Gospodine predsedniče Republike, gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, sutra je Sretenje. Srbija, nakon skoro 90 godina, kao suverena država, sutra obeležava svoj praznik. Neću govoriti o istoriji, o pobedama i porazima Srbije. Moje izlaganje neće biti oslonjeno ni na evidenciju tragičnih dešavanja na Kosovu i Metohiji, ni na zloupotrebu istorijskih nasleđa i nesporazuma.
Moramo kao odgovorni ljudi gledati u budućnost. Od prošlosti možemo izvući korisne pouke, ali, u krajnjem, moramo voditi računa kakvo ćemo političko nasleđe ostaviti svojim potomcima. Samo po tom nasleđu, a ne po prijemčivim govorima, meriće se naša evropska i moderna Srbija. Praktična rešenja za konkretne probleme predstavljaju suštinu politike G17 plus. I danas je tako.
Pred nama je konkretan dokument – Predlog rešenja za rešavanje statusa Kosova i Metohije Specijalnog izaslanika Generalnog sekretara UN Martija Ahtisarija. Za G17 plus predlog Martija Ahtisarija je neprihvatljiv. Neprihvatljiv je jer je po njemu Kosovo i Metohija sa puno elemenata nezavisne države na teritoriji suverene Republike Srbije, čime se krše osnovni principi međunarodnog prava, ali je neprihvatljiv najpre zbog toga što ne garantuje standarde koji bi obezbedili da Srbi žive i ostanu na Kosovu i Metohiji, a da se izbegli vrate, jer se mi ne mirimo s tim da na Kosovu bude jedan Srbin, a da ono bude formalno u sastavu Srbije.
Ovim planom Srbija je u položaju lošijem od postojećeg, koji je definisala Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN. Sa druge strane, realnost je, ako bi se primenio ovaj plan bez institucionalne pomoći Republike Srbije, preostali Srbi bi, zbog lošeg ekonomskog položaja, izolovanosti i različitih oblika pritisaka, napustili teritoriju Kosova i Metohije.
Zato će G17 plus danas glasati za Rezoluciju Narodne skupštine Republike Srbije, kojom se iz Predloga Specijalnog izaslanika Generalnog sekretara UN Martija Ahtisarija odbacuju svi stavovi kojima se krši suverenitet i teritorijalni integritet srpske države. Stav G17 plus je da je rešenje konačnog statusa Kosova i Metohije ono rešenje koje će omogućiti Srbima da na Kosovu i Metohiji žive bezbedno, dostojanstveno i u prosperitetu, ono rešenje koje će omogućiti povratak interno raseljenih Srba u svoje domove i na svoja imanja. Do rešenja se mora doći kompromisom, u interesu Srbije i svih njenih građana, uključujući i sve građane Kosova i Metohije.
Zaštita interesa Srba i njihov opstanak na prostorima Kosova i Metohije su mogući dugoročno samo ako se obezbedi istinski održiv ekonomski razvoj u oblastima u kojima oni danas predstavljaju većinsko stanovništvo. Ovde ne govorimo samo o prihodima po osnovu plata, koje bi isplaćivale nadležne institucije Republike Srbije, nego o investicijama u infrastrukturu i privredu.
G17 plus je Pregovaračkom timu uputio predlog za rešavanje konačnog statusa Kosova i Metohije, kojim se suštinski menja Ahtisarijev plan i koji se posebno odnosi na decentralizaciju, razmatranu u aneksu 3 Predloga za rešenje statusa Kosova i Metohije.
Predlog G17 plus odnosi se na formiranje posebnih zona, u skladu sa predlogom decentralizacije iz platforme Pregovaračkog tima.
Suštinski suverenitet Srbije na područjima u kojima Srbi predstavljaju većinsko stanovništvo bio bi omogućen formiranjem posebnih zona, i to: Ibarske zone, koja obuhvata severnu Mitrovicu, Zvečan, Leposavić, Zubin Potok i Osojane; zone Gračanica, koja obuhvata Gračanicu, Kosovo Polje i Lipljan, Novo Brdo, Ranilug i Kosovsku Kamenicu; zone Prilužje, koja obuhvata Lanetinu, Janjino, Crkvenu Vodicu, Grace i Babin Most; zone Štrpce, koja obuhvata opštinu Štrpce.
Posebne zone bi uživale poseban stepen lokalne autonomije, posebnu zaštitu, i imale bi posebne veze s institucijama Republike Srbije. Posebne zone bi imale veću autonomiju i šire nadležnosti u odnosu na nadležnosti opština definisanih u aneksu 3. člana 3, a posebno u oblastima privrednog razvoja, policije, zdravstva i socijalne politike, obrazovanja i kulture.
Posebne zone imale bi pravo da nesmetano primaju tehničku pomoć i budžetske transfere iz Republike Srbije, namenjene ostvarivanju funkcija iz njihove nadležnosti. Institucije Republike Srbije imale bi pravo da finansiraju izgradnju i održavanje putne i ukupne infrastrukture. U posebnim zonama, u narednom periodu realizovali bi se i programi iz Nacionalnog investicionog plana Republike Srbije, koji su u prethodnom periodu bili planirani i zaustavljeni od strane UNMIK–a. Posebne zone bi bile dužne da kosovskom ministarstvu za lokalnu samoupravu dostavljaju izveštaje o primljenim transferima i investicijama radi evidencije.
Nadležnosti posebnih zona bile bi finansirane na nekoliko načina. Pored lokalnih poreza koji se prikupljaju u opštinama na području ovih posebnih zona, kao što su porez na imovinu i lokalne takse, dodatni izvorni prihodi posebnih zona bili bi – 50% od poreza na plate i 50% od poreza na dobit, koji se naplaćuju na području posebnih zona.
Na ovaj način Srbija bi dobila suštinski suverenitet na posebnim zonama i uspostavila standarde koji bi Srbima garantovali bezbedan i normalan život i obezbedila održivi ekonomski razvoj. Pored posebnih zona, neophodno je formirati više od 40 zaštitnih zona oko ključnih verskih i kulturnih lokaliteta, kako bi se zaštitilo srpsko kulturno i istorijsko nasleđe.
G 17 plus danas na jasan način saopštava šta hoće a šta neće. Međutim, pored toga, G 17 plus smatra da treba da progovori još o nečemu. Od suštinskog je značaja da Narodna skupština Republike Srbije na današnjoj sednici izglasa rezoluciju i utvrdi jedinstvenu platformu i obnovi mandat Državnom pregovaračkom timu, da na predstojećim pregovorima u Beču zaštiti prava i interese srpskog naroda u celini.
Od izuzetne važnosti u narednim danima je preuzimanje odgovornosti i aktivna politika, ne samo od strane legitimno izabranog predsednika Republike, nego i Vlade Republike Srbije, koja se mora brzo formirati, jer sve institucije treba da rade punim kapacitetom.
Poštovani narodni poslanici, pred Srbijom su ozbiljni i odlučujući pregovori o rešavanju statusa Kosova i Metohije. Ako imamo konsenzus oko nacionalnih interesa, ako imamo jake institucije koje rade, ako imamo podelu nadležnosti i odgovornosti i ako smo spremni za konkretna rešenja i kompromise, Srbija će imati bolji položaj i saveznike za rešavanje pitanja Kosova i Metohije.