Hvala gospodine ministre. Zadovoljan sam vašim odgovorom.

Samo želim još nekoliko rečenica da vam kažem, koji su to lažovi i prevaranti. Pošto su sve izmislili i nemaju ni žrtve ni svedoke, onda ta jedan žena iz Jagodine, kaže svom sinu koji daje lažne informacije, da prijavi da su im obili stan.

Ode policija i krim služba, stan nije obijen, taj momak koji je pozvao policiju, kažu policajci, pa nije obijen stan, pa kaže on, nije, pa što si zvao policiju, pa kaže – mislio sam da je obijen.

Za to vreme dok je policija radila, oglašava se radnica Dragana Đilasa, Marinika Tepić i kaže Nato, šta čekaš što ne hapsiš Palmu, jel vidiš kako zastrašuje svedoke? Pa ode ta radnica Dragana Đilasa, prvo rekli kakvo tužilaštvo i Jagodina, policija, srećom prebačeno u Kraljevo, ode u Kraljevo, ali ode i Dragan Đilas.

On je sigurno ili sudski veštak ili inženjer za kamatu i pare, izađe ona iz Tužilaštva i kaže – evo imam tvrdo obećanje da će ovaj proces biti prebačen u Tužilaštvo za organizovani kriminal u Beogradu.

Tužilaštvo, 15 minuta posle toga kaže – nismo uopšte pričali o tome, proces nije ni započet, jer nemamo protiv koga da započnemo proces, nemamo svedoke, itd.

Znači, oni su spremni da ukradu jaje ispod kokoške, kvočke, a da ona ne oseti. Znate, šta je kvočka, gde stavimo sedam, osam, deset jaja i posle toga se izlegu pilići i ne možete da priđete kvočki, ali oni znaju i da puze i bilo šta drugo kada nešto treba da se krade i laže.

Molim vas po službenoj dužnosti, tražim da policija potraži zdravstveni karton od žene iz Jagodine, koja šalje lažne informacije i zove se Katarina Jokić.

Ja vas molim zarad javnosti, da bi građani znali ko daje informacije iz Jagodine i da li to lice koje daje informacije priča tačno i zašto ne priča tačno, zato što nije sama, što bi naš narod rekao. Hvala.

Poštovani ministri, gospodine predsedniče pokrajinske Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon koji danas imamo na dnevnom redu nosi se od kuće i ono što je najvažnije to kućno vaspitanje ljudi kako da se ponašaju kada je u pitanju rodna ravnopravnost, kada je u pitanju diskriminacija, kada je u pitanju nasilje u porodici.

Ovaj zakon ima širom pojam tumačenja, ali ono što je najvažnije kada je u pitanju nasilje, kada je u pitanju zloupotreba neke moći sa pozicije političke ili direktorske da se žene ucenjuju ili da žene prijave nasilje u porodici ili neku drugu vrstu zloupotreba gde se žene pronađu da su uvređene naše sudstvo, tužilaštvo i policija treba to da radi po hitnom postupku.

Znači, to su veoma ozbiljne stvari u Srbiji i mi imamo slučajeve gde po više godina traje sudski proces, a posebno kada se prijavi neko delo za koje postoji materijalni dokaz.

Mene je prijavio jedan čovek koji je vršio nasilje u porodici, a prijavio me je preko njegove radnice, plaćenice Marinike Tepić, da u Jagodini sve žene koje treba da se zaposle su ucenjene na način što dobiju moj mobilni telefon da se druže sa mnom, koja se dobro druži dobija posao, koja ne, ne dobija posao. Te žene su tužile tu plaćenicu Dragana Đilasa, pa je onda lažno rečeno kako je Mića Jovanović bio na mom rođendanu gde je bilo dosta devojaka, pa je nuđeno ovom, onom, itd, gde je Mića Jovanović to demantovao kasnije iz razloga, da ne ponavljam, to se čulo više puta u medijima i građani Srbije to veoma dobro znaju, sve su to laži.

Zatim, laž Sande Rašković Ivić za vreme dok je bila ambasador Srbije u Italiji gde je bila jedna grupa delegacije u Jagodini iz Peskare, da među članovima delegacija je bio neki, odnosno ne neki, nego već počasni konzul Srbije u Italiji gospodin Veraldi, da je njemu nuđeno ne znam da izabere neku devojku koje su igrale bez donjeg veša, a kada je otišao u sobu čekala ga je gola devojka.

Gospodin Veraldi je to demantovao preko naše ambasade i preko lista „Vreme“ koje me često napada, a demantovao da to nije tačno i da on moli one da ne uključuju njega u te prljave političke igre. Kasnije je bila prijava da predstavnica Đilasove partije iz Jagodine, odnosno njen sin prijavi da je obijen stan. Ode policija, stan nije obijen, taj momak kaže – nije obijen stan. Pa, znam, ali ti si prijavio. Pa, eto, nije obijen stan, da bi sve vreme dok traje ta, ne poruka, već tekst na društvenim mrežama, govorili – eto, na način na koji se zastrašuju svedoci. Znači, i to je bila laž.

Laž je bila i sa onim omutavljenim kriminalcem, koga su omutavili i sakrili mu facu. Zašto? Da kažu da se i on plaši kao i ovih sedam svedoka lažnih koji izmišljaju da neće da odu, da kažu ono što im se desilo.

Kada smo skinuli masku i kada smo saznali ko je, on je visoki funkcioner Đilasove partije, ali šest puta hapšen i jednom osuđivan. Ja nisam osporavao kredibilitete tog čoveka, ali to je teška zloupotreba, jer on je izneo niz laži i ništa ne može da argumentovano potvrdi.

Poslednja laž je bila da je Marinika Tepić najplaćenija radnica preduzeća Dragana Đilasa, bila u tužilaštvu u Kraljevu, izašla ispred suda laže i kaže – evo, tužiteljka mi je rekla da postoji mogućnost da se ovaj predmet prebaci u Beograd u Tužilaštvo za organizovani kriminal. To objave svi mediji, dva sata posle toga, tužiteljka kaže – nije tačno, nije uopšte bilo reči, jer proces nije ni započeo. Kažu – saslušano je 20 i nešto svedoka. Znate ko su ti svedoci? To su oni koje su naveli ovi lažni svedoci Marinike Tepić da su tu, tada prisustvovali ti ljudi, ta lica, znači od konobara, portira, mojih gostiju koji su bili, oni odlaze i daju izjave, pravdaju se za nešto za šta ne znaju uopšte šta se desilo.

To je teška zloupotreba i udar na sve porodice u Srbiji i da čovek može tako da laže, on i ta njegova plaćenica samo da bi stekli političke poene da se sutra kandiduje za predsednika Srbije.

Đilas, taj nasilnik u porodici, vi gospođo ministarka, tražim od vas, gospođo Čomić, da reagujete zašto nadležni organi nisu reagovali od 2014. do 2019. godine kada je supruga Dragana Đilasa, Iva Đilas, podnela krivičnu prijavu da je Dragan Đilas pretukao njenog oca i nju ispred maloletne dece. To su tri krivična dela i to bilo u fioci. Znači, postoji prijava sa potpisnikom i sa žrtvom, odnosno žrtvama, nije po službenoj dužnosti reagovao ni jedan naš organ, ni jedna naša institucija.

Da bi sad, skoro sam čuo, rekao Dragan Đilas kako je demantovala to njegova supruga. To ne može da se demantuje, može da se nagodi, a zarad dece žena je morala da, ne znam, kaže ovako ili onako, ali to nikada ne zastareva kao genocid, kada neko tuče ženu i tasta ispred maloletne dece.

Pa vas molim da se malo zainteresujete za taj slučaj i za ovaj slučaj posebno. Ja vas mnogo cenim, jer vi ste porodična žena, mislim da imate troje dece ili tri ćerke i da se posebno zainteresujete da se ubrza ovaj proces i ove laži koje stalno govore o meni. Kažu, sedam svedoka imamo i oni se plaše. Pa, kako to, sedam svedoka se plaše? To nigde na svetu nisam mogao da čujem i da vidim, ali to je izgovor, jer nikada neće ti svedoci da se pojave, jer ne postoje.

Ovaj njihov kriminalac koji sada sadi cveće, odnosno nosi cveće tamo gde je sređen Beograd u pojedinim ulicama, a tu je bilo blato, kako on, eto, hoće da ulepša Beograd, dao izjavu u Beogradu u policiji i ja očekivao da će Marinika Tepić da kaže - evo naš zaštićeni svedok rekao je to, to, to i to. Ćuti, ne govori šta je rekao. Pa, je li je rekao on da je bilo neko ime neke devojke, nekog deteta itd. Znači, sve su slagali.

Kako mi možemo da stanemo na put nekim, za mene i za građane koji žive u Srbiji, porodica je osnovni stub i svetinja i smisao života. Ovo je udarac na sve porodice.

Pa je udarila na moju saradnicu, direktorku Centra za socijalni rad, kako je njen telefon uzet u policiji a u tom telefonu njene ćerke nage itd. U stvari, uopšte nije telefon moje saradnice, već jedne druge žene koja je navodno rekla da ima sliku gole ćerke moje saradnice i da će to da izbaci na društvene mreže. Istog trenutka moja saradnica Biserka Jakovljević prijavi policiji, policija uhapsi tu ženu i uzme telefon te žene, a ne telefon Biserke Jakovljević, kako kaže ova najplaćenija lažna Marinika Tepić, jer sve što priča sve laže, da je to telefon od moje saradnice.

Znači, sve su do sada slagali i sve smo papirološki pogurali. Evo, vi ih pozovite kao ministar da vama kažu diskretno, siguran sam da vi nikom nećete da kažete, koje su to žrtve? Ne postoje.

Ja sam porodičan čovek, poštovani građani Srbije, imam tri unuke, da je neko to radio, što oni meni spočitavaju, mojoj unuki, taj danas ne bi više bio na ovom svetu. To je toliko bedno, toliko bedno i tužno da to bude neka propaganda u izbornoj kampanji, kako bi neko, tobože, bio zaštitnik svih žena u Srbiji, a taj najbogatiji čovek, političar na svetu, jer on kada je šetao kao kolovođa studenata neke godine, 1996. godine, govorio - poštovane kolege studenti, idemo da srušimo ovu vlast, kad mi dođemo, živećemo bolje, itd. Gde su ti studenti sada koji su njega podržali? Jedva preživljavaju.

Dalje, obilaze, došli u Jagodinu, došao Đilas i ovaj, kako se zove, zbog koga imamo veliki problem, Borko Stefanović. Čekaj, šta ste vi došli u policiju? Jeste li vi advokati, sudije, nego da tu kao neki politički poen dobiju, kao sačekaće ih tamo neka grupa. Niko živi ih nije sačekao, osim tri lica koja imaju policijske dosijee i dve žene, kažu – tražimo prebačaj iz Jagodine. Otišle u Kraljevo. U Kraljevu isto njih desetak, od toga pet automobila sa beogradskim tablicama. Šta ćeš Đilase u Kraljevo? Zašto si otišao u Kraljevo? Šta si ti?

Znači, građani Srbije moraju da znaju da je to laž, kao što su sve lagali do sada, pa čak i stavili metu na glavu sinu Aleksandra Vučića, Danilu, kako, eto, on je, ne znam, zauzeo neku tribinu na nekom stadionu, on je vođa navijača itd. Sram vas bilo. Oni su štetočine za Srbiju. Mi nismo ušli u EU zbog te takve opozicije. Zato što su stvarali lažne slike o Srbiji, pa onda Evropski parlament da negativan izveštaj, kažu – blokada medija. Koja blokada medija, svi mediji su im bili otvoreni sada za vreme dok su lagali o meni. Ne samo to, nego od mesta gde su kokoške nosile jaja, preko ostalih lokacija i ministara koje su napadali.

Tako da vas molim, gospođo Čomić, ministarka ili ministarko, da se malo zainteresujete više i da uđete u papirologiju, da vidite kako, ko je to radio, zašto, zbog čega i da tražimo da se sudski proces ubrza. Da se ubrza, ne samo za ovaj slučaj, za takve slične slučajeve. Ne može niko danas u 21. veku da tuče ženu, da ucenjuje ženu, da pravi diskriminaciju između žena i muškaraca, ne može.

Zakon mora da se razlikuje. Nije to – ukrao mi biciklu ili preorao mi brazdu. Ovo je udar na porodicu, ovo je udar na čovečanstvo, razumete, i da vi na taj način hoćete da dobijete političke poene i da profitirate.

Ovaj Zakon o diskriminaciji, vi ste rekli da je veoma važno kako se ponašati prema licima oštećenim u razvoju, da se stvore uslovi za sva ta lica, da i oni imaju posao iako po našem zakonu je predviđeno da se jedan broj invalida u svakom preduzeću na osnovu broja zaposlenih radnika zaposli, da ne postoji diskriminacija između mlade i stare.

Na primer, mi u Jagodini 14 godina smo vozili besplatno đake, studente i penzionere. Onda neke institucije iz Beograda, bivši onaj Zaštitnik građana koji je zaštitnik samo za sebe bio i kandidovao se za predsednika Srbije, rekao da je to diskriminacija. Eto, ja kažem dobro, možda smo napravili neku grešku i donesem odluku da se svi voze besplatno u Jagodini, a plaćamo iz budžeta grada.

Stari ljudi i najstarija naša populacija, naše majke, deke, bake moraju da budu poštovani, da ne mnogu da čekaju red kada odu u bolnicu ili na pregled, da imaju prioritet, jer oni su došli na pregled zato što su bolesni i mnogo je lakše onima mlađima da čekaju od onih koji su stari.

Ja sam ostao da živim na selu kao sin jedinac, umro mi je otac kada sam imao 23 godina, nisam hteo da ostavim majku samu. Danas živimo nas 12 u jednoj porodici. Svi jedemo za istim stolom. Ne može niko da slaže građane Srbije da sam ja radio nešto što mi ovi koji su okruženi kriminalcima, pa čak i ti kriminalci njegovi počeli da mi prete sada na društvenim mrežama. Čekajte, mene će da uplašite? Dođi ti Đilase da mi pretiš. Hajde tebe da vidim, dođi, misliš da sve parama može da se kupi?

I da znaju svi ti kriminalci – ko uzima pare od kriminalnih radnji, nikada ih slatko nije potrošio, nikada. Završe u zatvoru. Ne može to dugo da traje. Razumete? Kada se sada vi predstavljate kako se vi borite za rodnu ravnopravnost, za nasilje u porodici, a u svemu ste učestvovali i u svemu ste bili najgori.

Ja sam čovek koji sve može da shvati, i politička borba, i da se nešto laže, ali ovakve laži ne mogu da prihvatim i neću nikada prihvatiti. Molim sudske organe, kažu – ukinut je zakon o kleveti. Pa, kaže, ne možeš mu ništa. Zašto taj Dragan Đilas milijarder nije podneo krivičnu prijavu, zašto nije njegova radnica podnela krivičnu prijavu? Zato što znaju da lažu. Za lažnu krivičnu prijavu se ide u zatvor.

Ja sam sam otišao u tužilaštvo, zamolio ih da pokrenu postupak da što pre dođemo do istine, a istina je na mojoj strani, a laž na njihovoj. I sada neki mediji govore – eto, saslušano dvadeset i nešto svedoka. Građani Srbije ne znaju, misle da su to svedoci koji su oštećeni. Ti svedoci, pa čak je i rekla – eto, tuži ovaj zaštićeni svedok Palmu zato što mu je otkrio identitet, skinuo mu masku. Pa ko mu dade status zaštićenog svedoka? Milijarder Dragan Đilas i njegova radnica Marinika Tepić. Zna se ko daje status zaštićenog svedoka. Kada se uđe u postupak, pa taj zaštićeni svedok ima neke pouzdane informacije sa materijalnim dokazima i zna se za koja dela.

Nisam ništa čuo da govorite o tom slučaju, ali taj slučaj morate da tražite da se ubrza zarad opisa posla i funkcije koju vi predstavljate. Ja vama mnogo verujem, jer znam da ste uvek bili pravedni i da želite da pravda pobedi, a ne laži. Ako ovakve laži i laži koje su oni iznosili u prethodnom vremenskom periodu, da svi oko Vučića su kupovali, otimali lokale, od Franša i ne znam šta i ništa nisu mogli da dokažu, to je ostalo na tome. Zaboravljaju da nekome lepe etiketu, stavljaju mu na leđa i da ga obeleže da je on kao takav, ali, eto, štiti ga institucija itd, kao što sada govore – institucija, treba država, odnosno Vlada da padne. Zašto da padne Vlada? Prvo što je sve to laž. Još ni proces nije započet. Ako i jedna činjenica bude tačna, ja idem da čuvam koze. Slikaću se sa kozama pored Morave. Nikada se više neću baviti javnim poslom. Ali, nije tačno. Sve su slagali. To moj zdrav razum treba da nosi, da primenjujem čojstvo i da kažem – e, većina tih ljudi, odnosno ne većina, imaju neki i lekarska uverenja, to kada se iznese je krivična prijava o kom licu.

Molim vas da lice koje je iz Jagodine šalje te, kao navodno laži, ima zdravstveni karton. Pa vas molim i to malo da vidite, jer nije isto kada priča neko ko je, da ne kažem šta i neko ko je obeležen. Ja žalim te ljude koji imaju psihički problem i žao mi je, žao mi ih je, ali nemoj da se lečiš ti na nešto što nije istina i misliš da će na taj način neko tebi da poveruje. I sada moji Jagodinci koji znaju i šta imam za ručak i za doručak kući i znaju kako sam sve postigao u životu, ja sa ekonomskim razvojem npr. od mojih Končarevaca, i kada izađu na izbore, izađe 90%, 3% nevažećih listića, 2% glasaju za neke druge i 93% glasaju ili 94% za mene. Znate šta, oni se plaše, plaše se Jagodinci. Pa neka tu neka njihova medijska kuća ide mikrofonom – jel se plašite, jel se plašite? Od čega se plaše? Čega? Kada uđete u onaj paravan, ko vas vidi za koga glasate?

Hajde da vidimo šta su vam dela, ljudi. Idu izbori. Šta su dela? Dela su pare iznete u neke druge države. Ako su to pare zarađene po zakonu ove države, što si ih odneo u neke druge države? Ako si platio porez na te pare, što ne izađeš? On još nijednom nije izašao da kaže, na pitanje poslanika, kolega iz drugih partija, da li on te pare ima ili nema. Cela Srbija sluša i bavi se čovekom koji je imao poderane farmerke 1996. godine, kada je šetao, a danas ne zna šta ima od kapitala. To što oni imaju na tuđa imena itd, pa misle da će, ko zna koliko još ima.

Slušajte dalje. U toj prijavi njegova supruga kaže – u odlasku posle, kada je pretukao mene i mog oca, rekao je: „Odrubiću ti glavu“. To su termini ove grupe koja je pravila ćevape u onoj zgradi. Tražim i od vas i od Tužilaštva da preispitaju…

(Predsedavajuća: Gospodine Markoviću…)

Izvinjavam se, završavam, da preispitaju da li je on imao kontakt sa tom grupom i kakve kontakte je imao i da li su oni radili za njega. Jer to: „Odrubiću ti glavu“, da ti deca slušaju ženi da kažeš, ti si stvarno lud čovek. Zahvaljujem.

Želim odgovor od ministarke gospođe Čomić.

Hvala vam na odgovoru. Samo da vam kažem, gospođo ministarka, da proces sudski ne postoji. I ja sam podneo krivične prijave protiv lažova, protiv njih, a ne oni protiv mene. I oni su hteli da to stoji u vazduhu i da visi i da se plaše svedoci navodno i da nikada ne odu u Tužilaštvo i u policiju. To je jedno.

Drugo, postoji krivična prijava za Dragana Đilasa, želim taj odgovor, gde je njegova supruga dala policiji 2014. godine, da je tukao tasta i gospođu Ivu Đilas ispred maloletne dece, naneo telesne povrede tastu, gde ima lekarsko uverenje i pretio supruzi da će da joj odrubi glavu. Zašto? Evo, pitam vas, postoji prijava, da li ćete nešto preduzeti na osnovu te prijave koja je stajala toliko dugo, a nisu po službenoj dužnosti sproveli proces institucije tadašnje i današnje protiv Dragana Đilasa? Postoji prijava svojeručno potpisana Ive Đilas i ta prijava postoji. Protiv mene, je samo laž i rekla - kazala, da mi vrate što sam pitao Đilasa, da li je istina da si zaradio tolike pare, ako je pošteno što si odneo u neke druge države i da li si platio porez državi Srbiji? Odmah od sutra je krenuo taj lažni prljavi napad na mene.

Molim vas, odgovorite mi vezano za prijavu supruge Dragana Đilasa, Ive Đilas da li ćete vi preduzeti nešto ili da vidite zašto nije pokrenut postupak protiv nasilnika siledžije u porodici Dragana Đilasa?

Ako mi dozvolite, za ovaj lažni slučaj o meni ste znali i čuli.

Da li ste znali za stvarni slučaj za prijavu Ive Đilas, da je Đilas pretukao nju i njenog oca ispred maloletne dece sa telesnim povredama i sa pretnjom - odrubiću ti glavu. Samo mi odgovorite da li ste znali ili niste, ja se ništa ne ljutim na vas. Vi kao resorni ministar imate pravo da kažete šta hoćete, moje je da procenim ono što smatram da, ne da sam ja u pravu, već da oni drugi koji lažu sve vreme nemaju nijedan dokaz.

Čuli ste danas, ali taj odgovor mi ovakav…

Vi u centru Novog Sada, dolazi stranac, prvi put ulazi u Srbiju, ulazi u Novi Sad i kaže – izvinite, da li je ovo Novi Sad? Vi kažete – znate šta, nije to moj region. Moramo da pitamo Igora. Pošto on trenutno nije tu, moj region to nije i ne bih htela da se mešam u njegov region.

Hvala vam puno na odgovoru. Sve mi je jasno, što bi moja baba rekla – kao sunce koje je veštačko nad ovim krovom.

Hvala.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, želim da se zahvalim gospodinu Zukorliću i gospodinu Mijatoviću, jer su mi dozvolili da govorim pre njih, jer Jedinstvena Srbija ima onlajn sednicu sa evropskim parlamentarcima. Neću biti dug u svom izlaganju.

Želim da pohvalim ovaj rebalans budžeta, imajući u vidu da ja već 17 godina se bavim budžetom lokalne samouprave i 17,2% od ukupnog BDP-a da se odvoji za investicije i za nešto što u ovom trenutku je veoma neophodno, onda možemo slobodno reći da će taj novac otići tamo gde treba.

Neki novac od ovih investicija će se vratiti, neki će poboljšati zdravstvenu situaciju građana Srbije, stabilnost privrede i sve ono što se zove danas život, a posebno subvencija za poljoprivredne proizvođače koji se u poslednje vreme bore da prodaju svoje proizvode, gde država i Vlada ne određuje cenu žita, već berza. Država i Vlada ne određuju cenu žive stoke, već nakupci i oni koji kupuju i preprodaju stoku koju uzimaju od seljaka. I uvek je tu poljoprivredni proizvođač bio žrtva. Da vidimo samo kako da im pomognemo da nakupci ne mogu da zarađuju mnogo na poljoprivrednim proizvođačima, a da oni imaju štetu, jer ne mogu da ugrade u svoj poljoprivredni proizvod ono što se zove razlika u ceni kada proda iz štale svoje ili iz staje živu vagu ili junad, telad, svinje, tovljenike nekom, a taj neko po pet puta većoj ceni prodaje u klanici, pa kada cena padne, žive stoke, ne pada ni cena prehrambenih proizvoda i prerada mesa u kasapnicama.

Ja sam ove godine posebno pratio sve ono što radi Ministarstvo finansija i u vremenu kada nas je nešto zateklo što niko nije očekivao, a zateklo je i ceo svet, naša država je među prvima pomogla privredi i nema otpuštanja radnika. "Mercedes" je zatvorio deo svog pogona. Fabrika VW koja proizvodi "Audi", "Golfove" i "Pasate" zatvorila deo svog proizvodnog pogona gde se proizvode vozila "Golf", a u Srbiji nijedna fabrika nije zatvorena, iako je otpušteno, veoma mali broj radnika je otpušteno, zato što je država davala subvenciju i davala pomoć radnicima, a poslodavac koji je uzimao pomoć ne može da otpusti radnike narednih šest meseci. I to je dobra kopča.

Danas čujemo da će biti određena pomoć i za ugostitelje i za vlasnike autobusa, imajući u vidu da sada imaju i konkurenciju, ne konkurenciju, reći ću slobodno da su taksisti registrovani za prevoz putnika, da imaju pravo da prevoze putnike, ali nije kao što je bilo pre. Tamo gde ima besplatnog prevoza autobusa, kao što je u Jagodini, možda još u nekoliko gradova u Srbiji, mnogo je lakše. Mi smo zamolili sve poslodavce da isplaćuju putne troškove onima koji dolaze iz sela u grad na posao, a ne plaćaju autobuski prevoz.

Ja sam vodio, ministre, jednu delegaciju u Egipat. To je delegacija od 100 lekara iz 15 bolnica, medicinskih centara i domova zdravlja.

To su ljudi koji su obišli ceo svet. Znate li šta su rekli? Da je Srbija Švajcarska, ne samo kada je u pitanju oblast zdravstva i ono što mi radimo. Već od samog sletanja na aerodrom, može neko da kaže – to je Afrika, Egipat jeste Afrika, ali najmoćnija sila na Bliskom istoku je Egipat, oni su rekli da su putovali, obišli mnogo država i da se ponose što tamo gde su zaposleni mogu da izvrše zdravstvene usluge pacijentima i da smo među prvima imali četiri vrste vakcine, gde pojedine, mnogo moćnije države od Srbije nisu imale nijednu.

Ne samo da smo pomogli i otvorili granice da se vakcinišu i građani iz bivših republika koje su činile Jugoslaviju, već smo dozvolili i strancima, onima koji imaju fabrike u Srbiji, pa čak i njihova familija koja nema mesto boravka u Srbiji, dolazili su u Srbiju da se vakcinišu.

To je nešto što pričaju ljudi koji znaju i koji su imali mnogo seminara iz oblasti zdravstva i da bi čovek znao kako živi, on treba da se uporedi sa komšijom, sa nekom silom itd. Srbija je priznata u svakom smislu te reči. Neću reći da smo mi vojna sila, ali smo opremljeni za respekt kada je u pitanju i vojno oruđe i policijsko oruđe, i ne samo to, nego su i plate povećane, moral je veći sada zaposlenima u Vojsci i policajcima. Nekada su imali jedne cipele, jedne čizme i jedno odelo, pa su morali da čekaju da se osuši to odelo da bi išli na posao. Danas je to mnogo drugačije.

Otvara se i gradi se nešto što u drugim državama se ne gradi. Slobodno mogu reći, uvek sam se upoređivao, kada sam nešto radio, sa onima koji su najjači, najveći, ne da ja njih prevaziđem, ali da gledam šta oni rade, da smo mi prevazišli Nemačku, da smo prevazišli Veliku Britaniju koja je desna ruka Americi i, na osnovu broja stanovnika kada se uporedimo sa Amerikom, znate šta smo mi za njih, kao što oni cene državu, odnosno grad Las Vegas, tako smo mi za Amerikance. Oni imaju jedno 10% stanovništva koje nemaju struju, koji nemaju šta da jedu, koji nemaju cipele, idu bosi, a mi smo zemlja koja je tako napredovala, da neko ko je otišao iz Srbije i nije se vraćao 10 godina, kad se vrati u Srbiju, on osim naziva ulica ništa ne može da prepozna, ne samo kad je u pitanju Beograd, već i ostali gradovi u Srbiji.

Nekada je bilo ministarstvo za ravnomerni razvoj, međutim sada tog ministarstva nema, ali sada radi Vlada i država na predlog predsednika države da svi gradovi u Srbiji imaju ravnomerni razvoj i da se gradi od puteva, preko fabrika. Zamislite u nekim malim opštinama kao što je Lebane, Kuršumlija da se prave fabrike. Nekada su male opštine bile interesantne za vlast samo u izbornoj kampanji, a kad se završe izbori oni kažu to je malo biračko telo, ništa od obećanja, pravi se samo u velikim gradovima i tamo gde žive visoki funkcioneri. Konkretno, nekada su to bili Beograd, Novi Sad, čak i Kragujevac je zapušten, a danas je to mnogo drugačije.

Kada pogledamo i druge oblasti u našoj državi i sport i kulturu i fabrike i prosvetu i kako izgledaju naše škole, više nema, pazite, tih poljskih toaleta, kako su nekada govorili, pa su se oni iz bivše vlasti hvalili, kada naprave sengrup u jednom gradu, da otvaraju sengrup, seku vrpcu. Znate, to je bilo mnogo smešno u 21. veku, da se dešava i da se neko time ponosi.

Mogu slobodno da kažem da JS podržava ovu vlast iz razloga što ima rezultat. Možda se mi ne slažemo oko jedne ili dve stvari, ali u tome je poenta da se u nečemu i ne slažemo, ali od kapitalnih stvari, kapitalnih investicija, ono što je nacionalni interes, tu moramo da budemo svi jedinstveni i svi da dišemo istim plućima.

Vidite, nama je otvoreno 18 poglavlja, a nisu zatvoreni. Nisu oni zatvorili ta poglavlja zato što mi loše radimo ili imamo pad BDP ili nemamo rejting. Vi ste rekli da imamo rejting kod banaka ili bonitet. Znate, kada imate bonitet možete da radite šta hoćete, imate varijantu B, a to su banke, da se premosti dok se dođe do para. To druge države nemaju i ne mogu time da se hvale.

Vi znate da ja nemam dlake na jeziku. Kad smatram da nešto nije u redu ja kažem. Znači, ova vlast i ova država, tu moram da pomenem i mog koalicionog partnera SPS, JS, bez obzira što mi nemamo iz JS ministre i visoke funkcionere, ali pomažemo i radimo kao da imamo tri ili četiri ministra.

Da se vratim na Egipat, tamo sam otišao kao čovek koji je dobio priznanje - najpopularniji stranac u Hurgadi. Imao sam nekoliko sastanaka i bio sam prisutan na večeri kod najbogatijeg Egipćanina u regiji Crvenog mora, prve večeri, kada je bio Ramazan i bio sam ponosan što sam video te običaje i što me je pozvao neko ko je, mogu slobodno reći, ekonomski moćnik i zamolio sam ga da kada bude Božić ili Vaskrs kod nas da dođe i da bude moj gost, da vidi kako se u Srbiji slavi Božić i Vaskrs. Verovali ili ne, evo, Žika mi je tu, jednog dana nam je bio domaćin jedan veliki privrednik koji već otkupljuje žito iz Srbije. Ništa nismo ni jeli ni pili sa njim zajedno, vozio nas je na svojoj jahti, jel bilo Žiko? Znači, ispoštovali smo. Ja sam imao kalorije, mogao sam, ali on je bio impresioniran, čak sam ga zamolio, iako ne pušim, jel nije greh da zapalim jednu, kaže nije.

Nosim veoma pozitivan utisak iz Egipta, iz zemlje u kojoj je većinsko stanovništvo muslimansko. I Kopti, koji su pravoslavci, i njih smo upoznali, imaju ista prava kao što i sve druge manjine imaju pravo u Srbiji. Mi poštujemo njihove praznike, oni naše i da međusobno zajedno sarađujemo u interesu Srbije.

Na primer, gospodin Zukorlić ima pravi naziv svoje partije „Pravda i pomirenje“. Jedno smo bili i on i ja 2000. godine, ali danas je došlo vreme da se mi pomirimo, da radimo, a ne stalno neke militantne poruke i napad na Srbiju od nekih bivših političara, pa evo sada i Slovenija je nešto počela da traži, što ne stoji nigde, ni u jednom sporazumu. Sve je to ljubomora i ekonomska moć naše države. I ona vežba što je bila pre neki dan na Pasuljanskim livadama je, takođe, možda trn u oku nekom.

Znate šta, imati viziju i da ne poslušate da uvedete sankcije Rusiji, da ne poslušate da ne sarađujete sa Kinom, kako je bio nalog prema Srbiji… Brisel se ljutio što smo otišli u Ameriku da razgovaramo sa Donaldom Trampom itd. Šta se sada dešava? Sada i Austrija i Nemačka kupuju ruske vakcine, zaboravili na ekonomske sankcije. Srbija, ne samo da dobro radi, nego ima i dobru viziju.

Mogu da vam kažem da to što međunarodna zajednica osporava Srbiji za to su krive neke opozicione partije koje su milijarderske, i to je, mogu slobodno da kažem, milijarderska partija Dragana Đilasa koji je dao sebi slobodu i svojoj radnici Mariniki Tepić, ona je radnik u kompaniji milijarderskoj Dragana Đilasa, da me napadnu, da kažu kako sam, ne znam, zavodio maloletnice.

Evo kako izgleda taj njihov zaštićeni svedok koji je istoga dana bio na proslavi dve godine Đilasove milijarderske partije i posle proslave, u istom džemperu, je skremblovan glas i sakriveno lice, da napadne mene i moj grad Jagodinu. Kažu – plaši se on od Palme. Da, plaši se od Palme pa sakrio lice, a ne plaši se da uđe u RTS, ovde ima i slika, kad su upali sa motornom testerom. Tada se ne plaši. Zašto su ga sakrili? Da mi ne znamo kako se zove. Inače, on se zove, taj skremblovani zaštićeni svedok, Branislav Radosavljević, koji je bio prvo u partiji Vuka Jeremića, pa je otišao u milijardersku partiju kod Đilasa, a ovaj Đilas mu nije kupio ni dva džempera, bar da zameni čovek, nego u istim džemperima drži konferencije, itd. Ima kvalitetan sat.

Ja sada ne želim u ovom vremenskom periodu da pričam o Đilasu i Mariniki Tepić. Sam sam otišao u tužilaštvo i prijavio se i sad Marinika kaže – zašto tužilaštvo nije podiglo krivičnu prijavu protiv Palme? Vi morate da dokažete to što pričate, koja su ta lica, gde se desilo, pa nakon toga da se podigne prijava protiv lica koje je učinilo takvo delo ili laž.

Pozivam nadležne organe da rade po zakonu i u zatvor, ako se desi da se dokaže to što laže zaštićeni svedok i radnica milijarderske partije Dragana Đilasa, da idem u zatvor ili ja ili ona.

Pozivam Đilasa, radnicu njegovu Mariniku Tepić i ovog zaštićenog svedoka, funkcionera Đilasove partije Branislava Radosavljevića, da idemo na poligraf. Neka oni kažu sve za šta me napadaju, poligrafista sastavi ta pitanja, posle njih idem ja i ukoliko neko od nas ne prođe na poligraf, da potpiše da ide odmah u zatvor.

Dame i gospodo, ovo su najveće laži koje su ikada mogle da izađu iz usta nekih ljudi. Od kada je sve to počelo? Od kada sam ja rekao Đilasu – reci da li imaš pare ili nemaš. Kažu da poslanici stalno pričaju o Đilasu. Pa, traže odgovor. Reci – imam ili nemam. Imam, zaradio sam tako i tako, platio sam porez na dobit ili nisam. Ako nisi, objasni zašto nisi. Ne razumem zašto krije? Posle toga je on poslao njegovu radnicu iz milijarderske partije Mariniku Tepić u Jagodinu, gde je napala i rekla – svaka žena koja se zaposli u Jagodini, ja joj dam telefon, ako se dobro druži dobije posao, ako se ne druži dobro, ne dobije posao. Jutros je bilo 320 žena, sada su mi javili – 400 žena su se dobrovoljno prijavile da tuže Mariniku Tepić. Tužiće je da dokaže koja je to žena, koja je to majka, koja je to devojka imala takav način komunikacije sa mnom.

Uopšte ne želim sada da pričam o pojedinostima kako se zapošljavaju radnici i da se pravdam, tražim od tužilaštva da radi svoj posao. Da je tužilaštvo radilo svoj posao, Đilas bi odavno bio u zatvoru. Nego – šta će da nam kaže međunarodna zajednica. Šta će da nam kaže? Evo, izvolite, vi pogledajte njegove knjige, ako je sve u redu, onda ništa.

Ja sam imao kontrolu pre nekoliko godina iz Kruševca, poresku finansijsku policiju. Mesec dana su radili. Tražio sam da mi daju neki papir, oni kažu – sve je čisto. Ja kažem – dajte mi papir da je čisto. Ja se kontrolišem, koji sam privrednik 40 godina, gde mi je promet manji 85% od pre 12 godina, a Đilasu se hiljadu puta mesečno i godišnje uvećavao promet na sekunde, monopol, itd. Ako ne prihvatite da potpišete ugovor, onda imate problem, kao vlasnik medija, itd.

Gostujući na nekoliko televizija, pošto sam interesantan sagovornik, dižem rejting za nekoliko šerova, rekao sam – sada da je Đilas na vlasti, on bi grdne pare zaradio na moje gostovanje, jer njegove sekunde su bile u zavisnosti od gostiju. Kada gostuju uspešni gosti, onda sekunda ide puta 10.

Kolege poslanici i poštovani građani Srbije, da znate da nema ničeg što je istina u ovome. Oni to moraju da dokažu. Naravno da ne mogu da nađu ta lica o kojima su pričali. Kažu – žurke. Ja sam čovek koji ne može da živi bez muke. Moj sin je svirao harmoniku i izdao dva CD-a. Žika, moj portparol i moja šefica kabineta u tašni nose mali zvučnik gde preko Jutjuba slušamo muziku najmanje dva-tri sata dnevno. To je moj ventil. Ne pijem alkohol i volim muziku. Ako volim muziku, ne mora da znači da tamo na tim skupovima se dešava ne znam šta. Kažu da je bio Ivica Dačić i Aleksandar Antić. Pa šta ako su bili? Nikad nije bilo manje od 30-40 ljudi, i to kada? Kada otvaramo fabrike, kada razgovaramo sa stranim investitorima, kada se dešava nešto pozitivno za grad itd. Sad napadaju Jagodinu, dame, itd. Sve to moraju da dokažu.

Da se vratim na ovu temu, nisam mogao da izbegnem…

(Predsedavajuća: Morate da privodite kraju, isteklo vam je vreme.)

Odbijte mi od vremena poslaničke grupe, još minut.

Jedinstvena Srbija će glasati za ovaj predlog rebalansa budžeta i da vam kažem da ono što je bilo u mojim mislima vi ste ubacili u rebalans. Ne u mojim mislima da sam ja mnogo pametan, ali ja imam kontakt sa građanima, sa privrednicima itd. Nikada se nije, ministre, desilo da neko ko ima 300 radnika ili 150 kaže „dobro je“. Sada se dešava.

Kada se uporede tamo gde izvoze u zemlje EU, razgovaraju sa svojim kolegama, kažu: „Srbija je najbolje mesto za investicije“ i zato ćemo imati veliki priliv Srba koji se nalaze u dijaspori, doći će u Srbiju da rade i oni koji imaju mnogo para. Nemojte da budete gastarbajteri u EU. Dođite u vašu državu gde ste rođeni, tu radite i tu su najbolji uslovi. Hvala.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja mislim da je ovo jedan dobar početak, imajući u vidu da se uvek počinje od mostova, i da su ti mostovi budućnost saradnje koja poslednjih godina nije postojala. Bile su samo verbalne svađe, koje ništa nisu donosile ni jednom ni drugom ni trećem narodu, imajući u vidu da u BiH žive Srbi, Hrvati i Bošnjaci.

Mi moramo da vratimo one druge mostove, oni mostovi koji nam daju za pravo da Srbija i BiH žele da sarađuju ali one ekonomske mostove, mostove kulture, sportske, ta saradnja mora da bude mnogo veća i da ta tri člana veća se manje svađaju oko nečega šta je bilo pre nego da vidimo kako ćemo da idemo napred. Mi moramo da konstatujemo da tamo gde postoje političke, etničke svađe takva teritorija ne interesuje nijednu stranog investitora i da veoma mali broj fabrika je došlo u BiH ili je otvoreno, a bez radnih mesta, bez ekonomske stabilnosti najveću štetu imaju građani koji žive u BiH.

Srbija je pokazala da želi da sarađuje i mi ne delimo građane iz bivših republika na versku, stranačku pripadnost i tako dalje. Međutim, javlja se i određena ljubomora, ne mislim samo od BiH nego i od nekih drugih država zato što Srbija ima ekonomski napredak, zato što Srbija drugačije radi kada su u pitanju i građani i ono što se zove prioritet budžeta. Mnogo mi je drago što je naša država dala vakcine i BiH i Crnoj Gori i Makedoniji, a kada pogledamo neke druge države i neke druge mostove, kao što su to mostovi sa Crnom Gorom. Da vam kažem, dame i gospodo, Srbi naši dedovi su pravili te mostove i mi kao turisti, 80% mostova u Crnoj Gori koji se sve manje i manje koriste za drumski saobraćaj. Ako nema drumskog saobraćaja, nema ni ekonomske saradnje. A glavni razlog je ljubomora zato što Srbija dobro radi i Srbija je najpopularnija država u međunarodnim odnosima, siguran sam ne samo na Balkanu već i EU.

Kada je u pitanju Crna Gora i mostovi sa Crnom Gorom, oni nisu bili tanki, pokidani ranijih godina ali počeli su da se kidaju od Mila Đukanovića i to je nasledila ova nova vlada. Prvo su nam proterali ambasadora, pa zbog neke izjave nekog ministra iz Crne Gore biće smenjen, naravno, mi ne ulazimo u politiku Crne Gore, ali ta izjava možda se odnosila na Srbiju. Ako tako žele te bivše republike da sarađuju sa Srbijom, siguran sam da od te saradnje nema ništa i da će imati veliku ekonomsku štetu da građani Srbije neće da idu na more u Crnu Goru, neće kada u kontinuitetu napadate stalno građane Srbije. Građani Crne Gore su dobri ljudi, ali političari su ti koji svađaju narod.

Kada pogledamo mostove sa Hrvatskom, i tu mostovi su pokidani. Postoje oni drumski mostovi koji se slabo koriste, osim tranzitnog saobraćaja ali kada pogledamo koliko Hrvatskih preduzeća ima u Srbiji, a koliko srpskih u Hrvatskoj, to je odnos jedan prema sto. Tu siguran sam najveći gubitnik je Hrvatska. Kada sam kod Hrvatske i te mostove koje su pokidali i nestali, kada je u pitanju ekonomska saradnja, a geografski položaj imamo najbolji, najveći krivci su političari. Eto, sada dva političara, predsednik Vlade Hrvatske i predsednik Hrvatske Republike, sada su međusobno počeli da se svađaju, ali kada preteraju onda tu ubace Srbiju. Srbija nije saučesnik u svađi, Srbija želi da sarađuje i da ekonomija i život svakog čoveka bude na prvom mestu. Ako bi se mi vraćali unazad ko je za šta kriv, nikada ne bi mogli da sarađujemo sa takvim državama, za svakog su svoje žrtve velike i teške. I, ne moramo da zaboravljamo, ali moramo da idemo napred. Rekao je Zukorlić, sve moramo da radimo zbog dece.

Ja sam bio kod pokojnog Bandića, gradonačelnika Zagreba, koji je bio gradonačelnik 20 i nešto godina. Kada sam otišao tamo, ne postoji medij da me nije sačekao ispred njegove kancelarije. Bandić mi je rekao – moram da te zovem uvek kada otvaram ulice, jer ja kad otvaram neku ulicu ili asfaltiram neki put, dođu jedna ili dve kamere.

Oni su očekivali da ću ja da se bavim retorikom 90-ih godina. Nisam pomenuo. Rekao sam – kada bi sada izvršili anketu građana Hrvatske, Makedonije, BiH, Slovenije, Crne Gore, da li ste da se ponovo vrati ono jedinstvo, siguran sam da bi obični ljudi koji se ne bave politikom prihvatili, ali bi politika i političari, zarad ličnih interesa i funkcija, odbili takve predloge.

Stara Jugoslavija je nekad imala 20 miliona stanovnika. Vi ste imali tržište od 20 miliona, da ste mogli da vozite robu bez da prelazite neke granice. Danas je to tržište mnogo manje za sve republike.

Moj poziv tim političarima, a posebno Krivokapiću, koji je na neki način bio nosilac liste, ali nije on sam tamo pobedio, glasali su, siguran sam, i oni građani Crne Gore koji sebe nazivaju Crnogorcima, da je sve izneverio i da se ponovo Srbija i Crna Gora vrate tamo gde su bile za vreme Mila, da ne postoji saradnja.

Ne može niko da ospori rezultat koji ima Srbija. Mi smo imali četiri vakcine, kad Crna Gora nije imala ni jednu vakcinu, kad BiH nije imala ni jednu vakcinu, kad Makedonija nije imala ni jednu vakcinu, a oni su mnogo bliži EU. Hrvatska je član EU. Očigledno se vidi da su oni ušli u EU samo da pokažu kako, eto, oni su bolji u nečemu od Srbije, ali kako vreme prolazi, vidi se ko želi da sarađuje sa celim svetom i ko ne vodi ratnohuškačku politiku. To je danas najveći problem. Najveći problem je da mi punimo glave deci i da im pričamo nešto što se zvala istorija. Ta deca to treba da znaju, da se informišu, ali da im ukažemo šta je budućnost.

Da se vratim na BiH, mnogo mešovitih brakova ima, Bošnjaka i Srba, Crnogoraca i Srba. U Srbiji i u BiH 97% se sluša ista muzika. Na primer, ja neću da pričam o Safetu Isoviću i šta je on bio, ali ne postoji svadba u Srbiji gde se ne peva pesma „Moj dilbere kud se šećeš, aj što i mene ne povedeš“. Pa, gde da te vodim kad tebi ruke stoje u džepu? Mislim na političare. Stalno nešto kopaju nezarasle rane, itd. Znači, sve je isto, samo što nas vera deli, a veru poštujemo, BiH našu a mi njihovu.

Kolo je potpuno isto. Često gledam neke kanale gde ljudi, kada je njihov praznik, po tri-četiri sata se ne puštaju iz kola, muzika, itd, pa mi dođe, ako sam u kući, i ja da igram sam, jer mnogo volim muziku. Hajmo da vratimo to vreme, da se igra, da se peva, da sarađujemo.

Srbija je uvek bila inicijator svega. Jedno vreme i Makedonija je bila protiv Srbije, nisu je podržavali. I sada je Srbija pokazala da je makedonski narod takođe bratski narod sa Srbijom, dali smo im vakcine. Hvala Zajevu što je dozvolio da Srbi ne plaćaju putarinu. Nije to nešto mnogo, ali je simbol poštovanja, jer će ove godine najviše turista iz Srbije ići u Grčku na more.

Ja sam imao jedno iskustvo, bili su neki studenti na Pedagoškom fakultetu u Jagodini iz siromašne porodice, student i studentkinja. Ja im tako ponekad kad ih sretnem u gradu dam nešto, jer sam upoznao preko njih i njihove roditelje. Kad mi je bio rođendan, kupili su mi par čarapa – jednu čarapu mi uručio student a drugu čarapu studentkinja. To je za mene bilo kao da su mi dali „Mercedes“. Simbolika.

Dajte da vidimo da li postoji neka simbolika u BiH, u Crnoj Gori, u Hrvatskoj, za saradnju. Ne postoji. Misle političari da će na svakim izborima da pobeđuju, zato što će da se bore ko je jači Srbin, ko je jači Bošnjak i ko je jači Hrvat. Hajmo da se ne bavimo tom politikom danas u 21. veku. Jedva čeka međunarodna zajednica da se mi svađamo. Gde god je posredovala međunarodna zajednica, svi smo bili gubitnici.

Evo sada, kad sam kod Evrope i EU, članovi Parlamenta EU da posreduju kada je u pitanju dijalog između opozicije i vlasti u Srbiji. Gde god su posredovali parlamentarci iz EU, Brisel, Evropa, mi smo ostajali bez neke teritorije. I šta sada oni žele? Da nam oduzmu bez izbora dve teritorije u centru Srbije, u Beogradu, koji se zovu Skupština Republike Srbije i Vlada Republike Srbije, parlament. Pa, te teritorije se osvajaju na izborima – izađete na izbore, građani vam daju ili ne daju poverenje i vi uđete u parlament. Pa nam odlažu dijalog do juna meseca. Ne odlažu oni dijalog zato što se pravi fabrika pa nije završena, nego zato što se svađaju opozicionari svakog dana. Kritikuju Vučića, kažu da daje vitamine. Pazite, Vučić daje vitamine, a šta oni daju? Evro? Da, ali za sebe.

Nikada se nije desilo na svetu da opozicija ima opoziciju. I šta ti predstavnici EU žele da nas ubede? Oni imaju zahtev opozicije gde im je opozicija dala još prošle godine, isti je taj zahtev i sada, kaže – da malo sačekamo. Šta? Da porastu deca? Oni konju rep mogu da iščupaju. Da porastu malo deca, jer još nisu zreli. Zato što se ne zna ko će biti prvi, ko drugi, ko treći, jer su to sujetne ličnosti koje samo gledaju kako da dođu na vlast.

Ja želim da se takmičim kao bivši sportista i sportski radnik, da te pobedim u ringu. Ako izgubim od tebe, pripremiću se za sledeći meč. Pobedi me u programu, pobedi me u delima. Gde su ti dela? Šta je to što ste vi radili? I to je svakodnevna tema, a onda izlobira ona Tanja Fajon i onaj njen klisar članove Parlamenta EU – bogati, Srbija kriva za nešto. Zašto je kriva? Pa valjda Srbija pošteno radi, a evropski parlament treba da dostavi spisak sumnjivih lica kako su zaradili tolike pare u Srbiji i na osnovu čega? To treba da zahtev evropskog parlamenta prema Srbiji, jer se s tim ljudima razgovara.

Tako da, poštovani ministre, vi ste nasledili jedan kontinuitet izgradnje auto-puteva, puteva, ulica, mostova, itd, i mogu da vam kažem da ste se dobro snašli. Malo se više nervirate ali „lanzan ambrezihen“, to je na nemačkom „polako, polako“. Jedan Vučić samo može da bude u Srbiji, ne mogu dva Vučića. Samo jedan. I da budete u dobrim odnosima sa radnicima, sa onima koji izvode radove, itd, kako bi taj kontinuitet bio realizovan u roku kako su potpisani sporazumi, ugovori, itd.

Mi dolazimo u situaciju da nemamo radnike. Ljudi, da nemamo radnike, a pre sedam, osam godina koliko je radnika bilo bez posla? Evo, ove godine u Jagodini se otvaraju tri fabrike. Nemačka fabrika „Fišer“, najmoćnija fabrika u Nemačkoj za proizvodnju šrafova, imaju ugovor za pet godina sa "Mercedesom", otvara se austrijska fabrika, kineska itd. Mi nećemo imati radnike. Moraćemo da uvozimo radnike.

Kako to destinacija Srbija? Što nije destinacija Crna Gora? Crna Gora živi od turizma četiri meseca, od čega će posle da žive?

Ne znam da li sam bio dovoljno jasan i koja je moja namera. Malo mi je tonalitet išao gore – dole, nadam se da ste me razumeli, ali Jedinstvena Srbija podržava ovaj Predlog sporazuma. Ekonomski napredak Srbije ne može više niko da zaustavi. I ako želi, ne može zato što se stalno otvaraju fabrike.

Pazite, virus je u celom svetu, i ljudi iz nekih drugih država gde je uveden policijski čas i gde su mere mnogo teže nego što su u Srbiji, dolaze u Srbiju da otvaraju fabrike, jer Srbija je kuća na Balkanu. Odavde je mnogo lakše izvoziti u ceo svet nego iz neke druge države.

Pa, su nam pričali - znate šta, vi Srbi, uvedite Rusiji sankcije! Mi da smo to uradili Rusija bi nas načisto otkačila, a sada te države koje su nas savetovale potpisuju ugovore, kupuju ruske vakcine. Zamislite. Da nije tužno bilo bi smešno.

Moram da pohvalim predsednika Vučića i Ivicu Dačića, kao predsednika parlamenta, trenutno, a bivšeg ministra inostranih poslova. Ima još dobrih ministara, da ih ne pominjem sve ali tu su vidljivi rezultati. Ta međunarodna politika je mnogo bitna za ekonomski razvoj jedne države.

Kada ekonomski ojačate onda ne morate da slušate sve šta vam kažu, ne mogu da vas vuku za uvo. Ranijih godina to je bilo tako, morao si da slušaš, jer nemaš za penzije, nemaš za ono što je osnovno.

Na osnovu našeg budžeta i priliva, imate prilivnu i odlivnu stranu, nikada se nije desilo nego poslednjih osam – devet godina, da odlivna strana bude namenska sa prioritetima, da ta odlivna strana čini preventivu kada je u pitanju i medicina, ne smo preventivu nego to što odlivna strana vraća novac u budžet. Danas je to najvažnije.

Nije važno ako vi prodate njivu 10, 15 hektara, kupite auto od 30 hiljada evra da se vozite, a krov vam prokišnjava, nego te pare imate da uložite u nešto što će vam kupiti tri, četiri auta, kroz pet, šest godina.

Privrednik sam od 1980. godine. Kada sam imao šest kamiona trebao sam da kupim još dva, prodao sam "BMW 316i" i kupio "Juga" jer me nije bilo sramota da vozim, pa posle, kasnije…

Tako je Zukorliću. Da li se to smejete zato što je dobro ili zato što je loše?

Ništa ne lažem, jer ja da lažem ne bi pobeđivao u petom mandatu sa 70% u gradu gde živim, a u selu gde živim izađe 95% na glasanje, 3% nevažećih listića, 2% za neke druge glasove i za mene 90%. Znači, foliranti u Srbiji ne mogu da prođu, a da dugo traju.

Tako da, imam veoma dobro iskustvo i znam šta su prioriteti danas. Kuća Srbija, odnosno budžet Republike Srbije raspolaže se sa prioritetom. Drago mi je što možemo da pričamo otvoreno…

(Predsedavajuća: Privodite kraju, gospodine Markoviću, isteklo je vreme)

Zahvaljujem, neću da zloupotrebim vreme, imajući u vidu da je Marija, funkcioner Jedinstvene Srbije, i ne samo da je funkcioner JS, ona je prvak Evrope u kik-boksu, 15 godina reprezentativac, vicešampion sveta i pet puta proglašavana za sportistu grada Kraljeva, i ako bi trebao da govorim dalje ne smem.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, JS će podržati odlaganje popisa stanovništva iz poznatih razloga, ali mislim da ćemo posle popisa saznati koliko i koliko je broj građana u pojedinim gradovima i selima bio na poslednjem popisu, a koliko danas.

Ja sam siguran da nećemo imati manje stanovništva, možda to bude u promilima, nego što je bilo na poslednjem popisu iz razloga što građani Srbije koji rade u dijaspori zbog ove epidemije se vraćaju u Srbiju, jer ostaju bez posla u tim evropskim državama i ne samo da ostaju bez posla, tamo je samo vazduh besplatan, sve se plaća.

Mi imamo iz dana u dan svakog dana da vidimo kako stranci dolaze da se vakcinišu u Srbiji, to je za mene bilo veoma prijatno iznenađenje, pa čak i oni iz država čiji političari i funkcioneri tih država mrze Srbiju. Zašto mrze Srbiju? Zato što Srbija ima najveći ekonomski napredak poslednjih godina, veći od svih tih država koje su nekada bile mnogo razvijenije u ekonomskom smislu od Srbije. Ako Srbija ima četiri vakcine, a neke evropske države, koje su evropski moćnici, da ne govorim koje su to države, do skoro nisu imale ni jednu vakcinu. Na primer, Austrija do pre mesec dana nije imala ni jednu vakcinu. Zašto oni još mrze Srbiju? Iz razloga što Srbija želi da sarađuje sa svima.

Rekli su ti moćnici da neće da kupuju ruske i kineske vakcine, a sada čujemo kako će i oni kupovati te vakcine, što znači da su imali slabu viziju kada je u pitanju zaštita građana. Nama su zamerili zato što sarađujemo sa Kinom, sa Rusijom, zato što je predsednik bio u Americi, zato što smo mi u samom vrhu kada je u pitanju VDP, itd.

Juče sam imao dva sastanka sa ministrom turizma iz Grčke i oni kažu da čekamo da vidimo šta će Evropa da nama kaže. Pa, vi morate da imate autonomiju. Da je ova država, da su Vučić i Dačić dok je bio ministar inostranih poslova slušali sve što govori Evropa mi bi danas bili na poslednjem mestu u ekonomskom smislu. Ne bi imali ni jaku vojsku, ni jaku policiju, ni punjenje budžeta ovako kako se puni, pomoć privredi, građanima, onima koji ne rade, itd.

Tako da, Srbija, kada pogledamo to su neki kriterijumi, činjenice i da bi čovek znao kako živi treba da se uporedi sa komšijom. Mi smo poslednjih pet godina najbolja destinacija za život građana, ne samo građana Srbije već i ostalih iz EU, a pogotovo oni koji su nam komšije i često dolaze u Srbiju.

Zašto popis? Popis je veoma neophodan i to treba građani da znaju, da ako je neko imao pre četiri člana porodice, a sad ima petoro, da zna da će dobiti više sredstava od država. Ako živi na selu…

Kad sam kod sela, ministre, ja želim stvarno da vam čestitam, vi ste poslednjih 20 godina jedini ministar koji se razume u poljoprivredu. Da ne govorim šta su prethodni ministri govorili. Prethodni ministri, jedan ministar koji je iz vašeg kraja, ulazi u njivu samo kad je bio na auto-putu, pa mu se išlo u toalet, a nije bilo blizu hotela. Toliko se on tada razumeo i poznavao poljoprivredu.

Tog ministra pitam u parlamentu, u staroj zgradi, kažem – sutra ću doneti četiri tegle. U jednoj tegli će biti kukuruz, ječam, ovas i žito. Da mi kažeš gde je kukuruz u kojoj tegli? Znate šta mi je rekao u pauzi? Pusti, bre, Palma te tegle sad ćeš da nosiš tegle iz Jagodine. Takav ministar poljoprivrede je bio.

Šta je još važno? Ministru poljoprivrede je mesto na terenu, da sačuvamo selo. Sve je ovo bitno kada je u pitanju popis. Mladi ljudi odlaze iz sela, imaju i kuće, kupatila, i da žive dobro itd, iz razloga što je to bila tradicija pre sedam, osam godina da se napušta selo, da se odlazi u grad ili iz neke opštine male da se dolazi u Beograd.

Sada je sve manje. Zašto? Sada se pomaže i to selo i subvencije su velike i država vodi računa i da se otkupe poljoprivredni proizvodi, ono što se proizvodi na selu. Ali, dosta poljoprivrednika krive državu, jer ne znaju da država ne određuje cenu žita, da berza određuje cenu žita, malina, kupina itd. To možda često treba objasniti poljoprivrednicima, možda treba napraviti neku bazu gde će oni moći da se informišu, regionalne baze i da znaju gde će šta da pitaju i od koga da dobiju informaciju.

Popis stanovništva je veoma važan. Na primer, u Jagodini imamo 66 hiljada birača, skoro 67, a kažu 70 hiljada stanovnika. Ne postoji logika, 25% je minimum onih koji su maloletni i plus na poslednjem popisu imali smo 440 porodica više nego na pretposlednjem popisu. Znači, to su porodice koje su došle iz nekih drugih gradova, krajeva i samim tim povećan broj stanovnika. Nije to slučaj samo sa Jagodinom, to je slučaj i drugim gradovima, u drugim opštinama itd.

Šta je još važno? Veoma je važno da govorimo zašto su nas bombardovali. Bombardovali su nas zbog Račka. Hajde sad da ostavimo Račak po strani, koliko danas, a to je veoma važno za EU, da imamo činjenicu, materijalni dokaz, koliko danas Srba živi u Prištini, koliko u Prizrenu, koliko u Zagrebu, a koliko su živeli pre rata? Gde su ti Srbi? Koliko danas Albanaca živi u Beogradu, koliko Hrvata, a koliko pre rata? Mnogo više danas nego pre rata, kada je u pitanju i teritorija KiM, srpski deo teritorije i kada je u pitanju Hrvatska gde su Srbi nekada živeli.

Mi time treba da se ponosimo. Treba da se ponosimo, a isto tako slikovito da pokažemo ko je učinio etničko čišćenje. Nisu Srbi. Tim popisom vas molim, ministre, pošto vi predstavljate taj zakon, da tim popisom isturite taj problem i da kažete – izvolite gospodo, da vidite šta je Srbija, Srbija je majka za sve.

Ne slažem se da se mi delimo po nacionalnoj pripadnosti, veri itd. Svi mi ovde treba da budemo isti i da poštujemo jedni druge i da poštujemo Ustav ove države, a ne da poštujemo Ustav ove države kada mi daju funkciju, a kada nešto trebaš da profitiraš politički, onda to za tebe ne važi i ne priznaješ.

Tako da, Srbija je veoma korektna za sve građane koji žive u ovoj državi i da saznamo koliko stanovnika živi u Srbiji.

Gde će da dođu ti ljudi koji žive u dijaspori, a rade u Evropi i negde u nekim drugim državama, nego ovde u svoju državu. Ovde imaju skoro sve besplatno. Čak će imati i posao. Ako se dislociraju fabrike iz Nemačke u Srbiju, to vi, ministre, često da govorite, Srbija je najbolja destinacija, ekonomska sigurnost, kurs evra, politička stabilnost. Sada ti naši sugrađani, ili kako da ih nazovem, dolaze u Srbiju, tamo su radili kod nekog Nemca, a i ovde će raditi. Možda je ovde malo manja plata, ali i cena života i tekući troškovi su manji nego što su u EU.

Sve je ovo važno za popis. Mi u pojedinim gradovima sada nemamo radnike da zaposlimo i to sada postaje veliki problem kod investitora. On hoće da otvori fabriku i pošalje vam stručnu spremu budućih zaposlenih radnika, i vi sada treba da garantujete tom investitoru da li ćete obezbediti te radnike ili ne. Posebno treba da se čestita rukovodstvu ove države. Vi znate da ja nisam neko ko se šlihta, da govorim ono što mislim, onako kako je stanje na terenu, jer mi ne treba ništa, niti da se zaposlim, niti auto od države, mobilni telefon, kancelarije, ili ne znam šta.

Privrednik sam 40 godina, ali iz dana u dan, svi ti privrednici koje ja poznajem kažu da je nikada bolje u Srbiji nego danas. I vas kada sam zvao one nedelje, vi ste se javili, a ministar Mali nije, opravdano se nije javio, a vi se uvek javljate, čak i kad ste bili sa predsednikom, mislim da je to bio Katar ili negde drugde, ministar Nedimović mi se javio za vreme sastanka, kaže – na sastanku sam sa predsednikom, javljam se, jer zna da ga zovem u ime nekih poljoprivrednika, u ime nekih proizvođača, da ga pitam kako bi ljudi saznali iz prve ruke. To je retkost.

Onog zalizanog, na V mu počinje prezime, kako beše se zove, ministre, onaj iz vašeg kraja? E da, Veselinov. Dabome. Hvala. Evo, ministar zna kako mu se kolega zove. Ako sam ja zaboravio kako se zove, onda znajte da ništa nije uradio. Izvinjavam se što sam vas uporedio sa njim.

Znate šta, ja nisam protiv, kažu svi ministri poljoprivrede su iz Vojvodine. Tamo ima najveći broj paora, kako da ih nazovemo, obrađuju ogromnu površinu poljoprivrednog zemljišta. Ali, isto tako, vi ne zapostavljate i one koji imaju 50 ari u centralnoj Srbiji, na jugu Srbije, istoku i zapadu. O svima se vodi računa. Samo mi trebamo često da imamo neku prezentaciju, ne prezentaciju kao što su bivši radili, da uče poljoprivrednog proizvođača koliko santimetara kukuruz od struka do struka se seje, ili ne znam šta. Ja kažem - imate li vi neke pare da date poljoprivrednicima? Kaže – nemamo. Onda je pametniji od tebe, iako si završio poljoprivredni fakultet, deset puta. Šta ti da pričaš poljoprivredniku? Tako da, vi to ne radite. Dajete informaciju da su to subvencije.

Šta je to što ima budućnost, a u pitanju su poljoprivredni proizvodi? Kako još da sačuvamo selo? Pričali smo, vi ste mi odgovarali sa konstatacijom koja je realna i tačna, kako da to meso zaustavimo da se uvozi u Srbiju, zamrzlo meso, staro po godinu i nešto dana. Postoji CEFTA, jeste da mi imamo obavezu, ne možemo sada da kažemo ti Holandija možeš da uvoziš, Nemačka ne može itd, ali možemo da radimo sa marketima, da se smanji uvozno meso, jabuke, krompir, luk itd, da se to kupuje iz Srbije od poljoprivrednih proizvođača. Na taj način ćemo i da sačuvamo selo, sačuvaćemo da na selu niko nema manji plac gde živi od 30-40 ari sa kućom. Znači, ako ekonomski interes postoji za njegovog sina i unuka, on napravi u dvorištu kuću za još jednu porodicu, za još dve porodice i svi žive u jednom dvorištu.

Na primer, ja bih lično voleo, imam 12 članova porodice i svi živimo u jednoj kući, voleo bih da tako bude u svim seoskim sredinama, da se dogovaraju i da na neki način to jedinstvo daje ekonomski rezultat za bolje sutra svakoj porodici.

Borba protiv bele kuge je veoma neophodna. Ali, vidite, vakcina se plaše mladi ljudi. Kažu – ako primite vakcinu, ne možete da napravite decu itd. Pa, to je najveća glupost. Mi moramo te takve, koji šire paniku i pozivaju ljude da se ne vakcinišu, a umire se svakog dana, strogo kažnjavati. Oni šire paniku gde je životno ugrožen veliki broj građana Srbije. Evo, poznajem minimum 15-20 parova, pitam što se ne vakcinišete, imate oca, majku, babu i dedu, a oni kažu hoćemo da rađamo još dece. Pa, sve te vakcine, čak i ova vakcina za koju su rekli da je loša, „AstraZeneka“, nijedna vakcina ne može da izađe ako nije imala jaka, velika ispitivanja. I sada će oni da prodaju u svojoj državi i u nekim drugim državama i da narod od toga umire i da ne može da ima porod? Pa, to je genocid. Znači, nije tačno! Takvu vrstu propagande moramo da zaustavimo i da sankcionišemo, postoji član u zakonu. Jer, nije to širenje panike da ne rade prodavnice, da ne rade kafići, ovo je širenje panike kada je u pitanju zdravstvena zaštita. Mi možemo da se pohvalimo preventivom. Preventiva je bila izgradnja kliničkih centara, novih bolnica. Da to nismo napravili, gde bi mi sada te pacijente tolike stacionirali i lečili? Gde, po domovima kulture, gde ne postoje uslovi itd?

Kada sam kod domova kulture, mi tu trebamo da apelujemo kako bi zadržali kulturu na selu, da stvorimo uslove. Ja sam, na primer, stvorio uslove u Jagodini, svako selo – nov dom kulture. Kulturno umetničko društvo mora da se finansira. Oni koji imaju rezultat putuju u inostranstvo, sve se to plaća iz budžeta. Deca od prvog do osmog razreda, ako imaju mesečno pet probi, imaju 4000 dinara svoj džeparac. To su prve pare koje je zaradilo to dete koje živi na selu, što daje motivaciju da dolazi itd. Ako je UNESKO zaštitio srpsko kolo kao kulturno nematerijalnu baštinu, onda mi to moramo da negujemo i da čuvamo. Svako selo mora da ima sportski teren za male sportove sa rasvetom. To nije skupo. Neću sada da govorim da u nekim drugim gradovima nisu to prioriteti i da se stalno žalimo kako su krivi oni drugi.

Mora da se ukine, ministre, plaćanje u gradskom veću 150.000 bruto plata članu gradskog veća koji ne dolazi na posao u 99% opština. Samo konstatuje predloženi dnevni politički red, jer ga neko delegirao. Pa, kada me pitaju ovi moji - da li možemo mi da izvučemo nekog člana gradskog veća, odmah je sebe diskvalifikovao u nekim gradovima. Pa, ne možeš ti da budeš nezaposleno lice bre, prijatelju, ti moraš da budeš stručan, iz struke u oblasti koju predstavljaš u tom gradskom veću. Da li je zdravstvo, sport, kultura itd. Da izvinete na izrazu, i Kurta i Murta, koji ništa u životu nisu uradili, su članovi gradskih veća. Proverite to. Dnevnice, plate. Pa, kakve plate za odbornike? Jednom u dva meseca on primi dnevnicu, platu, jer ima trošak. Moraš da imaš radno mesto. Mi moramo sve političke partije kad stavimo odbornike na listu, mora da radi on negde, supruga, a ne prvo moramo da zaposlimo njih.

Pre par godina, neću reći o kojoj stranci se radi, od 10 odbornika, 10 sam morao da zaposlim njih i njihove supruge. Čekajte, jel to budućnost? Strogo kada su u pitanju nerazvijene opštine itd. Na taj način se crpi budžet, troši se. Opštinski automobili, da vam kažem, ovde na parkingu sada imate najmanje deset opštinskih automobila koji dovoze funkcionere opštinske, a uzimaju dnevnice kao da su došli svojim automobilom. Nije to opasno jedan dan, ali kada izračunate pet dana nedeljno, pa puta mesec itd.

Ako štedimo, moramo da štedimo. Ja sam u kancelariji nasledio nameštaj star 26 godina. Nije nešto ugledno, da dođe meni neki ambasador i ministar, da mi sedi u fotelji od 2.000 evra. Sedim na hoklici i stolici. Vi znate šta je hoklica – ono što poljoprivrednici koriste za mužu krava. Sve je to istina. Jedva bih čekao da mi neko replicira i da kaže da nisam u pravu.

Ovo nije kritika. Opštinske automobile mora da koriste građani. Gospodin poljoprivredni proizvođač ima uput, ide u Beograd u bolnicu, opštinski auto ga vozi, kao što ja radim. Zašto je Vučić prodao 300 i nešto automobila, zbog velikog luksuza, kada je postao premijer. Mi smo imali, državni sekretari, po tri-četiri automobila, pa gorivo, pa ne znam šta. Proverite i vidite kad je ko kupio opštinski auto. Šta će tebi opštinski auto? To koriste inspekcije. Kod mene se vozi „Punto“ star 10-12 godina, čak ima i nekoliko „Juga“, itd. Ti trebaš sad kao inspektor da sedneš, što bi rekli neki muzičari, u besne automobile i da dođeš da mi kazniš poljoprivrednika što je sipao prikolicu peska ispred dvorišta jer ga je tužio komšija.

Komunalna policija jeste da treba Beogradu, Nišu, Novom Sadu i još nekoliko gradova, ali komunalna policija, ministre, košta svaku opštinu mesečno između dva i tri i po miliona. Šta radi ta komunalna policija? Kažnjava ljude, to je njihov opis posla. A imate već komunalnu inspekciju. Znači, u proseku, 25 njih imaju uniformu, imaju sprej, ukoliko vi ne pođete sa njima mogu da vas vežu, pa čekajte, sve to što radi Vučić i Vlada, kad komunalni policajci u nekom gradu neku ženu vuku zbog ne znam čega ili nekog dedu što nije stavio masku, pada u vodu.

Znači, moramo da se ponašamo sa budžetom, što bi naš narod rekao – onoliko koliko nam je ćebe.

Kad se sve to sabere, to su ogromne pare za lokalne samouprave, da pomažu lokalne samouprave i da mi ne čekamo samo Beograd da nam da. Ja sve što sam uradio, da znate, od akva parka, Muzeja voštanih figura, zoološkog vrta, ja nisam dobio ni jedan evro od države, ni od Koštunice, sami smo napravili, štednjom. Pa me onda zafrkavali – tri hiljade za gospođe, dve hiljade za gospodina. Štedim upravo na nečemu što sam imao pravo a nisam iskoristio to pravo i te pare podelim onima koji nemaju. I to mogu svi da rade.

Donacije. Vi obilazite gradove i opštine. Gde su donacije? Svaki treći izvođač hoće da pomogne nešto gradu, ali postoji nešto što se zove ugovor, da li je to putovanje studenata negde, poljoprivrednih proizvođača, itd. Kada je meni bio državni revizor, kaže – kakve su ove donacije? Jel to zabranjeno, gospodine revizoru? Kaže – nije, ali nismo videli u nekim drugim gradovima.

Hvala.

Još jednom, Jedinstvena Srbija će glasati za vaš predlog, gospodine ministre.

Poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, Jedinstvena Srbija će podržati ovaj predlog zakona i mi se zalažemo za ravnomerni razvoj sela i grada.

Ono što je najvažnije, to mi svi znamo, internet je budućnost i bez interneta ne može ništa da se uradi.

Mi imamo problem, e sada da li će neko reći da je to problem ili moda ili velika odsutnost od radnih obaveza kada su u pitanju deca. Deca ne idu u škole, ne izlaze uveče sve je zatvoreno i oni svo svoje vreme provedu pored interneta na društvenim mrežama. I šta je tu problem? Većina tih mladih ljudi, dece, ne čita sve ono što je lepo za ovu državu, i da imamo četiri vakcine, da neko drugi mnogo razvijeniji u ekonomskom smislu nema ni jednu vakcinu ili imaju samo jednu, njih ne interesuje da li su asfaltirani putevi ili nisu, kolika je penzija deke i bake, i kada pogledamo da godinu dana i nešto traje blokada dečije slobode mi smo ukinuli i uzeli dečije pravo. Ne idu u škole, a statistika govori da mali broj dece je zaraženo od virusa Kovida 19.

Sve je zatvoreno, nemaju gde da izlaze, veći stepen rizika postoji kada odu privatno u stan na žurke, nego u nekom lokalu. Vi, kao resorni ministar, siguran sam, da vam je poznata ova tema o kojoj ja govorim, pa da vidimo kako da pomognemo roditeljima i da preusmerimo decu na nešto drugo, a ne da se fokusiraju i sve vreme…

Ja imam petoro unučadi u kući. Od 10 do 18 godina i to je tekući problem. Mi se borimo, ne da vičemo na njih, nego da ih pitam – šta si ti danas pročitao? Onda mi oni nađu nekog jutjubera koji lupa kao otvoreni prozor, onda nekog kako se krevelji u nekom crtanom filmu. Niko od njih mi nije rekao, osim najstarijeg unuka Dragana, da se nešto dobro desilo u Srbiji. Ako mi tako nastavimo i narednih godinu dana, a sigurno, struka kaže da će biti problem sa Kovidom 19 i sledeće godine, kakva je budućnost te dece. Ima nešto što se zove postane navika, i vi naviknete sa tim da živite kao neko što je navikao da pije, ne može bez alkohola, tako i deca dolaze u situaciju da ne mogu bez društvenih mreža.

Onlajn nastava. Kaka onlajn nastava? Prepisuje se sve. Koje znanje? Nikakvo. Ja sebi mogu da dam za pravo da ovo govorim, jer ne samo da imam 12 članova u porodici, živimo svi u jednoj kući, nego pitam decu kada ih sretnem i na ulici, kada ih vidim negde, ja ih pitam nešto što je bitno šta se desilo u proteklom vremenskom periodu.

Šta je još problem? Deca nemaj fizičke aktivnosti. Mi smo najviše u školi voleli fizičko. Ako nemaju fizičke aktivnosti za motoriku, koja je bitna za razvoj organizma svakog mladog čoveka, kako će on sutra ne može da potrči ni kuče kad ga pojuri.

Svi ministri, moramo na to da se fokusiramo, odnosno, vi ste ministri, a mi smo neko ko vas je birao. Naše je pravo da kažemo ono što mislimo, a naravno podržavamo Vladu. I da ne bude tema samo vakcine, vakcine. Zbog te teme, hajde da idemo da pitamo zašto samo 40% zdravstvenih radnika se vakcinisalo. Zašto? Obični ljudi kažu – sigurno tu nešto postoji. Pa, šta postoji? Ne postoji ništa, osim propagande, onih drugih konkurencija ili neko ko ima pravo da kaže – vakcina, ugrađuju ti čip, pa desiće ti se ovo, ono, itd. Time moramo da se bavimo, a ne da se bavimo sada – moj resor je optički kabl, oprostite ministri, ništa loše, ili moj resor je turizam, a ovo drugo me ne interesuje.

Sve je to usko povezano. Ako je tema dnevni red u Vladi Republike Srbije, nešto što nije od bitnog značaja, da kažete – izvinite, sve to prihvatamo, te tačke, ali dajte da vidimo i ovu tačku. Neću da slušam mesec dana jednu ministarku kako je mnogo dobro da istopolni brakovi usvajaju decu.

Da li to moja deca i vaša i druga treba da čitaju? Jel to? Da li je to edukacija? Da li je to budućnost? Mi moramo medijski doziramo u ovom vremenskom periodu kad su svi kod svojih kuća šta će da ide i šta će da se emituje.

Vi ste resorni ministar, zavisite i od turizma, odnosno Srbija zavisi od turizma i mi smo prva država koja ima najveći broj vakcina, ali šta vredi, evo, u gradovima se dešava da postoje vakcine, a za sutra se niko nije prijavio?

Ajmo da krenemo po selima. Ja sam dao nalog u Jagodini već pre četiri dana, spiskove po selima i idemo u svako selo. Kada vidi onaj gospodin poljoprivredni proizvođač da mu je došao lekar, medicinska sestra, a da pre toga im se objasni da on ne prima vakcinu zbog Vučića, zbog Vlade i zbog Žarka Obradovića, nego da zaštiti sebe i svoju porodicu.

Ja sam mojoj porodici rekao da kada dođe neko na kafu, živim na selu, svakoga dana 10-15 ljudi, pita da li se vakcinisao. Ako nije, zahvalite mu se i kažite -kada prođe ovaj virus može da dođe na kafu. Da li to treba da radimo, da me pola ljudi mrzi, jer ne shvataju. Oni misle da sam morao da se vakcinišem jer sam političar. Nisam morao, ali sam morao zbog porodice, zbog ljudi sa kojima se zdravim, viđam. Evo, ja kada se nađem na Terazijama, dok čekam da mi dođe auto, ali moj privatni auto, ne državni, vozač, dok čekam da mi dođe auto, svaki drugi čovek me nešto pita i to znači da može da mi prenese virus.

Onda kažu - mogu da rade kafići, ali ne može da se peva. Na 12 metara iz usta izlaze kapi. Ko je taj ko može da pljune na 12 metara? On može da ide na takmičenje, na olimpijadu.

Ozbiljno vam kažem. Ja pričam kao običan čovek i svi mi poslanici smo nemoćni. Svako od nas ima ta pitanja u gradovima gde živimo, da vidimo kako da rešimo problem društvenih mreža. Mi to ne možemo da zaustavimo. Da li će to ići preko škola, preko roditelja ili ćete da kažete – evo, dva sata imaš pravo ti kao neko ko je maloletan da budeš na društvenim mrežama, a da isključiš onaj aparata, pošto sada 95% onih koji žive na selu imaju svoj uređaj satelitski preko koga mogu da imaju signal i da budu na društvenim mrežama. To je najveće zlo danas, dame i gospodo. Zlo današnjice i zlo budućnosti.

Ja sam za to da nam deca idu u školu, da nam sve radi. Vi ste ministar turizma i trgovine. Da li možete da mi objasnite kako to rade veliki marketi, gde su 85% stranci vlasnici velikih marketa, a ne mogu one male prodavnice, čiji su vlasnici porodica, otac, sin, snaja, ćerka itd?

Pa, i ovaj će da drži fizičku distancu što ima malu radnju. I on će da kaže - na dva, tri metra mora da budete jedan od drugog itd, ali mi smo ga zatvorili. Dok ste ga zatvorili, prebacili ste njegove kupce u veliki market, gde je 80% robe iz inostranstva i uništavamo svesno ili nesvesno našu privredu.

Molim vas, ja vas mnogo poštujem. Pustite vi CEFTA-u. Dakle, CEFTA-om je potpisano da postoji uvoz svih proizvoda u Srbiji, ali vlasnicima marketa mora da se kaže – u redu, ajde 50% robe iz uvoza, 50% domaće robe.

Pa, mi nemamo meso, dame i gospodo. Malo se time bavim. Nemojte da mi zamerite, kolege poslanici. Mi imamo meso koje jedemo po tim marketima staro godinu dana, duša mu izmrzla i mogu da kažem CEFTA-om je to uređeno. Jeste i neko pre nas, ali kako da spasimo tog gospodina poljoprivrednog proizvođača koji se stvarno muči? Jednom godišnje prima platu. Kada ga zakače elementarne nepogode, pet godina treba da se vrati za ono što je uložio te godine. Naravno, bez interneta, to je nerazvijena država, ali da internet koristimo u ekonomiji, u informaciji.

Dalje, vi vidite koliko lažnih profila ima. Kako vi kao Ministarstvo za telekomunikacije da se borimo protiv toga? Lažni profil i sada kaže - sekretar Skupštine jaše magare, lupam, montaža. Neka mi oprosti sekretar Skupštine. Da ne kažem nešto ružnije šta se sve priča i piše na tim društvenim mrežama.

Kako da zaštitimo one koji su na vlasti, koje je narod birao kao predsednika Srbije, gde mu se preti preko društvenih mreža, njemu i njegovoj porodici. To obični ljudi kažu – e, vidite, Vučiću prete, a šta će meni da rade kao običnom čoveku, ko će mene da zaštiti?

Dame i gospodo, svako od ministara, nemoj da se držite ko baba za plot, samo ono što vam je resor, nego malo šire. Ovo je sada vanredno stanje, gospodo. Svetsko vanredno stanje, zapamtite. Od avgusta meseca u celom svetu će biti takva ekonomska kriza nezapamćena poslednjih sto godina i tu mogu da preteknu samo oni koji imaju određene neke rezerve i dobar budžet koji se puni od izvornih prihoda. To država Srbija ima u ovom trenutku, ali država Srbija ne može da daje pomoć za radnike svaka tri meseca plate.

Svaka čast lekarima i stručnjacima, ali oni gledaju samo svoju struku. Moramo malo šire da gledamo. Da li smo mi dobili nešto što ne rade pojedini objekti? Da li smo dobili nešto? Ništa. Isti broj povećanja, neki dan manje za 1%, 2%, a neki dan više itd. Znači, moramo da se pomirimo, sa tim da živimo i da poštujemo mere. Znači, tu je problem samo poštovanje mera.

Inače, postoji diskriminacija između običnog čoveka koji ima malu prodavnicu. Gde vidite malu prodavnicu u selu ili u gradu, tu mu je bio veliki prozor do puta, napravio izlog, ostao bez posla dok su bili oni žuti, prodali njegove fabrike i preduzeća i dobrostojeće i one koje su bile loše i on tako prehranjuje porodicu. Onaj na šarenoj pijaci isto.

Pazite, vi ćutite. Zatvorena su stovarišta, ljudi moji. Pa, gradi se. Evo, koliko u Beogradu ima dizalica. Pa, gde će da kupe građevinski materijal? Pa, kako će to na placu, gde stoji 95% građevinskog materijala, da se neko zarazi?

Svakoga dana da tražite vi da gostujete na televiziji, ovo se radi o vašem resoru, jer ako stane trgovina, onda se ne puni budžet, ostaju građevinci bez posla, mislim na građevinski materijal. Ako prodavnice ne rade, mi imamo preko 400 hiljada ljudi koji su zaposleni sa vlasnicima u malim samostalnim trgovinskim radnjama i nećemo da ćutimo zbog toga. Hoćemo da pomognemo predsedniku Vučiću. Kada on njima nešto kaže, oni ga napadnu. Napadnu ga zato što treba da se puni budžet, a povećane plate lekarima, jednokratna pomoć, penzije povećane, radnicima malim, srednjim i velikim preduzećima četiri puta je data određena cifra itd.

Poštovana gospođo, nemojte, to nije moj opis posla. Pa, nije moj opis posla kao narodnog poslanika i predsednika stranke da idem u Egipat i da vraćam prijateljske odnose između Egipta i Srbije. četiri puta do sada sam bio i više nije isto kao pre tri godine. Egipat je jedna najmoćnija država na Bliskom istoku, hoće da sarađuje sa Srbijom. Nama trebaju oni tamo gde se odlučuje u Generalnoj skupštini UN i mnogo nam je bitna ta država koja će da lobira afričko-arapske države u interesu Srbije, a ne da lobira da potkupljuje, nego istinom da se bori, a istina jedino može ako imate kontakt, da putuju svi koji su članovi nekih prijateljskih grupa, da putuju ti poslanici, da obilaze, da vi obezbeđujete novac, mada ima, da putuju u sve te zemlje. Taj stalni kontakt, ljudi, mnogo znači. Ja sam imao prijem i u parlamentu Egipta. Razgovarao sam sa poslanicima…

Vreme nije isteklo?

Izvinjavam se.

Imao sam kontakt sa egipatskim poslanicima. Šta smo se dogovorili? Sve ono što mi smatramo da je nepravda, da ih plasiramo i da oni u svom parlamentu se bore za to.

Mi imamo prijateljstva sa 150 država i da se da zeleno svetlo svim poslanicima, siguran sam da nije problem ni predsednik Skupštine Ivica Dačić, ni Odalović, ni predsednik Srbije, ali da krenemo sa nekim dopisima, jer kad krenete sa dopisima, od 20dopisa neka vas prihvati pet parlamenta. To je uspeh. Kad mi objasnimo ko smo, šta smo, zašto su nas bombardovali, drugačiju sliku stvaramo u svetu.

Tako da, poštovana ministarko za telekomunikacije, trgovinu i turizam, ova tema o kojoj sam ja govorio je usko vezana za vas i za svakog od ministara. Koliko beše ima ministara, Žarko? Petnaest, šesnaest, nije bitno. Nekada ljudi hoće da im se da zadatak, da se kaže – sad ćeš ti to i to da uradiš. Otkad znam za sebe nikad nikome nisam tražio da mi da…

Samo da vam kažem, predsednik Vučić mi je nudio da budem ministar, odbio sam. Tadić mi je nudio da budem ministar, odbio sam. Hteo sam da pokažem da mogu da radim za Srbiju kao da imam tri ministarske funkcije. Ovim se ja ne hvalim, ali ima izveštaj koji postoji koliko sam to država obišao sa mojom delegacijom. To je državotvorna politika. Pred svaki odlazak informišem predsednika Vučića i kažem šta će biti tema. Kad se vratim ja mu dam izveštaj.

U Ameriku kad sam otišao poveo sam dva privrednika. Jedini sam srpski političar koji je bio na inauguraciji Donalda Trampa. Jedan od njih je napravio ugovor za pet miliona evra, posao, i evo sada još tri ugovora je napravio. Ne samo to, iz Italije sam doveo devet privrednika koji su otvorili fabrike, u Jagodini devet i dve u nekim drugim gradovima. Iz Beča dve fabrike. Pazite, Nemačka dolazi, otvara se fabrika, već je završena, juna meseca u Jagodini. Zaposliće 350 radnika.

Nije mi bila kontakt ni Vlada, ni predsednik, ni predsednik države. Ne što nisam želeo, nego nisam hteo da ih zamaram. Da svako od nas nešto sam uradi i da kaže – evo, ja sam uradio to i to, a pogotovo ministri.

Nisam od onih koji će da kritikuju ministre, ali jednostavno ministar danas… Kad kažete običnom čoveku ministar, on ne zna šta je vaš resor. Da izvršite anketu, molim vas, građani Srbije znaju samo, možda, tri imena ko su ministri, nemaju pojma. Nemojte da mislite da sad govorim ovo da bi vas i vaš autoritet smanjio. Niko živi ne zna ko je ministar privrede, ko je ministar trgovine i turizma, da ne nabrajam dalje. Znači, niko živ u Srbiji. Niko.

Ne mora ni da zna, ali da se vidi zašto se… Ko je ona žena što je govorila ono što muči moju petočlanu porodicu? Aha, to je ministarka trgovine, ministarka za telekomunikacije itd.

Oprostite mi ako mi je povišen ton malo bio, ali tema je takva i mi smo u vanrednom, nezvaničnom, neformalnom stanju. U svakom smislu te reči. Glasaćemo za ovaj vaš predlog. Hvala.

Vi ste mene, ministarko, pogrešno protumačili. Prvo ste mi rekli da ću nešto od vas da naučim.

Ja sam imao prvi satelit u centralnoj Srbiji na krovu, pa sam imao siguran sam ako ne prvi, treći, mobilni telefon kada je tehnička mogućnost postojala za to i niste vi ovde da mi nešto poslanici učimo od vas, nego da vi ono što mi predlažemo, kažete može ili ne može, jer naše je najbolja namera.

Vi kažete – ne znate šta je zatvoreno, šta su to male prodavnice? Pa prodavnice prehrambene koje prodaju hleb, salamu, brašno, prašak, pivo, one su bile zatvorene, a otvoreni veliki marketi. Diskriminacija, genocid nad malim prodavnicama. Jeste, jeste.

Ja živim na selu gde ima četiri prodavnice i prolazim preko jednog sela koje ima pet prodavnica. Ni jedna nije radila, jer su bile mere takve, pa vas molim, jer kako je prolazilo vreme za vreme dok ste mi odgovarali, vi ste se složili sve sa mnom. Znači, sve ste se složili u nekoj malo drugačijoj formi i sve ste se složili. Meni je drago što smo na istom zadatku, samo nemojte da ponižavate poslanike koji dolaze sa sela, znate, pa mi čuvamo koze i muzemo krave, a vi ste gospoda. Samo to nemojte.

Da budemo poštovani i da svako od nas kulturno može da pita šta god želi. Ja nisam rekao da vi loše radite. Rekao sam šta su vaše ingerencije i zašto treba da se borite u Vladi i nemojte na tome da mi zamerite. Ja, sigurni budite, neću reći da se više sekiram za Srbiju od vas, ali meni je Srbija na duši i svakog dana pratim i koliko je zaraženih ljudi i koliko je umrlo itd, šta je to što se zove ekonomska kriza, odakle će država da daje penzije itd.

I vi da ne gledate usko samo vezano za vaš resor i nemojte da se uvredite to što sam vam rekao da vas niko ne zna u Srbiji. Niste vi za to krivi, ali upoznaće vas delima, evo sada će svi čuti za vas jer ste se složili sa Palmom 90%.

Ja sam čovek iz života. Pogledajte moj papir, ja ništa ne pišem, ja nemam podsetnik. Ja sam došao, pitao Žiku šta je na dnevnom redu, slušao vas i ja sam iz života i da vam ne pričam da sam bio najuspešniji privrednik u Jugoslaviji. Godine 1995. dobio sam titulu „menadžer Jugoslavije“, da sam se bavio sportom, trajaće pola sata, ne želim o tome da vam pričam, i ja za sebe kažem da sam običan čovek i svako od nas poslanika ima pravo da pita, ako je to kulturno, šta god želi.

Ja ovo nisam pitao za moje Končarevo, nego za celu Srbiju, pa vas molim da ta komunikacija bude ovako malo fleksibilnija. Vi ste stručan ministar, nisam rekao da niste, ali znate šta, jednom kada se čovek za nešto zalaže, ja se zalažem, a realizacije nema. To zalaganje nisam mogao da čujem nigde u javnosti.

Izvinite ako ste se pronašli da sam imao lošu nameru, naravno da nisam imao lošu nameru. Hvala.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, vi ste, gospodine predsedniče, pogrešno protumačili pitanje poslanika Jedinstvene Srbije Vojislava Vujića.

On je pitanje postavio na osnovu pitanja koja je dobijao od građana Vrnjačke Banje, imajući u vidu da je iz Vrnjačke Banje i da tamo ima dosta kafića i lokala. Oni su rekli – kako vi sad možete da sedite u jednoj prostoriji, 200 vas, a mi ne možemo, do 15.00 časova nam je ograničeno, do 20.00 časova, itd.

Ne dozvoljavam, gospodine predsedniče, da se takvo pitanje formuliše da je to populizam.

Prvo, svako od poslanika ima autonomiju da pita ono što traže građani od njega i mi smo narodni predstavnici u parlamentu. Ne znam zbog čega ste tako reagovali, za mene je to malo čudno? Jeste vi stariji brat naše koalicije, ja to poštujem i vi to vrlo dobro znate, ali ovo što bi babe rekle – kad gleda narod, onda smatra da mi to radimo zbog ličnih političkih poena, a ne radimo zbog toga.

Zato vas molim ne da ponovo komentarišete, jer koga da pita drugog, vi ste bili tu, odgovor je mogao da bude – može ili ne može, niko decidno nije zahtevao da nešto mora, a siguran sam da veliki broj poslanika ima ista pitanja od građana iz gradova odakle su.

Nemojte sada da doživljavamo neki strah kad bilo šta treba da pitamo ili da govorimo, da ćemo zbog toga da dobijemo packe. Mislim da ovo pitanje ne zaslužuje packe, već kulturan odgovor, kao što je i pitanje bilo kulturno. Zahvaljujem.

Poštovane dame i gospodo, poštovani ministri, gospodine predsedniče Skupštine, Jedinstvena Srbija će podržati ovaj Predlog zakona, ali pre nego što počnem da govorim o zakonu, imam jednu primedbu na ministra.

Svake nedelje imam sastanak sa desetak privrednika, iako je nedelja dan za odmora. Pozvao sam ministra Malog, dva, tri puta nije se javio. Pozvao sam predsednika Aleksandra Vučića, posle drugog zvona se javio. Pozvao sam i ministra Nedimovića, posle prvog zvona se javio. Ni meni nije drago da radim nedeljom.

Sigurno ste vi, ministre, gledali koliko je skočio bitkoin. Negde 47.000 je sada evra ili 50 koma nešto hiljada dolara.

Ako se ja javljam svakom i mi poslanici koji smo glasali za vas, ministre, jer mi smo vas izabrali, a ne vi nas… Zamislite, mene dnevno zovu minimum 30 ljudi sa nepoznatih brojeva i ja se javim. Od toga je 50% Jagodinaca, a 50% iz nekih drugih gradova. To nam je posao. Ali, ne zameram ti zato što si stručan kada je u pitanju oblast i resor za koje se zadužen i molim te da sledeći put, kada hoće da pitaju nešto privrednici… Zamislite sada da sam ja rekao – ajde, evo, vama telefon od ministra ili idite svi kod njega u Ministarstvo i čekajte da vas primi tamo, a trebale su nam tri informacije koje ne traju duži razgovor telefonom od dva minuta. To me je naučio Dačić. On ne razgovara duže od 35 sekundi. Kažem – čekaj, brate, imam još nešto da ti kažem, on kaže – hajde kada se vidimo. To nije od pre par dana, to je uvek tako. A nekad bude i gori od vas, ministre, javi se posle tri sata i kaže – ej, zvao si me i ja kažem – nemam pojma zašto sam te zvao, zaboravio sam, ali on opravda i kaže – bio sam tu i tu sa tim i tim i tako dalje, tako da sam to pokušao da vas opravdam kod tih privrednika. Sve te privrednike vi poznajete. Jedan od njih je Miki Jela. Znate ko je Miki Jela? Oni ne mogu da dođu do vas i, eto, pozvali me i držali me tamo dva i po sata svojom voljom, naravno. Ti ljudi zapošljavaju 2.100 radnika, da znate, ministre.

Kada je u pitanju ovaj zakon, Jedinstvena Srbija će podržati ovaj zakon, ali treba ovaj zakon da, prvo, krene od političara, da mi pokažemo da taj zakon nije napravljen za nekog tamo privrednika, nego od nas. Svako od političara ko ima skuplji auto od 40.000 evra, a nema kompaniju, nema preduzeće, da se ispita poreklo imovine, jer ako imate 32 godine, maksimalan kredit možete da uzmete 33.000 evra. Vi to znate isto, gospodine ministre, i da se krene od političara.

To je najbolji pokazatelj za građane Srbije da vide da su političari prvi gde će da se preispita poreklo njihove imovine i da li su legalno stekli kapital koji imaju.

Dalje, mi imamo sada veliki broj ne privrednika, a imaju kapital kao da su imali kompaniju od 1.000 radnika, da traje 20 godina. Kako će njima da se proveri, ako oni nisu poreski obveznici i ne znam šta?

Kod tih novih kompanija, ministre, postoji nešto što se zove - vlasnik preduzeća daje pozajmicu sam sebi. To ima pravo ako su te pare iz dividende ili nešto što se zove dobit, podizao i sada da ne plati kamatu banci. To je isto jedna, mogu da kažem, rupa u zakonu, gde je dozvoljeno, ali samim tim, postoji osnovana sumnja, što bi se u pravu reklo, da li je tako, ministarka, pošto sam ja polukvalifikovani pravnik, nisam kvalifikovani, ali sam najbolji pravnik među nepravnicima. Dobio sam tu titulu na nekoliko skupova.

Šta je još važno, gospodine ministre? Važno je da kada krene da se primenjuje ovaj zakon, da izađe spisak, da građani Srbije znaju ko je predmet istrage i ko je predmet da je sumnjivo zaradio svoj kapital. Ja sam siguran, vi ste bili privrednik, da vi i ja budemo među prvima. Evo, ja se sada prijavljujem, i vi, i da vide građani kako smo mi primer da pokažemo odakle nam, šta sve imamo. Vi ste mlađi od mene, ali ste veoma stručan čovek. Više puta sam ja to mogao da vidim i van ove Skupštine. Imali ste i kompaniju itd. To će da otkloni sumnju nekih da kažu – eto, ovi donose zakon da bi zakon primenjivali na nas i naše kompanije.

Kada je u pitanju utaja poreza, za utaju poreza ne treba Zakon o poreklu imovine. To ministarka pravde treba da zna. Znači, ne treba nam zakon. Zna se utaja kako se ispituje. Ako je u pitanju roba, postoji nešto što se zove profaktura, otpremnice, faktura itd. Vidi se da li je platio porez, da li je platio porez na plate itd, da li je nešto uvezao na crno i prodao, a da ga nije ubacio u knjige.

Kada sam kod crnog tržišta, hoću da vas zamolim da se izvrše izmene i dopune zakona gde se zatvaraju radnje kada neko ne izda fiskalni račun, da se poveća kazna dva puta ako treba. Vi i ja smo privrednici, kada zatvorite nešto nekome 15 dana, mi ga uništimo. Nema pare za plate za radnike, izgubi one što se zove njegovi potrošači, a pogotovu sada u vreme korone. Znači, da donesemo zakon koji će ga kazniti, a pusti ga da radi. Odakle da on plati kaznu ako ne radi? Taj zakon nismo mi doneli ovde, nego neki drugi, neki drugi visoki šusteri za niske štikle, znate, sede u kabinetu i sada im padne nešto na pamet, ajde sada mi ćemo da donesmo ovaj zakon, a taj zakon kako će da se odnosi na one koji se zovu poreski obveznici, oni koji trebaju da plaćaju porez i na državu.

Ovo vam govorim kao primer. U svakom gradu na današnji dan imate u proseku od tri do pet zatvorenih ugostiteljskih radnji i onih koji se bave brzom hranom. Znači, tri štete. I ta brza hrana, gde su građani kupovali, a oni su imali pravo, njih ne obuhvataju mere da moraju da zatvore u osam sati uveče. To je najvažnije za te male privrednike. To su obično porodične radnje. Da se izvrši izmena i dopuna tog zakona.

Šta je još važno? Ja znam, bio sam mali kada je još za vreme, neću reći Tita, a možda i jeste, ispitivano poreklo imovine. Onda su bila dva čoveka na udaru u Jagodini. Jedan, koji nije imao zašta kuče da ga ujede, a imao kafanu i ne znam šta i on je, kao, pošto je puna kafana svakog dana, on ima mnogo para, krije i taj čovek je posle zbog toga i zatvorio svoju kafanu i ne radi. To sam zapamtio kao dete.

Znači, da predmet istrage, ovo je dobar predlog da 150.000 evra, ukoliko ima za tri godine priliva, da on bude predmet istrage. Ali, ako su to velike kompanije koje zapošljavaju 100, 150, 200 radnika, imaju veliku dobit, imaju od čega da pravdaju, da pre nego što uđe kontrola u to preduzeće, da se zatraži informacija od tog subjekta, odakle su pare i kako je podigao taj novac. Jer, ako vi uđete i kažu – finansijska inspekcija, ispitivanje porekla imovine, a taj neko ima tržište u celom svetu, on postaje sumnjivo lice kod svojih kupaca i dobavljača i ostaje bez posla.

Znači, nije samo to. Čuo sam da pre nego što uđe kontrola, te sumnjive činjenice da se provere, da taj neko dostavi da li Ministarstvu finansija ili poreskoj upravi, da dostavi to što se sumnja da je on nešto zloupotrebio, izvršio utaju ili nije platio porez ili je prodao nešto na crno.

Kada je u pitanju korupcija, to nema veze sa ovim zakonom. Znači, veze s vezom nema sa ovim zakonom. Korupcija podleže pod jednim drugim zakonom. Jel tako, ministre? Izvinite što se vama obraćam, ali ja nemam kome da se obratim. Korupcija može svakog dana da se proverava. Protiv toga sam da mi kažemo – stavi kutiju u bolnicu, korumpirani su lekari i sestre, kao što je nekada to bilo. Pazi bogati, a mi političari smo najpošteniji na svetu. Pa, kažu – korupcija u prosveti. Kakva bre korupcija u prosveti? Ko sad od profesora, nastavnika, učitelja sme da uzme nekom 100, 200 evra za dete ili da mu da? Sad gospodin ministar, koji brine o bitkoinu, ništa nije čuo, ne zna šta sam ga pitao. Jesi li me čuo ili da ponovim? Nema veze.

Rekao sam da ne radimo kao što su radili nekada neki, pa odnesu kutiju u bolnicu da pacijenti stavljaju primedbu kao bolnice korumpirane i domovi zdravlja. Ma, nije valjda, svi su korumpirani, samo smo mi političari najpošteniji. Prosveta isto. Čekajte, bre, pa ja imam petoro đaka, pa nikad niko im nije tražio ništa i nisam mogao da čujem u poslednje vreme da neko traži od nečijeg roditelja – dajte mi pare da vaše dete dobije pozitivnu ocenu itd.

Hajdemo mi kod one velike ribe, pustite te beovice. Znate li šta su beovice? To su one male, moravske. A velike ribe gutaju male ribe. Jeste li pecali nekad? Jeste. Onda se razumete i u to. Znači, vi ste političar opšte prakse. Trza, trza, da zagrize, kako ide ona pesma, ali sačekaću uveče. Ja čekam da me pozoveš uveče, nema te, nije bitno.

Tako da, dame i gospodo, mi iz JS podržavamo ovaj zakon, ali da mi budemo primer, mi da budemo ogledalo. To je rekao i predsednik Aleksandar Vučić, i on je isto rekao da će tražiti od njega da počne. Evo, danas ja se prijavljujem i ministar se isto slaže, da imamo kontrolu i da posle idu da obilaze druge. Siguran sam da i vi i ja imamo materijalne dokaze za sve što smo postigli u životu.

Kada je u pitanju ovaj drugi zakon, zajam koji ćemo uzeti od Frankfurta, jel tako, nisam ni čitao dnevni red, ja pričam iz zdravog razuma, dovoljno mi je da čujem samo o čemu se radi. Znači, dobra je jedna stvar što mi uzimamo zajam od najjače ekonomske države u Evropi. Oni ne daju nekom pare ako taj neko nema bonitet.

Šta je bonitet? Likvidnost, kakav vam je završni račun bio prethodne godine i da li ste vi politički stabilni. Veliki je uspeh za našu državu da smo nekoliko zajmova imali i da se te pare troše namenski. Veća cifra tih para će se vratiti. Vratiće se, i to su prava ulaganja.

Danas kao privrednik, kao država mora da se vodi računa u šta se ulažu pare i šta su nam prioriteti. Država Srbija do sada je poštovala prioritete i ono što je mene ohrabrilo je da su bili prodati automobili, ogroman broj automobila, gde je svaka organizacija imala po ne znam koliko automobila i da su te pare otišle tamo gde su bile neophodne. Gospodine ministre, Jedinstvena Srbija će podržati ovaj zakon.

Šta još? Da se borite kod Kriznog štaba da nam ne promene ove dosadašnje mere, jer ako promene imaćemo problem kako da punimo budžet, i republički budžet i budžet lokalnih samouprava. Znači, mora da se radi, mora da se živi sa ovim zlom koje se zove kako se zove. Znači, da ostane isto, a da se ugostiteljskim radnjama, kafićima produži radno vreme do 23 časa.

Zašto je u Beogradu gužva u dva lokala? Zato što samo ta dva rade noću i 700 gostiju je bilo u jednom lokalu gde je maksimum u normalnom radnom vremenu 100. Da nam je radilo 10 kafića, 10 lokala, uopšte ne bi bilo gužve.

Znači, nekada čovek mora da ima i logiku, pored struke. Sad je najlakše – ajde sve da zatvorimo, da niko ne radi, a šta ćemo ako nam kuvari odu u Evropu, a tamo su plate za dobre kuvare od dve do pet hiljada evra, ako nam konobari odu, ko će sutra da radi u Srbiji? Nema ko. Taj posao se ne uči za nedelju ili 10 dana.

Ja sam tražio i da se dozvoli na stadionima, takođe, neko će sad možda reći to nije tema, ali sve je to interes ove države, da dođe publika, jer zašto se onda igra fudbal? Kako u Australiji koja je imala najteže mere, videli ste koliko je publike bilo kada je igrao najbolji svetski teniser u finalu, Novak Đoković? Nemaju oni bolji imunitet od nas. Oni nemaju ni belog luka, nemaju ni kiselog kupusa, a mi imamo. To je nešto što je preventiva i zaštita zdravstvenog imuniteta.

Sve je oko finansija, da znate. Kad kaže neko – ej, samo neka je zdravlje. Jeste, ali bez para ništa. Ništa. Nismo mi bolesna nacija. Kad pogledamo statistički koliko je umrlo, koliko je obolelo, veoma mala razlika je između broja umrlih u 2020. godini i 2019. godini. Moramo da štitimo ekonomski interes, da budemo prvi po BDP-u i da se ne razmišlja da li će biti za penzije itd, nego da ova Vlada zajedno sa mojom koalicijom, SPS i JS, podiže plate, penzije, kao što to i do sada radimo i da time možemo da se hvalimo gde god stanemo.

Samo jako, ekonomski stabilna država može, što bi moja baba rekla, da se otima od onih koji mrze Srbiju, mislim na nekoliko država iz Evrope i sveta, i da nam neko drugi pametuje sada, da nas privode, da mi sednemo i kaže, sedi tu neka dama koja nema veze sa Srbijom, ona zna da se neka prava ne poštuju u Srbiji.

Daj da vidimo kako poštuju ljudska prava u Francuskoj. Sa pendrekom. Kako se poštuju u nekim drugim državama, neću da nabrajam te države, jer poznajem i te visoke funkcionere u tim državama? Pendrekom. Ovde maksimalna tolerancija, može da radi šta ko hoće, osim ako baš krene fizički na neke institucije, kao što su radili ovi. Kažu – ugrožena ljudska prava. Ugrožena ti ljudska prava, nikad više ne možeš da uđeš

sa motornom testerom u RTS, nikad više ne možeš da lomiš znakove po putevima u Beogradu, nikada više ne možeš da lomiš nešto što su građani ove države pravili. Ta prava su ugrožena i uvek će biti ta prava ugrožena.

Šta traže? Ne može ulica da te dovede u Skupštinu, može da te dovede cenzus. Da kupite sliku Vučića, vi koji niste prošli cenzus, da stavite, on vas je spasio, sa 5% na 3% u izbornoj godini. Vučić je prekršio Ustav, zarad nekih iz inostranstva koji kažu – eto, vidite, tamo su loši izborni uslovi itd. Ako 3% ne možeš da prođeš, pa šta hoćeš? Da me napadaš da svakog dana i da pretiš? Ne možeš ni to, ne možeš da diraš ničiju porodicu. I u kriminalnom svetu, na Siciliji, se porodice nisu dirale i napadale.

Zahvaljujem.