Poštovani predsedavajući, dame i gospodo, narodni poslanici, uvaženi ministre pozdrav za sve vaše saradnike.
Dobro je da ste danas svi tu. Zapravo vi ste jedan tim, veliki broj ljudi koji radite na jednom vrlo važnom i teškom poslu i dobro je da i mi poslanici i javnost vidi ko su vaši saradnici.
Ministre, slušao sam i čitao sam stenograme vašeg uvodnog izlaganja. Za 30 minuta niste pomenuli ni jednu ključnu reč kada bilo ko radi reformu obrazovnog sistema. Tri ključne reči su budućnost, vizija, sigurnost. Na ova pitanja reforma obrazovanja uvek mora da, da odgovore. Kakva je budućnost sa ovim zakonima? Gde je Srbija za 20, 30, kakva je njena vizija i da li će generacije mladih ljudi imati određenu sigurnost sa zakonima sa kojima ste danas došli u parlament? Zašto ovo govorim?
Sami znate da svaki obrazovni ciklus traje 20 i 30 godina, tako da svako ko ima nameru da interveniše u oblast obrazovanja mora da ima određenu tačku u budućnosti kojom teži. To se uvek postiže na dva načina. Prvi je da morate da imate sposobnost da predvidite kako će svet ili društvo izgledati u doglednoj budućnosti i da onda intervenišete u tom pravcu. Drugi metod je onaj koji koriste razvijene moderne evropske zemlje, dobri edukatori i stratezi, a to je da zapravo oni kreiraju viziju kako bi društvo u budućnosti trebalo da izgleda. Onda na taj način intervenišu u obrazovnim politika.
Gde ste vi sa ovim obrazovnim zakonima? U prvom ili u drugom modelu? Ja iskreno ne vidim ni tamo ni ovamo, dakle, ne vidim ni u prvom, ni u drugom modelu? Gde je Srbija za 20 ili 30 godina sa ovim obrazovnim zakonima? Kakva je budućnost za mlade ljude? Kako Srbija izgleda? Da li oni imaju određenu sigurnost? Niste dali odgovore na ta pitanja i onda se nama nameće ili mi sami dajemo odgovore da je to zapravo nastavak one kampanje 2012. godine, kada je Srbija na najuticajnijoj i najvećoj televizijskoj mreži bila reklamirana kao zemlja jeftine radne snage. Ne morate burno da reagujete kada mi to pominjemo, jer ste vi počeli te 2012. godine da govorite o tome.
Imam još nekoliko pitanja. Ko je radio na ovim zakonima? Zašto su radne grupe bile tajne? Ko je selektovao ljude koji su radili na ovim zakonima? Zašto nisu bile uključene institucije koje su od značaja za obrazovanje, univerziteti, sindikati, istraživački centri? O nacionalnim savetima i da ne govorim, razvlastili ste ih prošlim zakonom. Ko je radio zapravo na ovim zakonima?
Ministre, ne postoji zemlja, moderna u Evropi koja je radila reformu obrazovanja u zatvorenoj sobi bez prozora. Ne postoji. Poljska se tresla dve godine, 1998. i 1999. godine kada su raspravljali o reformi obrazovanja. Svi su diskutovali, učestvovao je veliki broj ljudi i druge zemlje čak, ali kada su doneli i kada su reformisali obrazovanje, njihovi srednjoškolci su ostvarili rezultat na Pisa testu u prvih 10 zemalja. Poljska je danas najrazvijenija ekonomija posle komunističkih zemalja.
Vaše mere ministre, i u prethodnom zakonu i u zakonima sa kojima ste danas pred skupštinom ili su u suprotnosti ili čak negiraju jedan od osnovnih dokumenata u oblasti obrazovanja. Mislim na Strategiju razvoja do 2020. godine. Na ovoj strategiji gospodine ministre, su radili eminentni stručnjaci. Ona je prošla ozbiljne procedure, od vrlo dinamičnih javnih rasprava, od stranih i domaćih recenzija, čak su bili angažovani oponentni da daju svoje komentare kako bi strategija bila bolja. I sada, neke tajne grupe negiraju jedan ovakav dokument. Dakle, sa takvom reformom lično ne mogu da se složim.
O dualnom obrazovanju su moje kolege puno govorile. Moram da se saglasim sa strahovima koje smo izneli. Kako Srbija izgleda za 20 godina? Ono čemu težim i što bih mogao da podržim je da razdvojimo društvo, odnosno obrazovanje koje će podržati nove informacione, komunikacione tehnologije, digitalnu transformaciju društva, društvo znanja, društvo obrazovanja koje će kreirati lidere, funkcionalne lidere ili ćemo sa druge strane, ono što vi predlažete, da razvijamo te profile dvogodišnje, trogodišnje i stvorimo jedan novi socijalni sloj mladih ljudi bez budućnosti.
Dakle, mislim da je tu negde sudar koncepata razvoja obrazovanja između nas i vas. Ono što je moj, pored strahova koje su iznele moje kolege, da će se stvoriti ovakvim obrazovanjem jedan dodatni disparitet između regiona. O čemu govorim? Statistika pokazuje da ljudi odnosno deca iz siromašnijih regiona dominantno biraju trogodišnje profile. Oni su po statistici iz siromašnijih porodica i ovakav sistem će umesto u regionima, gde je potrebna dodatna obrazovna podrška, oni će dobiti manje. Dakle, siromašniji će biti siromašniji, a bogati bogatiji. Takav koncept ministre, mi ne možemo da podržimo. Hvala.