Ovaj zakon ni u kom smislu nije politički i ne želim da na ovo pitanje odgovaram na način šta je zatekla vlast 2000. godine u raznim oblastima – u poljoprivredi, u socijali, u infrastrukturi, ekonomiji, u svim oblastima gde je trebalo vršiti intervencije.
Nije moj posao danas da podsećam na to građane Srbije, moj posao je da danas kažem šta je istina u prethodne dve godine, kroz programska usmerenja Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj prema razvoju regiona.
Ako pogledamo šta su mere i podsticaji, mere su programi, instrumenti, a podsticaji su novčana sredstva koja se diferencirano usmeravaju prema opštinama i gradovima, u zavisnosti od stepena razvijenosti.
Grubo sam napravila neki spisak, iako je spisak mnogo duži, koji su to osnovni programi koji su u prethodne dve godine usmeravani u podizanje regionalnog razvoja. Naravno da možemo o svima njima detaljno da razgovaramo, i o njihovim efektima, ali kad budem završila sa spiskom u kom pravcu bi efekti bili pojačani da smo imali i odgovarajući institucionalni okvir.
Vrlo često pominjemo institucije kao poštapalice, kada su nam potrebne, ali ne govorimo o institucijama u trenutku kada su ispred nas zakoni koji definišu njihov rad i ne govorimo na pravi način o značaju tih institucija kada želimo da ih približimo građanima.
Hajde da krenem od programa, programa start ap kredita ili, govoreno običnim jezikom – kredita za početnike, za one koji su pokrenuli svoj sopstveni biznis, za koje je u ovoj godini izdvojeno dve i po milijarde dinara, za koje je prošle godine realizovano dve milijarde. U 2008. godini, 1.607 firmi je otvoreno, neke od njih smo videli na televiziji, a neke smo mogli lično da sretnemo i vidimo da su to, uglavnom, mala preduzeća, ali koja su značajno unapredila preduzetništvo i zapošljavanje po jednog, dvoje, troje ljudi iz porodičnih domaćinstava, ali koja su nekad prerasla, kao što je to slučaj, recimo, u Arilju, u čitave male kompanije za 40-ak zaposlenih.
Program razvoja preduzetništva u 40 najnerazvijenijih opština, preko Fonda za razvoj, koji svake godine, od 2007. godine, po dve milijarde dinara usmerava za razvoj malih i srednjih preduzeća u najnerazvijenijim opštinama u Srbiji, s kamatnom stopom, najpre 1%, danas 0,5%.
To su oni krediti koji služe oživljavanju sektora malih i srednjih preduzeća, koji treba da budu nosioci razvoja tih opština i to su najjeftinija sredstava koja se danas mogu naći u Evropi, s najnižim kamatama, s najdužim rokom vraćanja, sa grejs periodom od godinu dana, čak od tri godine, ako se radi o čistim investicijama.
Program javnih radova, koji ove godine iznosi milijardu i trista hiljada dinara, na prostoru centralne Srbije zapošljava one koji su najugroženiji – radno ugrožene grupe i one koji su u procesu tranzicije duži niz godina bile na spiskovima službi za zapošljavanje.
Po programu razvoja infrastrukture u 40 najnerazvijenijih opština, preko Nacionalnog investicionog plana, ove godine se 2.000.000.000 usmerava na razvoj infrastrukture. O tom programu sam već govorila.
Program razvoja industrijskih zona. Ako krenemo od Beograda prema Nišu, dovoljno je da pogledamo sa strane; pomenuću neke opštine, bez želje da pominjem iz kojih su partija predsednici u tim opštinama, iako to znam, ili možda želite da ih pomenem, nema problema. Recimo, industrijska zona u Velikoj Plani, pa industrijska zona u Lapovu, pa onda industrijska zona u Kragujevcu, pa industrijska zona u Šapcu na 600 hektara, pa industrijska zona u Loznici, pa industrijska zona u Zrenjaninu, pa industrijska zona u Bačkom Petrovcu, sve su to nove industrijske zone koje su nastale i u kojima je otvoren veći broj novih fabrika.
Razvoj inkubatora, biznis inkubatora. Pomenuću samo dva, koja su grinfild, koja su nastala s ledine, da ne bude da smo ih prekomponovali iz starih fabrika, iako ima i takvih u Kragujevcu i Nišu; u Prokuplju i Užicu su nastala dva potpuno nova. Program podsticanja grinfild investicija, ili onih investitora koji su domaći ili strani i osnivaju nove fabrike u kojima zapošljavaju 50 i više ljudi. Istini za volju, 70 je takvih programa bilo, jedan je u potpunosti propao.
Program podrške udruženjima, preduzetnicima, program podizanja konkurentnosti malih i srednjih preduzeća. Na kraju, jedan veliki program koji ova država finansira kao program podrške, najpre, infrastrukturi, to je ceo program koji se zove Nacionalni investicioni plan i koji ove godine ima 328 projekata, s većim brojem potprojekata i koji je usmeren na podizanje infrastrukture u opštinama i gradovima.
Jedan od takvih projekata jeste i projekat formiranja automobilskog centra u Kragujevcu, s infrastrukturom. Bez ikakve želje da ovo moje obraćanje bude političko, želim da kažem da je juče Kragujevac pokazao, na izborima za mesne zajednice, svojom izlaznošću, a bogami i rezultatima koji su pokazani kroz podizanje, i ekonomsko, i infrastrukturno, i svako drugo, šta misli o aktivnostima koje smo preduzimali u prethodnom periodu.
To je samo mali broj programa i podsticaja koje je u prethodne dve godine Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj usmerilo ka podizanju regiona. Naravno da ovo nije dovoljno, naravno da velika sredstva mogu da imaju znatno veće rezultate, ali je potpuno jasno da je ovo jedan dugoročni proces, koji nije lak, koji nijednoj zemlji u Evropi nije bio lak, pa neće ni nama, ali ako ga budemo vodili na jedan sistemski, sistematičan način, ulažući pravilno, tako da institucije vode ceo postupak, uz sagledavanje potreba, pravilnu realizaciju, pravilan nadzor, merenjem efekata i uvećavanjem efekata, put će nam biti kraći.