Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Katarina Rakić, ovlašćeni predstavnik SNS. Izvolite.

Zahvaljujem, koleginice Rakić.
Sada prelazimo na prozivanje po redosledu narodnih poslanika prema prijavama za reč u načelnom pretresu o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju.
Reč ima narodna poslanica Suzana Spasojević. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da iskažem zadovoljstvo što je ova godina prva godina u kojoj je već za četiri meseca tri puta održan sastanak Socijalno-ekonomskog saveta Srbije, u odnosu na prethodne godine kada je to činjeno jednom. Ne treba prenebegnuti tu činjenicu, jer upravo se na Socijalno-ekonomskom savetu, na tom forumu, treba odlučivati o osnovnim aspektima i politici i razvoju kada je u pitanju zapošljavanje i pitanje radnih odnosa, naravno i socijalno-ekonomskih pitanja.
Ono što predstavlja conditio sine qua non ovog zakona, to je reforma Nacionalne službe za zapošljavanje. Reforma Nacionalne službe za zapošljavanje, koja je trebalo da bude urađena odavno, jer ova institucija treba da bude institucija koja će proaktivno delovati i uticati da se naše društvo, da se Srbija transformiše iz onoga što trenutno jeste i što postoji kod nas, a to je da smo službeničko društvo, u ono društvo koje mi želimo i koje Vlada Republike Srbije i sam parlament želi da napravi, a to je preduzetničko društvo.
Dakle, jedna služba koja će imati jedan proaktivan odnos, koja će delovati proaktivno na one građane koji su nezaposleni, koja će raditi maksimalno na edukaciji, na obuci, ali i na promeni tzv. „main seta“ i navika naših ljudi da u tom procesu zapošljavanja oni moraju da budu proaktivni, oni moraju da preuzmu inicijativu kako bi dobili bolji posao, kako bi pokrenuli sopstveni biznis i kako bi kao pojedinci rešavali svoju sudbinu i svoju egzistenciju, a država bi bila samo onaj akter koji će praviti dobar i kvalitetan ambijent. Taj ambijent će podrazumevati jednake šanse za sve, jednake šanse pri zapošljavanju u državnoj upravi i u javnoj administraciji, jednake šanse pri zapošljavanju u privatnom sektoru, ali samo na osnovu jednog jedinog parametra a to je ljudska sposobnost, ljudsko znanje i nivo formalnog i neformalnog obrazovanja.
Stoga je ova reforma Nacionalne službe za zapošljavanje ključna u daljem poslu koji se već veoma dobro radi, a ministar je u svojoj prezentaciji lepo rekao da je stopa nezaposlenosti smanjena. Ona je sada po metodologiji na nekih 18%, što je u odnosu na 2012. godinu, kada je to bilo 24%, jedan veoma veliki napredak, ali uz nivo stranih investicija, uz domaće investicije, uz jedan proaktivan stav i proaktivnu ulogu Nacionalne službe za zapošljavanje, možemo u ovom smislu napredovati veoma dobro u narednih nekoliko godina.
Ono što bih isto tako istakao, kao veoma značajno, u ovoj reformi Nacionalne službe za zapošljavanje, to je konačno usaglašavanje politika službe za zapošljavanje sa politikama i situacijom na terenu u lokalnim samoupravama, sa njihovim potrebama, ali i sa potrebama i saradnje sa visoko-obrazovnim institucijama, sa srednje obrazovnim institucijama, kako bi mogli u toj saradnji da se školuju kadrovi ili da se kroz neformalno obrazovanje i obuke obrazuju kadrovi koji će moći da nađu posao u određenoj lokalnoj sredini. To je veoma važan pomak u tom smislu da politika zapošljavanja treba da bude strateška, ona treba da bude ciljana i da prati Nacionalnu strategiju za zapošljavanje, da to prati, da ona bude kongruentna sa onim strategijama koje su regionalne i koje su lokalne. Samim tim ćemo doći do onih zanimanja koja su potrebna kako bi Nacionalna služba imala jasne informacije da priprema obuke, da realizuje obuke i edukacije koje su potrebne kako bi se ljudi što pre zaposlili.
U tom nekom smislu veoma je dobro što će te obuke trajati, neke i do šest meseci, neke će trajati do dve godine, ali napominjem da, u određenim sektorima kao što je mašinska industrija, metalska industrija, koju treba definitivno da razvijamo i koja može da bude komparativna prednost naše privrede, taj aspekt obrazovanja može da traje i još kraće. Dakle, radnici mogu da se obuče i za nekoliko meseci, za dva ili tri meseca, da rade na određenim mašinama, i to pokazuje iskustvo razvijenih zemalja EU.
Ono što isto tako važno jeste da se konačno definišu troškovi aktivnog zapošljavanja, tako da ćemo u svakom slučaju u okviru rada Nacionalne službe za zapošljavanje, ali i samog Ministarstva, imati mogućnost da se na jedan transparentan način radi kos benefit analiza, odnosno koliko ulaganje u aktivne mere zapošljavanja, koliko će one imati benefite, dakle u onom aspektu koliko se ljudi zapošljava i koliko je to stvarno dalo rezultata.
U tom smislu treba pratiti Nacionalni akcioni plan za zapošljavanje. Smanjivanje broja ljudi koji su predstavljeni upravnom odboru Nacionalne službe za zapošljavanje isto je tako dobro i dobro je, kao što ste rekli, da Vlada kontroliše i da ima većinu u tom upravnom odboru, jer je ona i odgovorna, kako za sve javne politike, tako i za politiku zapošljavanja. Ono što je za partiju kojoj ja pripadam važno, dakle za SDS, da i Socijalno-ekonomski savet delegira svoja tri člana, da delegira predstavnike reprezentativni sindikata i da delegira predstavnike poslovnih asocijacija koje su isto tako reprezentativne.
Ovo zakonsko rešenje ide u prilog onome što se prvi put radi u Republici Srbiji, a to je da se radi analiza efekata zakonskih rešenja. Malo pre ste uvaženi ministre, govorili o efektima Zakona o radu.
Nadam se da ćemo u skorijem periodu doneti zakon o socijalnom preduzetništvu. Pored ovog zakona, pored Zakona o zapošljavanju, tu je koleginica Ljiljana Džuver, koja ga izuzetno kvalitetno priprema, stvorićemo uslove za one ljude koji će biti deo viška zaposlenih kada se reši pitanje preduzeća u restrukturiranju i 502 preduzeća koja se nalaze u procesu privatizacije, tako da ćemo kroz otvaranje prostora za taj tzv. treći sektor otvoriti mogućnost da se zapošljavaju ljudi koji na tržištu, u aspektu liberalne ekonomije, tržišne ekonomije, nemaju priliku, nemaju mogućnost, nemaju dovoljno znanja i kapaciteta da se na tržištu zaposle, pronaći ćemo i mogućnost da se zaposle u tom trećem sektoru, dakle, u socijalnim preduzećima.
Ono što je jako važno, što u ovom aspektu zakona o kojem danas govorimo, ali i Zakona o zapošljavanju, vodite računa o tome da imate podršku i socijalnih partnera, što je jako važno. Imate je i dobro je što ste u dnevnom kontaktu sa njima, jer sama činjenica da se kolektivni ugovori potpisuju, da ćemo razvijati, analizirati kolektivno pregovaranje u našoj zemlji, pogotovo na granskom nivou…
To je ono što je definisano, kada je bilo diskusije o Zakonu o radu, da će se promovisati kolektivno pregovaranje na regionalnom nivou i na kompanijskom nivou, da dođemo do jednog radnog zakonodavstva koje je usmereno i koje je prilagođeno radnom zakonodavstvu EU, koje je u punom kapacitetu, a ne samo u ovih 11 tvrdih tačaka evropske socijalne povelje, nego i one 22 meke tačke, da se u punom kapacitetu usaglasimo sa EU i sa konvencijama Međunarodne organizacije rada. Kao što vi dobro radite, kada je u pitanju Konvencija 98, kada je u pitanju Konvencija 87 i na taj način vodite računa o socijalnom aspektu i socijalnoj odgovornosti i poštovanju socijalnih partnera. Da završim, veoma važna Konvencija 181, a kada je u pitanju odgovornost agencija za zapošljavanje ljudi u inostranstvu. Ovo je jako dobro da oni ljudi koji se bave tim poslom imaju što veću odgovornost, jer država na taj način pokazuje veliku brigu za zaposlene i one koji idu u druge države da budu obezbeđeni, da oni ljudi koji obezbeđuju taj posao imaju potpunu, materijalnu, moralnu i svaku drugu odgovornost da se brinu o njima.
Na taj način se Vlada Srbije, Ministarstvo rada i socijalne politike brine o građanima Republike Srbije, ali i brine o konvencijama Međunarodne organizacije rada koje treba da budu Biblija svakog radnog zakonodavstva i razvoja radnog zakonodavstva u svakoj državi. Hvala.

Hvala, uvažena predsednice.
Poštovana potpredsednice Vlade sa svojim timom, dame i gospodo narodni poslanici, prvenstveno želim da se zahvalim potpredsednici Vlade i celom njenom timu na posvećenosti i dobroj saradnji koju su imali sa narodnim poslanicima, posebno sa članovima Ekonomskog kokusa u Narodnoj skupštini Republike Srbije i što smo zajednički sa predstavnicima privrede, privrednih subjekata i poslovnih asocijacija došli do rešenja koja će maksimalnu da unaprede ovaj zakon i koji će učiniti da on bude što primenljiviji i prilagođeniji potrebama privrede.
On u svakom slučaju donosi jedan sasvim novi koncept odnosa državne uprave prema privredi, ali i uloge inspekcijskih službi u celokupnom državnom sistemu, ali i u odnosu sa samom privredom i privrednim subjektima. Ovaj amandman na član 4. čini i učiniće da se siva ekonomija, koja podrazumeva trenutno negde oko 30% bruto domaćeg proizvoda u našoj zemlji, da se smanji na najmanji mogući nivo i definiše to da odredbe posebnih zakona ne mogu biti izuzete od ovog, kako bi rekli, krovnog, sistemskog zakona kada je u pitanju uređenje rada i funkcionisanje inspekcijskih službi.
Još jednom vam hvala na vašem senzibilitetu da usvojite ovaj amandman Ekonomskog kokusa i da uradite sve i da uložite maksimalne napore kako bi on bio koristan za privredu i koristan za građane Republike Srbije. Hvala.

Mogu li dobiti repliku?

Dobro.
Samo ću reći da sam zamišljao da smo svi u parlamentu prosto završili i raskrstili sa komunističkom ideologijom i da pominjanje privatnog sektora nije više jeres i da mi živimo u jednoj liberalnoj tržišnoj ekonomiji koju želimo da napravimo, jedno moderno kapitalističko društvo. Sada dolazimo do toga da je privatni sektor privatni kapital jeres.
Što se tiče ovog amandmana i što se tiče saradnje ekonomskog kokusa sa potpredsednicom Vlade, ja bih samo rekao da prethodni govornik može isto to da pita kolegu Aleksandra Senića koji je član partije kojoj pripada prethodni govornik i koji vrlo aktivno učestvuje u ovoj neformalnoj poslaničkoj grupi. Mislim da neko ko je doktor prava, ko predaje na Pravnom fakultetu bi trebalo da zna Poslovnik i ovo nije nikakva novina, postoji Zelena poslanička grupa koja vrlo dobro funkcioniše, postoji Ženska parlamentarna mreža, postoji i nekih 12 narodnih poslanika iz različitih političkih partija i ono što je najveća vrednost to su predstavnici pozicionih i opozicionih partija koji čvrsto i intenzivno žele da sarađuju sa privredom, žele da naprave tržišnu ekonomiju, žele da naprave jednu jasnu utakmicu ljudskih sposobnosti i znanja u ovoj zemlji, žele da naprave da naša država bude što konkurentnija, da bude što produktivnija i bolja.
Na kraju krajeva, intenzivna je saradnja i sa predstavnicima lokalnih samouprava, predstavnicima privrede i mislim da je to samo jedan veliki plus i dodatni impuls parlamentu, ali i svim državnim institucijama da zakone koje donosi i sve što radi da gleda da od toga imaju interes, kako privrednici, dakle, oni koji plaćaju porez, koji stvaraju dodatnu vrednost, koji stvaraju konkurentnost u našoj zemlji, naravno, posredno i indirektno na taj način i svi građani Republike Srbije.
Molim sve kolege da se uozbiljimo, da shvatimo u kom vremenu živimo, da radimo posvećeno na razvoju naše privrede…

Zahvaljujem uvažena predsednice.

Mislio sam kao narodni poslanik da smo se svi obavezali, da ćemo svi kao narodni poslanici poštovati Ustav.

Ovde je malopre učinjena jedna jasna diskriminacija i povreda Ustava, ali hajde što je prethodni govornik diskriminisao mene, nego diskriminiše i njegovog šefa poslaničke grupe, naravno, koga poštujem i veoma cenim po njegovim veoma konstruktivnim govorima i stručnim nastupima, ali u svakom slučaju, ovo nisam očekivao i ovakvu diskriminaciju u smislu odvajanja privatnog sektora i javnog sektora, to apsolutno nisam mogao da očekujem ni od jednog kolege, pa ni od kolege koji je to malopre pominjao.

Tako da, u svakom slučaju, kao narodni poslanik biću posvećen tom cilju da pravim, zajedno sa svojim kolegama, kako iz ekonomskog kokusa, tako i svima koji su spremni bolji privredni ambijent, ambijent za investicije, za privlačenje stranih investicija, za razvoj domaće privrede malih i srednjih preduzeća, uvek ću to raditi, pre nego da budem deo bezidejne opozicije koja nema ni jedan jedini predlog, nijedno konkretno rešenje i odgovor na ono što Vlada Republike Srbije i parlament nude u okviru ekonomskog programa. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Poštovana potpredsednice Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman je prihvaćen, zahvaljujem na tome, ali da podsetim samo moje kolege da procena rizika upravo predstavlja okosnicu savremenog inspekcijskog nadzora, da procena rizika i konačno uvođenje upravljanja rizikom u državnu upravu, i to je ono što vi paralelno radite sa racionalizacijom državne uprave, sa uvođenjem platnih razreda i svega onoga što sledi u narednom periodu je nešto što govori u prilog tome da ćete napraviti od naše državne administracije i javnog sektora jednu jeftinu upravu, efikasnu i efektivnu upravu, koja će upravo biti i raditi u cilju interesa građana Republike Srbije, ali ponavljam, i privrede i privrednih subjekata u našoj zemlji. To će učiniti da inspekcija bude produktivnija, da bude bolja, da bude efikasnija, a ne kao u prethodnom periodu, da inspekcija ide i po nekoliko puta godišnje u kontrolu privrednih subjekata koji apsolutno nisu rizični, a da se kod onih koji su veoma rizični ne ode ni po godinu dana i neki duži vremenski period.
Tako da će i formiranje baze, sama procena rizika, proces analize rizika, informacioni sistem, koji je ključna tačka u narednoj primeni ovog zakona, pomoći da imamo jednu stvarno efikasniju i bolju državnu upravu, pogotovo inspekcijski nadzor koji će biti fokusiran upravo na one na koje nije uticala, na koje neće uticati ni prevencija i koji krše zakone ili, još gore, na one koji su u oblasti sive ili crne ekonomije, što predstavlja rak ranu naše privrede i celog našeg društva. Mislim da ćemo kroz ovakva zakonska rešenja, vaše znanje i posvećenost da uspemo da se u jednom velikom procentu izborimo sa ovim velikim problemom. Hvala.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.
Poštovana potprdsednice Vlade sa timom, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo upravo i podneli ovaj amandman zbog toga što smo hteli da budemo sigurni da će Koordinaciona komisija da bude što jača i da će što kvalitetnije obavljati svoj posao, tako da je ona prihvatanjem ovog amandmana, ona će biti ovlašćena da zahteva podatke, da zahteva obaveštenja, isprave, izveštaje koje su joj potrebni za obavljanje njenih zadataka od svih nadležnih državnih organa počevši od lokalnog nivoa pa do republičkog nivoa.
Što se tiče izbora kadra u koordinacionoj komisiji, ja sam ubeđen u to da i potpredsednica Vlade Kori Udovički sa celim njenim timom koji je ovde dolazio u sastavu od deset ljudi da razgovara sa narodnim poslanicima upravo o poboljšanju ovog zakonskog rešenja, da će upravo jedan od glavnih ciljeva reforme državne uprave biti taj da se uvedu procedure u skladu sa najvišim standardima menadžmenta, odnosno upravljanja ljudskim resursima. Tako da će to obuhvatiti analizu posla i dizajniranje posla i regrutovanje i selekciju.
Performans menadžment, ono što potpredsednica već uvodi i što ćemo imati ovde, mislim, na plenarnoj sesiji u okviru Zakona o platnim razredima, tako da sam ubeđen da će ova koordinaciona komisija veoma kvalitetno i efikasno da obavlja svoj rad, iako smo mi čak bili i za opciju da se formira i sekretarijat, ali smo shvatili i predstavnici ministarstva su nas ubedili u to da bi to bilo jedno skuplje rešenje, rešenje koje ne bi dovelo do takve efikasnosti ove komisije, koja bi vršila upravo kontrolu kao što je kolega Veselinović rekao, na čak 37 inspekcija, koje će biti objedinjene koje će za glavni cilj imati da reše problem sive ekonomije, ali i da utiču na to da pospeše privredni ambijent i da privrednici mogu da poštuju zakone, da znaju šta su zakoni, šta su procedure i da se svi usaglase sa tim, kako bih rekli, najvišim standardima modernog poslovanja. Hvala.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.
Poštovana potpredsednice Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, naravno da su moje reči pogrešno interpretirane, iz razloga što nikada ni ne bih rekao, ali naravno nisam ni rekao da gospodin Pavićević nema ideje i da nema konstruktivne predloge, to je daleko od istine. Ima ih, oko njih se u većini slučajeva u velikom procentu ne slažemo.
Samo sam to rekao za deo opozicije, inače, on je jedan veoma posvećen poslanik, radan poslanik i ono što nama kao predstavnicima pozicije treba da godi i veoma je važno za samu državu i parlament da još bude takvih konstruktivnih predloga, konstruktivnih amandmana koji mogu samo da utiču na to da se zakonska rešenja i zakonska regulativa pospeši. To i očekujemo u narednom periodu.
Naravno, oni amandmani koji su fokusirani na to da se određeni članovi zakona ili ceo zakon brišu, za to smatram definitivno da to nije konstruktivno, ali sve ono što potiče od njegovog znanja, stručnosti, informacija koje dobija može samo da pomogne da se parlamentarni dijalog razvija i da se zakonska rešenja potpuno poboljšaju i budu primenljivija za građane Republike Srbije i u interesu privrede u našoj zemlji. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Poštovana potpredsednice Vlade, sa vašim timom, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman, koji je, moram da naglasim, prihvaćen, upravo ide u prilog celokupnom procesu reforme državne i javne uprave i upravo ide u prilog tome da toj politici, kada je u pitanju upravljanje kadrovima u državnim institucijama, pogotovo kada je u pitanju Ministarstvo državne uprave i organizacije koje su pod patronatom tog ministarstva, sprovode jednu politiku koja ima za cilj da motiviše zaposlene i to će novi zakon, nadam se, doneti, koji ćemo imati ovde na plenarnoj sednici u junu mesecu, koliko sam to čuo. Znači, one koji vredno rade, oni koji stvaraju dodatnu vrednost, oni će biti nagrađeni, a oni koji to ne rade, pogotovo rukovodeći kadar, dakle, deo bilo koje kategorije menadžmenta, ovo se odnosi na rukovodeći kadar, oni će biti kažnjavani.
Ovo je, u stvari, zasluga naše koleginice iz Ekonomskog kokusa Katarine Rakić, koja nije tu, njena ideja. Prosto, želim samo da podržim i da joj se zahvalim na tome što je kazna sa od 50.000 do 150.000 povećana sa od 120.000 do 150.000 dinara. Smatramo da će na taj način upravo rukovodeći kadar voditi jednu odgovorniju i efikasniju politiku. Ovo će, na kraju krajeva, dovesti do toga da rad inspekcijskih službi i njihova kontrola bude transparentnija i odnosi se na to da ako rukovodioci ne sprovode plan inspekcijskog nadzora, da ne postoje naročito opravdane i izuzetne okolnosti koje je u tome sprečavaju, ako ne objave plan inspekcijskog nadzora na svojoj internet stranici, ne sačine kontrolne liste iz svoje oblasti inspekcijskog nadzora, ne primenjuju ih i ne objave na svojoj internet stranici i ne objavi godišnji izveštaj o radu na svojoj internet stranici, ovo mogu slobodno da kažem, da mi uvodimo polako jedan sistem koji liči na sistem korporativnog upravljanja u državnoj upravi.
Još jednom, zahvaljujem se koleginici Katarini Rakić, koja nije danas ovde na sednici da može da kaže nešto o ovom amandmanu. Ali, smatramo da prihvatanjem ovog amandmana, samo Ministarstvo, u stvari Vlada Republike Srbije, da ćemo veoma, veoma pospešiti ovo zakonsko rešenje. Oni će uticati da proces inspekcije i sam rad inspekcije bude što transparentniji i bude pristupačniji kako građanima Republike Srbije, tako i privrednicima. Hvala.
Na član 59. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Snežana Malović, akademik Ninoslav Stojadinović, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Slobodan Homen i dr Blagoje Bradić.
Reč ima narodni poslanik Biljana Hasanović Korać.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.
Poštovana potpredsednice Vlade sa timom, Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na koji su članovi „Kokusa“ predložili isto tako se odnosi na kaznene odredbe i na meru koja povećava kazne, ali sada ovog puta za rad inspektora. Znači, novčanom kaznom umesto 20. do 90 hiljada, povećava se taj raspon sa 50 na 150 hiljada za prekršaj inspektora ili službenika ovlašćenog za vršenje inspekcijskog nadzora.
Smatramo da je to mera koja nije preterana i koja će u svakom slučaju da poveća efikasnosti koje će na neki način smanjiti potencijalni problem rada tih inspektora i mogućnost bilo kakvog koruptivnog aspekta i rada, obzirom da su bile predviđene veoma male kazne, znači, 20-ak hiljada dinara početno, što će u budućem periodu predstavljati možda 20% ili 25% od njihove mesečne zarade.
Ne mogu da se ne osvrnem na prethodnog govornika, koji je više puta danas mene pomenuo. Što se tiče „deliveri junita“, može pogledati Svetska banka ga ima, ima ga Kanadska Vlada, a ja ću mu sutra pokloniti knjigu Alistera Kembela, koji je veoma dobro razradio taj koncept i koji će kod nas veoma dobro funkcionisati. Hvala.

Zahvaljujem uvažena predsednice, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, član 7. ovog zakona je jasno definisao obim dokumentacije za svaki pojedinačni postupak eksproprijacije, informacije o lokaciji, izvod iz javne knjige o evidenciji i nepokretnosti i dokazu o obezbeđenim sredstvima za eksproprijaciju.
Amandman uvodi instrument potvrde što je potpuno neadekvatno za ovaj postupak, kao što je i neadekvatna dosadašnja rasprava. Ja ću vas podsetiti, uvažena predsednice, i vi ste to pomenuli juče na plenarnoj sednici u vezi ovog zakona, zajedno smo bili u škotskom parlamentu i u britanskom parlamentu, ima buke, ima čak i vikanja „ua“ u tim parlamentima, ali ovako nešto kao što je ovde možemo da vidimo da ima rasprave koja nema veze sa temom, niti ima veze sa bilo kakvim ekvantnim i empirijskim podacima koji mogu nešto da potkrepe to nigde nisam video.
Kao što smo prekjuče govorili, danas smo govorili o nekoj gradnji „EMAR koorporacije“ u Erbilu, Kurdistanu, i Damasku, u Siriji, u Libiji, što je potpuno netačno. Ja ću još jednom da kažem radi istine da „EMAR proportis“ gradi trenutno u Indiji, u SAD, u Saudijskoj Arabiji, u Pakistanu i gradiće u Srbiji, naravno i u Turskoj.
Evo ja pokazujem slike gradova koji se već grade i postoje. Šest gradova u Saudijskoj Arabiji, grad Rabig „Ekonomisiti“, grad Hael, Kec kod Medine, Jazan „Ekonomisiti“ i „Ekonomisiti“ blizu Riada u Saudijskoj Arabiji, nešto što može da se ode i može da se vidi golim okom, kao što može da se uradi u Turskoj i u SAD i Emiratima i da ne govorim. Zahvaljujem se.

Uvažena predsednice, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, ja bih voleo da sam čuo konkretne argumente i konkretne primere zašto ovaj projekat i ne treba da se radi, znači samo sam čuo tokom prethodne rasprave, ali u plenarnoj raspravi negaciju, negativan stav, a ni jednog trenutka nisam čuo bilo kakav argument o tome da smo mi doneli Zakon o javnom privatnom partnerstvu još 2010. godine.
Znate koliko imamo javno privatnih partnerstava? Jedno.
Jel ne treba ništa da radimo? Ni jedan projekat da ne uradimo, da nam nivo nezaposlenosti ostane ovakav, jel treba da odbijemo 13.000 ljudi koji će se zaposliti, jel treba da odbijemo razvoj turizma, razvoj kompletne privrede, infrastrukture i postajanje i definitivno postajanje od Beograda jedne metropole finansijskog, privrednog, političkog i ako hoćete svakog drugog centra ne samo jutoistočne, nego i centralne Evrope.
Ja iskreno i duboko verujem u ovaj projekat i voleo bih i od kolege Pavićevića, ali i od drugih kolega da čujem dodatne argumente koji idu u prilog, ali koji idu u prilog kontraargumentu zašto ne zapošljavati, zašto ne razvijati privredu, zašto ne razvijati turizam, zašto ne razvijati infrastrukturu? Na šta će realizacija ovog projekta definitivno da utiče.
Hvala.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Replika.)

Biću veoma kratak, poštovani ministri, kao što reče moja koleginica Branka Bošnjak, ovo jeste najbitniji i najvažniji član zakona i zato je bilo potrebno da se javim i nešto kažem o njemu.
Ovo je finale ovog zakona, ovaj član upravo uređuje postupak realizacije izgradnje do krajnjeg cilja i on upravo govori o tome da je ovo vrlo ozbiljna namera Vlade Republike Srbije, a i naših partnera da u potpunosti i do kraja realizuju ovaj projekat.
Moj uvaženi kolega Zoran Babić je govorio pre nekoliko minuta o pobedi. Pobedićemo zato što je naša logika i naša filozofija, da je otvaranje novih radnih mesta ono što je najbitnije za našu Srbiju, da je najveći patriota onaj koji otvara radna mesta i da ovo neće biti pobeda ni vladajuće koalicije, niti bilo koga kao političke stranke, ovo će biti pobeda cele Srbije. Ovaj projekat će biti ono što će dati Srbiji taj motiv i taj impuls da se dalje …