svom sajtu kao putokaz onima koji će implementirati zakone u narednom periodu, jer su te stvari već i predviđene i definisane u dobroj meri zakonom i podzakonskim aktima.
Kad govorimo o ovlašćenim računovođama, čini mi se da je dosta nedoumica bilo oko toga da li mi danas nećemo ni po koju cenu imati revizore koji su licencirani, koji imaju preporuku Saveza računovođa? Ne, oni su potpuno ravnopravni sa svim ostalima, ali, ako ste pročitali kaznene odredbe i kolektivnu odgovornost, potpuno vam je jasno da će računovođe i te kako u narednom periodu povesti računa i o svojoj odgovornosti i o svojoj edukaciji. Jer, oni su odgovorna lica, isto kao i direktori i nadzorni odbori.
Postoji određeni broj pitanja vezan za izveštaje koji će biti u narednom periodu u celosti objavljivani na sajtu Agencije za privredne registre i jedan broj tumačenja oko toga gde danas spadaju fondovi, pokrajinski, lokalni? Stručne službe mi upravo signaliziraju da su oni svrstani u pravna lica koja u skladu sa posebnim propisima primenjuju odredbe ovog zakona.
Verovatno će biti još mnogo nedoumica kod privrednika, radi se o novim zakonima, o sistemskim zakonima, koji će se obraćati vama kao svojim legitimnim predstavnicima u parlamentu i bili bismo vam jako zahvalni da ta pitanja dostavljate, kako bismo tumačenja zakona mogli da objavljujemo na sajtu, što bi pomoglo u daljem njihovom poslovanju i eventualnom izboru revizorskih kuća ili samostalnih revizora, kad je revizija u pitanju.
Zahvaljujem vam se na današnjoj diskusiji koja je pokazala da zajedno možemo da radimo i kao vladajuća većina i kao opozicija na unapređenju onih zakona koji su istinski važni za našu privredu, jer smo svi veoma svesni da privredi danas treba i podrška i pomoć. Hvala vam.