Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je set od četiri zakona vezanih za oblast ekonomije, tačnije za oblast koja tretira zapošljavanje, turizam, osiguranje i finansiranje izvoza, oblast izvoza i podršku malim i srednjim preduzećima kroz izmene i dopune Zakona o Fondu za razvoj.
Kao što je praksa u prethodnom periodu, zakoni iz ekonomije moraju da daju odgovore na aktuelni trenutak, na trenutak u kom se nalazi srpska privreda, na mere i podsticaje Vlade Republike Srbije, na osnovu činjenica, na osnovu pokazatelja koje imamo na teritoriji cele Srbije, ali i na osnovu predviđanja mogućih efekata ili problema u njihovom funkcionisanju. To je cilj današnjih zakona, da se na adekvatan način odgovori na aktuelni trenutak u kome se nalazi ekonomija u Srbiji.
Pre nego što počnem da govorim o zakonima, dozvolite mi da ponovim nešto što se često čuje i sa stranica medija i u informativnim i drugim emisijama sa elektronskih medija, o činjenicama koje se često kao alarmantne saopštavaju javnosti, ali i o nečemu što jeste statistički prikaz Srbije u ovom trenutku. Bez želje da posebno komentarišem podatke, dozvolite mi samo da pročitam nekoliko najvažnijih.
Pravac demografskog pražnjenja koji je Republički zavod za statistiku dostavio za 30 godina, od 1971. do 2007. godine, govori o tome da je razlika u broju stanovnika 1971. godine u odnosu na 2007. godinu u Žabarima smanjenje za 47%, u Svrljigu za 40%, u Beloj Palanci za 38,5%, u Kuršumliji za 37%, u Bojniku za 35,5%, u Knjaževcu, Kniću, Petrovcu i Golupcu za 35%. Istovremeno, u Beogradu se broj stanovnika povećao za 33%, u Novom Sadu za 54,5%, u Staroj Pazovi za 65,5%.
Ako pogledamo stopu nezaposlenosti u ovom trenutku, u Beogradu na Savskom vencu ta stopa je 2,5%, na Starom gradu 3,8%, na Vračaru 6,7%. Ako pogledamo kolika je stopa nezaposlenosti u Vladičinom Hanu - 52%, u Bojniku 54%, u Beloj Palanci 58%, u Lebanu 60,5%.
Ako pogledamo kako to izgleda po regionima, vidimo da je u regionu Beograda 13,5%. Da odmah kažem šta podrazumevam pod regionom. Pod regionom podrazumevam one statističke regione koje smo usvojili u okviru Zakona o regionalnom razvoju. U regionu Vojvodine – 27,4%, u regionu Šumadije i zapadne Srbije – 31%, u regionu južne i istočne Srbije – 32,5%.
Ono što jeste pokazatelj ovog stanja, odnosno ono što je posledica ovog stanja, plate u različitim delovima Srbije i različitim opštinama su značajno različite. U odnosu na prosek Republike Srbije, u Vladičinom Hanu su plate niže za 47%, u Kuršumliji za 48%, u Beloj Palanci za 58%, u Lajkovcu su veće za 36%, u gradu Beogradu za 24%.
Ako pogledamo ono što je uzrok velikog broja nezaposlenih i manjih plata, kako izgleda broj preduzeća i radnji na 1000 stanovnika, u Beogradu na 1000 stanovnika imamo 64 mala i srednja preduzeća ili aktivna privredna društva. U Regionu Vojvodine – 44,5%, u Šumadiji i zapadnoj Srbiji 41,7% i u južnoj i istočnoj Srbiji 33,7%.
Nije potrebno mnogo rezona da se utvrdi kakvo je stanje u ovom trenutku u Srbiji. S jedne strane imamo veoma mali broj malih i srednjih preduzeća, veliki broj nezaposlenih i ogromne regionalne razlike. Potpuno je jasno da je to proces koji je nekoliko desetina godina unazad izazvao ove poremećaje u srpskoj ekonomiji, ali i odgovornost i obavezu i ove vlade i u ovom trenutku pred građanima Srbije ovog ministarstva da aktivnim merama uđe u proces rešavanja ovog velikog problema u stepenu nerazvijenosti različitih delova Srbije, opština i gradova i ljudi koji tamo žive.
Zbog toga svi od ova četiri zakona su vezani za dekoncentraciju institucija koja se bave pitanjima vezanim za oblast ekonomije. Mi jako dobro znamo da proces uravnoteženja regionalnih razlika i stepena razvijenosti u različitim delovima Srbije neće biti ni kratak ni lak, da dekoncentracija neće značiti izjednačavanja u stepenu razvijenosti, niti trenutno podizanje standarda, ali je značajna mera Vlade da približi institucije mestima gde je najpotrebnije.
Da sedište Fonda za razvoj bude opredeljeno u najveći grad u južnoj i istočnoj Srbiji, koji u ovom trenutku ima najmanji broj malih i srednjih preduzeća na 1000 stanovnika, to je Niš, da mala i srednja preduzeća budu podstaknuta, edukovana, pomognuta od strane institucija Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja u svom pravcu daljeg osnivanja, razvoja i poslovanja.
Takođe, u ovom zakonu se predviđa i u drugim delovima Srbije, po kriterijumima koji će se utvrđivati Statutom i odobravati od strane Vlade Republike Srbije, osnivanje filijala koje će pospešiti razvoj malih i srednjih preduzeća i pomoći u njihovom funkcionisanju. Takođe, dekoncentracija se odnosi i na Agenciju za osiguranje i finansiranje izvoza i izmene i dopune Zakone su vezane u jednom delu i za promenu sedišta iz Beograda u Užice.
Jako je važno da u regionu koji ima 13% od ukupnog izvoza Srbije imamo instituciju koja će se i infrastrukturno, između ostalog, baviti unapređenjem izvoza i izvoznih grana u Republici Srbiji.
U trećem zakonu, Zakonu o zapošljavanju i osiguranju u slučaju nezaposlenosti, predviđeno je da se Nacionalna služba za zapošljavanje sa sedištem prebaci u grad Kragujevac iz Beograda i da uz postojeće dve pokrajinske nacionalne službe za zapošljavanje bude jedna od institucija u Šumadiji, koja ima veliki broj nezaposlenih ljudi, dovede na vrata građana, na vrata onih kojima je posao najviše potreban.
Kada sam govorila o aktuelnom trenutku, mislila sam i na aktuelni trenutak razvoja Šumadije i Pomoravlja, dolazak "Fijata" i komponentaša i velikog broja poslova koji će biti pred Nacionalnom službom za zapošljavanje, uz sve one poslove koje ona radi, pored toga što je u službi onih kojima je posao najpotrebniji, a to su nezaposleni.
Govorila sam u načelu o jednoj od zajedničkih stvari koja vezuje ova četiri zakona, a to je dekoncentracija institucija sa nacionalnog nivoa na gradove u Srbiji. U Užicu – Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza, u Nišu – sedište Fonda za razvoj i u Kragujevcu – Nacionalna služba za zapošljavanja.
Izmene i dopune ovih zakona podrazumevaju još neke od stvari koje u ovom trenutku predstavljaju odgovor na privrednu situaciju u kojoj se nalazi Srbija. Zbog toga ću u narednom delu govoriti o svakom zakonu pojedinačno, o osnovnim ciljevima i konceptu za koji se vezuju izmene i dopune zakona, a naravno, kada budemo govorili o pojedinostima i o promenama koje su vezane za svaki član pojedinačno.
Šta je drugi osnovni razlog zbog čega su izmene i dopune Zakona o fondu za razvoj pred vama? Po dosadašnjem zakonu, u dosadašnjoj praksi, Fond za razvoj je finansirao isključivo preduzeća u privatnoj svojini. Deset godina je iza nas. Mnoga preduzeća su promenila vlasnički status.
Iz društvenih, neka su prešla u privatno vlasništvo, neka su iz privatnog vlasništva prešla u državno vlasništvo i svedoci smo svakog dana da privatizacije, koje su u Srbiji pokazale različiti stepen uspešnosti, danas i po novim modelima rešavaju kako bi se ljudi zaposlili i kako bi živeli od svog rada.
Fond za razvoj je u dosadašnjem periodu imao, možda je gruba reč, ali funkciju koja nije podrazumevala podršku državnih preduzeća. Ali, ako mi danas pogledamo preduzeća u Srbiji, bez obzira na njihov vlasnički status, bilo da se radi o stopostotno privatnim akcionarskim društvima sa još nekim oblikom svojine ili da se radi o državnim, možemo ih podeliti na uspešna i neuspešna, na ona koja su spremna da se uhvate danas u koštac, obezbede posao za svoje ljude i nastave sa radom, da ne otpuštaju radnike, i na ona koja to nažalost nisu.
Oni koji danas imaju mogućnosti da rade u Srbiji, da dobiju podršku države da bi kroz kredite ili garancije obezbedili trajno obrtna sredstva, održali broj zaposlenih i zaposlili nove ljude, treba da imaju istu šansu.
Drugi cilj ovog zakona jeste da se da podjednaka šansa i preduzećima u privatnoj svojini i preduzećima u državnoj svojini.
Kada se radi o društvenoj svojini i dalje Fond za razvoj neće finansirati društvena preduzeća u većinskom vlasništvu, ali u onim slučajevima gde je u preduzećima ispod 40% svojina društvena i ta preduzeća će se svojim menadžmentom koji je u privatnoj svojini, moći da budu podržana kroz kredite Fonda za razvoj.
Treća izmena je izmena koja je vezana na podizanje kapitala Fonda, dakle, sa 5 miliona evra na 10 miliona evra, izazovi koji su danas pred Fondom zahtevaju da Fond bude respektabilna finansijska kuća, da Fond predstavlja značajnog partnera pred poslovnim bankama i zbog toga je potrebno da vrednost kapitala bude takav kakav bi i rejting te kuće bio značajan.
Kada je u pitanju Zakon o finansiranju i osiguranju izvoza, druga značajna novina koja je vezana za izmene i dopune jeste jedan nedostatak koji se u prethodnom periodu uočio kod Zakona o agenciji za finansiranje i osiguranje izvoza Republike Srbije.
Kao što je poznato, finansiranje osiguranja izvoza vezano je za ona preduzeća, za one privredne subjekte koji su opredeljeni za izvoz. U dosadašnjem periodu finansiranje i osiguranje se odnosilo na inostrano tržište.
Novina je da se osiguranje i finansiranje izvoza kroz ovaj zakon vezuje i za poslove koji su na domaćem tržištu, koji su vezani za preduzeća koja posluju na domaćem tržištu u vrednosti izvoznog posla.
To je nešto što je u skladu sa svetskom praksom i to je nešto što će omogućiti poslovanje preduzeća u pravcu njihove likvidnosti, njihove konkurentnosti na zahtevnom tržištu. Naš predlog je da se to kroz izmene i dopune Zakona reguliše.
Kada je u pitanju Zakon o zapošljavanju, jedina izmena koja se u ovom slučaju predviđa jeste promena sedišta iz Beograda u Kragujevac.
Četvrta izmena i dopuna zakona vezana je za izmenu i dopunu Zakona o turizmu. Kao što sam malopre govorila po statistici, reći ću u ovom trenutku šta su bili osnovni razlozi za izmene i dopune Zakona o turizmu.
Ako se pogleda kakav je prihod ostvaren od turističke ponude od 2007. do 2010. godine, vidi se da je u 2009. godini Srbija zabeležila porast noćenja stranih gostiju u vreme kada su sve evropske zemlje imale pad, ali da se beleži pad deviznih prihoda koji se nastavlja i u 2010. godini.
Za prvih osam meseci, ukupan priliv je 9% manji u odnosu na prethodni period. U jednoj takvoj situaciji, odgovor resornog ministarstva je bio da se podstakne konkurencija, odnosno da se proširi krug potencijalnih pružalaca turističkih usluga.
Zakon o udruženjima, koji je donet maja 2009. godine, stvorio je uslove da i drugi subjekti, pored privrednih, obavljaju privredne delatnosti u oblasti turizma i zbog toga ovaj zakon predviđa uvođenje i drugih privrednih subjekata u odnosu na one koji su bili definisani Zakonom o turizmu. Ovi navedeni subjekti o kojima govorimo izjednačeni su u pravima i obavezama sa onim koji su do sada bili regulisani zakonskom regulativom.
Ono što takođe predstavlja predmet ove izmene i dopune, jeste ono što je intencija sektora za turizam u resornom ministarstvu od prvog trenutka, a to je da se onaj ko dobija usluge turističkih subjekata, znači onaj ko koristi turističke usluge stavi u centar pažnje. I garancije za jedan takav odnos se neprekidno povećavaju, obezbeđuju se u svim oblastima koje se u praksi pojave kao neophodne, i izmene i dopune u ovom trenutku povećavaju garancije i kada su u pitanju korisnici turističkih usluga, a sa druge strane povećava zahtev ka licencama turističkih agencija.
Garancije se odnose na oblast insolventnosti i na garancije putovanja radi naknade štete. Novina prema turističkim agencijama jeste pooštravanje uslova za dobijanje licence, tako što su stroži kriterijumi sa onim licima koja su imala učešća u osnivanju ili kapitalu organizatora putovanja kojima je već oduzeta licenca.
Ako postavimo pitanje dokle će ići izmene i dopune Zakona o turizmu, u kom pravcu povećanja garancija prema korisnicima, odnosno turistima, u povećavanju nivoa kriterijuma prema turističkim organizacijama, ići će sve do onog slučaja kada se pojavljuju u praksi inovativni modeli turističkih organizacija za organizaciju putovanja na štetu ili uz nedovoljne garancije onih koji njihove usluge koriste.
Na kraju, izmene i dopune Zakona o turizmu bave se i onim oblastima i tehničkim pojašnjavanjem onih oblasti koje nisu bile dovoljno sagledane u Zakonu o turizmu, što je praksa pokazala. To su oblasti seoskog turizma, nautičkog turizma i lovnog turizma.
Dame i gospodo, nadam se da izmene i dopune zakona iz oblasti ekonomije nikad nisu bile sporne za ovaj parlament. Nisu bile sporne zbog toga što odgovaraju aktuelnom trenutku u kojem se nalazi Srbija. Sa nizom inovativnih mera i podsticaja poboljšavaju ambijent u kome privredni subjekti posluju. Zapošljavanje i rast standarda onih koji u tim privrednim subjektima rade idu u korist svih građana Srbije. Nadam se da će vaša kreativna i konstruktivna diskusija doprineti samo poboljšanju ovih izmena.