Hvala vama, kolega Tošaniću.

Sledeći govornik, dr Darko Laketić. Kolega Laketiću, izvolite.

Zahvaljujem gospodinu Laketiću.

Sledeća govornica Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite koleginice.

Zahvaljujem, uvažena predsednice.
Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam planirao danas da govorim o privrednom ambijentu i svemu onome čemu će doprineti izmene i dopune Zakona o porezu na dodatu vrednost, ali ne mogu da se ne osvrnem u blisku prošlost i da se nadovežem na govor mog uvaženog kolege Aleksandra Jovičića, koji je govorio o železnici, koji je govorio o javnim preduzećima, o državnim kompanijama. I jeste, istina je da je tamo negde 1881. i 1882. godine prosečna brzina voza bila 42 km po času, da je to danas 48 ili 49, i jeste ostavljena železnica, i jeste ostavljena „Železara“ 2012. godine, i jeste ostavljena „Resavica“ i rudari bez plate za 10, 11. i 12. mesec, „JAT ervajz“ i mnoge druge kompanije.
Ali, želim da podsetim građane Republike Srbije i moje koleginice i kolege narodne poslanike, da isti taj JAT ervajz koji je beležio 2009, 2010, 2011. godine gubitke od preko 50 miliona evra na godišnjem nivou, ako je u isto vreme delio 13-e plate, jubilarne nagrade i ponašao se kao pijani milioner, danas je partner, danas je država i naša avio-kompanija partner sa, u 2014. godini proglašenoj najboljoj svetskoj avio-kompaniji, a to je „Etihad“.
Danas imamo u „Železari Smederevo“ potpisan ugovor o profesionalnom menadžmentu i mogućnost da nam železara radi u narednom periodu u punom kapacitetu i ono što je za moju partiju, Socijaldemokratsku partiju Srbije najbitnije, to je da tih pet i po hiljada ljudi koje je radilo u „Železari“ zadrži svoj posao i zadrži svoje plate i mogućnost da dalje ostvaruje svoju egzistenciju i egzistenciju svojih porodica u narednom dugoročnom periodu.
Samo ta dva primera mogu da budu potpuno dovoljna kada hoćete da uporedite šta je neko uradio samo za nekih godinu dana i četiri meseca i šta je ostavljeno u prethodnom periodu da se uradi.
Kao narodni poslanik, ponosan sam što je u našoj zemlji danas „Mazdar“, što je u našoj zemlji „Etihad“, „Avra Faved“ koji investira u poljoprivredu i koji će, naravno, nivo poljoprivredne proizvodnje kroz uvođenje novih tehnologija, kroz uvođenje novih znanja, da podigne na mnogo viši nivo, a samim tim i da podigne nivo uvoza, i to višestruko. Zar to nisu dovoljni argumenti, zar to nisu argumenti za svakog ko na jedan racionalan način pristupa politici, bilo da pripada opozicionoj ili pozicionoj partiji i da se čestita upravo onima koji rukovode i koji vode državnu politiku, a pogotovo ekonomsku politiku u ovoj zemlji? Kada su u pitanju izmene i dopune zakona - direktni pozitivan doprinos na pospešivanje poslovnog ambijenta.
Mi smo pre nekoliko dana, u ponedeljak je to premijer otvorio, imali Investicione dane Beograda. Preko 300 investitora iz različitih delova sveta. Juče je napravljen i prvi ugovor, 60 projekata grada Beograda, Jel oni dolaze zato što je ambijent loš? Jel oni dolaze zato što nam je makroekonomska situacija loša i nestabilna? Što smo politički nestabilna zemlja? Ne. Oni dolaze zato što smo zemlja koja se dinamično razvija, koja ima jasnu strategiju ekonomskog i privrednog razvoja, koja je stabilizovala svoje javne finansije i koja je u glavnom fokusu da privuče što više domaćih i stranih investitora.
Mi se ovde u Narodnoj skupštini i te kako trudimo, puno radimo, da bi mogli da doprinesemo da kroz dobru zakonsku regulativu upravo stvorimo najkvalitetniji mogući ambijent za ulaganje u našoj zemlji. Zašto? Zato što imamo sve uslove, imamo sve potencijale da postanemo glavni ekonomski lider u ovom regionu. Srbija ima i ljudske potencijale, ima ljude, ima materijalne resurse, ima prirodne resurse i ova Vlada Republike Srbije i parlament žestoko rade na tome da sve te resurse uposle u punom kapacitetu i da učine da oni budu na dobrobit prvenstveno građanima Republike Srbije, ali i privredi Republike Srbije.
Šta znače izmene i dopune Zakona o porezu na dodatu vrednost za turizam? Samo u hotelskoj industriji radi preko 25 hiljada ljudi. Skoro sličan broj ljudi radi u industriji koja podrazumeva hostele, koja podrazumeva etno-sela, koja podrazumeva tzv. štabove za smeštaj iliti onaj biznis kojim se mnogi danas građani Republike Srbije bave, a to je izdavanje soba. I za njih je porez na dodatu vrednost bio 20% i jedna velika većina njih nije imala ekonomski motiv da bude prijavljena.
Sada kada se to smanjuje, sada kada će to biti 10% izjednačeno sa svim drugim hotelima i kapacitetima, po mišljenju ne mene kao narodnog poslanika koji sam laik za turizam i turističku industriju, nego skupštine hotelijera i ugostitelja koja okuplja najeminentnije hotelijere, ugostitelje i ljudi koji se bave turizmom kod nas u zemlji će dovesti do toga da 90% njih pređe iz sive zone u normalan vid poslovanja.
To je upravo rezultat i biće rezultat jedne bespoštedne i bespogovorne borbe protiv sive ekonomije i to će biti davanje mogućnosti onima koji žele da se bave hotelskom industrijom, onima koji žele da se bave i da razvijaju svoje privatne inicijative i biznis ideje u toj oblasti ekonomije, da mogu da rade rasterećenije, da mogu da zarađuju i ono što je najbitnije za nas, da mogu da zapošljavaju nove ljude.
To je jedna prosto objašnjena suština kada su u pitanju izmene i dopune Zakona o porezu na dodatnu vrednost, tako da, na ovaj način ćemo vratiti u zonu regularnog poslovanja jedan veliki broj ljudi, jedan veliki broj tih preduzeća će se prijaviti, plaćaće poreze, plaćaće doprinose, plaćaće nadam se i poreze na dobit i uticaće da bruto domaći proizvod naše zemlje bude veći i da broj zaposlenih u našoj zemlji bude veći i ono što je još jedan dodatni, veoma, veoma bitan pozitivan impuls svega ovoga je da će motivisati i druge da ulažu u tu vrstu biznisa.
Srbija je zemlja koja se brzo razvija, Srbija je zemlja u kojoj na dnevnom nivou imamo sve više i više investitora. Možete li zamisliti kada taj „Beograd na vodi“ počne da se gradi u nedelju, kada se podignu dve kule, kada se podigne hotel, tržni centar, marina, kada se aktivira građevinska industrija koliko će se aktivirati hotelske industrije, ugostitelja, svih onih industrija koje, naravno, koje ovaj aspekt razvoja ima multiplikativni veoma pozitivan efekat.
Na ovaj način želimo da pozovemo i da motivišemo sve one koji hoće da ulažu u turizam koji jeste jedna od glavnih razvojnih grana u budućem dugoročnom periodu u našoj zemlji da i ulažu u turizam.
Prvi put ćemo 2015. godine, po svim prognozama imati više od milijardu evra od turizma. Možemo više, možemo bolje, treba nam još bolji ambijent, treba nam još veće rasterećenje privrede.
Ovo ide u tom smeru i zbog toga će SDPS zdušno podržati izmene i dopune ovog zakona i glasaće u Danu za glasanje za sve ove predloge. Hvala.

Zahvaljujem uvažena predsednice, poštovani prvi potpredsedniče Vlade, ministarke i ministri, dame i gospodo narodni poslanici, imam nekoliko pitanja za ministra rada, zapošljavanja, socijalnih i boračkih pitanja gospodina Vulina, potpredsednicu Vlade Kori Udovički, i ministarku Jadranku Joksimović.
Prvo pitanje tiče se naravno efekata zakona koji suštinski najviše zanima partiju čiji sam član, dakle SDPS, a to je izmena i dopuna Zakona o radu, pa evo, ja mislim samo godinu dana je prošlo od glasanja za taj zakon u parlamentu.
Smatramo da je ovaj zakon u stvari jedno označavanje početka teških reformi koje je premijer počeo kada je preuzeo mandat u Vladi Republike Srbije. Naravno, posle toga je usledilo donošenje ključnih zakona, kao što je Zakon o planiranju i izgradnji, Zakon o privatizaciji, Zakon o stečaju, jako važan Zakon o inspekcijskom nadzoru i o tome ću kasnije govoriti, ali i izmene i dopune Zakona o radu su bile ključne za ono što se u našoj zemlji dešava u prethodnih godinu dana, a tiče se novih investicija, podsticanja kako domaćih, tako i stranih investitora da ulažu u Srbiju i mogućnost da naša zemlja napreduje čak 30 mesta na Duing biznis listi Svetske banke.
Ja bih vas molio da samo malo napravite jednu elaboraciju, koji su efekti Zakona o radu na mlade ljude, koji su bili nezaposleni, koji su stariji od 50 godina, na teško zapošljive ciljne grupe.
Drugo pitanje odnosi se na problem migranata i ja vama, a posebno i ministru unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću, čestitam na tome što ste imali ne farisejski, nego samarićanski odnos prema migrantima. Ti isti migranti su ljudi koji su pobegli od najvećeg zla koji se dešava na globalnoj seni u proteklih nekoliko decenija, a tiče se delovanja Islamske države Iraka i Levanta. Naravno da je Vlada Republike Srbije odnosom i tretmanom ovih ljudi pokazala da je država koja je visoko ceni i poštuje standarde ljudskih, manjinskih, verskih i svakih drugih prava.
Ja vas molim da mi kažete i da mi odgovorite kakva će biti dalja strategija Vlade u tom smislu, kakva je komunikacija sa EU? Naravno, u tom smislu bih zamolio ministarku Jadranku Joksimović, imajući u vidu njene dobre pozicije i njenu komunikaciju sa predstavnicima institucija Evropske unije. Hvala.

Zahvaljujem ministarki Jokić i ministru Aleksandru Vulinu.
Sledeće pitanje je potpredsednici Vlade Kori Udovički. Danas je jako bitan dan, pošto danas počinje sa primenom konačno zakon, počinje primena Zakona o inspekcijskom nadzoru.
Počinje kada je u pitanju oblast konkurencije, kada je u pitanju veoma važna oblast razvoja tržišne ekonomije, bespogovorna i bespoštedna borba protiv sive ekonomije i upravo primena Zakona o inspekcijskom nadzoru će biti usmerena na one subjekte koji nisu bili kontrolisani decenijama, koji su jako negativno uticali na naše tržište, koji su pravili nelojalnu konkurenciju i koji su ugrožavali osnovna ljudska, a kao socijaldemokrata, moram da kažem, i radnička prava, a to su neregistrovani privredni subjekti.
Danas će se, i nadam se da će Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave i te kako odmah početi sa svojim poslom, početi da kontrolišu i neregistrovani subjekti, gotovo posle 2,5 decenije.
Svi znamo da po nekim analizama 30-ak procenata BDP se generiše kroz sivu ekonomiju. To je za Srbiju ogroman novac i smatram da radite veliki posao u pokušaju da napravite malu državu, da napravite efikasnu državu, efektivan i produktivan javni sektor i da, naravno, država radi svoj posao na najbolji mogući način, a njen jedini posao je da bude odličan servis građanima i naravno privredi i privrednim subjektima jer je privreda i privredni subjekti su oni koji stvaraju dodatnu vrednost koji upravo pune budžet i od kojih zavisi da li će Srbija ići dinamično putem ekonomskog razvoja.
Ja bih molio da mi odgovorite na pitanje – koji će to privredni subjekti biti prvi na udaru i kako će teći ta bespoštedna i bezpogovorna borba protiv sive ekonomije?

Zahvaljujem, uvažena predsednice.
Zahvaljujem potpredsednici Vlade na njenom iscrpnom odgovoru. Komentar će biti veoma kratak, kako bih dao priliku i drugim kolegama da pitaju.
Iskreno se nadam da će te kroz ove mere i kroz implementaciju ovog zakona da utičete jako na to da se crno tržište radne snage potpuno iskoreni. Nadam se da će zakon koji je u pripremi, a to je zakon o platama, da ćete na taj način uvesti princip - ista plata za isti rad, kako bi u našoj državnoj upravi i u celoj državi uveli princip nekih šansi. To ne znači egalitarizam, ali jednake šanse za sve i tržišna utakmica ljudskih znanja i sposobnosti. Iskreno se nadam da ćete uspeti u tom vašem naumu. Hvala.

Uvažena predsednice, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, prvenstveno da kažem da se za u ovom parlamentu i u ovoj državi ko je sproveo upravo tu tzv. kompradorsku privatizaciju. Ja ovde moram da napomenem da su za mene svojevrsne novine ta tzv. ne leva, nego levičarska skretanja prethodnih govornika, koji sada govore u prilog tome da država treba da bude preduzetnik, da država treba da utilizuje na najbolji mogući način imovinu, što niti je dobro, niti se pokazalo u prethodnih 25 godina da može da bude održivo.
Ono za šta se Vlada Republike Srbije i mi u parlamentu zalažemo, to je upravo to slobodno tržište, to je to prepuštanje privatnim vlasnicima, privatnoj inicijativi, privatnom kapitalu da na najbolji mogući, najefikasniji, najproduktivniji način utilizuje i raspolaže imovinom. Ovo je sve u prilog tržišnoj privredi, tržišnoj ekonomiji, politici Vlade Republike Srbije, koja želi da ima umanjen, smanjen, efikasan i efektivan javni sektor i na tome se i te kako radi. Na taj način hoće da napravi jednu državu u kojoj je povoljan ambijent za domaće, a tako i strane investitore.
Ovde smo mogli da čujemo takve stavove koji govore o tome da država treba da bude preduzetnik, što se, naravno, nigde nije pokazalo kao dobro. Mi se zalažemo za ovaj sistem, za ovaj smer i snažno podržavamo Vladu Republike Srbije u tome. Imamo i klasične primere da je strateško partnerstvo sa Etihadom dovelo do toga da na direktne implikacije pozitivne, da ćemo na našem aerodromu ove godine zabeležiti više od pet miliona putnika. Podsećam vas, 2013. godine smo imali samo tri miliona. Podsećam vas projekat „Beograd na vodi“, najveći projekat od 3,2 milijarde evra koji će se realizovati u narednom periodu i koji će, naravno, imati veliki multiplikativni efekat kako na građevinsku, tako na turističku i druge industrije koje su neki ovde doveli do toga da ta građevinska industrija opadne za 60% u poslednjih nekoliko godina. Kako svi znamo, ona jeste nosilac i ključ uopšte privrednog razvoja.
Tako da, ja bih želeo da ovde razgovaramo i da razmenjujemo argumente sa aspekta pravih argumenata, pravih podataka i onoga što je najbolje za Republiku Srbiju, za naše građane i za stvaranje jednog preduzetničkog društva. Ovi, slobodno mogu da kažem rišeljeovski stavove određenih narodnih poslanika, prethodnih govornika, ne vode nigde i vode tome da naše društvo ostane službeničko, a ne ono čemu teži Vlada Republike Srbije i parlament, da bude preduzetničko društvo i društvo u kojem razvijamo privredu i u kojem je dobar poslovni ambijent. Hvala.

Zahvaljujem, predsednice.
Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, samo da razjasnim da se politička opcija kojoj ja pripadam zalaže za to da se u ovoj državi konačno troši onoliko koliko se zaradi. Majstori za trošenje nezarađenog nemaju niti moralno pravo, niti bilo koje pravo koje potiče iz struke da drže lekciju u parlamentu o tome kako treba da se upravlja javnim finansijama i kakvom ideologijom treba da se upravljamo, kako bi pomogli da Republika Srbija bude razvijena država i da sprovedemo teške ekonomske reforme koje je naš premijer gospodin Vučić pokrenuo.
Što se tiče opcije kojoj pripadam, mi se zalažemo za socijalnu tržišnu privredu, tržišnu privredu u kojoj kada se novac zaradi, u kojoj kada zaživi preduzetničko društvo, kada u punom kapacitetu zaživi privatna inicijativa, tada može da se vrši redistribucija. Tada ćemo na jedan kvalitetan ideološki orijentisan način da se zalažemo da oni koji su marginalizovani, da ugrožene društvene grupe dobiju ono što im pripada, u skladu sa civilizacijskim dostignućima 21. veka, vezano i za radna prava, ljudska prava, sva prava koja proističu iz Evropske socijalne povelje, Međunarodne organizacije rada, posebno ističući tu Konvenciju 98 i 87. Do tada, dijalog sa privredom, do tada razvijanje i podsticanje preduzetništva i privrede, stvaranje dodatne vrednosti, a posle toga rasprava o ideologijama i redistribuciji. Samo tim putem možemo da dođemo do toga da Srbija konačno stvori temelje da bude ekonomski razvijena zemlja. Hvala.

Uvažena predsednice, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam mislio da uvaženi kolega Pavićević i ja delimo iste vrednosti kada je u pitanju pristup ekonomskoj politici i rešavanju ekonomskih problema, to je upravo individualna sloboda, to je upravo slobodno tržište, to je vladavina prava i mir.
Naravno, to su one vrednosti koje je utvrdio još pre 240 godina i Adam Svit, posle Dejvid Trigardo, Hajek, pa i svi mislioci ekonomski teoretičari, krajem 20. veka i naši savremenici.
Ali, nema slobodne tržišne utakmice, ako nema baze podataka o državnoj imovini, koje neko trebao da napravi i da uradi, podsetiću vas da preko 500 hiljada jedinica nepokretnosti postoje u ovoj zemlji ni za 20% po nalazu državnog revizora, ne znamo ni gde su ni na koji način se koriste, ni koji koristi i država od toga apsolutno nema ništa.
Nema slobodne privrede tržišne, niti slobodne tržišne utakmice ako nemamo informaciju koliko zaposlenih ima u javnom sektoru. Tek je ministarka Kori Udovički počela da rešava ovaj problem i došla do te konačne cifre, kako bi mogli da definišemo javne politike u narednom periodu, jer složićete se, nadam se, sa mnom, nema politike štednje, nema strateškog ekonomskog razvoja, ako ne znate sa čime raspolažete.
Ovo je jedna drugačija politika, politika čistih računa koja želi da definiše ono što Srbija ima, ali isto tako želi da oni koji su najefikasniji, koji su najproduktivniji, a to je privatni kapital, koriste tu imovinu, i u skladu sa najvećim i najvišim idealima, slobodne tržišne privrede, stvore dodatnu vrednost, i stvore uslove da Srbija bude konačno ekonomski razvijena zemlja.
Dakle, privatni preduzetnici i privatna inicijativa. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pa prostom računicom, kada uporedite ono što je gospodin Babić rekao vezano za neku procenu od 700 objekata, ne može se nikako doći do cifre. Prosečna vrednost kvadratnog metara bi bila negde oko 800 evra, ako se ima u vidu da je neka prosečna kvadratura, to je sigurno u većini slučajeva manje sedamdesetak kvadrata po poslovnom prostoru, po stanu. Morate računati sa tim da tu ima i garaža.
Ja ne vidim nijedan jedini razlog da se ne prihvati rešenje da poreska uprava vrši procenu vrednosti ovih nekretnina. Dakle, ona vrši procenu vrednosti za sve nekretnine i kada je, naravno, u pitanju plaćanje poreza na imovinu, kada je u pitanju plaćanje poreza i prenos apsolutnih prava. Ne vidim nijedan jedini razlog da poreska uprava, u skladu sa trendom koji se dešava na tržištu, dakle prodajne cene u prethodnih nekoliko meseci, definiše i odredi cenu na najbolji mogući način.
Dakle, uz svu želju da shvatim zašto bi se prihvatio ovaj amandman, ne mogu to da uradim, jer mislim da je poreska uprava upravo ona institucija koja može da definiše onu cenu koja je tržišna, samim tim najpoštenija i očekujem od kolege Pavićevića da prihvati ove argumente i da u tom nekom smislu i glasa za ovo zakonsko rešenje, pošto ono jeste tržišno. Ja mislim, bar, da nije to deklarativno uz one njegove uzanse koje on poštuje, kada je u pitanju forsiranje i podrazumevanje razvoja tržišne ekonomije, tržišne privrede i svih onih modela koje on podržava kroz svoju politiku. Hvala.

Uvažena predsednice, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što kažem nešto o ovom amandmanu, samo želim da podržim ovo što je ministar danas na sednici podržao amandman koleginice Gordane Čomić. Između ostalog, ona ga je objašnjavala. Smatram da je jako važan i da će se ono što je ona uočila kroz postojeće predloženo rešenje upravo ispraviti amandmanom i jasno precizirati kako ne bi došlo do različitih tumačenja.

Što se tiče ovog amandmana na član 27, smatram da niko, pa ni naručilac u procesu javnih nabavki, ne može unapred da zna, niti ima te ingerencije, mogućnosti da zna da li je neki privredni subjekt, ponuđač povredio konkurenciju. Zbog toga postoji antimonopolska komisija i naravno da ne treba da zaustavljamo procese i procedure javnih nabavki, nego da sačekamo odluku antimonopolske komisije. Ako je neki privredni subjek povredio konkurenciju, ugovor će se raskinuti i ići će se na novu javnu nabavku, ali ukoliko to nije, procedura i proces poslovni se ne zaustavlja, što je jako važno. To je jedna od glavnih intencija ovih izmena i dopuna zakona da se onaj zakon koji je stupio na snagu 1. aprila 2013. godine popravi, implementira. Tome naravno služe one izmene i dopune. Ekonomija je živa, promene su svakodnevne i naravno da ono što ne valja, što koči poslovne procese u našoj zemlji treba popravljati i treba u ovom zakonskom domenu menjati. Hvala.

Uvažena predsednice, član 107, dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije.

Evo, celo popodne slušamo takve kvalifikacije o Vladi Republike Srbije, o ministru koji ovde već, koliko, osam punih sati veoma konstruktivno, veoma posvećeno odgovara na pitanja i učestvuje u diskusiji, sa takvim kvalifikacijama kao što su „sramotan zakon“, „nesposobni ministar“, „nesposobna Vlada“.

Molim vas da učinite sve da ova sednicu uđe u jedan tok i da poprimi uzanse. Dakle, minimum civilizovanog ponašanja i jednog dijaloga koji pripada ovom, kako kolega Pavićević kaže, svetilištu, dakle, visokom domu, a da se ne izražavamo ovde na takav način. Hvala vam puno.

Ne tražim izjašnjavanje.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, čisto kratko objašnjenje povodom podnošenja ovog amandmana. Dakle, suština ovog člana i našeg amandmana nije u tome koji će se zapravo akt doneti, odnosno da li će to biti akt Vlade ili vas kao ministra. Ako se prihvati naš amandman to bi bio onda akt Vlade, a ako ostane kako piše u Predlogu zakona to će biti neki od akata koje prema zakonu može da donese ministar.

To nije sporno jer u samom članu Predloga zakona je rečeno akt, dakle, nije navedeno koja vrsta akta, tako da ne postoji ograničenje za usvajanje ovog našeg amandmana. Ono što je nama sporno u obrazloženju Vlade to je što se tvrdi da ovaj akt u nadležnosti državne uprave tj. Ministarstva, a ne iz nadležnosti Vlade.

Narodni poslanici SDPS ne mogu da se slože sa ovim, čak ako prihvatimo da i ministar upravlja javnim dugom Vlada treba da donese akt i utvrdi koja finansijska imovina je pod upravljanjem. Tako da vas molim da još jednom razmislite da prihvatite naš amandman. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovana potpredsednice Vlade sa vašim timom, dame i gospodo narodni poslanici, slažem se sa potpredsednicom da su ove primedbe koje se tiču samog registra zaposlenih potpuno apsurdne jer vaše ministarstvo uvodi jedan potpuno novi model, jedan novi pristup upravljanju ljudskim resursima u javnom sektoru i državnoj upravi.

Ali, ono što bih zamolio da mi odgovorite, a što je meni zasmetalo u okviru amandmana koji su prethodno od kolega iz Stranke vojvođanskih Mađara prihvaćeni, vezano je za stavku koja se tiče registrovanja nacionalne pripadnosti.

Vi ste, kao što svi ovde znamo, američki đak i znate da to u zemljama razvijenih demokratija nije uobičajeno da se pri zapošljavanju, pri bilo kakvoj evidenciji beleži to ko je koje nacionalne pripadnosti, verskog opredeljenja, pripadnosti sindikalnoj organizaciji. To se malo kosi sa… (Isključen mikrofon)

Uvaženi predsedavajući, poštovana potpredsednice Vlade, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, jako uvažavam ono o čemu je govorio prethodni govornik, gospodin Jovanović i njegovu elaboraciju o tome zašto ovaj zakon treba povući iz procedure, ali želim da napomenem da se ovde radi o jednom jasnom i strateškom opredeljenju Vlade Republike Srbije, a nadam se i većinski parlamenta, ka tome da se država maksimalno izvuče, odnosno da se izvuče iz upravljanja kada su u pitanju određene oblasti društvenog života. Smatram da je to dobro.
Gospodin, prof. Ljubiša Stojmirović je citirao Aristotela, ja ću citirati bivšeg američkog predsednika Ronalda Regana, koji kada je došao na svoju dužnost 1981. godine, gde je rekao da u ovoj krizi država je apsolutno problem, država nije rešenje problema.
Ovaj zakon kada je u pitanju javna svojina i prodaja imovine države, dakle, javne svojine, ide u prilog tome da se državna svojina može prodati i da se utilizuje kroz privatne ruke, kroz privatnu inicijativu i privatni sektor, na najbolji mogući, najefikasniji, najproduktivniji način. No, malo kasnije ću govoriti o tome.
Fokusiraću se, pošto ja imam malo vremena za sve ove zakone koji su danas na dnevnom redu, na ovaj Zakon o maksimalnom broju zaposlenih u državnoj upravi, odnosno u javnom sektoru. smatram da je koncepcijski jako značajno da se sve ono što je definisano strategijom razvoja javnog sektora i kroz akcione planove implementira u narednih nekoliko godina, što ovaj zakon i uz zakon o platama koji ćemo, nadam se imati u narednih nekoliko meseci na dnevnom redu, želi da postigne.
Šta Vlada Republike Srbije, odnosno Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave želi da postigne kroz implementaciju ovog zakona? Prvo želim da napomenem to da konačno ministarstva, a to nije do sada bio primer, dakle, nije bio primer u poslednjih 15-ak godina, se uključuju u proces definisanja i ostvarivanja jednog povoljnog i kvalitetnog ambijenta za nove investicije i za poslovne poduhvate, kako za strane tako i za domaće investitore.
Sve ovo što se radi, radi se samo iz razloga da se napravi jedan, kako u samoj brošuri to lepo piše, kvalitetan i dobar servis države kada je u pitanju njen odnos prema građanima i ono što je najbitnije, gde se pristup države drastično menja to je taj pristup kada su u pitanju privrednici i servis koji država treba da bude u tom domenu i na taj način da bude jasan servis privrednicima i da učini sve da oni koji plaćaju porez ovoj državi, koji pune budžet, budu oni na koji će državna politika biti fokusirana, i u tom smislu da bude fokusirana na deregulaciju, da bude fokusirana na decentralizaciju i da oslobodi prostor i mesto da se privatna inicijativa u našoj zemlji razvija, a ne kao što smo imali do sada, do skora primer do 2012. godine, kada su ministarstva, recimo pravosuđa, isto to ministarstvo državne uprave lokalne samouprave, nije ih bilo briga za poslovni ambijent i smatrali su, imali su takav pristup da delokrug njihovog rada apsolutno ne utiče na poslovni ambijent u našoj zemlji.
Dakle to je ono najbitnije što se menja, menja se sam pristup.
Ono što je partiji kojoj ja pripadam, dakle, SDPS, važno to je jedan od glavnih aspekata „kondicio sine kva non“ ovog zakona. To je ista plata za isti rad. To nismo imali do sada.
Imamo i dan danas slučajeve da za isti posao zaposleni primaju drastično različite, odnosno imaju različite nivoe zarada i to nije dobro i to ću uporediti sa time da imamo takve slučajeve da kada su u pitanju radnici koji rade na lizing, koje agencije za lizing unajmljuju budu drastično niže plaćene, nego oni zaposleni koji su u radnom odnosu na određeno i neodređeno vreme i ovaj zakon će definitivno rešiti taj problem i on ima tu komponentu koja je orijentisana na to, da se uradi fleksibilizacija samog tržišta rada, radnih mesta, da se urade jasne sistemazizacije radnih mesta, platni razredi na konto kojih će prema svom učinku radnici, dakle, zaposleni u državnoj upravi, javnom sektoru biti plaćeni.
Ono što snažno podržavam, to je jače uključivanje privatno sektora u onaj domen javnih usluga koje su do sada radile državne i javne instituzcije i to je dobro, oslanja se na tu američku doktrinu reforme javnog sektora, koji za glavni cilj ima produkvitnost zaposlenih u javnom sektoru, ima konkurentnost, i naravno aursorsovanje, odnosno preuzimanje određenih usluga od privatnog sektora koje država nema interes da radi, ili nema dovoljno ljudskih, finansijskih, materijalnih i bilo kojih kapaciteta, kako bi se taj posao radio na najefikasniji način.
Ono što je isto tako važno i tu vam želim da što pre dođete do dobrih i kvalitetnih rezultata, to je „gavrment“ to je kod nas ovde – E-parlament, potpuno definisanje, uspostavljanje elektronskog poslovanja u kompletnom javnom sektoru i javnoj upravi.
Ja ću samo navesti primer Makedonije koja je dosta na više mestu po Duing biznis listi Svetske banke i Svetskog ekonomskog foruma, a koja je uvela elektronsko plaćanje poreza i 98% je naplata PDV u Makedoniji.
Oni su još pre tri ili četiri godine uveli elektronske građevinske dozvole, što je otvorilo prostor za nove strane, direktne investicije i ja se nadam da ćemo u narednom periodu i mi imati kompletno elektronsku državnu upravu koja bi doprinela tome da naša uprava bude efikasnija, ali da bude servis, kako domaćim, tako i stranim investitorima.
Isto tako, želeo bih da napomenem da nažalost, u vašim ingerencijama nisu javna preduzeća i definisanje maksimalnog broja zaposlenih u javnim preduzećima, ali zato mnogo toga može da se uradi u Fondu PIO, Fondu zdravstvenog osiguranja, Nacionalnoj službi za zapošljavanje, koji treba da preuzmu jednu proaktivniju, mnogo bolju i mnogo efikasniju ulogu upravo u samom upravljanju imovinom i upravljanju troškovima, pošto 45% transfera iz budžeta ide isključivo za ove tri institucije.
Ono što bih isto tako napomenuo, a u čemu će ovaj zakon doprineti pozitivno, to je da su naši javni rashodi, negde oko 47,4%. Kada izuzmemo ova plaćanja za penzije, za socijalnu pomoć, za trensfere, za kamate koje će u 2015. godini biti 3,5%, zarade u javnom sektoru koje u odnosu na BDP jesu visoke. Opet ću da uporedim sa Albanijom i Makedonijom, tamo je taj udeo zarada ispod 7%, a kod nas je 12% i podržavam to da u narednom trogodišnjem periodu svedemo to na nivo od 8,5%. Ostaje nam samo 14% za investicije, za kapitalne investicije, za određena programska ulaganja i investicije.
Ovo što se radi kroz uspostavljanje jasnih sistematizacija, platnih razreda, uspostavljanje jednog modernog sistema ljudskim resursima u javnoj upravi će upravo doprineti tome da ne dolazimo u situaciju da nemamo dovoljno projekata i da ne možemo da iskoristimo na pravi, kvalitetan način onaj novac koji dobijemo kroz grantove ili su to fondovi EU, ili su to jeftini krediti.
Danas ćemo razgovarati o sporazumima i kreditima Evropske investicione banke koje nismo iskoristili, upravo zbog nedostatka tog kapaciteta u ljudskim resursima, njihovim sposobnostima, prvenstveno organizacionim, znanju, kako bi na jedan kvalitetan način i u pravom roku mogli da realizujemo te projekte.
Ono što bih isto tako napomenuo to je da Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave je definisalo i izradilo jasnu metodologiju na koji način će se implementirati ovaj zakon i to je dobro, postoje jasni parametri, postoje jasni standardi kako se određuje maksimalni broj zaposlenih u lokalnim samoupravama i kompletno u državnom sektoru. Ono što je jako bitno, to je da se ta strategija zasniva na odnosu imputa, dakle, ulaganja novca, broja zaposlenih u ono što dolazi kao dodatna vrednost, odnosno ono što treba da bude rezultat svega toga i što treba da bude merljivo. A šta je to? To je poverenje građana upravo u državnu upravu, to je poverenje privrede, a siguran sam da je ministarka Udovički fokusirana na dijalog sa privredom, to smo videli, to je dokazala nebrojeno puta i to je ono što će biti glavni rezultat kada je u pitanju implementacija ovog zakona.
Šta kažu privrednici, šta kažu građani Republike Srbije i kakav je regulatorni okvir? „NALED“ je izradio isto tako jednu dobru metodologiju regulatornog indeksa. Gotovo za sve parametre tog regulatornog indeksa vezan je rad i efikasnost državne uprave i državne administracije, počevši od parafiskalnih nameta, samog okruženja i svega onoga što je potrebno da se privrednici rasterete i da u našoj zemlji dođe do većeg priliva, kako stranih, tako i domaćih investicija.
Na kraju ću samo reći da u sektorima zdravstva, školstva, sporta, obrazovanja, nadam se, konačno će doći do isto tako promene tog pristupa, pogotovo menadžerskog. Mi smo jedna od retkih država u Evropi i na svetu gde se menadžerskim poslovima bave oni koji sa organizacionim naukama, menadžerskim naukama, ekonomskim naukama, nemaju nikakve veze. Znači, ne može se novcem, resursima, upravljati, bez jasnog znanja, kapaciteta, veština i sposobnosti da se one utilizuju na na najbolji mogući i efikasniji način i želim vam da maksimalno date trud kako bi se to promenilo.
Što se tiče upravljanja državnom imovinom, moram da napomenem da smatram da se može razgovarati o ideji, staroj ideji doajena ekonomske nauke i struke kod nas, profesora Miladina Kovačevića, o stvaranju jednog zemljišnog fonda koji bi upravljao državnom imovinom i koji bi na najbolji mogući način utilizovao na tržišnim principima tu državnu imovinu, na korporativni način. To je jako važno ako se ima kapaciteta. Ja mislim da se ima.