Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre, poštovana gospodo iz ministarstva, nažalost, tragični događaj u Novom Sadu inicirali su izmene i dopune Zakona o zaštiti od požara. Neophodno je bilo izmenama zakona povećati stepene bezbednosti u objektima javne namene sa aspekta zaštite od požara.
Dobro je što je izmenama zakona precizirano na koje se objekte odnose ove izmene. Mislim da je pozitivno i to što se saglasnost za objekte sa aspekta zaštite od požara za obavljanje pojedinih delatnosti mora pribaviti u MUP. Određen je i minimum tehničkih uslova shodno nameni objekta, utvrđen osnov za zabranu vršenja delatnosti ukoliko nisu obezbeđeni uslovi za evakuaciju ljudi itd. Te izmene pozdravljam, smatram da će doprineti smanjenju broja stradalih građana u požarima u narednom periodu.
Želela bih da prokomentarišem da je bio i suviše dug period od pokretanja inicijative za izmenu zakona do dana stavljanja na dnevni red. Naime, 24. oktobra 2012. godine, dakle pre više od dve godine, gospodin Predrag Marić, načelnik MUP za vanredne situacije, najavio je da će se zakon citiram „sutra naći u skupštinskoj proceduri“, dakle 25. oktobra 2012. godine. Rečeno je tada da je predlog zakona realan i da je potrebno malo političke volje da se postojeći zakon izmeni. Naglašeno je tada da je podršku „Tamarinom zakonu“ dao i tadašnji premijer i ministar MUP, gospodin Ivica Dačić. I, konačno 25. decembra 2014. godine, dakle posle više od dve godine Vlada usvaja ovaj zakon, za koji se zna da će glasati opozicija, i upućuje ga Narodnoj skupštini na razmatranje.
Šta je to sprečavalo prethodnu, ili ovu Vladu, da ove izuzetno važne izmene Zakona o zaštiti od požara stavi na dnevni red ranije? Ovaj zakon bih sagledala iz nekog drugog ugla.
Vlada Republike Srbije usvojila 21. marta 2012. godine Strategiju zaštite od požara za period od 2012. do 2017. godine. U njoj, između ostalog dat opis i ocena stanja u oblasti zaštite od požara, pa je recimo, između ostalog, konstatovano da je broj vatrogasaca, spasilaca ispod evropskog standarda. Da je nedovoljna popunjenost vatrogasno-spasilačkih jedinica kvalitetnim, stručnim i psihofizičkim osposobljenim ljudskim resursima za obavljanje poslova zaštite uključujući i angažovanje osoba sa invaliditetom. Tu su i problemi u opremi vozila koja su neophodna za intervencije. Navedeni su i drugi problemi, ali ja ću se samo na neke fokusirati.
Prema podacima koje sam uspela da pronađem, kaže se da je broj vatrogasaca u celoj Srbiji 3.200, a da je evropski standardi nalažu jedan na 1.000 stanovnika. Popunjenost u vatrogasnoj službi prema sistematizaciji između 60% i 70%. Inače, sistematizacija koja je urađena nije u skladu sa evropskim normama, ona je daleko manja. Budžetom za 2013. godinu, bilo je predviđeno zapošljavanje 500 vatrogasaca, ali je zaposleno samo 170. Inače, načelnik Sektora za vanredne situacije, gospodin Marić, iznosi podatak da Srbija ima 3.100 vatrogasaca, a neophodnih je 7.000 hiljada. Da je zbog nedostatka sredstava ona ima najmanje vatrogasaca u regionu. Ni situacija što se tiče starosti vatrogasnih vozila u Srbiji nije ništa bolja. Naime, prosek starosti vatrogasnih vozila je 25 godina, neka su stara i po 40 godina.
Zna se da su vatrogasno-spasilačke jedinice u 2013. godini imale 28.843 intervencije, od toga 22.007 u gašenju požara, 41 eksplozija, 1.975 tehničkih intervencija. Spašeno je 1.404 osobe, a prilikom intervencija je 30 vatrogasaca povređeno. Smatram, da su vatrogasci zaista heroji, obzirom da svoj posao rade u izuzetno teškim okolnostima, neadekvatno opremljeni sa izuzetno dotrajalom opremom.
Budžetom za 2015. godinu, u razdelu MUP za nabavku mašina i opreme opredeljeno je 250 miliona dinara, u 2016. godini 700 miliona dinara, a u 2017. godini 800 miliona dinara. Moja pitanja, gospodine ministre odnosi se na Akcioni plan za sprovođenje strategije zaštite od požara od 2012. do 2017. godine - da li je ona urađena? Ja nisam uspela da je pronađem ni na sajtu MUP, ni na sajtu Vlade. Šta Vlada planira po pitanju neophodnog povećanja broja vatrogasaca? Šta će Vlada preduzeti po pitanju povećanja broja adekvatnih vatrogasnih vozila, odnosno adekvatne opremljenosti vatrogasnih jedinica? Sigurna sam da delite moje mišljenje da nam je osim hrabrih vatrogasaca neophodna i adekvatna oprema i vozila.
Što se tiče pravila zaštite od požara, imam jednu nedoumicu. U članu 28. kaže se da, između ostalog, i da stambene zgrade donose pravila zaštite od požara koje obuhvataju, pa onda pod 1. organizaciju tehnološkog procesa na način da rizik od izbijanja i širenja požara bude otklonjen, a da u slučaju njegovog izbijanja bude obezbeđena evakuacija ljudi i imovine. Pod 2. – neophodno je da se sačini plan evakuacije i uputstva za postupanje u slučaju požara.
U stavu 3. kaže se da plan evakuacije, uputstva za postupanje u slučaju požara moraju biti istaknuti na vidljivom mestu. Obzirom da znamo da su stanari vlasnici zgrade, a da skupštine stanara ne funkcionišu, mislim ne funkcionišu valjano, onako kako bi trebalo, moje pitanje je – ko će sačiniti, recimo plan evakuacije za stambene zgrade, odnosno solitere sa preko četiri, šest, deset spratova? Da li će se podzakonskim aktima ova nedoumica razrešiti? Neophodno je da se u svim višespratnicama izvrši presek stanja opreme za gašenje požara i njihova redovna šestomesečna kontrola.
U članu 84. koji se odnosi na prekršaje fizičkih lica, ne slažem se sa predlogom da se novčanom kaznom u iznosu od 10.000 dinara, kazne za prekršaj fizička lica ako spaljuju ostatke stranih useva, smeća, biljnih ostataka, na otvorenom prostoru.
Zašto na taj način, praktično blagom kaznom, podsticati upravo te aktivnosti, ako se zna da je recimo, pre dve do tri godine, materijalna šteta od šumskih požara iznosila 50 miliona evra, a od požara na otvorenom je stradalo 78 ljudi? Još jednom pitam zašto se kazna minimalizuje? Zahvaljujem.