Hvala.
Poštovana predsednice, poštovana gospođo ministarka, ja ne bih da ponavljam ono što su kolege u današnjoj raspravi govorile. Rekli su da se rehabilituje 1.100 kilometara puta, da je za to neophodno 390 miliona evra, delom koji će obezbediti budžet Republike Srbije, a delom iz kredita ovih kreditora, odnosno ovih predloga zakona koji su trenutno na dnevnom redu.
Svima nama je jasno da će država Srbija imati benefite od svega ovoga, međutim, ja imam par pitanja i mislim da se niko na njih nije osvrnuo danas.
Jedno od pitanja je obaveza nosioca projekta, to je Javno preduzeće „Putevi Srbije“, da, citiraću Sporazum sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj član 3. tačka 301. gde se kaže da izvršilac projekta pripremi tehničke projekte za deonice puteva koji se finansiraju iz sredstava zajma, a na osnovu preporuka datih itd. Jedno od mojih pitanja je upravo to – da li su „Putevi Srbije“ obezbedili projekte za sve ove navedene deonice? Sami ste rekli da se može desiti da će se neka od ovih deonica menjati. Ja ću citirati takođe u opisnom delu projekta deo A, koji u stvari navodi to da se navedene deonice mogu menjati i što u stvari znači da ovo nije konačan spisak svih deonica koje će se raditi.
Ja iskazujem jednu bojazan, a to je da nosilac ovog projekta Javno preduzeće „Putevi Srbije“, obzirom na sve ono što prati ovih meseci, ovih nedelja njegovog v.d. direktora, to su razni novinski članci. Ja neću citirati bilo kog autora novinara, nego ću samo reći šta je rekao državni revizor u svom izveštaju. On je, recimo, naveo da je protiv ovog odgovornog lica u ovom preduzeću podigao krivičnu prijavu zbog niza malverzacija. To je jedna od konstatacija državnog revizora. Onda je u Izveštaju za 2010. godinu takođe naveo niz nepravilnosti u preko 40 dodeljenih poslova vrednih preko 300 miliona evra i tako dalje.
Ja ću podsetiti i na to da je i sam predsednik Vlade na sednici Vlade koju smo svi imali prilike da vidimo, dok je direktor Javnog preduzeća „Putevi Srbije“ iznosio izveštaj o stanju puteva uništenih od poplava, citiram, Drobnjaček, kada su tenderi u pitanju, tu će neko morati pored vas da stoji i proverava, tako je najsigurnije. Znači moja bojazan da sve ovo neće biti onako kako bi trebalo da bude je opravdana. Bar ja tako mislim.
Što se tiče Evropske investicione banke, u specifikaciji projekata, odnosno tehničkom opisu date su deonice koje će se rekonstruisati. Zahvaljujem kolegi Đukanoviću koji je pomenuo Borski okrug, Negotin.
Imam zaista primedbu, sami ste rekli u uvodnom izlaganju da su prioriteti rađeni prema stanju deonica, citiram, ekonomskoj isplativosti i regionalnoj zastupljenosti.
Što se tiče stanja deonica i što se tiče regionalne zastupljenosti, mislim da Borski okrug nije dovoljno zastupljen. To mogu i da argumentujem. Od 1.100 kilometara puteva koji se navode da će biti rehabilitovani, Borski okrug ima samo 60 kilometara puta. Tu sam uračunala i deo puta Vratarnica-Knjaževac, koji se odnosi na Zaječarski okrug. Znači, mislim da nije srazmerno da 60 kilometara puta bude opredeljeno za jedan okrug. Od 54 deonice, samo se dve konkretno odnose na Borski okrug.
Četrnaestog maja je predsednik Nikolić bio u Majdanpeku u Fabrici bakarnih cevi i on je prošao putem M24. Ja se nadam da on deli moje mišljenje upravo o deonici puta Blagojev Kamen-Majdanpek. Ona je dužine nekih dvadesetak kilometara i u izuzetno lošem stanju. Ne bih htela da koristim druge reči. To je deo puta koji je na granici nadležnosti Preduzeća za puteve Požarevac. Tako kad dođe redovno prolećno, odnosno letnje krpljenje rupa, taj deo puta zadnji dođe na red, tako da mi to letnje krpljenje rupa doživimo tamo negde u septembru ili u oktobru.
Još nešto, mislim da je ovo specifično i ne znam koliko znate, obzirom da ste ministar već nekih dva meseca, magistralni put M24 prolazi kroz centar grada Majdanpeka, uz nagib od 11-12%, bez treće trake, uz ogromnu buku teretnjaka i uz ogromne vibracije. Naime, 1995. godine je rađena zaobilaznica oko Majdanpeka, pojavilo se klizište, zatim je rađen projekat sanacije tog klizišta, pokušalo se sa sanacijom, ali i do dana današnjeg ta zaobilaznica ne funkcioniše.
Ne znam koliko ste upoznati da deo magistralnog puta M24 ide kroz područje Rudnika bakra Majdanpek? Do skoro su građani, odnosno putnici bili u izuzetno velikoj opasnosti kada ulaze u Majdanpek iz pravca Beograda.
Takođe, nadam se da ćete imati razumevanja i za ove probleme koji tište građane Majdanpeka, kao i za probleme kolege Muje Mukovića. Pitam da li je moguće da se bilo koji od ovih problema uvrsti upravo u ove prioritete koji su dati u ovoj tabeli?
Imam i par pitanja za vas. Da li postoji sinhronizacija između izrade projekata i planom predviđenih sredstava koji će sukcesivno, tranšama, dolaziti u „Puteve Srbije“, odnosno povlačiti? To je prvo. Da li postoje tehnički projekti za sve ove deonice ili bar za deo tih deonica?
Da li preduzeće za puteve, koje sprovodi ovaj projekat, ima kapaciteta za implementaciju ovog projekta? Mislim da je to izuzetno bitno zato što ćemo verovatno, nažalost, biti korisnici još mnogih kredita upravo u ove svrhe.
Da li postoji opasnost da država plaća tzv. penale po nepovučenim sredstvima? Pitala bih kao poslanik koji nije sa teritorije poplavljenih područja, da li uopšte postoji mogućnost da se iz ovih sredstava saniraju putevi stradali u poplavnom području?
Vraćam se ponovo na v.d. direktora „Puteva Srbije“ i pitam da li krivične prijave protiv v.d. direktora JP „Putevi Srbije“ mogu da ugroze projekat, obzirom da JP „Putevi Srbije“ sprovodi projekat i odgovorno je za implementaciju istog?
Meni je izuzetno drago što je Svetska banka bila oprezna, ili ja to tako tumačim, pa je inisistirala na formiranju upravljačko-nadzornog odbora. U odeljku Mehanizmi implementacije, zajmoprimalac će ustanoviti upravljački nadzorni odbor koji će obuhvatiti predstavnike zajmoprimčevog Ministarstva finansija, saobraćaja, unutrašnjih poslova, regionalnog razvoja, lokalne samouprave, kao i predstavnike jedinice za implementaciju projekata i imaće funkciju nadgledanja nad čitavom implementacijom projekta. Mislim da je ovo pozitivno, mada mislim da se sve kolege ne slažu. Hvala.

Samo sam htela nešto da pojasnim. Možda je moja greška. Vi ste zaista rekli da postoje tri kriterijuma - stanje deonica, ekonomska isplativost i regionalna zastupljenost.
Znam da Majdanpek i cela istočna Srbija za sada nema tu ekonomsku isplativost i pretpostavljam da ispunjava ova dva kriterijuma na koja sam stavila akcenat. Isto je vrlo važno, obzirom da ste potpredsednik Vlade, da bi Vlada trebalo da povede računa i o krajevima koji ostaju bez svog stanovništva.
Recimo, opština Majdanpek je u zadnjih 10, 12 godina ostala bez 5.000 stanovnika. To su rubni krajevi Srbije. To su delovi koji ostaju bez mladih, tako da znam da ekonomska isplativost nije bio parametar u slučaju Majdanpeka i u slučaju ove deonice puta. Volela bih da dođete i da pogledate taj deo puta, ako ne vi, onda neko od vaših saradnika. Hvala.

Gospodine ministre, mi smo kod izmena i dopuna Zakona o povlasticama na dohodak građana imali sličan amandman. Naime, mi smo u prvom delu amandmana pokušali da tehnički malo pojasnimo neke odredbe ovoga člana. Međutim, akcenat ću staviti na povlastice koje smo dodatno predvideli za one koji su mlađi od 30 godina i za one koji su stariji od 55 godina. U ovom našem amandmanu smo predvideli da te povlastice budu veće za 15%.
Podsećam da bi ovom povlasticom bilo obuhvaćeno preko 322.000 nezaposlenih, što je preko 40% nezaposlenih u Srbiji. Takođe, podsetiću na ekspoze premijera koji u stvari akcenat svih olakšica za zapošljavanje stavlja upravo na mlade, koji su na početku karijere, i na one koji su na kraju karijere.
Drugi deo ovog našeg amandmana odnosi se na mehanizme zaštite. Oni su neophodni zbog mogućih zloupotrebe. Prosto ne mogu da razumem zašto drugi deo amandmana, koji se odnosi na mehanizme zaštite, niste usvojili, ako kažete da se amandman ne prihvata iz razloga što procenti povećaja doprinosa opredeljeni predloženim rešenjem garantuju ravnopravni tretman svih nezaposlenih, bez obzira na godine starosti. Prihvatanjem amandmana smanjio bi se očekivani pozitivni efekat predložene mere u budžetu Republike.
Ovaj drugi deo našeg amandmana nema veze sa budžetom.
(Predsednik: Da li koristite vreme poslaničke grupe? Da. Hvala.)
Nema veze sa budžetom mislim da bi država trebalo da se zaštiti od svih mogućih zloupotreba. Ja ću se dalje ponovo vratiti na to da ovi predlozi zakona, koji su na dnevnom redu, nisu u skladu sa ekspozeom premijera, te vas ponovo pitam da li će i u buduće predloženi zakoni biti jedno, a reči premijera drugo? Zahvaljujem.

Gospodine ministre, vi u analizi efekata ovog zakona kažete – Ministarstvo finansija periodičnim publikovanjem biltena službenih objašnjenja i stručnih mišljenja za primenu finansijskih propisa, kao i na drugi način dodatno obezbeđuje transparentnost, informisanost i pristup informacijama, kako bi se na ovaj način doprinelo ostvarivanju ciljeva postavljenih donošenjem zakona.
Mislim da se na ovaj način samo simulira transparentnost. Mi smo ovim amandmanom zatražili da ministarstva nadležna za sprovođenje ovog zakona tromesečno podnose izveštaj nadležnim skupštinskim odborima, odnosno Narodnoj skupštini o rezultatima primene ovih izmena i dopuna zakona.
U obrazloženju koje smo dobili kaže se da se amandman ne prihvata jer će rezultati efekata primene ovog zakona biti objavljeni u javnim publikacijama Ministarstva finansija i Vlade Republike Srbije, te nas zatim upućujete na Poslovnik Narodne skupštine gde se daje pravo narodnim poslanicima da postavljaju poslanička pitanja ministru ili Vladi iz njihovih nadležnosti. S tim u vezi svaki narodni poslanik kažete može da dobije odgovor na poslaničko pitanje koje se odnosi na efekte primene određenog zakonskog rešenja.
Mislim da je bilo neophodno da se ovaj amandman prihvati. Tako bi i kontrolna funkcija Narodne skupštine, koja je inače u njenoj nadležnosti, došla do punog izražaja.
Samo vas podsećam na član 7. Zakona o Narodnoj skupštini.

Zahvaljujem.
Poštovani gospodine ministre, gospođo predsednice, osim nekoliko tehnički poboljšanja kojim smo mi želeli da poboljšamo ovaj član 21v, naš amandman se odnosi na dodatni podsticaj zapošljavanja mladih do 30 godina, starijih od 55 godina i samohranih roditelja, koji naravno spadaju u grupu posebno ugroženih kategorija nezaposlenih.
Naime, ovim amandmanom smo predložili dodatnu stimulaciju zapošljavanja ove grupe, odnosno uvećanje za još 15% na već dat procenat podsticaja. Podsetiću da se ovim našim amandmanom bitno poboljšavaju uslovi za zapošljavanje preko 40% nezaposlenih, odnosno preko 322.000 nezaposlenih ljudi.
Opet ću podsetiti, jer sam i u raspravi u načelu citirala premijera, on je u svom ekspozeu govoreći o ograničenim poreskim olakšicama prilikom zapošljavanja novih radnika rekao – ovim merama bi posebno bila posvećena pažnja najugroženijim grupama stanovništva, mladim ljudima na samom početku karijere i ljudima koji su na samom kraju karijere. U ovim izmenama zakona toga nema. Predložene mere nisu u skladu sa ekspozeom premijera, te vas pitam da li će i ubuduće predloženi zakoni biti jedno, a reči premijera drugo?
Nadalje, samo bih da pročitam i ono što se odnosi na odgovor na naš amandman. Kaže se – amandman se ne prihvata iz razloga što procenti povećanja poreza opredeljenih predloženim rešenjem garantuju ravnopravni tretman svih nezaposlenih, bez obzira na godine starosti. Takođe, prihvatanjem amandmana smanjio bi se očekivani pozitivni efekat predložene mere u budžetu Republike.
Mi smo u načelnoj diskusiji ukazali na manjkavost Predloga izmena i dopuna zakona, a tiče se mogućih zloupotreba od strane nesavesnih poslodavaca, te smo u tom smislu pokušali da popravimo ovaj član dodajući dva stava i ja bih da ih pročitam. Znači, ako u toku korišćenja poreske olakšice za novozaposlena lica poslodavac smanji broj zaposlenih u odnosu na broj zaposlenih na dan 31. mart 2014. godine, odnosno na dan započinjanja delatnosti, uvećan za broj novozaposlenih lica, gubi pravo na poresku olakšicu iz stava 1.
Zatim, poslodavac iz st. 5. i 6. neće izgubiti pravo na poresku olakšicu iz stava 1. u slučaju da zaposlenom licu prestane radni odnos otkazom ugovora o radu od strane zaposlenog na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mlađeg od 18 godina života, smrću zaposlenog ili na osnovu zakona nezavisno od volje zaposlenog i poslodavca, a pod uslovom da u roku 30 dana zaposli drugo novozaposleno lice, tako da ne dođe do smanjenja broja zaposlenih u smislu stava 8. ovog člana.
Vrlo je bitno da se u zakonu postave jasni mehanizmi za zaštitu od mogućih zloupotreba. Mi smo u dodatom stavu naveli moguće situacije u kojima poslodavac ne gubi pravo na poreske olakšice, ako se u toku korišćenja istih nađe. To su sve moguće životne situacije. To je, recimo, slučaj smrti zaposlenog, odlazak u penziju ili slično. Prevazilaženje ovih situacija u kojima se mogu naći i zaposleni i poslodavac po našem amandmanu moguće je obaviti zapošljavanjem novozaposlenog u roku od 30 dana, te vas još jednom molim da razmilite o ovom našem predlogu. Hvala.

Bez namere da ulazim u bilo kakvu polemiku, ja samo hoću da ponovim ono što piše u ekspozeu. Znači, premijer je u svom ekspozeu o olakšicama koje će koristiti mladi do 30 godina, odnosno najmlađi ljudi na početku karijere i oni na kraju karijere, rekao – da će se doneti set zakona sa ograničenim poreskim olakšicama. To je upravo ovo.
Pitam, zašto toga nema u ovom Predlogu izmena i dopuna zakon, ništa više?

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, oba ova zakona našla su se pred poslanicima po hitnom postupku. Ne sporim potrebu da se oni hitno izglasaju u okviru aktivnosti na sprovođenju mera ekonomskih reformi, ali nije bilo javne rasprave.
Vlada Republike Srbije je u avgustu mesecu 2013. godine usvojila akcioni plan za sprovođenje nacionalne strategije za borbu protiv korupcije koji predstavlja konkretne mere i aktivnosti za realizaciju ciljeva u borbi protiv korupcije. Jedna od tih mera u oblasti političkih aktivnosti je i uspostavljanje mehanizama kojima bi se zainteresovanim stranama i javnosti omogućilo učešće u postupku donošenja propisa na svim nivoima vlasti.
Krijući se iza razloga hitnosti Vlada ne poštuje ni postojeće propise. Kako verovati da će Vlada sprovesti predložene mere ako već sada svojim delovanjem ne pokazuje političku volju da svojom praksom pokaže da je spremna da pokaže da postati nove standarde i stvori ambijent za borbu protiv korupcije? Zakon o državnoj upravi predviđa da je rad državnih organa državne uprave javan, te da ministarstva imaju obavezu da sprovedu javnu raspravu kada pripremaju propis kojim se uređuje pitanja koja posebno zanimaju javnost.
Zakon je u postupku pripreme, kako je navedeno u obrazloženju oba ova predloga zakona, dostavljen samo nadležnim ministarstvima i nadležnim organima, tako da se javna rasprava o njima nije ni vodila. Složićemo se da su i izmene Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, kao i ukidanje poreskih oslobađanja, kao i mere za stimulaciju zapošljavanja pojedinih kategorija nezaposlenih pitanja koja posebno zanimaju javnost.
Predloženim izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana ukidaju se dosadašnja poreska oslobađanja koja su stimulisala zapošljavanje nezaposlenih do 30 godina starosti i lica starija od 45 godina. Postojeća poreska oslobađanja za ove kategorije oslobađaju poslodavca obaveze plaćanja poreza na period od tri, odnosno dve godine. Predloženim izmenama se poslodavcima nameću veći troškovi prilikom zapošljavanja nezaposlenih lica, jer moraju da plate poreze, pa da traže povraćaj za razliku od postojećeg rešenja gde se to nije moralo činiti. Ovo svakako nije stimulativna mera koja bi podstakla povećanje broja zaposlenih. Na ovaj način se na poslodavce prevaljuje teret, a da nije prethodno stvoren ambijent za povećanje produktivnosti i ostvarivanje profita.
Predloženo rešenje je apsolutno neprimenljivo jer podrazumeva postojanje velikog broja poslodavaca koji imaju sredstva da pokriju inicijalne troškove zapošljavanja. Predloženim merama destimuliše se zapošljavanje mladih do 30 godina, stvaraju se teži uslovi za zapošljavanje preko 213.000 nezaposlenih, koliko ih je bilo na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje u martu 2014. godine, što predstavlja 27% procenata od ukupnog broja nezaposlenih.
U istoj situaciji će se naći i oni nezaposleni koji spadaju u kategoriju teže zapošljivih, a to su stariji od 55 godina, a njih je na evidenciji u martu 2014. godine bilo preko 109.000, što je 14% od ukupnog broja nezaposlenih. Ovime se dodatno stvara pritisak na sistem socijalnog osiguranja. Osim toga, ova kategorija nezaposlenih biva prinuđena da radi na crno da bi obezbedila egzistenciju. Ako samo stavimo akcenat na ove dve kategorije možemo zaključiti da se predloženim merama pogoršavaju uslovi za preko 40% nezaposlenih građana.
Podsetiću, premijer je u svom ekspozeu govoreći o ograničenim poreskim olakšicama prilikom zapošljavanja novih radnika rekao – ovim merama bi posebno bilo posvećena pažnja najugroženijim grupama stanovništva, mladim ljudima na samom početku karijere i ljudima koji su na samom kraju karijere. U ovom predlogu izmena i dopuna zakona toga nema. Predložene mere nisu u skladu sa ekspozeom premijera i mislim da je to jedna od najbitnijih stvari.
Moje kolege i ja smo amandmanima pokušali ovo da ispravimo. Dakle, predloženo rešenje je daleko lošije od postojećeg. Ono ne stimuliše poslodavce koji nemaju dodatna sredstva za inicijalne troškove zapošljavanja. Nažalost, neće doći do povećanja broja zaposlenih, tako da se ni prihod države neće uvećati.
Ukidanjem postojećih poreskih olakšica dodatno se onemogućavaju poslodavci da pod uslovima koje mogu da podnesu zaposle nove radnike u većem broju. Nema mehanizama zaštite od mogućih zloupotreba od strane nesavestnih poslodavaca. Izostala je i potpuna analiza efekata propisa, nije naveden očekivani broj novozaposlenih lica, koje kategorije nezaposlenih lica će posebno osetiti benefit.
Kakav efekat ovakva stimulativna mera ima na kategorija mladih do 30 godina ili na kategoriju teže zapošljivih? Koliko će država prihodovati usled primene ovih mera? Kažete u obrazloženju da je očekivani prihod pola milijarde na 10.000 zaposlenih. Koja je projektovana dinamika zapošljavanja? To su sve pitanja čije odgovore od vas očekujemo. Interesuje nas koliki su inicijalni troškovi kod poslodavaca svake kategorije koji oni moraju da podnesu da bi ostvarili poreske olakšice i koliko je takvih poslodavaca u Srbiji koji realno mogu da uposle nezaposlene, naravno u ovim novim okolnostima? U obrazloženju posebno ističete da Ministarstvo finansija periodičnim publikovanjem biltena kao i na drugi prigodan način dodatno obezbeđuje transparentnost, informisanost i pristup informacijama kako bi se doprinelo ostvarivanju ciljeva postavljenih donošenjem zakona.
Slažem se sa vama da ove aktivnosti mogu biti podrška sprovođenju propisa, ali ne mogu obezbediti formaciju o efektima propisa. Predlažem da resorna ministarstva tromesečno informišu Skupštinu o efektima primene ovog zakona, o broju novozaposlenih, o prilivu sredstava u budžet itd. Tako bi i kontrolna funkcija Skupštine, koja je u njenoj nadležnosti, bila primenjena.
Što se tiče izmena i dopuna Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, stoji predloženo rešenje i u pogledu zbirne stope doprinosa ona je ostala nepromenjena. Međutim, povećava se za 2% stopa doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, te će se na taj način uvećati prihod PIO fonda za 18 milijardi dinara do kraja godine, a smanjiti za 2% stopa doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, što će uticati na smanjenje prihoda Republička fonda za zdravstveno osiguranje za 18 milijardi dinara do kraja godine. Nema promene zbirne stope doprinosa, ali ima smanjenja prihoda u Fondu za zdravstveno osiguranje za 18 milijardi dinara.
Još jedan sistem koji je odavno zreo za reforme je naš zdravstveni sistem. Srbija je nedavno rangirana kao poslednja u kategoriji u Evropi i ova Vlada ima za cilj da Srbiju pomeri sa tog mesta za naredne četiri godine. Reagovanje našeg zdravstvenog sistema je neadekvatno. Ljudi mesecima čekaju pre nego što doktor može da ih primi. Obični ljudi u našoj zemlji koji nemaju veze ili novac bivaju zanemareni i nemaju mogućnosti da odmah budu pregledani. Ovo su reči premijera kojima je u svom ekspozeu opisivao stanje zdravstva u našoj zemlji, navodeći da su neophodne reforme sistema. Da li je ovo smanjenje prihoda u Fondu za zdravstvo prvi korak u pravcu najavljenih reformi? Ako kažete da je u postupku pripreme ovaj zakon dostavljen nadležnim ministarstvima i drugim nadležnim organima da se o njemu izjasne, pretpostavljam da su i ministar zdravlja i direktor Fonda imali prilike da iskažu svoje mišljenje o predloženom zakonu.
Interesuje me kako su se o efektima primene zakona izjasnili, ako su imali informaciju da će zdravstvo do kraja ove godine biti uskraćeno za 18 milijardi dinara? Da li je ovo realni efekat smanjenja sredstava Fonda, ako znamo da je najavljeno smanjenje plata i broja zaposlenih u javnom sektoru? Da li smanjenje prihoda Fonda znači opadanje kvaliteta usluga zdravstvene zaštite? Da li će se smanjiti obim propisanih usluga? Da li će građanima biti dostupni svi specijalistički pregledi? Da li će biti uvećana participacija i da li će biti redukovana pozitivna lista lekova? Ovo će naročito pogoditi najugroženije, a to su stari, deca i nezaposleni. Ovo je dodatno pritisak na građane da plaćaju usluge lečenja u privatnim klinikama. Takođe će se povećati korupcija u zdravstvu usled smanjenja prihoda.
Kažete da postoji suficit u Fondu zdravstvenog osiguranja. Zašto on nije iskorišćen za poboljšanje kvaliteta zdravstvenih usluga? Najblaže rečeno, postoji nesklad između rečenog u ekspozeu premijera i ovih predloga izmena zakona koji su pred nama. Stoga poslanička grupa Boris Tadić – Nova demokratska stranka, Zajedno za Srbiju i Zeleni Srbije neće glasati za ove predloge zakona.

Poštovana predsednice, poštovani ministre, članom 5. Zakona vrši se preciziranje člana 283. Zakonika o krivičnom postupku u pogledu raspodele sredstava koja su pribavljena od okrivljenog prilikom primene instituta o odlaganju krivičnog gonjenja.
Radi pravilnije i transparentnije raspodele ovih sredstava predlaže se da se sredstva raspodeljuju po javnom konkursu koji sprovodi posebna komisija, a koju obrazuje ministar nadležan za poslove pravosuđa. U istom tom članu kaže se da po završetku konkursa odluku o raspodeli sredstava donosi Vlada.
U članu 5. stav 2. u novom stavu 6. koji glasi: „Sprovođenje javnog konkursa, kriterijume za raspodelu sredstava, sastav i način rada komisije uređuje se aktom ministra nadležnog za poslove pravosuđa“, dodala sam da se posle reči: „poslove pravosuđa“ dodaju reči: „uz mišljenje ministarstva nadležnih za poslove zdravlja, rada, socijalne politike, obrazovanja i kulture“,
U obrazloženju koje smo dobili od Vlade kaže se da akti koje donosi Vlada propisani su Zakonom o Vladi, a postupak pripreme materijala za sednicu Vlade, u okviru koga je i pribavljanje mišljenje od nadležnih državnih organa, uređen je Poslovnikom Vlade, pa nije potrebno dodatno preciziranje organa državne uprave čije je mišljenje potrebno pribaviti, kao što se amandmanom predlaže.
Lično mislim da bi predloženom izmenom, a naročito u vezi sa kriterijumima na bolji način će se moći sagledati prioriteti za raspodelu sredstava. Samim tim bi komisiji, koja bi trebalo da sačini kriterijume i sprovede konkurs, bio olakšan posao kada bi pre izrade te konkursne komisije imala mišljenje ministarstava koje sam navela. To su ministarstvo za poslove zdravlja, rada, socijalne politike.
Mislim da bi i konkurs i kriterijumi trebalo da iskažu dozu osetljivosti prema najugroženijima, a to su bolesni, socijalno ugroženi, nezaposleni, osobe sa posebnim potrebama, najbolji đaci, studenti itd. Još jednom vas molim da ovaj amandman usvojite.

Poštovana predsednice, poslanici, izmenama ovog jednog jedinog člana Zakona o Vladi omogućava se predsedniku Vlade da osim osnivanja Saveta za ekonomski razvoj i Saveta za državne organe i javne službe može da osnuje i druge savete. Naravno, naša poslanička grupa uopšte ne spori tu potrebu za osnivanjem Saveta.
Nadalje, u obrazloženju stoji da će odabir tih lica imati jako visoki kriterijum i da će se oni birati na osnovu svoje kompetentnosti i ostalih kvaliteta koji ih za to kvalifikuju. U obrazloženju se kaže da za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna sredstva.
Moje kolege i ja smo sačinili amandman kojim se zahteva od Vlade da se u roku od 30 dana izveštajem Narodnoj skupštini koji treba da sadrži naziv saveta koji se osniva, sastav saveta i način finansiranja saveta dostavi. Plašim se da smo mi ovog puta izbili mogućnost koja se daje ovoj Narodnoj skupštini da ona bude i kontrolni organ. Uopšte ne razumem zašto predlagač nije uzeo u obzir ovaj naš predlog. Mislim da je to na opštu korist ne samo Skupštine i ne samo građana nego i same Vlade. Zahvaljujem.

Amandmanom se predlaže da se deo sredstava u visini od 200 miliona dinara preusmeri sa razdela 20 – Ministarstvo privrede na razdeo 19 – Ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samouprave na ekonomsku klasifikaciju 511 – grad i građevinski objekti za izradu planske dokumentacije za državni put prvog reda Požarevac-Kučevo-Majdanpek-granica sa Bugarskom.
U obrazloženju, koje sam dobila, kao i ostali poslanici, a kojim se odbija moj amandman, između ostalog, pozvala sam se na Prostorni plan Srbije, kao i vi, vi kažete da imajući u vidu značaj ovog putnog pravca za razvoj opština u istočnoj Srbiji, kao i za razvoj Republike Srbije, u okviru programa rehabilitacije puteva i unapređenja bezbednosti na putevima u periodu od 2014. do 2018. godine za deonicu državnog puta prvog B reda broj 22 Požarevac-Kučevo-Majdanpek planirana je izrada projektno-tehničke dokumentacije i izvođenje radova u ukupnoj dužini od 84,9 km. Program će realizovati Putevi Srbije, a radovi će se finansirati iz kredita Svetske banke, Evropske investicione banke, Evropske za obnovu i razvoj i uz učešće Republike Srbije.
Probala sam, gospodine ministre, da nađem ovaj plan koji se ovde navodi, a to je plan, odnosno program rehabilitacije puteva. Mene interesuje, a i građane kraja, odnosno grada iz koga dolazim, da li se, osim izrade plana tehničke dokumentacije, ovde predviđa i asfaltiranje, odnosno sama rehabilitacija puta?
Ja sam danas probala preko ministarstva i preko Javnog preduzeća „Putevi Srbije“ da dođem do tog dokumenta. U člancima koji su ovih dana izlazili vi ste viđeni kao neko ko potpisuje taj sporazum sa Svetskom bankom i ostalim bankama koje će ovo finansirati. Mene interesuje kako mi, građani i naravno mi poslanici možemo da dođemo do tog dokumenta?
Još me nešto interesuje. Interesuje me da li je deo prostornog plana koji se odnosi na ovaj deo kada su u pitanju putni pravci prvog reda, a odnosi se na period od 2014. do 2018. godine, da li je to uzeto iz prostornog plana Republike Srbije? To je prvi deo mog amandmana.
Možda ste i videli, ako se malo bolje pogleda, ja sam stavila akcenat, kao i moje kolege i koleginice, upravo na najveće razlike, a to je sam regionalni razvoj o kojem se puno priča. Mislim da je ove godine pretrpeo jako veliki lom. Od 10 milijardi dinara koje su predviđene ove godine, to se svelo na nešto malo preko pet milijardi dinara kada su u pitanju aktivnosti Ministarstva za regionalni razvoj.
Takođe, kada se radi o Kancelariji za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja, mislim da su sredstva od 120 miliona, koja su namenjena za investicione projekte, daleko ispod svakog minimuma ako se zna da je 46 opština iz Srbije upravo u toj četvrtoj kategoriji, a u njima živi preko milion naših građana, te vas još jednom molim da usvojite bar deo ovog amandmana.

Hvala, gospodine predsedniče. Samo mi recite koliko je vremena ostalo mojoj poslaničkoj grupi?
(Predsednik: 11 minuta.)
Hvala.
Gospodine ministre, ja bih se samo fokusirala na par stvari koje su meni juče privukle pažnju. Prva stvar je ta da ste vi rekli da vam je posao bio olakšan time što je Ustavni sud doneo upravo onakvu odluku kakvu je doneo, tako da vi niste imali puno ni prostora ni ideja kako da ovaj zakon drugačije uredite.
Rekli ste i to da je legalizacija izvedena na ovaj način skoro identična legalizaciji koja se vodi u redovnom postupku. Ako je to već sve tako, nije mi jasno zašto odredbe ovog zakona koje se tiču upravo načina, odnosno postupka legalizacije nisu jasnije i zašto nisu preciznije? Mislim da su čl. 21, 22 i 24. u koliziji jedan sa drugim.
Rekli ste da konkretno kažemo šta ne valja u zakonu. Lično mislim da upravo čl. 21. i 22. nisu dobri, nisu valjani. Haotični su, neodređeni su i neprecizni su, pa vas pitam gospodine ministre, šta je redosled postupka u procesu legalizacije? Šta će uraditi građanin kada pročita ovako haotično napisane odredbe ovih članova zakona i šta je prvo, a šta poslednje što građanin koji hoće da legalizuje svoj objekat treba da uradi?
U ovom predlogu zakona ne vidimo rokove. Ne vidimo rokove za administraciju, a to je ona ista administracija o kojoj ste sinoć u svom završnom izlaganju rekli da je najveći problem u procesu koji se zove legalizacija, upravo administracija.
Mislim da je trebalo i da je bilo mesta da se ovim zakonom odrede rokovi administraciji, i ne samo rokovi nego i kaznene odredbe. Upravo bi to našu tromu i sporu administraciju nateralo da radi svoj posao. Samim tim bi i građaninu olakšali proces legalizacije.
Recimo u članu 21. stav 3. šta radi administracija i da li i u kom roku obaveštava podnosioca zahteva o tome da li je uz zahtev podneta propisana dokumentacija. To je prvo pitanje. Zatim vas pitam u kom roku nadležni organ obaveštava vlasnika izgrađenog objekta o postojanju mogućnosti legalizacije? U članu 24. su navedene samo obaveze podnosioca zahteva o roku u kojem je dužan da dostavi dokaz o podnošenju zahteva za uređivanje međusobnih odnosa sa organizacijom koja uređuje građevinsko zemljište.
Haotično su propisani i krajnji rokovi. Nejasno je da li je krajnji rok za podnošenje kompletne dokumentacije godinu dana od stupanja na snagu ovog zakona ili šest meseci, kao što je dato u članu 22. stav. 1.
Pitala bih vas, odnosno navela jedan primer, da je krajnji rok za dopunu dokumentacije godinu dana od donošenja zakona, recimo, oktobar 2014. godine. Recimo da nadležni organ obavesti podnosioca zahteva u julu 2014. godine da postoji mogućnost legalizacije i da mu je rok šest meseci da dostavi potrebnu dokumentaciju. Pitam vas - šta je krajnji rok za podnosioca zahteva, da li je to oktobar 2014. godine ili januar 2015. godine?
Ukratko, članovi 21. i 22. se logično ne nadovezuju jedan na drugi, već su u suprotnosti jedan sa drugim, ne pojednostavljuju proces legalizacije, već ga nepotrebno komplikuju.
Pitam vas, gospodine ministre, da li građanin koji želi da legalizuje recimo svoju kuću, mora uz zahtev koji je podneo da priloži, pa sad taksativno navodim sve ono što treba i što je dato u zakonu: geodetski snimak, projekat, dokaz o pravu svojine, potom sačeka neodređeni rok od nadležnog organa da dobije obaveštenje o mogućnosti legalizacije, kada dobije obaveštenje o mogućnosti legalizacije, podnosilac zahteva ima rok od 60 dana da dostavi dokaz o podnošenju zahteva za uređivanje međusobnih odnosa sa preduzećem, odnosno sa organizacijom koja uređuje građevinsko zemljište, zatim, plaća administrativnu taksu i ako je dovoljno taličan, u roku od 15 dana dobija rešenje o građevinskoj dozvoli.
Pitam vas – da li se može desiti da građanin koji je podneo zahtev na vreme, o roku, odnese geodetski snimak, uradi projekat u tri primerka, odnese dokaz o pravu svojine, ali ga potom sačeka nadležni organ koji kaže da nema mogućnosti legalizacije? Da li je obaveštenje nadležnog organa o mogućnosti legalizacije trebalo da bude prvi dokument? To pitam u ime građana, kao poslanik. Da li je to prvi dokument koji posle zahteva građanin treba da priloži, da bi se kasnije izlagao trošku izrade projekata, trošku izlaska geometara i ostalim stvarima?
Volela bih da mi vi tu stvar razjasnite. Možda grešim. Mislim da je daleko komplikovanije i neizvesnije i za građane podnosioce zahteva ako nema rokova datih administraciji. Prosto, ni u jednom članu koji određuje način legalizacije ne stoji rok za administraciju.
Obzirom da su predmet ovog zakona zahtevi za legalizaciju podneti do marta meseca 2010 godine, očekujem da organi imaju bar urađenu analizu o strukturi objekata koji su u procesu legalizacije, pa bih volela da nam kažete koliko ima stambenih objekata, koliko ima pomoćnih prostorija, koliko ima poslovnog prostora ili ostalih objekata.
Da li ćete srušiti 600 hiljada objekata koji se neće legalizovati? To je jedno od pitanja. Lično mislim da ovaj zakon neće rešiti pitanje legalizacije i mislim da je jedini efikasan način da se legalizacija uradi do kraja da država sprovede legalizaciju uz pomoć lokalnih uprava, a to će verovatno biti tema nekog drugog zakona, odnosno nekog drugog vremena. Tada ćemo možda postati uređeno društvo, na ovaj način i ovim zakonom sigurno ne.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, ja ću se samo osvrnuti na ovu rečenicu kojom vi odbijate ovaj amandman naše koleginice. Kaže se u zadnjem pasusu da se ovaj amandman odbija iz razloga što su preostala sredstva neophodna za izmirenje preuzetih obaveza. Znači, već postoje.
Mene interesuje da li je nadležan ministar gospodin Goran Knežević dao sve od sebe da objasni kolika je pošast u istočnoj Srbiji kada su u pitanju gubari? Da li je izneo sve ono što kaže Institut za šumarstvo, pa zatim "Srbijašume", pa Nacionalni park "Đerdap"? Sigurna sam da ste vi upoznati sa problemima koje gubar stvara na teritoriji istočne Srbije, da biste i vi sredstva,koja su sa 810 smanjena na 510, povećali na 910.
Samo ću navesti šta kaže u martu mesecu Institut za šumarstvo. On je tada preporučio suzbijanje u zavisnosti od intenziteta napada i predložio primenu bioloških, odnosno biotehničkih preparata metodom avio tretiranja u proleće 2013. godine, dok je gubar još u stadijumu jajnih legla.
Ukoliko se ne budu sprovele predložene mere tokom maja i juna, treba očekivati da će lisna masa biti značajno oštećena na velikim površinama, a realna je i pojava potpunog uništenja lišća. Rađene su procene, tako da se pretpostavlja da je u maju mesecu šteta bila na nivou od pola miliona evra. Obično se štete rade krajem jeseni, kada gubar prođe svoj životni vek u ovom periodu.
Gazdinstvo timočke šume u Zaječaru kaže – gubari su sa šume prešli na voćnjake, na kukuruz, na vinograde, na livade, na bašte i stigli do dvorišta kuća. Bilo je u planu i programu avio tretiranje gubara. Međutim, budžetska sredstva koja je trebalo obezbediti iz budžeta Republike Srbije nisu blagovremeno obezbeđena. To su rekli ljudi u gazdinstvu timočke šume u Zaječaru.
Šumska uprava Majdanpek kaže – naredne godine intenzivniji napad gubara, ova mera će biti obaveza kako bi se sprečila razmera elementarne nepogode. Misli se na avio tretiranje. Pa sad pitam da li je nadležni ministar bio dovoljno ubedljiv da nađe u nekom od razdela ovog rebalansa budžeta nedostajućih, recimo, 400 miliona dinara? Hvala.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, ja sam ovim amandmanom predvidela da se iz razdela Ministarstva saobraćaja i sredstava namenjenih Javnom preduzeću "Putevi Srbije", odvoje sredstva u visini od 200 miliona dinara, koji bi bili utrošeni za izradu planske dokumentacije za državni put prvog reda Požarevac-Kučevo-Majdanpek-Granica sa Bugarskom. Ja sam isti ovaj amandman podnela i prošle godine kada je bio u pitanju budžet republike za 2013. godinu.
Sad ću se malo osvrnuti na vaše obrazloženje. Pod jedan, navodite da se amandman ne prihvata iz razloga što je predlogom zakona već predviđeno smanjenje sredstava po istoj ekonomskoj klasifikaciji. Takođe kažete da se amandman ne prihvata obzirom na to da su već utvrđeni prioriteti u realizaciji projekata
saobraćajne infrastrukture u istočnoj Srbiji. Navodite put koji se trenutno gradi, zatim navodite da istočnoj Srbiji treba pružiti šansu za razvoj realizacijom projekata saobraćajne infrastrukture po prioritetima i u skladu sa strateškim dokumentima, itd.
Mislim da je vaše zalaganje za pružanje jednakih šansi svima, pa i istočnoj Srbiji samo deklarativno, jer u suprotnom bi ste prihvatili ovaj amandman. Vi u četvrtom stavu, odnosno u zadnjem stavu vašeg obrazloženja kažete da je ovaj put, ovaj putni pravac, njegova izgradnja je predviđena prostornim planom za 2014. godinu. Potpuno se slažem sa time i ja sam kao osnov za pisanje ovog amandmana imala upravo prostorni plan sa sobom, ali je pre izgradnje istog puta neophodno da se uradi planska dokumentacija, te zato mislim da treba ovaj amandman prihvatiti.

Gospodine predsedavajući, javljajući se rizikujem da budem optužena za demagogiju, obzirom da sam poslanik DS.
No, vratila bih se na član 9. gde sam zajedno sa svojim kolegama predvidela da se ovaj član briše. Radi naših gledalaca, građana Srbije, samo sam htela da podsetim da ovaj amandman predviđa povratak na stanje iz doba kada se donosio budžet Republike Srbije, kada su sredstva u visini od preko tri milijarde dinara bila namenjena mreži puteva izuzetih iz mreže puteva prvog i drugog reda, odnosno mrežu lokalnih puteva u dužini od preko šest hiljada kilometara.
Dokaz da je ovaj rebalans rezultat samo pukog rezanja rashoda bez plana, bez sagledavanja posledica je upravo ne prihvatanje ovog amandmana. Ta prepolovljena sredstva namenjena lokalnim upravama će biti nedovoljna da one izvrše svoje nadležnosti. One neće moći da nadomeste sredstva u visini od milijardu i po dinara, a mogu samo da podsetim da im je prihod ovih meseci drastično smanjen. One su osiromašene. Ne znam kako će same izaći na kraj sa održavanjem tolike dužine lokalnih puteva.
Podsetila bih da su sve lokalne uprave u prvom kvartalu ove godine bile u obavezi da Ministarstvu regionalnog razvoja i lokalne samouprave pošalju svoje planove letnjeg održavanja. Verujem da su sve lokalne uprave to uradile. Dobile su saglasnost nadležnog ministarstva, a zatim su pristupili javnim nabavkama. Neke od njih su do sada potpisale ugovore, a one koje su imale više sreće već su obezbedile izvođenje radova na svojim lokalnim putevima.
Mene interesuje, gospodine ministre, šta će raditi lokalne uprave, njih 132, posle usvajanja ovakvog rebalansa? Da li će lokalne samouprave ponovo morati da rade svoje planove letnjeg održavanja, slati Ministarstvu regionalnog razvoja, raditi javne nabavke i ponovo potpisivati ugovore sa izvođačima? To je pitanje. Nadam se da je gospodin ministar pitanje čuo, pa će mi na to pitanje i odgovoriti.
Odbijanje ovog amandmana u stvari ukazuje na drugi nivo problema. To je u stvari narušena bezbednost u saobraćaju. Samo ću pokušati da opišem jedan put koji je u opštini Majdanpek dat na staranje, gde se od strane stručnih lica kaže da je gornji sloj kolovoznim zastorom celom dužinom puta ispucao sa udarnim rupama, da je na mostovima došlo do sleganja obalnih zidova i mostovi su ne bezbedni za odvijanje saobraćaja, gde su odvodni jarkovi napunjeni zemljanim materijalom i kamenom celom dužinom, gde su propusti takođe napunjeni zemljanim materijalom, i da su popucale šahte, a na pojedinim mestima došlo je do loma betonskih cevi, odnosno propusta. Mogla bih ovako da pročitam ceo nalaz eksperata, odnosno ljudi, saobraćajnih inspektora, inženjera koji su išli u obilazak jednog puta prenetog lokalnoj upravi Majdanpek. Verujem da je 90% narodnih poslanika prepoznalo neke od svojih lokalnih puteva.
Ne mogu da verujem da se u celu priču, u sugerisanje u to da se prihvati ovaj amandman nisu uključili nadležni ministri. Tu mislim na ministarku Kalanović i na ministra za infrastrukturu. Gotovo sam sigurna da je ovo katastrofalno stanje skoro svih šest hiljada kilometara puteva ogromna pretnja za bezbednost u saobraćaju. Tu su ugroženi i životi ljudi, a da ne govorim o mogućoj materijalnoj šteti.
Gledajući rebalans budžeta, slučajno naiđoh na, recimo, član 6. razdeo Ministarstva finansija i privrede, funkcija – 410, ekonomska klasifikacija 621 – nabavka domaće finansijske imovine, gde je opredeljeno 7.400.000 dinara. Pod nejasnom formulacijom ulaganja od posebnog značaja, a raspored korišćenja datih sredstava će se vršiti po posebnom aktu Vlade. Da li je lokalna putna mreža od posebnog značaja, kako za sve građane Srbije, tako i za Vladu Republike Srbije?

Gospodine ministre, samo jednu rečenicu, drago mi je što ste zapamtili da sam iz Majdanpeka. Finansiranje i održavanje lokalne putne mreže ne bi ni bio problem za opštinu Majdanpek da RTB Bor opštini Majdanpek na ime korišćenja mineralnih sirovina ne duguje, presek rađen mart-april, 300 miliona dinara. Ako kažem da je budžet za ovu godinu nešto preko milijardu, onda znate kolika su ta sredstva. Hvala vam.