Poštovani predsedavajući, moja uvažena koleginica je govorila o tome kako će se smanjiti nezaposlenost i kako svi mogu dalje da se školuju posle dualnog obrazovanja.

Mislim da je važno da svi koji sede u ovoj sali i učestvuju u raspravi sagledaju u kakvoj situaciji se mi nalazimo danas kao zemlja, kakva je privreda u Srbiji i kakve imamo potrebe i kakve su nam mogućnosti. Nije realno da zakon o dualnom obrazovanju ovakav kakav je napravljen i ovaj koncept da željene rezultate.

Ono što će ovaj zakon stvoriti to je da deca koja nemaju novca, koja su siromašna, a takva je većina, a imaju i mogućnosti,imaju i talenat da se obrazuju dalje, da završe srednju školu, možda da odu dalje i na fakultet, da će se ona zbog nemaštine opredeliti da idu na dualno obrazovanje, gde će dobiti 10 hiljada dinara za rad od mesec dana.

Dakle, na taj način sve njih mi sa 15 godina guramo u jeftinu radnu snagu i uopšte im ne dajemo mogućnost da idu dalje. Nije realna ocena da neko ko završi dualno obrazovanje da će posle toga napraviti dodatni napor, položiti maturu i ići dalje na fakultet. To prosto nije tačno, kao što nije tačno da se mi danas nalazimo u situaciji kao Nemačka 60-ih godina, kada je bila potrebna radna snaga, kada su bili emigranti i kada su Nemci i Švajcarci i Austrijanci u te poslove i na taj način usmeravali emigrante, a ne svoju decu.

Dakle, mi treba da vodimo računa o našoj deci, da se ona što bolje obrazuju. Na ovaj način to ne postižemo.

Drugo, budite ljudi realni, šta se dešavalo sa subvencijama u ovoj zemlji? Kakva je struktura privrede? Da li imate situaciju da se vi borite da zadržite svaku fabriku jer ona sutra ode ako joj neka druga zemlja da povoljnije uslove? Šta ćemo da radimo sa tom decom koja provedu tri godine na jednom radnom mestu u fabrici, a ta fabrika ode? Nema više te fabrike. Dakle, ako se nauče da u „Juri“ lepe kablove, a „Jura“ ode, oni nemaju posle toga šta da rade.

U ovom zakonu niste predložili mehanizam da taj koji obuči dete, gde dete uči kroz rad ima i obavezu da ga zaposli posle. Dakle, nema garantovanog radnog mesta, a stvara se nelojalna konkurencija onima koji su završili škole. Zašto mi ne nateramo tog poslodavca kome treba radna snaga da onoga koji je završio srednju školu da njega primi? Obuči će ga za taj posao za mesec ili dva. To što vas obučava neki instruktor od 40 sati rada, to nije ozbiljno prenošenje znanja.

Dakle, imamo ljude koji su nezaposleni. Vi tvrdite da postoji potreba, samo neće njih, nego hoće one od 15 godina kojima mogu da plate manje, i ne znam da li uopšte plaćaju poreze i doprinose, s obzirom da oni ne ulaze u radni odnos.

Dakle, u situaciji u kojoj se Srbija nalazi danas i na osnovu iskustava koja mi imamo u ovoj zemlji, ne dalekih iskustava, poslednjih 10 godina, poslednjih 15 godina, od kada je privatizacija, sigurni smo da se na ovaj način omogućava da se mladi u Srbiji pretvore isključivo u jeftinu radnu snagu. To je problem. Nemojte to da radimo sami sebi.

Predsednice Narodne skupštine, poštovani narodni poslanici, poštovani ministre, predstavnici Ministarstva, mi danas, nažalost, pod jednom tačkom dnevnog reda raspravljamo o četiri važna zakona o obrazovanju, ali pored toga raspravljamo i o konvenciji koja govori o sigurnosti upravljanja istrošenim gorivom i radioaktivnim otpadom. Jedina veza između dualnog obrazovanja i radioaktivnog otpada mogla bi da bude ukoliko planirate da učenici kroz rad kod poslodavca idu i čiste nuklearni reaktor. Pa, ako treba da se osposobe za čišćenje nuklearnih reaktora, onda ima smisla da raspravljamo i o tome.

Nažalost, ovi zakoni su svi podneti po hitnom postupku, valjda zato da bi mi imali nedovoljno vremena da analiziramo zakone i da podnesemo amandmane kako bi ispravili sve ono što je loše u ovim zakonima, a posledica će, naravno, biti da Ministarstvo, kao i prošli put kada smo raspravljali o Zakonu o visokom obrazovanju i osnovama sistema obrazovanja, ne može da odgovori na sve amandmane za jedan ili dva dana i da onda sve amandmane odbije, bez obzira koliko ti amandmani bili smisleni.

Mi smatramo da o najvažnijoj temi u Srbiji, a obrazovanje jeste najvažnija tema u Srbiji, ne može i ne treba da se raspravlja po hitnom postupku, da reforma obrazovanja ne može da se izvede po hitnom postupku, već da je potrebno da se oko toga dogovorimo, i oni koji se bave politikom, i sindikati, i roditelji, i učenici. Dakle, nema dogovora, ali se zato predlaže ono što vlast misli ili joj se učini da treba da se uradi u ovom trenutku.

Mi nemamo u Srbiji naftu, nemamo zlato, nemamo dijamant. Jedino što imamo, to su ljudi i to je najvažniji resurs. U te ljude treba da uložimo, kako bi oni stekli bolja znanja, veća znanja, kako kažete – kompetencije, da mogu da se uključe u život kada završe osnovnu i srednju školu, kako bi mogli da rade bolje plaćene poslove i da stvaraju profit u Srbiji, a ne da budu jeftina radna snaga. To je naš interes kao građana, to je interes ove države.

Dakle, Srbija kao zemlja znanja i Srbija kao zemlja koja će privući strane investicije, ali da strani investitor zapošljava ljude kroz poslove koji su visoko plaćeni, a ponavljam još jednom - ne kao jeftinu radnu snagu.

Kada smo govorili o krovnim zakonima, dakle Zakon o osnovama sistema obrazovanja, ja sam konstatovao da su namere ministra dobre i da su ciljevi koji su proklamovani dobri. I sada u ovim zakonima su proklamovani dobri ciljevi, ali, nažalost, ja mislim da ti ciljevi ne mogu da budu ostvareni na način kako se to ovim zakonima predlaže.

Ono što se provlači i kroz Zakon o dualnom obrazovanju i kroz Zakon o predškolskom obrazovanju, to je ta potreba isto kao i prošli put. Prošli put ste rekli – moramo da raspravljamo po hitnom postupku da bi zaštitili interes budžeta Republike Srbije. Dakle, da bi što pre neki ljudi ostali bez posla, pa bilo manje troškova u budžetu za obrazovanje. Sada kažete – kroz dualno obrazovanje mi ćemo prebaciti deo troškova obrazovanja na privredu. Kroz predškolsko, kažete, prebacićemo deo troškova na građane. Dakle, cena vrtića će biti veća, to se omogućava ovim zakonom, za građane, a manje će davati država za predškolsko obrazovanje.

To je potpuno suprotno onome što Socijaldemokratska stranka smatra da treba da se u ovoj državi obezbedi. Mi smatramo da treba obezbediti više novca za obrazovanje. Nemoguće je ostvariti ciljeve koje proklamujete ako za to država neće da obezbedi novac. Ne možemo dobiti kvalitetan sistem obrazovanja ako za to nećemo da platimo, a novca u budžetu ima i to je novac građana Srbije. Mi smatramo da taj novac treba da se uloži u obrazovanje, a ne u sređivanje raspalih migova. Dakle, 180 miliona evra će biti za opremu raspalih migova. Tih 180 miliona evra kada bi uložili u besplatne udžbenike, svi bi imali besplatne udžbenike narednih deset godina, mogli bi da izgradite i vrtiće, mogli bi da izgradite i škole.

Dakle, kažete – obavezna je priprema za predškolsko obrazovanje. Za pet godina vlasti Srpske napredne stranke niste uspeli da izgradite nijednu školu u Beogradu. U prethodnom mandatu, za četiri godine, izgrađeno je devet škola i 15 fiskulturnih sali. Za pet godina vlasti Srpske napredne stranke niste uspeli da uradite nijedan novi vrtić. Završili ste osam vrtića čiji su projekti bili ranije napravljeni.

Za vreme prethodne vlasti dok SNS nije došao na vlast izgrađeno je 45 vrtića. To je ulaganje u obrazovanje i to ulaganje mora da postoji da bi se ciljevi ostvarili. Bili su besplatni udžbenici u Beogradu. Zašto ste ukinuli besplatne udžbenike? Zašto deca u osnovnoj školi osim socijalno ugroženih nemaju besplatne udžbenike?

Da o predlogu zakona. Ja sam predložio besplatne udžbenike u školi to ćete videti da ste čitali onda bi znali.

Dakle, i u načelu smatram da treba da budu besplatni udžbenici, kao što smatram i u pojedinostima.
Besplatni udžbenici su bitni za 95% građana Srbije koji 1. septembra nemaju para da plate te udžbenike. Ministre, vas u bifeu služe kelneri, a u restoranu skupštinskom koji imaju platu od 26.000 dinara. Sa 26.000 dinara platom oni ne mogu 1. septembra da plate 8.000 hiljada dinara jedan komplet udžbenika, što nije ni dovoljno, jer pored toga moraju da plate i pernice, i rančeve, i sveske, i olovke, i toalet papir, i ris papira. Sve to treba da se plati u osnovnoj školi. Sve to treba da se plati i u srednjoj školi. Od čega će ti ljudi da plate? U koji vrtić deca da idu u obavezno pripremno predškolsko kada tog vrtića na njihovoj teritoriji nema. Zato vrtiće treba graditi. Dakle, vi ste to zaustavili.
Naš koncept je ulaganje u obrazovanje. Vi ste između ovih zakona ono što je najnovije i specifično, to je Predlog zakona o dualnom obrazovanju i SNS smatra da će kada se uvede dualno obrazovanje da se smanji nezaposlenost u ovoj zemlji. Mi smatramo da dualno obrazovanje ne treba uvoditi u obrazovni sistem, da je to potpuno pogrešno. Potrebna je reforma srednjeg obrazovanja i to nije sporno, i mi se slažemo sa tim kada vi napišete u obrazloženju da naše srednje i strukovno obrazovanje ne odgovara potrebama privrede. To je tačno i treba ga promeniti, i to je tačno. Kurikulume koje pominjete da su zastareli i kažete, škole ne mogu tehnološki razvoj da isprate, pa ne mogu brzo da menjaju kurikulume. Te kurikulume, odnosno nastave, planove i programe sada po zakonu donosi ministar. Dakle, vi ste taj koji donosi planove i programe, pa donesite planove i programe koji su u skladu sa potrebama privrede. Uradite to u saradnji sa Privrednom komorom, uradite to u saradnji sa lokalnom samoupravom, napravite analizu u kojoj opštini, kakav profil stručnog obrazovanja je potreban i neka to budu programi, i sa tim se slažem. Ali, se ne slažemo da donosimo jedan zakon koji u stvari stvara, na kraju, kao posledica ima jeftinu radnu snagu u Srbiji i objasniću vam zašto to mislim i koji u stvari stvara šegrte, pomoćnike i radnike za poslodavca.
Dualno obrazovanje kako vi kažete inovativno je. Nije inovativno, dakle, to je nešto što je nastalo u Švajcarskoj, Nemačkoj i Austriji, 1960-ih godina. Okolnosti u Nemačkoj su potpuno drugačije bile 1960-ih godina, nego što su u Srbiji danas. Bila je velika ekspanzija privrede. Privreda se razvijala. Za tu privredu je bila potrebna radna snaga. Ta radna snaga koja je bila potrebna poslodavcima i krupnom kapitalu je u stvari jeftina radna snaga.
Sa druge strane, u to vreme, u Nemačkoj je bio ogroman priliv emigranata. Nemci su usmeravali Australijance i Švajcarce i migrante da rade jeftino i nisko plaćene poslove koje nisu hteli da rade oni. Sa jedne strane, i tu su pomogli svoju privredu i oni su zadovoljili dva zahteva. Zahtev za radnom snagom, odnosno jeftinom radnom snagom i rešavanje pitanjem migranata. Nemamo mi u Srbiji migrante, nemamo prilive imigranata, nemao ekspanziju privrednog rasta. To prosto nije tačno. Mi u Srbiji danas imamo samo građane Srbije i ne želimo da građani Srbije budu upućeni kao jeftina radna snaga.
Onaj ko upiše program dualnog obrazovanja, tu se njegovo obrazovanje završava, on neće steći osnovna znanja u dovoljnoj meri da može posle da radi bolje plaćeni posao. Privreda, u katastrofalnom stanju. Kakva privreda ekspanzija ako je 2011. godine priliv stranih investicija bio 3,5 milijarde, a 2014. godine milijardu i po i 2015. godine milijardu i osamsto. Duplo manje stranih investicija ima u privredu danas nego što je bilo 2011. godine. Prema tome, nama je privreda u padu. Koja je struktura te privrede? Poslednjih deset godina se otvaraju fabrike u Srbiji koje sutra mogu da se odnesu na drugo mesto. Kako dobije investitor veću subvenciju u drugoj zemlji ili mu se ponudi jeftinija radna snaga, otići će u drugu zemlju.
Šta se onda dešava sa učenikom koji se dualno obrazovao? On se dualno obrazuje tri godine da lepi kablove u „Juri“ i nauči samo da lepi kablove u „Juri“. Kad ode „Jura“ iz Rače onda u Raču dođe Mubadala i otvori fabriku čipova, koju ste obećali doduše 2013. godine pa se nije pojavila. Kako će da lepi kablove i dalje taj učenik kad nema kablova za čipove. Čipovi nemaju kablove.
Dakle, nije poenta da mi stvorimo jeftinu radnu snagu čoveka koji zna da radi samo jedan posao nego mu treba šire znanje u tom sektoru da bi mogla da se zaposli i u drugoj i u trećoj fabrici. Gde će on da radi kada ode ta fabrika? Ko će njega da zaposli? Neće niko. Dakle, u vašem konceptu dualnog obrazovanja nema zabrane za poslodavca koliko može dece da uzme za jeftin rad, nema koliko to dugo može da traje i nema ono što je najvažniji, obaveze da taj neko ko je prošao školu kroz to dualno obrazovanje bude zaposlen u stalni radni odnos. Šta to znači? To znači da vi ovim zakonom isključivo zadovoljavate interes krupnog kapitala. Ne interes građana, ne interes države već interes krupnog kapitala. Kako? Tako što će poslodavac uzeti decu koja krenu u srednju školu i ona će raditi za cenu rada koja je 30% manja od minimalne cene rad koja je 30% manja od minimalne cene rada kako ste zakonom propisali. Trideset posto manje od minimalne cene rada. To znači i više od 50% manje za neke poslove koji treba da budu plaćeni preko minimalne cene rada. Tako će deca raditi kada završe taj posao. Poslodavac njih otpušta i uzima novu decu koja mu opet rade 30% jeftinije od minimalne cene rada.
Dakle, nema obaveze da ih zadrži. Takav poslodavac, pa naravno da će uzeti nekog za 30% manje para nego što će zaposliti nekoga ko je sada nezaposlen. Vi ste u obrazloženju konstatujete da ima, pazite, pet godina je SNS na vlasti, da sada ima 65% mladih koji su završili strukovne škole i nemaju posao, da 150 hiljada mladih koji su između 15 i 24 godine nemaju posao. Pa, šta ste radili pet godina? Što se ti ljudi nisu zaposlili? Pa, nisu zato što privreda ne radi dobro i zato što je takva situaciju u Srbiji. Ne treba u takvoj situaciji uvoditi dualno obrazovanje. Ono može da da rezultat u nekoj bogatoj zemlji koja ima potrebu za velikim brojem radnika. Mi tu potrebu, nažalost, nemamo.
Stvoriće se samo isključivo nelojalna konkurencija. Učenici će biti nelojalna konkurencija onima koji su završili školu nedavno ili pre pet godina i koji ne mogu da nađu posao i oni nikada neće moći ni da nađu posao.
Zbog toga SDS smatra da treba sprovesti reformu srednjoškolskog obrazovanja, ali celokupnog. Da je neophodno da se obrazovni profili upodobe potrebama privrede, ali da nikako ne treba ulagati pare u dualno obrazovanje. Vi kažete u jednom trenutku, privreda, odnosno taj, a ja ga zovem poslodavac, će praktično praviti neki kurikulum i on će biti odgovoran za sprovođenje obrazovanja. Pazite, neće biti škola odgovorna za sprovođenje njegovog obrazovanja koju on uči kroz rad nego poslodavac, a njega će da obrazuju instruktori koji su za 40 sati obučeni od strane Privredne komore da znanje prenose.
Dakle, pedagoška znanja treba da stekne radnik iz fabrike i da tim pedagoškim znanjem koje stekne za 40 sati prenese učenicima znanje. To nije moguće, jer da je to moguće onda ne bi propisali Zakonom o osnovnim sistemima obrazovanja da profesori stručnih predmeta moraju da imaju završen fakultet i da imaju master studije.
Još jedna negativna posledica – Zakon o dualnom obrazovanju. Ako 80% vremena koje bi inače provodili obrazujući se u okviru stručnog predmeta u srednjoj školi deci. Ako 80% vremena oni provode u fabrici, odnosno kod poslodavca na radu, to znači da će profesori iz stručnih predmeta postati tehnološki viškovi, jer će im biti smanjen fond časova i nemaju kome da predaju, jer su deca na nekom drugom mestu. To znači da ćete smanjiti troškove budžeta, slažem se, ali u stvari to znači da ćete morati da otpustite veliki broj profesora koji predaju stručne predmete.
Dakle, otpuštate profesore za stručne predmete, radnici koji imaju 47 sati obuke prenose znanja poslodavac je odgovoran za to, a ne škola. Ne, mi smatramo da za prenošenje znanja obrazovanja u Srbiji treba da bude odgovorna škola, odnosno država, odnosno Ministarstvo, odnosno vi, jer ste sami sebi propisali da vi donosite sve programe i nastavne planove u ovoj zemlji.
Što se tiče …ne mogu da govorim o svim zakonima, jer je nemoguće govoriti o šest zakona za 20 minuta, ali ću pomenuti još jednu temu vezano za vrtiće.
Dakle, mi smatramo da je neprikladno da grupe u vrtićima broje 26 dece i plus da imate povećanje od 20% na to što nas dovodi do nekog normativa od 31, a u praksi u Beogradu imamo situaciju da u jednoj grupi postoji četrdesetoro dece u vrtiću. Na tih četrdesetero dece ide svega po dvoje, eventualno troje vaspitača. Nije moguće raditi u takvim grupama i zato predlažemo da država uloži pare, da se grupe smanje, da se broj vaspitača poveća, da se broj škola poveća, da se broj vrtića poveća, da se obezbede besplatni udžbenici, da se uvede obavezno srednjoškolsko obrazovanje.
Kada vidite podatak da 15% dece koja se rode ne dođu do srednje škole, to je katastrofalan podatak, nama treba 100% dece u srednjoj školi.
Dakle, ministre mi smo tu da vam pomognemo da dobijete veći budžet i da za to lobiramo i govorimo o tome u ovoj Skupštini, a ne da budžet za obrazovanje bude manji, a da se sve prevaljuje na roditelje i na privredu, a da deca ne budu obučena da mogu da budu nešto više od jeftine radne snage. Hvala.

Predsednice parlamenta, poštovani narodni poslanici, ja sam predložio da se donese zakon o utvrđivanju poreza na neprijavljeni prihod građana.

Mogao bih ovaj zakon da nazovem i zakon o poreklu imovine i to poreklu imovine i funkcionera i svih građana u ovoj zemlji. Popularno bi zakon nazvali „tetkin zakon“, aludirajući na aferu ministra Vulina, koji nije mogao da da adekvatne odgovore i adekvatne dokaze Agenciji za borbu protiv korupcije odakle mu stan koji je platio nešto više od 200 hiljada evra.

Dakle, svi građani u ovoj zemlji misle da ljudi koji su bili na funkciji, dakle, svi funkcioneri koji su učestvovali u izvršnoj vlasti, koji su bili direktori javnih preduzeća su nešto nelegalno stekli.

Pošto nisu svi nešto nelegalno stekli, ja pozivam SNS da donesemo jedan zakon kojim ćemo utvrditi ko su ti koji su stekli nelegalnu imovinu, a ko nije stekao nelegalnu imovinu.

Ne vidim razlog zašto se SNS plaši toga i zašto SNS ne bi podržala da raspravljamo o jednom ovakvom zakonu, koji Poreskoj upravi daje mogućnost da na efikasan način utvrdi ko je i u kom periodu šta stekao, kolika je vrednost te imovine, a koliki je prihod koji je oporezovan od strane države tog istog građanina. Ukoliko se pojavi razlika, normalno je da na tu razliku mora da se plati porez. Predlažem da to bude 20%, do određene cifre 40% ili čak 60%. Mi moramo da pokušamo da stavimo tačku na sivu ekonomiju.

Podaci pokazuju da je siva ekonomija do 30% BDP i to je 10 milijardi. Taj keš koji je neoporezovan iz nelegalnih poslova generiše korupciju dalje. Da nema keša ne bi bilo korupcije u ovoj meri, a ona je sve veća.

Pozivam vas još jednom da utvrdimo imovinu svih nas koji smo bili na nekim funkcijama i svih građana i da jednom zasvagda stavimo tačku na priču da svaka vlast krade, da se ljudi na vlasti menjaju i da nikada naredna vlast neće da istraži šta je radila prethodna.

Svi napori u borbi protiv korupcije koje je ova vlast radila videli smo da su propali i Mišković je na kraju oslobođen. Dakle, hajde da uradimo nešto korisno i to da uradimo zajedno. Nemojte se plašiti utvrđivanja vaše imovine.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ja predlažem godinu i po dana SNS da omogući da ovaj parlament raspravlja o korupciji u političkim strankama, da raspravlja o tome kako da se spreči korupcija u političkim strankama, da se donesu planovi integriteta i vi to, prosto, ne želite da uradite i verovatno da znate zašto ne želite da glasate o onom prethodnom zakonom, kojim bi utvrdili imovinu svih vaših funkcionera, a ne želite ni da raspravljate o tome kakva je korupcija u političkim strankama.

Građani znaju da korupcije u političkim strankama ima i da ona kreće od političkih stranaka.

Ako tražimo da državni organi donesu planove integriteta i da se ponašaju u skladu sa njima, da utvrde državni organi gde postoji mogućnost korupcije u tim državnim organima, zašto to isto ne tražimo od političkih stranaka? U političkim strankama stasavaju oni koji posle vode državu i nalaze se na čelu državnih organa. U političkim strankama se uče i etici i moralu i ako neko krade i vara u političkoj stranci na izborima, on će da krade i da vara i u državi na izborima. Ako neko netransparentno troši novac u okviru političke stranke, to će da radi i kada dođe u državu. Dakle, građani ne veruju da su političke stranke lišene korupcije.

Hajde da zajedno učinimo jedan napor i da donesemo izmenu zakona kojom bi obavezali sve u svojim političkim strankama da sami kažu gde su problemi, gde je korupcija, kako tu korupciju da spreče, kako da se donesu odluke, a da to bude na način da svi sa njima budu upoznati. Čega se plaši SNS?

Ponovo vas pozivam da donesete neke od konkretnih mera za suzbijanje korupcije, a ne da se borba protiv korupcije svodi na lepu priču o tome kako se juri ovi ili oni i na kraju se niko ne ujuri. Korupcija je sve veća. Ona nije manja.

Imate istraživanje javnog mnjenja i vrlo dobro to znate. Deset milijardi sivog novca, prljavog novca se nalazi u opticaju. Sa tih deset milijardi može da se korumpira svako. Hajde da stavimo tačku na to da postoje nelegalni poslovi, neprijavljeni prihodi, da postoji siva ekonomija koja razara ovo društvo i da uvedemo mehanizme za borbu protiv korupcije.

Poštovani predsedavajući, narodni poslanici, 16. septembra 2016. godine sam podneo ovaj predlog zakona. Godinu i više od godinu dana SNS neće da nam da da pričamo o porezima na imovinu. Zašto ne dozvoljavate da makar na dnevni red dođe jedan zakon koji predlaže opozicija? Hajde da vodimo taj unutrašnji dijalog.

Da li je tema za građane Srbije porez na imovinu? Itekako je tema porez na imovinu, jer ste ga podigli 2013. godine nekima 200%, nekima 300%, i u isto vreme ste smanjili plate, smanjili penzije, uveli akcizu na električnu energiju, akcizu na struju, povećali PDV. Šta radite suštinski? Suštinski pravite navodni suficit u budžetu tako što uzimate pare od građana i stavljate u budžet. Uzimate tako što dižete enormno poreze, između ostalog, i porez na imovinu, umesto da pojačate i date neke mere koje bi podstakle privredu da radi bolje i da stvara neku dodatnu vrednost.

Ne može da se vodi ekonomija na tome – donesemo porez na imovinu 300% veći i svi građani moraju da plate. Nemaju građani od čega da plate taj porez, a vi ih terate, pošto nemaju od čega da plate porez, da moraju da prodaju svoje stanove, da prodaju svoje kuće i da se odsele negde. Samo ne znam gde će da se odsele, kako će da se odsele i kome će da prodaju, jer nema ko da kupi. Dakle, u trenutku kad ste sve prihode smanjili, podižete poreze. To je neizdrživo za građane Srbije.

Mi u ovom zakonu predlažemo da ne može porez građanima da se povećava za više od 7% godišnje, da bi to bilo predvidivo, da građani mogu da planiraju ako će do tog povećanja doći. Ne treba da se oporezuje stan koji ima 80 kvadrata i u njemu živi četvoročlana porodica. LJudi, po Ustavu imamo prava na svoju imovinu, imamo prava da živimo u tim stanovima. Nemojte terati četvoročlane porodice iz stanova koje nemaju da plate porez, jer oni ne mogu ni da žive u manjim stanovima. Nije luksuz 25 kvadrata po članu porodičnog domaćinstva.

Glasajte za ovaj predlog zakona da raspravljamo o tome, da rešimo muku građana Srbije. Hvala.

Socijaldemokratska stranka je podnela Predlog zakona o izmeni Zakona o izboru narodnih poslanika odmah po početku ovog mandata, dakle, 2016. godine. Od tada SNS neće da raspravlja o izmeni izbornog zakona, iako postoji konsenzus u društvu i svi građani se slažu da izborni sistem ne valja i da Zakon o izboru narodnih poslanika ne valja, da treba da se promeni, da građani žele da znaju ko je njihov predstavnik, iz njihove opštine, iz njihovog kraja u parlamentu.

Nažalost, pošto vi ne želite da stavite na dnevni red godinu i po dana ovako važan zakon, zakon koji je, između ostalog, i posledica sumnje da je učinjena izborna krađa na izborima 2016. godine, a odbili ste sve predloge da se formiraju anketni odbori, da se ispita šta se dešavalo, mi predlažemo izmene izbornog zakona koje nemaju nikakve veze sa političkim opredeljenjem političkih stranaka. Te izmene smo u međuvremenu i doradili.

Dakle, ja sada govorim o zakonu koji sam podneo 2016. godine, o kome vi ne želite da raspravljate, a podneo sam 2017. godine i još jedan predlog izmena, s obzirom da su se u međuvremenu odigrali predsednički izbori i da smo u tim predsedničkim izborima takođe utvrdili veliki broj nepravilnosti kojih ranije nije bilo na parlamentarnim i lokalnim izborima. Zato ću govoriti delimično o rešenjima iz jednog zakona, a onda po sledećem predlogu iz 2017. godine o nekim drugim rešenjima.

Ono što je svima nama bilo jasno, to je da se 2016. godine pravio cirkus u RIK, koji se odigravao pred kamerama, gde je potpuno nezakonito RIK odlučila da neke glasove broji, neke džakove otvara, tamo gde je odgovaralo SNS, a da neke druge glasove ne prebrojava i da džakove ne otvara. Utvrđeno je tada da je na biračkom mestu gde glasa Goran Bogdanović, član SDS, bilo 60 glasova za SDS, a u zapisniku nula. I, završili su se ti izbori da je u zapisniku ostalo nula i utvrđeni rezultati nula. Ukrali ste 60 glasova SDS na jednom biračkom mestu tada.

Apsolutno ne iznosim neistine. To je utvrđeno na RIK, nula glasova u zapisniku i u rezultatima, a 60 u džaku prebrojano od strane RIK.

Hvala.

Poštovani narodni poslanici, svedoci smo svi kakva je neravnopravnost između učesnika u političkoj utakmici. Dakle, ako postoji sumnja građana u regularnosti izbora, ako postoji sumnja građana u krađu izbora, građani ne mogu imati poverenje u institucije koje su na taj način izabrane. Ako nema poverenja u institucije, onda nema ni pretpostavke za vladavinu prava i za pravnu državu. U takvoj situaciji vlada onaj koji je jači, koji može da bije i koji može da ruši.

Takvu situaciju smo mi imali na izborima, baš u Beogradu, u Savamali, gde su neki tukli i rušili i nikada se nije saznalo zašto i kako. Dakle, ako nema poverenja u institucije, onda građani moraju sami da se zaštite kako znaju i umeju, a ne u okviru institucija, već na ulici. Zašto SNS, odbijajući godinu i po dana da ovde raspravljamo kako da unapredimo izborni sistem i kako da omogućimo da izbori budu fer, to odbija? Zato što SNS nema većinu i zato što se plaši. Plaši se izbora koji bi bili pod fer uslovima.

Ovim zakonom mi predlažemo da svi učesnici imaju jednako pravo da učestvuju u izbornoj kampanji, da budu u elektronskim i štampanim medijima propraćeni, da imaju jednako vreme i da bude plaćeno i oglašavanje i organizovanje takvih emisija iz budžeta Republike Srbije.

(Marijan Rističević: Čiji su ovo uslovi?)

Inače se iz budžeta Republike Srbije daju pare za kampanju. Desetine miliona se troše na izbornu kampanju. SNS troši oko 10 miliona evra na svake izbore.

(Marijan Rističević: Sram te bilo!)

Nema razloga da se troši 10 miliona evra, te pare mogu da se uštede. Neka se organizuje da televizije sa nacionalnom pokrivenošću daju termine kada ko može da se predstavi, da organizuju sučeljavanja u kojima će se svi učestvovati i termine za oglašavanje koje će svi dobiti, a to će biti plaćeno direktno iz budžeta. Od 10 miliona evra, 9 miliona se potroši na medijske reklame. Za milion evra može, i te kako, dobra kampanja da se organizuje, ovo je sve drugo bacanje para. Ne može da se koristi funkcionerska pozicija u kampanji. Prevara je u tome što funkcioneri koji učestvuju na izborima kao kandidati pare troše iz državnog budžeta. Dakle, neko mora tome da stane na put. Ovaj zakon to omogućava.

(Marijan Rističević dobacuje.)

Da li možete da mi omogućite da govorim? Marijan Rističević me vređa. Da li možete da mi omogućite da govorim?

Zahvaljujem.

Dakle, nama idu lokalni izbori u Beogradu i ti izbori će biti, verovatno, sa parlamentarnim za manje od šest meseci. Zašto se plašite da izmenimo izborni zakon i da uvedemo biračke odbore koji su obučeni, biračke odbore koji znaju kako se radi na biračkom mestu, da uvedemo biračke odbore koji bi sprečili krađu na biračkom mestu? Zašto se plašite da znamo rezultate izbora odmah po sprovedenim izborima?

Zašto samo u Srbiji mora da se čeka četiri dana i da ne znate ko je dobio koliko glasova na izborima, a da u Nemačkoj znate u šest sati? Zašto se vi borite protiv toga da se svaki zapisnik sa biračkog mesta skenira, da se odmah utvrde rezultati? Čega se plašite? Zašto vam je potrebna izborna komisija u kojoj imate većinu, pa i nezakonitu, da ona prebrojava glasove a ne da glasovi budu prebrojani na biračkom mestu? Zašto ste onemogućili da opozicija u jednom delu Republike Srbije ima predstavnike među članovima biračkih odbora? Zašto? Zato da bi mogli na tom mestu da kradete. Nema drugog obrazloženja.

Hajde da stavimo na dnevni red zakon …

Dakle, na jednom delu Republike Srbije nije bilo članova opozicije u biračkim odborima i …

Uzimate mi vreme.

Uzimate mi vreme, a to nije istina. To nije istina.

Nije istina to što ste rekli.