Zahvaljujem.
Uopšte se ne radi o članu koji ste citirali, nego se radi o e-upravi i o tome da jedan vid elektronskog plaćanja se odvija što mobilnim telefonom, što platnim karticama ili potpisom. Dakle, ja govorim, uz puno poštovanje amandmana koje je kolega podneo, jer on traži dopunu člana s posebnim osvrtom na razvoj elektronske uprave, što ja mislim da je dobro.
Da li je primer takav da vam smeta što ja mislim da je dobro da se objasni buduća nabavka „Dina“ kartica, da nije do Narodne banke, nego do banaka, to je na vama da procenite. Ja mislim da je dobro ljudima dati informacije pre nego što se naprave afere. Ne radi se o članu zakona koji nikad neće doći na raspravu. Radi se o mojoj… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem.
Ako je govoriti o elektronskoj upravi i o razvoju elektronske komunikacije van dnevnog reda, onda je kolega prvi počeo. On je govorio vrlo razložno i pametno i temeljito o tome kako ovaj zakon treba da pomogne razvoj elektronske komunikacije i razvoj e-uprave i elektronski potpis i sve ono što nam nedostaje u praksi.
Sad možda ja tu ne govorim tako lepo i pametno kao on, ali govorim kako umem, tako da cenim da vi ne smete kolegi Parezanoviću da kažete da je mimo dnevnog reda, pa onda tu vičete na mene, ali nema potrebe. Ja stvarno govorim ovo iz najboljih namera i iz želje da se otklone nepotrebne spekulacije i o ovom zakonu i onom koji nikad neće doći da raspravljamo u pojedinostima. Hvala vam, predsedavajući.

Ja ne znam zašto vama smeta i ovo malo učešća. Niti sam šta rekla loše, niti čak ni kritički. Dakle, dobro je da se u okviru amandmana na Zakon o ugovorima na daljinu razgovara o elektronskoj upravi, da se razgovara o elektronskom potpisu, da se razgovara o podsticajima koje i ova Skupština, koje i Vlada, a pogotovo Narodna banka, o tome ne treba ni govoriti, treba da učine da bi to postalo više svakodnevnica u Srbiji, nego što je sada, pogotovo što je ovde nas dovoljno koji znamo da su se pre osam ili 10 godina većinom smejali kada smo spominjali potrebu digitalizacije informacionih tehnologija ministarstvo za to i sl.
Dakle, ovo je podrška, uz jednu jedinu ilustraciju o nabavci „Dina“ kartice za tri miliona štediša. Samo vam to govorim, ništa više, a to da li ćete prebrojavati poslanike, da li smatramo da treba da se broje, znate šta, to sve piše u Poslovniku i bilo bi dobro da se uzdržimo od toga da, zloupotrebom Poslovnika, jedni druge omalovažavamo. Ja neću nikad, a vama je na volju. Hvala.

Zahvaljujem i zahvaljujem i guvernerki na odgovorima. Vreme će pokazati da je na zajedničku korist. I zahvaljujem predsedavajućem na razumevanju da je ova rasprava taman u skladu sa svim amandmanima koji se podnose na član 4. dodavanjem stava 3. gde se traži da se dodatno i sa posebnim osvrtom prihvati amandman koji bi video kako ugovaranje na daljinu deluje na sudstvo, zdravstvo, državnu upravu, lokalnu samoupravu itd. No, očigledno, osim što je svaki čovek stil, ono što je dozvoljeno nekima, nije dozvoljeno nama svima da imamo posebne osvrte na sadržaje amandmana.

Što se tiče ostalih opaski sa malo omalovažavanja po osnovu roda i pola i što se tiče američkog ambasadora, pomešali ste me sa predsednikom Srbije. Ali, razumem zašto. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Predlog zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica i dva moja pitanja i jedan predlog za razjašnjenje koja se tiču samo ovih zakona, među svima koji su u ovoj objedinjenoj načelnoj raspravi.
Dakle, radi se o predlogu za otklanjanje sumnji oko novo uvedenog člana 9. i dileme da li je ili nije postojao u javnoj raspravi, da li je u predlog zakona unet nakon rasprave na Vladi ili ne. U načelnoj raspravi, čini mi se, da nije bilo detaljno objašnjeno, ne sporim ni prošlogodišnji tok vremena na javnoj raspravi, ni danas do maja ove godine, ali postoji mišljenje da član 9. nije bio na procesu uvida javnosti, a taj član zajedno sa zakonima o platnim uslugama, obavezuje licencirane banke da izdaju svim svojim korisnicima platne kartice za koje se autorizacija, kliring i poravnanje, kako stručni ljudi koriste transkript na naš jezik „svičing“, za domaće transakcije vrši lokalno. Znači, član ima cilj uvođenja poslova za domaće transakcija, izdavanje i prihvatioce locirane u Srbiji, odnosno nakon što zakon stupi na snagu. Dakle, to je sve moje pitanje, jer hoću da otklonim sve sumnje, s obzirom da ljudi koji o finansijskim zakonima znaju mnogo bolje od mene su ostali u dilemi kako će biti primenjen ovaj član 9. i otkud on u zakonu.
Dakle, da li bi to značilo da bi sve međunarodne platne šeme bile primorane da, prvo, osnuju pravno lice u Srbiji, onda da dobiju licencu od Narodne banke Srbije, da bi se kvalifikovali kao operateri sistema platnog prometa, i da uspostave domaću infrastrukturu za autorizaciju, klirin i poravnanje? Ako to znači član 9. onda je moje drugo pitanje – kakva je vaša procena, da li to umanjuje, uvećava, ostavlja istim sposobnost međunarodnih platnih šema, posebno master kard i vize u nekoj ravnopravnoj utakmici u Srbiji za finansijske usluge? Dakle, ako ostaje isto, zašto onda uvodimo ovaj član? Ako umanjuje, onda bi trebalo objašnjenje zašto uvodimo član koji umanjuje mogućnost, odnosno doslovnost međunarodnih platnih šema da pod ravnopravnim uslovima učestvuju? A ako ostaje isto, onda opet ostaje pitanje – a zašto onda uvodimo taj član?
Deo dileme i sumnja koje nisu razvejane, a mislim da bi bilo korisno da budu u ovom odgovoru, jer tome služi parlamentarna rasprava, da ostavi van svake sumnje, niti šta tvrdim, niti šta mislim da je urađeno s lošom namerom ili da nije urađeno, prosto postoje dileme u stručnim krugovima, dakle, ovaj član nije deo procesa ni harmonizacije, ni bilo kakvih međunarodnih zahteva, formalno imamo izjave o usklađenosti, znam da se te izjave daju sa prostorom za svaku domaću privredu ili finansijski sektor da ga formira u zakonima prilagođenim svojim sopstvenim potrebama, ali da li je, ako je ovaj član 9. takav da će smanjiti sposobnost međunarodne platne šeme, ako je na ivici za konkurentnost i fer i slobodno tržište, da li očekujete negativan uticaj člana 9. na tržište finansijskih usluga Srbije, da li po vama ograničava konkurenciju ili ne? Da li krši principe otvorenog tržišta ili ne i da li je suprotan ili nije principu slobodnog prometa usluga i kapitala iz zakonodavstva EU, a u vezi sa platnim prometom i konkurencijom?
To je moje pitanje i predlog da mnogo više javnosti nego meni, pregledala sam i pročitala više puta i pogledala stručna mišljenja i imam svoj stav, koji moguće da će biti promenjen stavom i očiglednim činjenicama koje će sa nama podeliti guvernerka, ali mnogo važnije od toga šta ću ja misliti o članu 9. je važnije šta će misliti, kako pripadnici i stručnjaci finansijskog sektora u Srbiji, tako i međunarodne platne šeme, odnosno licencirane banke koje posluju u Srbiji. NJima služi ova parlamentarna rasprava, to bih rekla.
Dakle, da li ima slobode kretanja usluga i kapitala, da li krši, ugrožava pravila EU o državnoj pomoći, da li otežava razvoj tržišta inovacije itd? To je na opštem mestu, nekakve primedbe koje je imao deo javnosti, koji je mnogo više sa vama komunicirao, nego sa nama, i koji kaže da većina primedbi nije utvrđena, što je malo pomerena perspektiva.
Znači, javne rasprave ne služe tome da se prihvate sve primedbe koje čujete u javnim raspravama, ali ne služe ni tome da ih odbijete sve ili interpretirate loše. Kako je ceo proces relativno krhak još uvek, onda je dobro da u ovoj parlamentarnoj raspravi sve dileme, sumnje, o tome šta u stvari menja član 9. u ovom zakonu otklonite i da prosto ne bude nepotrebno predmet spekucalija ako je, po mojoj proceni, ili uvršten na oročeno vreme ili je izračunato da, ne da neće biti isto stanje ili negativnih uticaja, nego će u nekim delovima zbog licenciranja banaka, stranih banaka, odnosno međunarodnih platnih šema biti bolje za finansijsko tržište u Srbiji.
Imam jedno pitanje koje izlazi, moguće, iz dnevnog reda, ali ne izlazi iz teme i to je večno moje pitanje, Zakona o deviznom poslovanju. Ja sam to postavila i kao poslaničko pitanje i ovom prigodom hoću da se zahvalim Narodnoj banci Srbije i nekim drugim institucijama u Srbiji koji, po Poslovniku Narodne skupštine, u roku i, neću reći pisano, nego stvarno ću reći – pismeno, dostavljaju narodnim poslanicima odgovore na poslanička pitanja.
Naime, ja sam dobila vaš odgovor na poslaničko pitanje o tome zašto u Zakonu o deviznom poslovanju ograničavamo pravo ljudi da otvaraju devizne račune u inostranstvu. Ono što sam izvukla iz tog odgovora, da je to oročeno, ostajem pri svojoj tvrdnji da skratite taj rok. Neće biti nikakve štete da uđete i da skratite taj rok i da pustite ljude da otvaraju devizne račune u inostranstvu. Ali, za ovih 10-ak godina, taj član o vlasnicima deviznih računa je prošao, ja mislim, sve vrste evolutivnih kretanja između institucija, struktura u Narodnoj banci i struktura u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Na kraju, par reči samo o predlozima zakona o potvrđivanju sporazuma o zajmovima koji se razmatraju na ovoj sednici, a to su zajmovi Međunarodne banke za obnovu i razvoj i za projekte reforme finansijskih institucija u državnom vlasništvu, za razvojne politike javnih rashoda i za, tematski, upravljanje javnim rashodima, za javna preduzeća u energetskom sektoru i javna preduzeća u sektoru saobraćaja, itd.
Za ova tri ili četiri, uključujući i Drugi projekat razvoja zdravstva Srbije, nemam pitanje, a ni dileme oko toga kako se do zajmova došlo i kako će biti, ali imam sugestiju. LJudi u Srbiji ne znaju na šta se sve i zašto troše, iskorišćavaju krediti, odnosno sporazumi o zajmovima, pogotovo Međunarodne banke za obnovu i razvoj.
Ma koliko vam izgledalo da je to nezanimljivo medijima ili da je nezanimljivo u Skupštini ili na Odboru za finansije, moja je procena da, ako ništa drugo, ne bi bilo nezanimljivo da se napravi javno slušanje na kojoj bi i Ministarstvo finansija i Ministarstvo privrede i korisnici zajmova, ali i guvernerka Narodne banke, dakle, posvetili bi par sati tome da damo tačne, jasne i pregledne informacije ljudima u Srbiji na šta se sve troši novac evropskih poreskih obveznika, kao bespovratna pomoć, kao vrlo povoljni sporazumi o zajmovima Evropske banke za obnovu i razvoj, čak, ja znam da je bilo i direktnih uplata u budžet, što je krajnje neobično bilo ali se dogodilo, zbog toga što je to, ja mislim, zajednički interes i pomoglo bi da ljudi koji su s pravom sumnjičavi i nepoverljivi za ono što trenutno predstavlja EU, pošto i oni imaju teškoća, da vide sa sami sobom šta će i kako će ubuduće, da bi pomoglo da se tačno razjasni gde ide novac poreskih obveznika EU, samo zato što Srbija ima državnu politiku evropskih integracija. To se, naravno, ne odnosi na zakon koji je predmet mog zahteva za dodatna objašnjenja i razjašnjenja, ali mislim da bi pomoglo, zato što bi ljudi onda shvatili da je način partnerstva za EU, ne samo u finansijskom sektoru, opipljiv, jasno izražen u brojkama i jasno pokazano u koje se sve sektore u Srbiji ulaže.
Meni je drago da uradimo sve što treba u oblasti finansija, da bi poglavlja koja su pripremana, pa zakočena, pa vraćana, mogla da krenu u pregovore i da sa još više napora, sa idejom da se ukine i oročavanje, budu i možda neočekivano brzo za mnoge i zatvarana. Mada, u principu, ona ostaju tamo pri kraju. Hvala.

Zahvaljujem.

Sastav Komisije koji je pred nama pokazuje jedan previd u nameri da se kako u odluci piše, utvrde nepobitno činjenice, odnosno istina o uzročno-posledičnoj vezi između mesta gde je bilo udara projektila sa osiromašenim uranijumom, kojih je 81 na teritoriji Kosova, devet na drugim delovima Srbije, jedno u Crnoj Gori i posledica po tlo, vazduh i vodu i naravno živo tkivo, kako ljudskih bića, tako i životinja.

Utvrđivanje nepobitnih činjenica i istina podrazumeva da će Komisija istragom, ispitivanjem, uvidom u dokumenta, ali naravno i direktnim nalogom da se ispitivanja obave, utvrditi naučne činjenice istine koje su proverljive, dokazive i ponovljive.

Pošto je to zadatak Komisije, onda je svejedno ko ima većinu u Komisiji. O naučnim istinama se ne glasa. Ako imate nameru da glasate o tome da je nešto naučna istina, onda je ideja Komisije promašena.

Ja se nadam da to nije slučaj, ali narodni poslanik Marko Đurišić ima pravo i poentu da je pravo predlagača naravno da kaže da je sedam poslanika taman ono što treba, a obaveza svih nas članova, sa željom da se gospodin Laketić ne pokaje zbog svog kadrovskog predloga za moje članstvo u toj listi, ja mu neću dati razloga, ali znam kako se utvrđuje naučne činjenice.

Nema razloga da bude obrazloženje da je baš sedam broj ili pet ili devet ono što će garantovati. Naprotiv, ako je cela ideja Komisije za utvrđivanje posledica bombardovanja da se javnost informiše o činjenicama, a da ne pojačamo propagandu, onda bi tim bolje bilo da u Komisiji učestvuje više ljudi. Naravno da će ih biti po pozivu. Naravno da će biti i poslanika koji će moći da prisustvuju sednicama, pošto ne vidim razloga da rad Komisije ako je u sedištu u Beogradu ili bilo gde na teritoriji Srbije bude zatvoren i skrivan od javnosti. Naprotiv, ova Komisija postoji radi javnosti.

Ponavljam, stav da je važno da li vladajuća koalicija ima ili nema većinu u toj Komisiji je besmislen ako ćemo tom Komisijom utvrđivati naučne činjenice i istinu koju ćemo posle ponuditi svima koji žele da provere na svojoj teritoriji ili da provere nezavisno kakvo je dejstvo toksično, hemijsko dejstvo, projektila sa osiromašenim uranijumom na tlo, vazduh i zemlju, naročito na živa tkiva, bez obzira da li se radi o životinjskim vrstama, biljnim vrstama ili ljudskoj vrsti.

Ja ću u radu Komisije učestvovati i to sa ovih stanovišta koje delim sa vama, da uklonim svaku sumnju, da verujem da može da postoji bilo šta što ova Komisija utvrdi, a što će ići u prilog propagandi kojoj su svi podložni, a na uštrb činjenica zbog koje je Komisija osnovana. Hvala.

Zahvaljujem.

Zahtev za informacijom od predsednice Vlade, Ane Brnabić, o planu rada, njenim aktivnostima i zaduženjima Vlade od 1. juna do 31. decembra 2018. godine, kada su u pitanju poslovi EU integracija.

Šta je i kada i kako pripremljeno za junski samit 2018. godine, decembarski samit 2018. godine i šta su obaveze koje ona i cela Vlada preuzima na sebe kada su evropske integracije u pitanju?

Možda vam ovaj zahtev za informacijom deluje jako opšte, ali kada bi malo više svi čitali o evropskim integracijama, on je uobičajen u parlamentima zemalja koje pristupaju EU i uobičajeno je da predsednik ili predsednica Vlade saopštava svoj plan rada, uključujući i susrete i teze koje su pripremljene za evropske sastanke kada je zemlja koja pristupa u pitanju, a Srbiji je to neophodno, koliko god je u zemljama velikog proširenja, zemljama proširenja od 2013, 20078. godine bilo potpuno uobičajeno.

Zašto je neophodno? Zato što se u javnosti tema evropskih reformi koristi za propagandu. Koristi se da se ili sklone sa teme dnevnog reda obaveze iz evropskih integracija ili se koristi za razvijanje netrpeljivosti prema evropskim integracijama. Možda je to sve legalno, ali nije legitimno, ako to rade članovi Vlade predsednice Ane Brnabić, pogotovo nije legitimno ako to rade političke stranke koje inače rutinski izgovaraju da podržavaju evropske integracije Srbije.

Suština i srž evropske integracije je da reči pretvaramo u dela reformama o kojima se dogovaramo. Zbog toga zahtevam informaciju od Ane Brnabić - o kojim će se to reformama, u kojim rokovima dogovoriti na svim sastancima na kojima, po poziciji, učestvuje kada je EU u pitanju od 1. juna do 31. decembra?

Kao komentar i argumentaciju za potrebu da mi se dostavi ovakva informacija, mogu samo da dam preporuku Vladi da jednu svoju sednicu sa aktuelnom temom posveti evropskim integracijama, njihovom toku, preprekama, okolnostima u kojima se obavljaju, planovima i odgovornosti zašto se rokovi probijaju, zašto prvi put u izveštajima o napretku Srbije imamo problem sa ljudskim kapacitetima. To znači da je Vlada razjurila stručnjake sa mesta na kojima se donose odluke i na kojima bi trebalo da sede ljudi koji razgovaraju sa partnerima u EU.

Vlada je jedino mesto, odnosno predsednica Ana Brnabić, koja može da nas obavesti i o toku normalizacije odnosa Beograda i Prištine. Pošto to nije deo evropskih integracija, nije u nadležnosti ministarke za evropske integracije, nije u nadležnosti komesara Johanesa Hana, nego je u sektoru spoljnih poslova za koje je Vlada takođe nadležna. Kao dodatni deo o ukupnim planovima i stavovima i poslovima koje će, nadam se, odgovorno obaviti do kraja 2018. godine, molim i da mi dostavi u skladu sa rukovanjem poverljivim podacima, ako je to potrebno za neke delove, i izveštaj o dosadašnjem toku preuzetih obaveza sa rokovima, a kada je u pitanju Poglavlje 35, odnosno 2018. godina za primenu preuzetih obaveza.

S nadom da ćemo se i predsednica Vlade i mi u Skupštini razumeti da je ovakav zahtev bilo kog poslanika rutinska stvar, kada su u pitanju evropske integracije, a da nije rutinska stvar da sa temama evropskih reformi, sa odlukama politike Srbije i sa stavovima koje inače delimo se igramo i predomišljamo, plasirajući propagandu o tome da možemo mi da odustanemo.

Ako predsednica Vlade hoće da odustane od evropskih integracija, onda takođe mora doći u ovu Skupštinu i to jasno kazati. Ako dobije većinu odustaće se, ali je dužna da kaže koja je cena. Ja to ne tražim od nje i ne verujem da će se desiti, ali izveštaj o radu do kraja 2018. godine tražim. Hvala.

Zahvaljujem.

Koristim vreme poslaničke grupe Demokratske stranke.

Za par pitanja koja se tiču vrste propisa i akata kojima će se po ovom zakonu, a vidi se po amandmanima koji su stavljeni od strane vladajuće većine i opozicije, da su neka pitanja nejasna, od toga šta će biti sa nezaposlenim, preko onih koji su u drugim strukturama, naravno, stav i gledište svakog od poslanika, s pravom da procenjuje da li i kako treba menjati član 2. ili ne.

Moje pitanje se odnosi na vrstu akata i propisa kojima će se regulisati pravo otuđenja nekretnine kupljene pod ovakvim uslovima, prava vlasnika nad nekretninom u slučaju raskida radnog odnosa, disciplinskog postupka ili bilo koje druge procedure kojom on ili ona prestaju da budu pripadnici snaga bezbednosti, obaveze države u ugovornim odnosima na osnovu liste, kako smo čuli, koja će biti – ko se prvi prijavi, on ima pravo na stan. Dakle, prvih 1.578.

Dalje, kojim aktom, propisom Vlade Republike Srbije se definišu međusobne obaveze pripadnika koji je konkurisao i Vlade Republike Srbije i šta se dešava u slučaju da neko od njih prekrši bilo koji član ugovora?

Zašto je važno da znamo kojim aktima i propisima će ovo biti regulisano? Zato što nije uobičajen kupoprodajni ugovor nekretnine ugovora sa bankom, jer učestvuje Vlada Republike Srbije budžetom svih nas.

Apsolutno ne sporim ni želju Vlade Republike Srbije da okući pripadnike snaga bezbednosti, ne sporim ni fazu od 1.578 do 5.003, pa za desetak godina i do 15 hiljada, sporim da se propagandom pokriju važna pitanja koja se tiču otuđenja nekretnine, međusobnih prava i obaveza i situacija kojom će bilo kojim aktom biti predviđeno u ugovoru koji će budući pripadnik snaga bezbednosti sklopiti, šta u slučaju da njegovo pripadanje snagama bezbednosti prestaje?

Zašto je to važno? Zato što nije ovo prvi put da imamo ideje ovakve vrste. Svaki put je dobrodošlo. Nije prvi put ni da imamo vrstu subvencije kada je u pitanju kupovina nekretnine i namera da se ljudi okuće. Ali, jeste prvi put da se cela rasprava predstavlja da se ima ćutati o tome jer je super i ko god nešto pita, taj je državni neprijatelj broj jedan. To malo unosi senke sumnje na zaista kvalitetna rešenja ovog zakona.

Pažljivo prateći amandmane, uključujući i ovaj koji podrazumeva status i nezaposlenih lica ili pravo na proširenje, ne zagovaram ali samo pratim, znači, po sadržaju amandmana vidim da većini poslanika u našoj Skupštini, većina članova nije dovoljno jasna, nije dovoljno dobra i žele da je poprave.

Moja namera je da bez podnošenja takvih amandmana dobijem odgovor na pitanje koja akta rešavaju ova pitanja – otuđenje nad nekretninom, promena statusa zaposlenog, promet te nekretnine u pravnom sistemu Srbije, da li postoje specijalni uslovi ili ne ili je sve predmet ugovora? Ako jeste, kako se pravi ugovor između banke, pripadnika snaga bezbednosti i nadležnih u Vladi Republike Srbije? Ko pravi? Da li Ministarstvo unutrašnjih poslova za jedne, Ministarstvo odbrane za druge, Vojska Srbije za treće, četvrta ili peta pripadnici snaga bezbednosti za njih?

To je važno, ako s pravom želimo da pružimo nadu pripadnicima bezbednosti da će budžetom svih nas biti omogućeno da se okuće neki od njih. To proizvodi pravne posledice i bilo bi dobro ostaviti kakve van svake sumnje. Hvala.

Da piše, ministre, ja ne bih pitala. Ne piše apsolutno ništa. Ili vi ne slušate pažljivo pitanje?

Dakle, ja vas pitam za prirodu propisa kako će biti raskidanje ugovora i kako promet? I to je boljka svih vlada koje sam i podržavala i kojima sam bila opozicija. Nemate podzakonski akt, ne znate kakva će biti priroda ugovora, ali znate da je super. To je, ministre, neozbiljno. To je s veseljem komentarisati pitanje koje uopšte niste čuli.

Vi u ovom trenutku nemate pojma kako će Ministarstvo finansija… Narodni poslanici kažu – imamo pojma. Ja ću pitati narodne poslanike, pošto pretpostavljam da oni imaju pojma, ali ovde je dužan ministar da mi odgovori.

Dakle, bez podzakonskog akta ili bez vašeg detaljnog znanja o prirodi kojom se stavlja u pravni promet nekretnina ili se raskida ugovor, može da ostane samo arogancija da čitate član zakona koji smo svi pročitali, a to ja nisam pitala. Ja sam pitala – kako će to da se uradi? I to je paradigma ove rasprave. Vi tvrdite svima nama, bez toga da znamo kako će se to uraditi, da će to biti super. Ja pitam – kako će se to uraditi, a vi mi ponavljate da će biti super. Pri čemu gubite iz vida da sam ja neko ko ovo pita zato što želim da bude super. Ali je nedostojno skupštinske rasprave govoriti – to će urediti Ministarstvo finansija. Ja to vas nisam pitala.

Ja sam vas pitala – kako će se urediti? Ja sam vas pitala – na koji način ćete rešiti eventualne probleme koji proističu iz ulaganja zajedničkog novca svih nas u opravdano ulaganje i okućiti pripadnike snaga bezbednosti? Hvala.

Zahvaljujem, ministre.

Ova Skupština je juna 2013. godine donela Rezoluciju o zakonodavnoj aktivnosti, koju smo glasali jednoglasno. Znate, u toj rezoluciji, ministre, piše, koliko god vas ne zanimalo, da imate dijalog sa narodnim poslanicima, molim da proverite, kome god kuckate poruku, da li je istina ovo što ja pričam. Ja vas molim da ne dobacujete.

Jel tako?

Sa vama kao predsedavajućim nemam nikakvih problema.

Dakle, Rezolucija o zakonodavnoj aktivnosti obavezuje Vladu Srbije da zajedno sa predlogom zakona, bilo kog zakona, Skupštini podnese i sve predloge podzakonskih akata. Ako to ne može da uradi… Na dobacivanje: „da li ste vi to radili ili niste?“, nažalost, nismo. Ali je ova Skupština 2013. godine, juna meseca, zajedno odlučila da ćemo to raditi, tako piše u Rezoluciji, koji smo svi glasali za. Ministra je očigledno neko propustio da obavesti o tome. Poštovanje Rezolucije Narodne skupštine bi uskratilo meni pravo da pitam kako ćete to regulisati, a ministru mogućnost da pokaže da ne zna da ta rezolucija postoji.
Rezolucija obavezuje Vladu da podnosi i podzakonske akte, zato baš da bismo znali kako će u podzakonskim aktima da budu rešeni opšti članovi i opšta mesta, poput ovoga koji se tiče prometa nekretnina ili se tiče otuđenja nekretnine ili se tiče prestanka statusa zaposlenog u službi bezbednosti. Da ste to uradili, kao što je naša Skupština zajedno rešila da ćemo svi raditi, onda bi bilo van svake dileme kako će to da se reši.
Moja nada iz ove rasprave je da će biti sledećeg puta da su ministri, ako do sada nisu radom svojih saradnika obavešteni da takva rezolucija postoji, slobodni da koriste ovu našu razmenu informacija o članu kojim se regulišu propisi, pravilnici, podzakonska akta bilo koje vrste, odluke, kako god vi to zvali, gde se potpuno detaljno reguliše neka tema iz zakona. To je jedini razlog zašto sam pitala kojom vrstom propisa, pa smo kroz raspravu došli do opšteg člana, da će Ministarstvo finansije napraviti pravilnik. O čemu? O tome kako će da raskida ugovore? Pravilnik o tome kakav će da bude ugovor? Šta će da bude taj podzakonski akt?
Nije vaša obaveza, ministre, da to znate, ali je vaša obaveza da znate da je Vlada, odnosno ministar koji je predložio ovaj zakon, čak direktno, nije ni vaša nadležnost, vi ste ovde u ime Vlade Republike Srbije, to je u redu, apsolutno legitimno, ali je obaveza onog ko je pisao zakon da to zna. Ja ne želim da sumnjam da će promet nekretnina biti obavljen ikako drugačije nego po pravilnicima i podzakonskim aktima koje bude donelo Ministarstvo finansija, ali ono čime želim da budem informisana je, mislim da je to dobro za sve nas, sadržaj tog podzakonskog akta.
Razni ministri su osporavali pravo ove Skupštine da odluči o tome da se podnose podzakonska akta zajedno sa predlozima zakona rečenicom – ne znamo kako će zakon izgledati na kraju. Naravno da ne znamo. Nijedan zakon nije ušao u ovu Skupštinu, a izašao u istom obliku i istim rečima kakav je bio kada je unet u Skupštinu, pa se podzakonska akta prave u skladu sa onim kako Vlada ima ideju, da bez promena ikakvih zaista bude i usvojen. To je sve što se rezolucijom od Vlade zahteva, jednom kada poslanici amandmanima izmene zakon, onda se menjaju i podzakonska akta, u to se Skupština više ne meša. Tako da bi bilo dobro, ne zbog mene i vas, zbog vašeg ili mog znanja, nego zbog onih zbog kojih se ovaj zakon donosi, da tako radimo ubuduće. Hvala vam.

Narodni poslanici, pošto vidim da vladajuću većinu jako nervira primena Poslovnika o davanju prava na replike, hvala. Zarad vašeg mira, evo, ostavljam vas bez moje replike. Hvala vam, predsedavajući.

Jesam, ali videli ste da većina ne želi da sasluša čak ni osnovano pravo na repliku. Ja ne želim da ih rastužujem još više nego što jeste trenutno zbog stava da u ovoj Skupštini ne treba da se čuje niko i ništa, sem pohvalnih reči o ministru Vulinu. Ja kad budem htela da kažem nešto ružno o ministru Vulinu, ja ću reći, ali nisam. Kada budem htela da se obratim bilo kom narodnom poslaniku vladajuće većine, ja ću to uraditi, ali nisam.

Ja sam govorila o temi za koju smatram da je važna za one koji će potpisivati ugovore, a vaš nedostatak strpljenja da saslušate 120 sekundi bilo koga ko ne hvali vladajuću većinu je moja obaveza da vam učinim da se ne nervirate.