Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ministre ono što jeste dobro i to sve vreme od kada sam poslanik naglašavam da je jako dobra stvar da zakoni prolaze duge javne rasprave i da stručna javnost, oni koji su zainteresovani mogu da utiču, daju predloge. To je pomalo i neobično i da poslanici ukazuju i da hvale ministre za zakone koji prolaze javne rasprave, jer to treba da bude konstanta, to treba da bude normalna stvar. Međutim, veliki broj zakona dolazi bez javne rasprave, vrlo je važno da kao poslanici ukazujemo na to, da vršimo svojevrstan pritisak na ministre da zakoni moraju da prolaze javne rasprave.
Oba zakona su prošla dugu javnu raspravu i duge javne rasprave. Vidim da ste i veliki broj sugestija stručne javnosti usvojili što jeste pohvalno. Odgovorili ste na moju glavnu zamerku koja se tiče Zakona o oglašavanju, dakle, to jeste, kao i kolega Đurišić, to jeste bila i moja zamerka, to je bila zamerka i Agencije za borbu protiv korupcije i dela stručne javnosti, a to je oglašavanje javnih institucija. Saglasićemo se da je to ozbiljan prostor za korupciju.
Nije jasno zašto se recimo preduzeća koja imaju monopole na tržištu oglašavaju u medijima u kojima se oglašavaju. Dobro je da ćemo u jednom amandmanskom procesu o tome razgovarati. Vrlo sam zainteresovan. Bilo je neobično da dva člana starog zakona regulišu ovako jednu veliku materiju i da priznam, bio sam spreman da podržim i ovakvu vrstu zakona da ste danas rekli - da, ali radimo na jednom novom zakonu koji će regulisati čitavu sferu javnog oglašavanja organa koji vrše vlast, javnih institucija.
Ponavljam, ogroman prostor za korupciju. Nije to nešto što se dešava godinu, dve ili tri unazad, to se dešava 20 godina unazad i dobro je kada dolazite sa novim zakonom da o tome razgovaramo. Onda nastavljamo raspravu, onda kada bude u pojedinostima.
Što se tiče Zakona o informacionoj bezbednosti, prvo, korak napred. Ozbiljan korak napred, međutim, moje zamerke idu u jednom pravcu da ako su pretnje velike, zašto danas važi ukoliko niste na internetu, ukoliko niste onlajn, vi zapravo ne postojite, to je vaša lična karta. Danas se čitavo društvo preselilo onlajn, kompletna poslovanja, kompletne komunikacije. Neću pogrešiti ako kažem čitav život se preselio na internet. Prosto, proporcionalno širenju te sfere, proporcionalno se šire i javljaju opasnosti po sve one koji su činioci tog društva koje se širi, a to su svi građani globalnog sveta u Srbiji, preko pet miliona korisnika interneta.
U Srbiji se pre nekoliko godina desio jedan incident da je objavljena baza sa preko pet miliona podataka pet miliona građana, građana Srbije. Šta se desilo onda? Spore reakcije, birokratija, obavešten Poverenik za informacije od javnog značaja, pa Zaštitnik građana, pa dok su skinuli sa interneta, a posledice nisu poznate. Zato je važno formiranje CERT, Nacionalnog centra za prevenciju rizika, vrlo je važno, međutim, koja je moja zamerka. Vi ste napravili jedan soft model, da tako kažem, sa nekim ovlašćenjima kada znamo da su pretnje ozbiljne, velike. Vaše objašnjenje jeste – hajde, da ga napravimo pa da vidimo kako će da se razvija. Ja kažem – isuviše se pretnje brzo kreću, razvijaju, isuviše su velike da mi sada napravimo jedno telo sa mekim ovlašćenjima, pa onda da usaglašavamo, da ga poboljšavamo, da menjamo zakon. Moj predlog je da je odmah trebalo razgovarati, napraviti jedno ozbiljnije telo sa većim ovlašćenjima koje će možda bolje prevenirati i sajber kriminal i sajber terorizam i sve one pretnje koje vrebaju danas onlajn i preko interneta.
To je moja glavna zamerka. Drugo, u zakonu ne postoji kada ćemo formirati ovaj nacionalni centar. Ne znamo, idu izbori, to se neće desiti u narednih šest meseci sigurno. Jedanaest podzakonskih akata, bilo je više, smanjili ste. Stručna javnost vam je ukazala na to kroz javnu raspravu. Delom ste tu primedbu usvojili, smanjili broj podzakonskih akata ali je i 11 previše. Praksa govori da kada imamo 11 podzakonskih akata, verujem da ćemo za godinu dana razgovarati o ovome da je prosto neprimenljivo. Ukoliko ne donesete svih 11 podzakonskih akata ovaj zakon će biti gotovo neprimenljiv. To može da se desi i za godinu dana. Već smo imali ozbiljne pretnje, već smo imali jedan incident koji je naneo ozbiljne štete. Ne znamo šta će se desiti za mesec, dva ili tri, a mi nećemo imati formiran Nacionalni centar za prevenciju bezbednosti. Mi nećemo imati jedan funkcionalni zakon ukoliko ne donesete 11 podzakonskih akata. Previše, ministre, to je moja zamerka.
Dakle, veća ovlašćenja Nacionalnom centru. Brže usvajanje, ukoliko ne usvojite amandmane, a teško je to amandmanima ispraviti, ukoliko vaše Ministarstvo ne bude agilno u usvajanju podzakonskih akata sve ovo ostaje mrtvo slovo na papiru i neko reče – građani će moći mirno da spavaju. Neće, ukoliko ne donesete podzakonska akta, dok ne vidimo kako se sprovodi ovaj zakon neće moći niko mirno da spava. Kažem, svaki građanin, zato što je objavljena baza sa podacima gotovo pet miliona ljudi. To je ozbiljna pretnja po bezbednost svakog građanina Srbije i svake građanke Srbije.
Još jedna stvar, kada se desio taj incident, prvo je kontaktiran Poverenik za informacije od javnog značaja i Zaštitnik građana, oni danas nisu u sastavu tela koje koordiniše bezbednost. Oni prosto moraju biti u sastavu ovog tela. Ako njih prvo kontaktiramo, a oni nisu, opet se informacije gube u birokratiji i opet ne idu na pravo mesto. To je moj predlog da kroz amandmanski proces usvojite da i Poverenik za informacije od javnog značaja i Zaštitnik građana budu deo tela za koordinaciju poslova informacione bezbednosti.
Spreman sam da kao poslanik pratim primenu ovog zakona, pratim donošenje podzakonskih akata i da zajedno zaista tu sferu učinimo bezbednom ili bezbednijom za sve građane Srbije. Hvala vam.