Hvala, gospodine predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, kolege poslanici, zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima je izuzetno bitan, obzirom da definiše oblast koja bi trebalo da bude veoma važna privredna grana. Ova strateška delatnost danas doprinosi BDP-u sa oko 2%. Razvoj rudarskog sektora u Srbiji bio bi nesumnjivo snažan oslonac celokupnom privrednom razvoju ukoliko bi država znala da ceni svoje veoma bogate prirodne resurse, pažljivo ih i sa merom koristi i privuče investitore koji se bave istraživanjem i eksploatacijom mineralnih sirovina.
Danas u Srbiji postoji više od dve i po hiljade ležišta mineralnih sirovina, a osim metala i nemetala tu su ugalj, nafta i gas, tako da ima 46 basena uglja, od kojih se 13 eksploatiše. Rezerve uglja se procenjuju na 13 milijardi tona, nafta je locirana na 90 rudnih polja, 250 je ležišta u uljnih škriljaca, na oko 20 mesta u Srbiji. Procenjeno je da je njihova količina oko pet milijardi tona. Rezerve rude bakra u Boru i Majdanpeku dovoljne su za proizvodnju u narednih 50 godina.
Kako rudarska istraživanja zahtevaju velika finansijska i tehnička sredstva, samo velike kompanije mogu to da obezbede. Dakle, Srbija je bogata mineralnim resursima, veoma je privlačna za strane investitore koji bi da se bave istraživanjem i eksploatacijom rude.
Da li je naša država svesna svog prirodnog bogatstva? Kako se odnosi prema svom bogatstvu? Ima li strategiju korišćenja mineralnih sirovina? Da li ima valjanu i jasnu zakonsku regulativu? Šta država radi na razvoju i jačanju institucionalnog okvira koji bi sve to pratio? Koje su primedbe potencijalnih investitora? One se odnose na ekonomsku i pravnu nesigurnost, na zakonsku regulativu koja se često menja, a žele jednostavne procedure, transparentnost pri izdavanju dozvola, nediskriminaciju potencijalnih investitora, ažurnu i odgovornu administraciju.
A šta mi želimo i na koji način to ostvarujemo? Znamo da su nam potencijali po pitanju mineralnih sirovina veliki, ali ne usvajamo strateški dokument koji će nam pomoći da valjano upravljamo mineralnim sirovinama. Rudarsko geološki fakultet iz Beograda je 2012. godine uradio Strategiju upravljanja mineralnim resursima Srbije do 2030. godine. Zašto ona nije usvojena od strane Vlade i poslata u Skupštinu? Ko je odgovoran što se ovaj strateški dokument nalazi u Ministarstvu, a nije pušten u proceduru usvajanja, evo, već tri godine?
Čujemo ovih dana od strane vlasti da će se do kraja 2015. godine usvojiti na Vladi strategija upravljanja mineralnim resursima Srbije do 2030. godine. Da li je to tačno, gospodine ministre? Da li je to ona ista strategija iz 2012. godine čija je izrada plaćena Rudarsko geološkom fakultetu? Zašto se nije prvo usvojila strategija, pa nakon toga pristupilo donošenju zakona i podzakonskih akata? Logično je bilo tako postupiti, ali, nažalost, nije.
U obrazloženju ovog zakona kaže se da je osnov za izradu zakona u akcionom planu za sprovođenje nacionalne Strategije održivog razvoja Srbije od 2009. do 2017. godine. Uopšte ne potcenjujem ni ovaj dokument ali pitam šta je radilo ministarstvo, odnosno Vlada ove tri godine? Zašto osnov izrade ovoga zakona nije strategija upravljanja mineralnim sirovinama odnosno resursima Srbije do 2030. godine?
Međutim, odgovor se nekako nametnuo sam ako znamo ko nam je bio ministar rudarstva u to vreme. Tadašnji ministar imao je sasvim druge afinitete. Nije se bavio svojim poslom, ali se zdušno zalagao da ostvari vekovni san svih Srba, a to je Kanal Dunav-Morava-Vardar-Egejsko more. On je opsesivno tražio partnere u dalekoj Kini, sa njima je navodno dogovorio izradu studije izvodljivosti za izgradnju kanala. To je, gospodine ministre, jedan od razloga što Vlada Srbije do sada nije usvojila pomenutu strategiju. Fokus ministra bio je na drugoj strani.
Važeći Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima usvojen je u novembru 2011. godine, trebalo je u roku od dve godine usvojiti neophodna podzakonska akta, kako bi zakon doživeo svoju punu primenu. Zašto je od 32 podzakonska akta doneto samo osam, kada je rok za njihovu izradio bio kraj 2013. godine? Ko je odgovoran što nije doneto preko 20 podzakonskih akata? Da li je neko svesno opstruisao donošenje podzakonskih akata da bi se doneo novi zakon, ili je možda u pitanju nešto drugo? Kako Vlada može da proceni efekte postojećeg zakona kada on praktično nije ni zaživeo? Besmislene su optužbe iznete u obrazloženju za donošenje ovog Predloga zakona, citiram – da isti nije zaživeo zbog toga što je većinu podzakonskih akata trebalo da donese ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine, umesto ministarstva zaduženog za geološka istraživanja. Podsetiću vas da je u vreme usvajanja važećeg zakona nadležno ministarstvo bilo Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, što znači da su zakon radili zaposleni u ministarstvu zaduženi za sektor rudarstva.
Posle majskih izbora 2012. godine, logično je bilo da se urade preostala podzakonska akta, logično je bilo da svako radi svoj posao, pa i ministar zadužen za rudarstvo ma kako mu se tada zvalo ministarstvo, a možda se zakon i menja samo zbog toga što ga je sačinilo ministarstvo koje je po nekima imalo neadekvatan naziv.
Nadam se, gospodine ministre, kako imati resor energetike, da ne očekujete da podzakonska akta koja proističu iz ovog zakona rade upravo zaposleni i zaduženi za sektor energetike. Zašto se, zapravo, donosi novi zakon kada je više od 80% postojećih rešenja ugrađeno u predlog novog zakona, samo su ona preformulisana, neka su čak bila i istovetna? Važeći zakon je usaglašen sa svim direktivama EU, procedure u predlogu novog zakona su identične sa onim u važećem zakonu. Istovetne su i naknade za korišćenje mineralnih sirovina i da ne nabrajam dalje. Vidim i šta su dobra rešenja u ovom predlogu zakona, ali ona su mogla biti samo predmet izmena zakona, jer je suština praktično prepisana.
Sve navedeno me dovodi da posumnjam u iskrene namere Vlade Republike Srbije, da li donošenje novog zakona ima za cilj da se interesi građana, a samim tim i državni podrede interesima investitora i to onih koji u prethodnom periodu nisu radili u skladu sa zakonom. Naime, odredba postojećeg zakona, koji je donet 2011. godine, po prvi put je definisano da investitor nosilac prava za geološka istraživanja mora da za prve tri godine istraživanja realizuje minimum 75% predviđenih projektovanih radova i time dobije mogućnost za produžetak prava na istraživanje za još dva istražna period od po dve godine, što čini da ukupno vreme detaljnih geoloških istraživanja iznosi maksimalno sedam godina.
Kako pojedini investitori nisu izvršili zakonom definisane obaveze, realizacija minimum od 75% predviđenih radova, umesto da im oduzme prava na istraživanje, Vlada Predlogom novog zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima namerava da omogući da oni koji nisu poštovali zakon dobiju pravo da narednih osam godina upravljaju, na neki način, resursima koji su, podsećam po Ustavu, vlasništvo građana Republike Srbije.
Ovim Predlogom zakona, Vlada će omogućiti da se pravo kompanija na detaljna geološka istraživanja sa sadašnjih sedam godina produži praktično na 12 godina. Naime, januara 2012. godine izdata su prva rešenja za detaljna geološka istraživanja, po postojećem zakonu i to pravo je trajalo do januara 2015. godine, umesto da investitorima koji nisu izvršili minimum 75% predviđenih istraživanja radova oduzme pravo na istraživanja, Ministarstvo rudarstva i energetike cele 2015. godine ne dodeljuje pravo drugim kompanijama koje su aplicirale za pravo na istraživanje na istim istražim prostorima, niti oduzima pravo kompanijama koje nisu radile u skladu sa zakonom.
Ministarstvo iste te kompanije, bez ikakvih zakonskih osnova nagrađuje još jednom istražnom godinom. Vlada Republike Srbije je još darežljivija. Ona ovakvim predlogom zakona te iste kompanije nagrađuje sa još osam godina prava da koriste mineralne resurse naše države. Pitam – zašto se nije poštovao postojeći zakon i šta je garancija da će se ovaj koji je sada na dnevnom redu biti poštovan?
Dakle, ovako dug period za geološka istraživanja ne postoji ni u jednoj evropskoj državi, posebno ako se uzme u obzir da investitori nemaju obavezu da vrše i eksploataciju mineralnih sirovina, odnosno resursa.
Ovakvim predlogom zakona, Vlada omogućava da se na raznim svetskim berzama špekuliše prirodnim kapitalom i nacionalnim blagom građana Republike Srbije i to isključivo u interesu privatnih kompanija, uglavnom stranih, suprotno interesima naše države.
Ovakvim predlogom zakona podređuje se interes građana Srbije, interesima loših investitora i nažalost na ovaj način se izjednačavaju kvalitetni i odgovorni investitori sa špekulantima i investitorima koji nisu ispunili svoje zakonske obaveze. Ovim se lični interesi pojedinaca i parcijalni interesi prihvatnih kompanija stavljaju iznad nacionalnih i državnih. Da li bi se sve ovo jasnije videlo da su predložene samo izmene i dopune zakona? Naravno da bi.
Još jedna od zamerki je i ta što se oduzima nadležnost lokalnim upravama ovim predlogom zakona. Razlozi za eliminisanje lokalnih samouprava iz Predloga zakona su dati u obrazloženju i to da lokalne uprave poverene im poslove obavljaju u veoma malom broju, negde oko 20% lokalnih uprava je to prihvatilo, da su nezainteresovane, da će se na ovaj način omogućiti brža i efikasnija primena zakona, da će se ubrzati procedura i tome slično.
Interes, gospodine ministre, svake lokalne uprave je da zna šta se na njenoj teritoriji dešava i po pitanju geoloških istraživanja i eksploatacije mineralnih sirovina, ako je tačan podatak da na teritoriji Srbije ima preko 300 ilegalnih odnosno divljih lokacija sa kojih se eksploatišu mineralne sirovine, interes svake opštine na čijoj teritoriji se to radi je, naravno, da takve pojave spreči i sankcioniše. Reći ćete da je ovo predmet za rudarsku inspekciju i naravno jeste, ali broj rudarskih inspektora je zanemarljiv u odnosu na broj nelegalnih i bahatih korisnika ovih resursa.
Ako nam je svima cilj na putu ka EU, jačanje i razvoj kako republičkih tako i lokalnih institucija, trebalo je promovisati među lokalnim upravama ovaj povereni posao. Zašto se nije podsticalo udruživanje lokalnih uprava koje bi možda udružene mogle da zajednički preuzmu poverene poslove. Odredbe važećeg zakona odnose se na jedinice lokalne samouprave su bile korak ka decentralizaciji. Ovim predlogom, vraćate lokalne uprave korak nazad. Veći deo naših amandmana ponovo uključuje lokalne uprave u procedure koje su propisane ovim predlogom zakona.
Prihvatanjem nekih od njih, vratili bi se povereni poslovi lokalnim upravama. One bi na taj način povećale kapacitete upravljanja prirodnim kapitalom, koji se nalazi na njihovoj teritoriji, pospešio bi se razvoj kreiranja zelenog budžeta lokalnih zajednica, uvećao ekonomski potencijal opština i gradova.
Neprihvatljivo je gospodine ministre da se korisnicima mineralnih sirovina omogući zakonom bilo kakvo odlaganje naplate duga i po osnovu korišćenja mineralnih sirovina.
Za svaki eventualni dug neke kompanije mogao se uraditi reprogram duga sa dinamikom plaćanja. Stavljati u zakon formulaciju, način plaćanja naknade i uslove odlaganja plaćanja duga po osnovu naknade bliže određuje Vlada, je prosto nedopustivo, jer se time praktično stimuliše i ohrabruje finansijska nedisciplina a time i otvara prostor za korupciju.
Kada smo već kod naknade za korišćenje mineralnih sirovina, koliki je stepen naplate ove i prošle godine? Šta je sa lokalnim upravama koje u svoje budžete planiraju ove prihode, a oni se ne ostvaruju, zato što pojedina preduzeća i rudnici godinama ne uplaćuju naknade u lokalne budžete, pa i u republički budžet, zato što su u restrukturiranju.
Ima li država evidenciju kolika su dugovanja prema budžetu Republike Srbije, a i prema opštinama širom Srbije? Kakva je sudbina tog duga? Lokalne samouprave sa ovakvim problemima ne mogu da realizuju svoje lokalne planove.
Veća je i zabrinutost lokalnih uprava posle najave ministarke Kori Udovički da će se smanjiti transferi opštinama i gradovima u budžetu za 2016. godinu.
Na žalost, sa ovakvim trenutnim tretmanom republičke vlasti prema opštinama, najmanju sreću imaju upravo one koje na svojim teritorijama imaju resurse od kojih praktično nemaju nikakvu korist, naprotiv.
Gospodine ministre, Poslanička grupa Boris Tadić – Socijaldemokratska stranka „Zajedno za Srbiju“ – Zeleni Srbije, neće glasati za ovaj zakon.
Naš je predlog da ovaj Predlog zakona povučete iz procedure, završite izradu podzakonskih akata i na taj način otklonite svaku sumnju u loše namere ove Vlade. Zahvaljujem.